Puko prebrojavanje predstava koje su na Pozorju izvela pojedina pozori�ta iz unutra�njosti mo�e biti upravo znak diskrimininacije, podele na prestoni�ka i druga pozori�ta, protiv koje su, bar deklarativno, svi koji se zala�u za �istotu i vrednost pozori�nih ostvarenja. Nepristajanje na ovakve podele i razlika me�u jugoslovenskim/srpskocrnogorskim, a od nekog doba i evropskim pozori�tima, najjasnije se o�ituje u misiji, koncepciji i ustrojstvu Sterijinog pozorja, festivala koji kao vrhunski kriterijum, zaista, uzima samo "najbolje i naj�ivlje u ovom trenutku na�eg pozori�nog �ivota i doma�eg dramskog stvarala�tva"1, kako bi pre �etvrt veka, tako�e jubilarnim povodom, izrekao Slobodan Seleni�. Ne mare�i, a to zna�i, nijednom re�ju tokom svih pedeset godina trajanja Festivala ne pominju�i regionalnu, oblasnu, formalnu ili organizacionu pripadnost pozori�ta - u�esnika, nego inisistiraju�i na �vrsto sazdanim kriterijumima, Sterijino pozorje je postalo najve�e merilo vrednosti ukupnog na�eg pozori�nog �ivota. I otuda je pojava na Pozorju za mnoga pozori�ta ostala nedosanjani san.
Ubedljivo naj�e��i u�esnik Pozorja je Jugoslovensko dramsko pozori�te, potom Atelje 212, Srpsko narodno pozori�te i beogradsko Narodno pozori�te. Srpska pozori�ta u unutra�njosti bele�e znatno manji broj predstava u konkurenciji na Sterijinom pozorju: u�estalije su se pojavljivali Narodno pozori�te iz Ni�a, Grad teatar Budva, Kru�eva�ko pozori�te, Teatar "Joakim Vuji�" iz Kragujevca, Narodno pozori�te iz Kikinde, Narodno pozori�te iz Leskovca, Narodno pozori�te "To�a Jovanovi�" iz Zrenjanina, Narodno pozori�te/kazali�te/N�pszinh�z iz Subotice. A pozori�ta iz Vr�ca, Zaje�ara, �apca, U�ica, Pirota - za 49 godina festivala doma�e drame nisu nijednom bila uvr�tena u takmi�arski, niti u bilo koji program Sterijinog pozorja.
Iako neskloni uop�tavanju, bez pomnije analize se mo�e primetiti da, uglavnom, pozori�ta koja nisu u�estovala na Sterijinom pozorju, deluju necelovito, u repertoarskoj politici nekonzistentno, po rediteljskim ambicijama preskromno, po pozori�noj infrastrukturi i tehnologiji vremenom prega�eno. Da bi se odagnala sumnja u objektivnost ovako formiranog stava, bio bi dovoljan samo letimi�an pogled na ukupnu dana�nju sliku pozori�nih institucija u Srbiji i Crnoj Gori. Ono �to bi tako�e vredelo za potkrepljivanje date ocene jeste pogled unazad, prise�anje na pozori�ne poslove i dane u onim srpskim pozori�tima koja su bila sudionik i �inilac Sterijinog pozorja, a danas to vi�e nisu (Narodno pozori�te iz Ni�a, Teatar "Joakim Vuji�" iz Kragujevca, na primer). Sledi, naravno, ne jednom izre�ena tvrdnja da Sterijino pozorje zna�ajno uti�e na formiranje identiteta srpskih pozori�ta. "Izvedbe savremenih doma�ih drama oduvek su predstavljale sna�an i bitan repertoarski tok u jugoslovenskoj/srpskoj pozori�noj sredini: one daju identitet na�em najzna�ajnijem nacionalnom pozori�nom festivalu Sterijinom pozorju, one su, po svim pokazateljima, najpopularnije kod na�e pubike, itd."2 I, upravo zato da bismo jo� jednom proverili ovu tvrdnju, pregledajmo jednu atipi�nu pojavu na�eg pozori�nog �ivota u takozvanoj unutra�njosti.
Po u�estalosti u takmi�arskom programu Sterijinog pozorja, izdvaja se Narodno pozori�te iz Sombora. Ova tvrdnja istovremeno ra�a i sumnju u objektivnost iskaza: somborski teatar postaje zaista dominiraju�a ta�ka na mapi Sterijinog pozorja u periodu od raspada SFRJ. U periodu od osnivanja Sterijinog pozorja do raspada SFRJ, na festivalu doma�e drame naju�estalije, od pozori�ta iz tzv. unutra�njosti, jeste Narodno pozori�te iz Zenice, te pozori�ta iz Celja, Maribora, Dubrovnika i Bitolja (kao i pozori�te iz Trsta), a Narodno pozori�te iz Sombora je u�estvovalo samo tri puta. Tako gledaju�i, neizbe�no se javlja sumnja u vrednovanje na�eg ukupnog pozori�nog �ivota u Srbiji i Crnoj Gori, u odnosu na onaj u biv�oj Jugoslaviji. I tu dolazimo do ta�ke gde se svakodnevni i na� pozori�ni �ivot ukr�taju, gde se, posle svih nesre�a i nevolja koje smo pre�iveli posle raspada "one Jugoslavije", sublimi�u u jednostavnu narodnu �alopojku o tome kako smo svi na gubitku. U pozori�nom �ivotu, svakako. U "onoj, velikoj Jugoslaviji", kada je, kako svedo�i Seleni�, selekciju obavljalo "jedanaest �lanova �irija koji su, podeljeni u dve grupe, u �etiri velika '�evroleta' Gradskog ve�a Novog Sada i Skup�tine Vojvodine nedeljama putovali diljem Jugoslavije, do�ekivani u teatrima ceremonijalno i krajnje ozbiljno"3, nije bilo nimalo jednostavno svrstati se me�u u�esnike Jugoslovenskih pozori�nih igara. Usporedbe radi: u sezoni 78/79. u SFRJ je izvedeno 927 premijera u oko stotinu pozori�ta, a u sezoni 2002/2003. u SRJ je izvedena 161 premijera u 44 teatra. Uzgred, simptomati�no je da je broj premijera u Srbiji, optrilike, bio isti kao danas (78/79. izvedeno je 173, a 81/82 - 162 premijere!).
Poku�ajmo da sa te ta�ke odmerimo zna�aj, motivaciju, polo�aj, ozbiljnost, repertoarsko ustrojstvo na�ih pozori�ta u unutra�njosti. Iz prilo�ene hronologije vidi se da je maleno pozori�te, iz jo� manjeg vojvo�anskog grada, konkurisalo deset puta za najve�a priznanja, a dva puta, van konkurencije, igralo u �ast nagra�enih:
1974: Radoje Domanovi� - Ljubivoje R�umovi� - Bane �uri�i� - Milovan Vitezovi� i drugi: Onda lole izmisle parole, adaptator, reditelj Nikola Petrovi� (van konkurencije)
1976: Jovan Sterija Popovi�: �enidba i udadba, reditelj Dejan Mija�
1980: Laza Lazarevi�: �vabica, dramatizator, reditelj Milo� Lazin
1995: Petar Gruji�i�: Fi�kal galantom, reditelj Du�an Petrovi�
1996: Vlaho Stuli Stuli�: Kate Kapuralica, reditelj Jago� Markovi� (van konkurencije)
1997: Eugen III Ko�i�: Putovanje za Nant, reditelj Ljuboslav Majera
1998: Velimir Luki�: Afera nedu�ne Anabele, adaptator, reditelj Kokan Mladenovi�
1999: Jovan Sterija Popovi�: Zla �ena, reditelj Ljuboslav Majera
1999: Branislav Nu�i�: Sumnjivo lice, adaptator, reditelj Jago� Markovi�
2000: Slobodan Seleni�: Ru�enje naroda u dva dela, adaptator, reditelj Kokan Mladenovi�
2002: Goran Petrovi�: Opsada crkve Svetog Spasa, dramatizator, reditelj Kokan Mladenovi�
2004: Branislav Nu�i�: Gospo�a ministarka, reditelj Gor�in Stojanovi�
Iz predo�enog se jasno uo�ava da je Narodno pozori�te iz Sombora svoje prvo pojavljivanje na Sterijinom pozorju do�ivelo 1974, a dve godine kasnije veli�anstveni trijumf sa �enidbom i udadbom koji se, delimi�no, ponovio sa �vabicom 1980. Te predstave i uspesi poklapaju se s po�etkom upravljanja Nikole Petrovi�a Pece i njegovom sveobuhvatnom reformom somborskog, do tada formalno profesionalnog, a u su�tini diletantskog teatra. Sledi petnaestogodi�nje odsustvovanje Somboraca s najzna�ajnijeg festivala, da bi se, od 1995. pa do danas, pojavljivali kontinurano, ako se izuzmu 2001. i 2003. godina, a �to su "kompenzovali" dvostrukim u�e��em na poslednjem Pozorju u dvadesetom veku, �to je retka pojava u istoriji Pozorja, ne samo kad je re� o nastupanju pozori�ta iz provincije.
Nadalje, osobenosti u�e��a Narodnog pozori�ta iz Sombora jesu: dominacija reditelja Kokana Mladenovi�a koji je, u relativno kratkom razdoblju, uspeo da tri predstave (1998-2002) koje je re�irao u somborskom pozori�tu (Afera nedu�ne Anabele, Ru�enje naroda u dva dela, Opsada crkve Svetog Spasa) plasira u zvani�nu konkurenciju. Zajedni�ki imenitelj ovih predstava, nastalih po delima savremenika Velimira Luki�a, Slobodana Seleni�a i Gorana Petrovi�a, jeste �estoka i ne�tedimi�na teatarska kritika stvarnosti. Ljuboslav Majera je somborski teatar Pozorju preporu�io s dve predstave: Putovanje za Nant Eugena III Ko�i�a i Zla �ena Jovana Sterije Popovi�a, kao i Jago� Markovi� sa Sumnjivim licem i Kate Kapuralicom4 (van konkurencije) a sa po jednim ostvarenjem javljaju se: Nikola Petrovi� (Onda lole izmisle parole), Dejan Mija� (�enidba i udadba), Milo� Lazin (�vabica), Gor�in Stojanovi� (Gospo�a ministarka) i Du�an Petrovi� (Fi�kal galantom).
Zapa�amo jo�: Somborci su �ak �etiri puta u�estvovali na Pozorju sa predstavama kojima je to bilo prvo izvo�enje: �vabica, Fi�kal galantom, Putovanje za Nant, Opsada crkve Svetog Spasa, �to svedo�i o plemenitom i bri�ljivom odnosu prema doma�oj savremenoj drami. To, me�utim, ne zna�i favorizovanje savremene drame; ravnopravan tretman imali su i sto�erni klasici na�e dramske knji�evnosti: Sterija (�enidba i udadba i Zla �ena) i Nu�i� (Sumnjivo lice i Gospo�a ministarka). Paralelno s tim, u sterijanskom nizu predstava somborskog pozori�ta javljaju se i dela nastala obradom klasi�nih dela (Fi�kal galantom, �vabica). Mogu�e je da smo preslobodni u oceni da se na osnovu ovog uzorka, koji �ini korpus predstava reprezentovanih za pola veka trajanja Sterijinog pozorja, mo�e zaklju�ivati o konzistentnoj, ozbiljno zasnovanoj repertoarskoj koncepciji ili poeti�kom ustrojstvu jednog pozori�ta, ali kada ne bismo imali tematsko ograni�enje i imali dopu�tenje da samo podsetimo na jo� neka ostvarenja ovog pozori�ta koja, ili spadaju u krug doma�ih dela ali nisu bila odabrana za Pozorje (Gordana5, Rodoljupci), ili su podru�je svetske drame (Figarova �enidba, Don �uan, Ukro�ena goropad, Bogojavljenska no�, Vilovnjak od zapadnih strana, Dekameron, dan ranije, Mara - Sad, Majstor i Margarita), ocena bi bila nesumnjiva.
Ako �emo o nagradama, kao krajnjem ishodu teatarskog nadmetanja Somboraca na Sterijinom pozorju, bilans je slede�i: apsolutno najve�i uspeh postignut je 1976. s predstavom �enidba i udadba Jovana Sterije Popovi�a, u re�iji Dejana Mija�a. I to je jedini put u istoriji ovog teatra da je predstava progla�ena najuspe�nijom na Sterijinom pozorju i po oceni stru�nog �irija i po oceni Okruglog stola kritike. Nagrada za re�iju pripala je Dejanu Mija�u, za glumu Nade�di Bulatovi� i Katici �eli, a za scenografiju Vladimiru Mareni�u. Dvadeset�est godina kasnije, po broju nagrada toj predstavi se pribli�ila Opsada crkve Svetog Spasa, koja je progla�ena najboljom od strane Okruglog stola kritike, reditelju Kokanu Mladenovi�u dodeljena je nagrada za dramatizaciju, Sa�i Torlakovi�u za glumu, Mariji Kalabi� za scenografiju. I �vabica je oven�ana nagradama: Milo�u Lazinu je dodeljena nagrada za dramatizaciju, dok su protagonisti predstave: Aleksandra Nikoli� i Milan Bogunovi� nagra�eni za glumu. Sterijina nagrada dodeljena je Kokanu Mladenovi�u za adaptaciju drame Slobodana Seleni�a Ru�enje naroda u dva dela, na 45. Sterijinom pozorju, 2000. godine. U istoj predstavi je Nenad Pe�inar nagra�en za ulogu Bo�ka. Za predstavu Fi�kal galantom nagra�en je pisac Petar Gruji�i�, Branka �eli� za ulogu, i Branka Petrovi� za kostim. Ljuboslav Majera je nagra�en specijalnom nagradom za re�iju predstave Putovanje za Nant, a Radoje �upi� za ulogu u istoj predstavi. Bez nagrada su ostale predstave Gospo�a ministarka, u re�iji Gor�ina Stojanovi�a i Sumnjivo lice, u re�iji Jago�a Markovi�a.
***
Ipak, 20. oktobar 1975, ostaje kao jedan od najzna�ajnijih dana u istoriji somborskog teatra: izvedena je premijera �enidbe i udadbe. Ocenjeno je da je Dejan Mija�, posle Pokondirene tikve (u SNP), izveo "novi istra�iva�ki poduhvat" na podru�ju na�e dramske ba�tine. Ostvarena je stilizacija punog dejstva sa primesama starinskih rituala, kako bi se potcrtale karakteristike aktera, izgra�ena komedija prepletena sa groteskom, u kojoj su i delovi scenografije i kostima poprimali simboli�na zna�enja. Povremeni zalazak u karikaturu nije ugrozio slojevitost zbivanja, niti originalnost o�itovanu u glumi zasnovanoj na prividnom realizmu iza kojeg se krila burleska, parodija. Sve to sklopljeno je u celinu vrhunskog dometa. Bio je to, zaista, vrhunski pozori�ni doga�aj u somborskom pozori�tu �iji se uticaj ose�a jo� i danas. Ansambl, u kojem su preovla�ivali mla�i glumci, do�iveo je potpunu transformaciju, a u�esnici su bili kadri da, sredstvima modernog teatra, realizuju istinski nove rediteljske ideje i da ih iska�u silovito, ta�no, iskreno.
Premijera predstave �vabica izvedena je 5. oktobra 1979. i bila izuzetno prihva�ena od strane publike i kritike. Prvu pravu proveru do�ivela je na Festivalu malih i eksperimentalnih scena MES, kada je Milo�u Lazinu dodeljen Zlatni lovorov vijenac za osmi�ljeni eksperiment. Potom su na Sterijinom pozorju nagra�eni: Milo� Lazin, za dramatizaciju, Aleksandra Nikoli� za ulogu Ane Gutjar i Milan Bogunovi� za interpetaciju lika Mi�e Mari�i�a. Kritika je isticala dramatur�ku celinu nesvakida�njeg sklada sazdanu na temeljima poznate literarne gra�e Laze Lazarevi�a. �vabica je opisivana kao izrazito autorska predstava, ostvarena isklju�ivo jezikom modernog teatra. Obja�njavaju�i vlastiti postupak, Lazin pi�e: "Za projekat �vabica koristio sam i neke podatke, �injenice, iz Lazarevi� evog �ivota (i sama istoimena pripovetka je, kao �to to uvek u manjoj ili ve�oj meri biva, Lazina umetni�ka transpozicija nekih doga�aja iz privatnog �ivota). Ali ni jednog �asa nismo �eleli, ni ja niti bilo ko u ansamblu, predstavu - biografiju. Biografski podaci su kori��eni samo da bi rasvetlili neke probleme i pojave koje smo �eleli da Vam poka�emo."6 A tada�nji selektor Jugoslovenskih pozori�nih igara Vladmir Stamenkovi� isti�e u svom obrazlo�enju: "U Lazarevi�evoj �vabici, u koju je mladi reditelj Milo� Lazin ugradio i delove iz Vertera, kao i odlomke iz Lazarevi�evih pisama, vi�e je re� o potrazi za identitetom jednog prvo mladog a potom sredove�nog �oveka, nego o ljubavnoj pri�i koja se raspli�e posle mnogo godina od kako se dogodila. U toj predstavi, �ovek je osu�en da luta kroz prostor i vreme, sme�ten je negde izme�u pro�losti i budu�nosti, prisiljen je da se neprestano pita ko je u stvari, odakle dolazi i kuda ide."7 Na kraju, pokazalo se da je najve�i u�inak postignut ba� ovim klasi�nim delom. Predstava je prikazana i na BITEF-u, a na 30. susretu vojvo�anskih pozori�ta progla�ena je za najbolju.8
Posle petnaestogodi�nje pauze, 1995, somborsko Narodno pozori�te se ponovo pojavljuje u zvani�nom programu Sterijinog pozorja. Aleksandar Milosavljevi�, selektor, zapa�a kvalitativnu promenu u pozori�nom �ivotu na�e zemlje: "U Kru�evcu, Somboru, Ni�u, Kikindi i dalje istrajno i uspe�no dokazuju da pojam 'provincija' nije geografski odre�en, a bude se i pozori�ta u Leskovcu, Vr�cu, Pirotu, Kraljevu, Banjaluci... Izbor predstava koje nudim, izme�u ostalog �e potvrditi i �injenicu da smo svedoci izuzetne ekspanzije vojvo�anskih pozori�ta".9
Nadalje, selektor isti�e velike mogu�nosti gluma�kog ansambla Narodnog pozori�ta u Somboru koji je odli�nu dramu Petra Gruji�i�a, nastalu prema motivima romana Ve�iti mlado�enja Jakova Ignjatovi�a, u re�iji Du�ana Petrovi�a, predstavio kao setnu dramsku pri�u o jednoj epohi i njenim akterima. Pisac Petar Gruji�i� razja�njava: "O Ignjatovi�u, uprkos njegovim 'vulgarnim apetitima' i �izofrenoj 'bezmoralnosti' u kojoj '�ovek neprestano pobija pisca' (J. Skerli�), danas imam daleko vi�e mi�ljenje nego pre �etiri godine. I to zbog najmanje dva razloga. Prvi je taj da je u svojim delima Ignjatovi� iz sopstvene sredine, ali i iz tradicije koja mu prethodi, nepogre�ivo izdvojio nekoliko �ivopisnih likova koji su u na�oj knji�evnosti i kolektivnoj svesti za�eli mitove ravne onima o Don �uanu, Don Kihotu ili Feliksu Krulu. Drugi razlog se doti�e samog �amike Kiri�a, Ignjatovi�evog savremenika i sugra�anina."10 O �amikinoj nemo�i da prona�e duhovni sklad u svojoj sredini, i o njegovoj �e�nji za Venecijom, Miodrag Kujund�i� zapa�a: "�e�nja �amikina za Venecijom od one je vrste kakvu za Moskvom ispoljavaju �ehovljeve junakinje u Tri sestre. Filistrima je �e�nja za dalekim i obi�no nedostupnim idealom sme�na. Nedohvatljivost tog sklada u stvari je tu�na - i ne samo u komedijama. Tog setnog �amiku sugestivno je tuma�io Sa�a Torlakovi�. Reditelj je od njega zahtevao da snagom duha vodi i svoj lik i da za sebe vezuje saigra�e. Umeo je to da postigne ekonomi�u�i gestom, a produhovljenom i sugestivno oblikovanom re�enicom prodiru�i do partnera, pa tako uspevaju�i da im bude i podstreka� i putokaz... Pandan takvom �amiki, a istovremeno i njegov potporanj, bila je njegova sestra Katica u igri Branke �eli�. Voljom dramatizatora i, potom, uz sugestiju reditelja, ova Katica ima u predstavi zna�ajniju ulogu no u romanu. Ona je stalna duhovna senka svog brata, sapatnica odana do granice rodoskvrnog prepu�tanja, kome se opravdanje mo�e na�i pre u �ivotu no u tekstu i podtekstu drame. Prodornost ove glumice u ovoj prilici nije u njenom uobi�ajenom sna�nom razmahu i govora i pokreta, nego u svedenosti oslonjenoj na dejstvo re�i, prkosnu mimiku, �vrstinu gesta... Dvadesetak ostalih sudeonika u ovoj predstavi veoma su skladan hor, ili skladna grupa solista."11
"U predstavi Putovanje za Nant Narodnog pozori�ta u Somboru nikud se ne putuje, a ponajmanje za Nant. Ovo putovanje javlja se na kraju predstave kao vizija jednog iznenada o�ivelog mrtvaca koju je on imao u "klini�koj smrti". U nadahnutoj vizionarskoj pri�i o putovanju vozom, tim nepojamnim �udom budu�nosti (nepojamnim iz perspetkive junaka komada), a koje se ostvaruje tek posle smrti, zaokru�uju se metafori�ke ambicije komada: putovanje posle smrti, bolja budu�nost, voz - sve su to elementi jedne utopijske slike sveta. Do ovog zavr�nog prizora komad Eugena III Ko�i�a razvija se kao le�erna, zavodljiva, samodopadljiva i neodoljivo komi�na igra u �anru komedije apsurda..."12 Analiziraju�i rediteljsko �itanje Ljuboslava Majere, Aleksandar Milosavljevi� nalazi da je reditelja najvi�e zanimala "osnovna emocija drame Putovanje za Nant, pa je svoj prosede temeljio na finom, delikatnom iznala�enju adekvatnih teatarskih sredstava kojima �e na scenu preneti ose�anja. Otuda pri�a o grupi kafanskih zgubidana postaje ma�tovita predstava o neumornoj �ovekovoj potrazi za sre�om, dok banalno naravou�enije o uzaludnosti poku�aja da se do nje do�e prerasta u uzbudljivo scensko finale u kojem se Majera superiorno poigrava s gledaocima, ali i s Ko�i�evim dramskim junacima, razvijaju�i svoj ironi�ni stav u odnosu na zabludu koju obi�no zovemo sre�a... Neophodni ritam scenskim de�avajima davala je bravurozna i inventivna igra Radoja �upi�a, koji je u brzini reagovanja nadma�io samog sebe, potvrdiv�i ogromne mogu�nosti gluma�ke transformacije i sposobnost kombinovanja raznovrsnih scenskih sredstava."13
Devedesete godine u na�em �ivotu i �ivotu Sterijinog pozorja defintivno nisu bile vreme za smeh. Dobro pozori�te, svesno te �injenice, emituje zabrinutost, nasuprot uveliko prisutnom podleganju bulevarskoj povr�nosti i udvara�koj komercijalizaciji. Dobro pozori�te, koje jo� ra�una da je "svest i savest dru�tva", neguje liniju ose�ajnosti, ironiju, cinizam, pesimizam. Artur Skelton, pi�u�i o do�ivljaju jugoslovenskog pozori�ta u periodu 1995-1998, zapa�a da se stalno i predvidivo javljaju odre�ene teme. Rat, izolacija, siroma�tvo, moralno i duhovno posrtanje, sudbine ljudi njima pro�ete, sve su poznate komponente savremene balkanske scene.14 O Aferi nedu�ne Anabele, jednoj od tri predstave koje je posebno zapamtio, Skelton pi�e: "ironi�na studija o tome koliko ljudsko delovanje grupe zajedni�ke snage reakcionarnog dru�tva i pomerene te�nje i sklonosti. U svim jugoslovenskim predstavama koje sam gledao nazirao se jasan umetni�ki integritet: kritika represivnog dr�avnog aparata bila je ili jasna ili implicitna".15
Tada�nji selektor Darinka Nikoli� ovo ostvarenje vidi kao "redefinisanje zna�enjskog nivoa Luki�eve 'misti�ne farse' kroz formu i kroz stil, s pozicija naknadnog iskustva i vremena kojem se obra�a. Rafinirana, visoko stilizovana i nadasve, cinizmom obojena predstava".16
"Luki�evi komadi, pa i Afera nedu�ne Anabele, ne�to su poput moraliteta - dabome u meri koja je danas mogu�a - u kojima je verbalni faktor postao glavni oblik akcije. On pi�e 'jedan te isti komad' s jasnom, o�iglednom namerom: da bi si�e koji upotrebljava bio od po�etka poznat publici, kao �to su i sadr�aji srednjovekovnih moraliteta bili unapred znani njihovim savremenicima. Luki�, koji �eli da poka�e ono �to je karakteristi�no, reprezentativno za dru�tvo i vreme u kome pi�e, mirne du�e bi mogao da ponovi Kamijeve re�i napisane povodom Opsadnog stanja: "Ja sam u sredi�te svog spektakla stavio ono �to smatram jedinom �ivom religijom u ovom veku tirana i robova, ho�u re�i slobodu."17
�eljko Jovanovi� uo�ava da je Mladenovi� najvi�e novog doprineo "u domenu revitalizacije ve� zaboravljenih i savremenih dramskih tekstova za koje se s prili�nom dozom ta�nosti mo�e re�i kako su ve� biv�i". On posebno isti�e kako "ovaj reditelj uspeva da imenuje zajedni�ki imenitelj duha vremena o kome je re� u ovim komadima i onog u kome se oni ponovo igraju... Mladenovi� vr�i potpunu revalorizaciju prvobitnog zna�enja Anabele i samim tim mogu�nosti njenog �itanja danas.18 O gluma�kim ostvarenjima se pi�e da je: "Bogomir �or�evi� efektno predstavio Kneza. Neobi�na je bila Tatjana Torlakovi� u ulozi Kneginje. Reditelj je to iskoristio da razigra i egzibicionu erotsku scenu izme�u nje i Harta. Tog intelektualca kojeg lako slama dvorska ma�inerija i pretvara u bezli�nog intelektualca i konformistu, spremnog da slu�i re�imu, jednostavno, realisti�no i emotivno zainteresovano predstavio je Sa�a Torlakovi�."19
Svetislav Jovanov, sabiraju�i pozori�ne plodove sezone 1998/99 (koja zahvata i period NATO intervencije na SR Jugoslaviju) na osnovu koje je trebalo da koncipira 44. Sterijino pozorje, s razlogom, i crnohumornom ilustracijom - dosetkom hamletovskog porekla "(U)biti il' ne (u)biti", iskazuje zabrinuti optimizam: "Deluju�i ve� du�e vreme unutar miljea �iji se materijalni, organizacioni i profesionalni aspekti opasno pribli�avaju fazi kolapsa i katastrofe, na�i pozori�ni stvaraoci i ansambli su i u ovoj sezoni pru�ili dokaze - ne brojne, ali nesumnjivo zna�ajne - o postojanju i razvojnim mogu�nostima jedne autenti�ne teatarske klime, �ije su temeljne strate�ke odrednice kriti�ki duh, �anrovska samosvest i esteti�ki pluralizam."20
I Jago� Markovi�, reditelj jedne od dve predstave kojima se te godine somborsko Pozori�te predstavilo na Sterijinom pozorju, ne mo�e i ne �eli da sakrije prkos: "Nek odjekne svilen konac u Novom Sadu, na�a radost, na�e pljuvanje i pucnji. Nek Nu�i�ev i na� kermes tre�ti glasnije od bombi. Takvi smo kakvi jesmo i takvi imamo prava na �ivot. Radujem se Pozorju, simbolu na�eg trajanja i na�e umetnosti koja oplemenjuje i koja je potrebnija no ikad. Umesto idealisti�kog komada o na�em stradanju, igramo Sumnjivo lice, sliku na�eg ludila, haosa, palanke, aparat�ika, kala i kola sa sve��u o manama i ljubavlju za vitalnost."21
Selektor ka�e da nu�i�evsku dimenziju humornosti i ironije Jago� Markovi� "upotrebljava samo kao polazi�te za vrtoglavu, zao�ijanu, rasko�nu �anrovsku slagalicu, unutar koje ibijevska, demonska figura glavnog protagoniste iznova ukazuje na su�tinsku, savremenom duhu blisku apsurdnost i beznade�nost komedije."22 Sli�no opa�a Ksenija Radulovi�, tvrde�i da Jago� Markovi� ne radi predstave za publiku sklonu strogoj racionalnosti, "nego teatar u kojem ima preterivanja, jarkih tonova �ivota, predstave koje nakon mnogih kalambura svoje pravo zna�enje razotkrivaju tek u finalu. Od komedije karaktera i zabune, prepune lepr�avog humora, njegovo Sumnjivo lice postaje ne samo komad s pevanjem i pucanjem... nego i brutalna groteskna stilizacija koja se zavr�ava u tragi�no-apsurdnom duhu..."23 Aleksandar Milosavljevi� smatra da somborsko Sumnjivo lice odre�uje meru na�e stvarnosti: "Reditelj Jago� Markovi� nadilazi neposrednu realnost, socijalnu ili politi�ku, poni�tava likove kao reprezente odre�enog politi�kog ili nacionalnog miljea, i uzdi�e ih do paradigme �ovekove sudbine koja podrazumeva iracionalnu nadu da �e jednom biti bolje."24
O Zloj �eni Jovana Sterije Popovi�a, u re�iji Ljuboslava Majere, drugoj predstavi koja je na 44. Sterijino pozorje pozvana iz Sombora, govorilo se kao o "scenskom eseju o neostvarenim snovima i izgubljenim identitetim nastalom na temelju Sterijine pou�ne 'humoreske'". Ovu lepu, jednostavnu, scensku pri�u Darinka Nikoli� vidi kao jo� jedan dokaz da se Sterija danas mo�e igrati "samo ako se radikalno dovede u pitanje njegov moralni stav. I ako se taj radikalni rez u potpunosti opravda, �to, u slu�aju sve trojice pomenutih reditelja, nije sporno..."25
I za Sterijino pozorje 2000, selektor je bio Svetislav Jovanov. Op�tu pozori�nu situaciju on tada vidi s onu stranu kolapsa i katastrofe, dakle, dezorganizovanu, marginalizovanu i poni�enu. "Najdragoceniji element sezone je sve vidljivija svest mla�ih stvaralaca, da su pro�i��enje i obnova nemogu�i bez prolaska kroz '�istili�te radnje' - dakle, patnju koja to pro�i��enje postavlja kao imperativ."26 Opredeljuju�i se za predstavu Narodnog pozori�ta iz Sombora Ru�enje naroda u dva dela Slobodana Seleni�a, u re�iji Kokana Mladenovi�a, selektor obrazla�e: "Jedna prisilna situacija i jedna opsesivna emocija - kao sto�eri Seleni�eve kritike mentaliteta - u Mladenovi�evoj predstavi dosti�u visinu �estokog i metafizi�kog traktata o bi�ima koja su istovremeno i �rtve i sopstveni d�elati."27 Podse�amo se na autopoeti�ki stav Slobodana Seleni�a: "Ja, me�utim, sve vi�e verujem da je dobro �to sam napisao Ru�enje naroda i da je dobro �to ga gledaju svi oni koje komad vre�a. Katarza je uvek bolna, ali samo se preko nje razaraju traume etnosa. Razgovor o u�etu je s terapeutskog stanovi�ta neophodan. Jedan moj savesni prijatelj je napisao: 'Od svih patriotizama, najte�i, najpo�teniji, najdelotvorniji je onaj koji ne skriva neprijatne istine o vlastitoj istoriji. Za njega su sposobni samo odista istorijski narodi'."28 Reditelj Kokan Mladenovi� nagla�ava osnovnu intenciju predstave: "Na�alost, u Srbiji anga�ovani komadi ne mogu da zastare i izgube na aktuelnosti. �elja nam je da publiku suo�imo s va�nim problemima koji nas ti�te. Ovo nije predstava za euforiju, ne mo�e da izazove odu�evljenje i radost. Ako uspemo da suo�imo gledaoce s ozbiljno��u situacije na kraju veka, napravili smo pun pogodak."29 Sli�no intonira zapa�anje o Mladenovi�evom rediteljskom naumu i �eljko Jovanovi�: "...u kojoj meri su drame, pisane u vreme bu�enja nacionalne svesti (osamdesetih godina) danas aktuelne".30 Darinka Nikoli� posebnu pa�nju posve�uje gluma�koj igri: "U gluma�kom ansamblu, novom bojom, novom snagom i energijom, vrlo prijatno je iznenadio Nenad Pe�inar u ulozi upravnika zatvora, nagove�tavaju�i novi spektar svog, i dosad respektabilnog, gluma�kog potencijala...31
U sezoni 2001/2002, pojavilo se vi�e od trideset praizvedbi doma�ih dramskih tekstova. Takva dominacija doma�e nove drame svakako ohrabruje. Svest o mogu�nosti postojanja vi�e istina, potreba za traganjem za onom pravom, mo�da "ne�to vi�e jedinom" no �to su ostale, ne samo �to su provejavala delima nego su se dela, �ini se, u najve�oj meri na njima i zasnivala. Darinka Nikoli� me�u tim delima izdvaja: "Ako se sugestivno��u i snagom emocija koje izaziva kod recipijenta mo�e vrednovati umetni�ki, u ovom slu�aju pozori�ni �in, onda je predstava Opsada crkve Svetog Spasa, koju je, po sopstvenoj dramatizaciji istoimenog romana Gorana Petrovi�a, na scenu somborskog Narodnog pozori�ta, postavio Kokan Mladenovi�, jedan od najzna�ajnijih doga�aja na doma�oj sceni u poslednjih nekoliko godina... Njegov rediteljski prosede, a potpuno u skladu s tekstualnim predlo�kom, njegovom temom i centralnom idejom (opsada kao konstanta na�eg trajanja kroz vekove, do dana�njih dana, opsada spolja i iznutra) po�iva na �vrstom konceptu koji se asocijativno oslanja na pu�ki teatar, na panoptikum, na fresko-slikarstvo i, kona�no - u scenografskom i miznascenskom re�enju - ne kao citat, ve� kao logikom predlo�ka provocirano prizivanje svojevremeno kultne predstave Ljubi�e Risti�a Misa u a-molu.32
Na 49. Sterijinom pozorju, 2004, koje je po�ivalo na "tradiciji i inovaciji", uvodu nacionalnog teatra u internacionalni kontekst, Narodno pozori�te iz Sombora se pojavilo s predstavom Gospo�a ministarka (u re�iji Gor�ina Stojanovi�a) �iji je zna�aj, izme�u ostalih vrlina, selektor Ivan Medenica video i u rediteljskom pomeranju koje se o�ituje u tome �to se "�ivkina ambicija ne prikazuje kao groteskna mentalitetska devijacija, ve� kao logi�no isku�enje s kojim se suo�ava pojedinac u svakom dru�tvu obele�enom naglim, o�trim i velikim promenama".33
Kako se na 49. pozorju spontano formirao jedan "minijaturni podskup" - dve postavke Gospo�e ministarke (druga je u izvo�enju Narodnog pozori�ta iz Beograda, u re�iji Jago�a Markovi�a) reditelj Gor�in Stojanovi� je zamoljen da komentari�e taj "fenomen": "Na Sterijinom pozorju �esto se de�ava da bude vi�e izvedbi jednog komada - bilo je svojevremeno i tri izvedbe Oslobo�enja Skoplja. To je, smatram, normalna situacija za jednu veliku pozori�nu sredinu. Ogromna je, me�utim, sramota �to se Gospo�a ministarka prvi put igra na Pozorju... Tradicija igranja Ministarke bila je tradicija bekeljenja i nekakvog scenskog prostakluka. Obja�njenje mo�e da le�i i u selektorskom snobizmu, jer Nu�i� se nije ba� dobro provodio na Pozorju ukoliko nije bio u pitanju, recimo, radikalan pomak kao svojevremeno Mija�eva Pu�ina, koja je bila melodrama pretvorena u komediju, a to je bilo pre, bogami, 25 godina!"34
***
Uspeh somborskog teatra na Sterijinom pozorju uticao je na potvr�ivanje i na drugim festivalima: Bitef, MES, Jugoslovenski pozori�ni festival u U�icu, Dani komedije... Ne zaboravimo ni slede�i aspekt: odnos dru�tva/vlasti prema pozori�tu u unutra�njosti koje je u�estvovalo na Sterijinom pozorju! Dometi koji su postizani u Somboru tokom sedamdesetih godina, uticali su da se postepeno promeni odnos u Somboru, Vojvodini, pa i celoj Srbiji , prema ovom pozori�tu. Predstave su u�inile da u ovoj sceni javnost vidi vitalnu kulurnu instituciju, pa je stoga omogu�eno u dva maha da se izvr�i kompletna generalna rekonstrukcija pozori�ne zgrade i opremi novom tehnikom, kako bi bila osposobljena i za najslo�enije teatarske eksprimente i spektakle.
Kao ilustracija promena neka poslu�i uspomena Tomislava Tanhofera na Gavelin rad u Somboru, sa trupom Srpskog narodnog pozori�ta na redovnom gostovanju u Somboru, pred Drugi svetski rat. Tako �e se uo�iti istinska reformatorska uloga Nikole Petrovi�a Pece i uticaj Sterijinog pozorja na formiranje pozori�ne svesti u ovom ba�kom gradi�u: "Jadni Gavella! Kazali�na zgrada u Somboru bila je zapu�tena i stara, upotrebljavana samo povremeno, kad bi nai�lo neko pozori�te na gostovanje, ili neka putuju�a trupa. Sve prostorije, i foyer i gledali�te s dva reda lo�a, i pozornica i dvije tri sobice koje su slu�ile kao obla�ionice... Sve sitno, zapu�teno, pra�no, natrulo, bez 'tehnike', bez ure�aja za osvijetljenje, s uzanim otvorom pozornice prema gledali�tu koje mu je li�ilo na koko�injak"35 Sve su ovo dokazi o sna�nom razmahu somborskog pozori�ta koji je iniciran uspehom na Sterijinom pozorju s predstavom �enidba i udadba! Osim adaptacije, Op�tina je tada nagradila Pozori�te s onda�njih milion dinara, o �emu postoji povelja, obnovila transportna sredstva...
U kakvim okolnostima se radilo, a pogledajmo produkciju! "Pozori�te u Somboru koje, zbog renoviranja i dogradnje svoje zgrade, radi u neredovnim uslovima, pripremilo je pet premijera. �etiri prikazana dela pripadaju novijoj, odnosno savremenoj literaturi, doma�oj... Peta premijera sazdana je na dramatizovanoj pripoveci �vabica Laze Lazarevi�a, istaknutog srpskog pripoveda�a s kraja pro�log veka. Dakle �etiri savremna dela prema jednom klasi�nom". Ili: "Narodno pozori�te u Somboru je i u ovoj sezoni predstave prikazivalo u improvizovanom prostoru, jer adaptacija i dogradnja njegove zgrade nije bila dovr�ena. Iz tih razloga pripremilo je samo pet premijera."36 Uz to, pozori�te je dostiglo reprezentativni nivo, pa mu je tako omogu�eno da sudeluje na Petom internacionalnom festivalu u Meksiku, sa predstavom �enidba i udadba, tokom sedamdesetisedme godine. Zatim je ova predstava prikazana u Poljskoj, sedamdeset devete, i u �vedskoj osamdeseti prve."37
Potom, kao tekovinu u�e��a na Sterijinom pozorju valja pomenuti i dugove�nost festivalskih predstava: "Ipak, kad je re� o uspehu, neodoljivo se name�e jedan drugi podatak koji govori o tome da je predstava �vabice koja je u pretpro�loj sezoni postigla tako sjajan bilans kod stru�nih ocenjiva�a, ostvarila i, za na�e prilike, zavidan uspeh kod publike: prikazana je tokom tri sezone 70 puta pred oko 20.000 gledalaca."38
***
Sterijino pozorje je odavno svest savremenog jugoslovenskog pozori�ta. Ali, sasvim je mogu�e da je ova pri�a izli�na, jer u zemlji istro�enih pozori�nih modela vi�e zaista ni�ta nije bitno. Uslovna podela na prestoni�ka i provincijska pozori�ta, mo�da zaista vi�e ne postoji. Znamo da u pojedinim mestima postoje pozori�ta koja nemaju ansambl, a u prestonici i drugim ve�im gradovima imamo i pozori�ta koja se ni po �emu ne razlikuju od pozori�ta u provinciji. Sombor, sa stalnim ansamblom, repertoarom, potom strukturom, organizacijom, ostaje usamljeni primer povodom koga bi se sasvim primereno mogao parafrazirati Mile Korun, kada govori o Sterijinom pozorju: "To je krug ljudi opsednut �eljom da se prodre u su�tinu pozori�ne stvari (...) Sterijino pozorje: to je stalni podsticaj svima osetljivim, u nepoznato i budu�e usmerenim jugoslovenskim pozori�nim umetnicima."

F U S N O T A
..1 Slobodan Seleni�: "Jedna �etvrtina veka", Katalog jubilarnih 25. jugoslovenskih pozori�nih igara, Sterijino pozorje, Novi Sad 1980, str. 9.
..2 Ivan Medenica: "Srpske i druge drame", Teatron, br. 119/120, Beograd 2002. str. 7.
..3 Slobodan Seleni�: "Jedna �etvrtina veka", Katalog jubilarnih 25. jugoslovenskih pozori�nih igara, Sterijino pozorje, Novi Sad, 1980, str. 8.
..4 Kate Kapuralica je najve�i vrh somborske pozori�ne produkcije i jedan od pozori�nih fenomena poslednje decenije minulog veka.
..5 Okupljaju�i ih sve oko svoje ideje da Gordanu u�ini stvarnom na Kosti�ev mogu�i na�in, u novim okolnostima, Zoran Ratkovi� je stvorio samosvojnu scensku laboratoriju, alhemijsku radionicu scenske re�i, zvuka i pokreta... Reditelj Ratkovi� je dobro pronikao u Kosti�evu ironi�nost na ra�un naciona, sve do njegove krajnosti u ve�noj raspetosti izme�u carstva zemaljskog i nebeskog, u la�no herojstvo, a dogra�ivanjem dramatur�kog predlo�ka zna�ajno je, u ulozi koautora, istakao upravo varljivost stvarnog prizora i ve�nu kob." (D. Kecman)
..6 Milo� Lazin: "Sredi�te opusa", Jubilarne 25. jugoslvensake pozori�ne igre 17-26. april 1980, Sterijino pozorje, Novi Sad 1980, str. 26.
..7 Vladimir Stamenkovi�: "Predlog selektora", Jubilarne 25. jugoslovensake pozori�ne igre, 17-26. april 1980, Sterijino pozorje, Novi Sad, 1980, str. 57.
..8 Milutin Kari�ik: "Neke karakteristike repertoara u sezoni 1981/1982", Almanah pozori�ta Vojvodine 79/80, 80/81, 81/82, Pozori�ni muzej Vojvodine i Zajednica profesionalnih pozori�nih organizacija Vojvodine, Novi Sad 1985 isto, str. 147.
..9 Aleksandar Milosavljevi�: "Izve�taj selektora 40. Sterijinog pozorja", Katalog 40. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1995, str. 4.
10 Petar Gruji�i�: "Re� pisca", Katalog 40. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1995, str. 24.
11 Miodrag Kujund�i�: "Tu�na �amikina sudbina"; Katalog 40. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1995, str. 25.
12 Ivan Medenica: "Vera i ironija", Katalog 42. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1997, str. 22.
13 Aleksandar MIlosavljevi�: "Metafora �e�nje", Katalog 42. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1997, str. 23.
14 Artur Skelton: "Kome se obra�amo i �ta im govorimo", Scena 1-2, Novi Sad 2000, str. 23.
15 isto
16 Darinka Nikoli�: "Vreme bez smeha", Katalog 43. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1998, str. 5.
17 Vladimir Stamenkovi�: "Dramatur�ka bele�ka", Katalog 43. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1998, str. 10.
18 �eljko Jovanovi�: "Probijanje 'zvu�nog zida' ", Katalog 43. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1998, str. 11.
19 Petar Volk: "Afera nedu�ne Anabele", Katalog 43. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1998, str. 11.
20 Svetislav Jovanov: "Rat u ogledalu", Katalog 44. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1999, str. 25.
21 Jago� Markovi�: "Re� reditelja", Katalog 44. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1999, str. 60.
22 Isto
23 Ksenija Radulovi�: "Kako je tu�na na�a 'Rusija", Katalog 44. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1999, str. 61.
24 Aleksandar Milosavljevi�: "Re� kritike", Katalog 41. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1996, str. 32.
25 Darinka Nikoli�: "Tri Evina lica", Katalog 44. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 1999, str. 50.
26 Svetislav Jovanov: "Fiat Thalia", Katalog 45. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 2000, str. 5.
27 Isto, str. 6.
28 Slobodan Seleni�: Katalog 45. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 2000, str. 33.
29 Kokan Mladenovi�: "Srbi uvek biraju gore", "Katalog 45. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 2000, str. 33.
30 �eljko Jovanovi�: "Razum, �ast i ludilo", "Katalog 45. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 2000, str. 34.
31 Darinka Nikoli�: "Grupni portret", Katalog 45. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 2000, str. 35.
32 Darinka Nikoli�: "Panoptikum fantastike i zbilje", Katalog 47. Sterijinog pozorja, Sterijino pozorje, Novi Sad 2002, str. 35.
33 Ivan Medenica: " Izve�taj selektora 49. Sterijinog pozorja", Srerijino pozorje, Novi Sad 2004, str. 11.
34 isto
35 Tomislav Tanhofer: Samo sje�anja, Pozori�te, 1, januar-februar, Tuzla, 1968, str. 86.
36 Milutin Kari�ik: "Neke karakteristike repertoara u sezoni 1979/80". Almanah pozori�ta Vojvodine 79/80, 80/80, 81/82, Pozori�ni muzej Vojvodine i Zajednica profesionalnih pozori�nih organizacija Vojvodine, Novi Sad 1985, str. 86.
37 Petar Volk: "Pozori�ni �ivot u Srbiji 1944-1986", FDU Institut, Beograd 1990, str. 317
38 Isto, str. 149