Prvi moj dolazak na Pozorje i prvo prisustvo Okruglom stolu bili su, davne 1968. Nas tri drugara, svi smo bili studenti u klasi Vjeke Afri�a na beogradskoj Akademiji, do�li smo da vidimo predstavu na�eg kolege Muharema �ene Erveheja. Posle predstave pilo se sa glumcima, pa negde iza pono�i nazad za Beograd. Ve� oko pola deset ponovo put Novog Sada, da �ujemo �ta �e se o predstavi re�i. Bilo je prili�no sveta u Klubu poslanika na prvom Okruglom stolu Pozorja koji sam pratio, ali, bar u na�oj maloj grupi, prili�no razo�aranja onim �to smo �uli. Umesto ozbiljnih, argumentovanih zamerki (i pohvala, svakako, re� je bila o dobroj predstavi) piscu, reditelju i glumcima, �emu smo se nadali, ne naro�ito argumentovani komplimenti od kojih su neki bili ba� neumereni. Ni nalik razgovorima koje smo sa Borjanom*, povremeno i Afri�em, vodili posle na�ih �kolskih etida. Kamo li da se ova pri�a mogla meriti sa vrcavim, lucidnim analizama i sintezama, asocijacijama na vreme u kojem �ivimo i briljantnim, duhovitim digresijama koje su se mogle �uti od Branka Vu�i�evi�a, Vlade Petri�a, Du�ana Makavejeva, Duce Stojanovi�a, Ra�e Popova i ostalih stalnih i povremenih zvezdi diskusionih tribina u Muzeju kinoteke, posle projekcije filmova koje je, bilo iz sveta - bilo iz nepresu�nih riznica same Kinoteke, dobrom voljom Fi�e A�imovi�a, jedinog �oveka koji se u muzejskom blagu snalazio, na svetlo dana iznosio tada�nji direktor Muzeja Sa�a Je�i�. Buca Mirkovi� je, dodu�e, svojim upadicama poku�avao da unese duh i ovaj skup ozbiljnih i neduhovitih dobronamernih presuditelja razdrma, ali do dijaloga, do sukobljavanja argumenata do�lo nije.**

* Borjana Prodanovi�, dugogodi�nji Afri�ev asistent, kasnije i sama veoma uspe�ni profesor re�ije na FDU. Osta�e zapam�ena, nadam se i drugim njenim studentima, ne samo mojoj klasi, po tome �to je na svaku, pa i najbezumniju, ideju nas njenih studenata reagovala slede�om re�enicom: "Mo�e, skupi kolega koliko ti treba i poka�i na sceni!"
** Za�to pominjem ovaj, za mene premijerni, Okrugli sto Pozorja? Zato �to se ve� sredinom osamdesetih po�elo da govori kako su nekad ovi skupovi bili oni pravi. Analiti�ki i kriti�ki, za sudbinu na�eg teatra dragoceni. Na njima se, a naro�ito na Okruglim stolovima prvih godina kada su uvedeni, navodno, odlu�ivala sudbina jugoslovenskog pozori�ta. Kada se zna da se sa Okruglim stolovima po�elo 1966, valjda se i ta 68. ra�una u prve godine. Ve� tada smo, vra�aju�i se iz Novog Sada, mladi i dr�ni, zaklju�ili da dve stvari treba sru�iti: Okrugli sto na Pozorju i spomenik partizanu u centru Batajnice. Kasnije smo se, �to se Okruglog stola ti�e, uklju�ili u njegov rad, ru�ili ga valjda iznutra i, zajedno sa onima koje smo za njim zatekli, sasvim ga obesmislili. Dogovor da �emo jednom nabaviti dinamit i staviti pod batajni�ki monument, naravno, nikad nismo ostvarili. �tavi�e, kad ono be�e bombardovanje devedesetdevete, navijao sam da Partizan "pre�ivi". Kao �to mnogi u Pozorju insistiraju da se i obesmi�ljena forma Okruglog stola odr�i i dan danas.

Ipak, od sedamdesetsedme godine, otkad sam stalno prisutan na Pozorju, sigurno i do te za mene* prelomne godine, bilo je povremeno i na ovim skupovima vi�e ili manje zvezdanih trenutaka, a, makar povremena, vrcavost retko je izostajala. Bar dva od ovih skupova moram da istaknem. No, najpre, da ne bude zabune, i one sesije Stolova na kojima su pozori�ni kriti�ari i stvaraoci �itali svoje objavljene ili neobljavljene kriti�ke opservacije na temu dramskog teksta, re�ije, scenografije i glume, na kojima nije uspostavljen dijalog, pa i oni sasvim nalik na ve� pomenuti "razgovor" o Erveheji, ipak mi se �ine korisnijim i zna�ajnijim od "Okruglih stolova" kakvi se odr�avaju danas. Od devedesetdevete, ako se ne varam. Sada su to, ve�im ili najve�im delom, informativni skupovi, konferencije za �tampu, protiv kojih ni�ta ne bih imao da se ne odr�avaju u vreme kada su svi novinari ve� poslali izve�taje. Sada su to susreti autora predstava sa gledaocima, koji bi mogli da budu vrlo zanimljivi, ali kojima ne prisustvuje ta "prava" publika, ili je prisutna u vrlo malom broju, jer se, opet, odr�avaju u vreme kada su gledaoci na svom redovnom poslu. I kao konferencija za �tampu i kao susret sa stvaraocima dana�nji Okrugli sto, ako ve� po inerciji nosi ovo ime, morao bi se odr�avati posle prikazane predstave**, pre nego �to izve�ta�i po�alju izve�taje i pre nego �to gledaci odu ku�ama. Umesto sutradan u jedanaest ili dvanaest sati, kada im mogu prisustvovati samo oni kojima je posao da tu budu, koji su ili neraspolo�eni da taj svoj posao "odrade" ili im se, �ak, povremeno skretala pa�nja da je cilj razgovora predstavljanje autora i onog �to su hteli da ka�u predstavom i upu�ivala molba da se uzdr�e od javnog izno�enja kriti�kog suda***. Da i ne pominjem kako se i ova sada�nja novinarska ambicija dosta �esto ostvaruje pogre�no upu�enim pitanjma. Da se bar isto toliko �esto kao - "kako" i "za�to", koristi pitanje "da li", na koje se sasvim mogu�i odgovori - da, ne ili mo�da, odgovori koje prava novinarska pitanja isklju�uju****. Da se isto tako �esto "kao kec iz rukava" ne pominje i ono naj�uvenje i najgluplje: Da li vam je bilo te�ko raditi ovaj posao? Zaboravljaju�i da, ako im je te�ko, treba da se, umesto pisanjem, re�ijom, glumom... bave ne�im drugim.

* Pozori�nu kritiku na Drugom programu Radio Beograda po�eo sam redovno da pi�em 1973, da putujem po Srbiji i �ire, odlazim na premijere i festivale (MES, Dubrova�ke ljetne igre), ali sam na Pozorju prvi put bio akreditovan tek 1977. Beja�e u mojoj redakciji jedna gospo�a rediteljka u dramskom delu na�eg programa koja ima�a�e mu�a generala u Novom Sadu, pa je, sve dok ovaj nije prekomandovan u Beograd, generalica upu�ivana na Pozorje. Da bude s mu�em i da, usput, izve�tava iz Novog Sada. Dodu�e, samo sa Pozorja. Na novosadske premijere ipak sam i�ao ja.
** Istini za volju, 2002, kada je Okrugli sto kritike, ili pre �e biti susret sa stvaraocima, vodio Vladimir Kopicl, ve�ina seansi odr�avana je posle prikazanih predstava. No, ni na njima nije bilo mnogo vi�e "obi�nih gledalaca". Verujem, pre svega zato �to ovi skupovi nisu najavljivani kao susreti sa autorima. Pre svega glumcima. Ina�e, Kopicl je, bar novinarski, vrlo uspe�no vodio ove sesije.
*** Od ovih upozorenja se, ipak, vremenom odustalo.
****Za ovu konstataciju o upotrebi pitanja - da li, postoji jedna pou�na anegdota koja bi se mogla nasloviti "Kako me je Zoran u�io novinarstvu." Pozove jedan moj radio-kolega, ina�e voditelj no�nog programa, Zorana Radmilovi�a da mu bude gost od pono�i do dva. "Krenu, odmah posle vesti, prvi blok '�vake'- pri�a taj novinar - i ja u centar: da li vam je Ibi namilija uloga. A Zoran �e - da. Da li ste mogli da pretpostavite da �ete sa tom ulogom posti�i toliki uspeh? A Zoran �e - ne. I sve tako, do prve muzike. Ja gola voda, a Zoran �e, smeju�i se, kad nas slu�aoci nisu mogli �uti: Sve dok me bude� pitao da li, odgovara�u ti sa da ili ne. Pitaj me - kako ili za�to! To su novinarska pitanja, a ne da li!"

Jedan od zaista blistavih trenutaka, mo�da najblistaviji od svih kojima sam prisustvovao, vezan je upravo za tu sedamdesetsedmu. Na jednom od najboljih Okruglih stolova ikad odr�anih na Pozorju - te godine se uop�te govorilo inspirisano - u analizi Kiklopa Ranka Marinkovi�a, predstave kojom je ne samo otvoreno Pozorje, nego zapo�eo petogodi�nji selektorski mandat Vladimira Stamenkovi�a, prosto su se nadmetali u lucidnosti analize i u duhovitosti Drago Ivani�evi�, Buca Mirkovi�, Petar �ar�evi�, Dragan Klai�, Brana Milo�evi�, uvodni�ar Dalibor Foreti�, sam selektor Vladimir Stamenkovi�, Boro Dra�kovi�, a ni mi ostali nismo, �ini mi se, bili lo�i. Govorilo se o romanu, o tome koliko ga je sledila, izneveravala i(li) nadogra�ivala dramatizacija i re�ija Koste Spai�a, o scenografiji, igri glumaca. O svemu o �emu je trebalo govoriti kad se sretnu jedna provokativna, uspela predstava i ljudi spremni da svoj stav razlo�no i argumentovano ekspliciraju. Vrhunac je, me�utim, sledio. Za re� se javio Eli Finci i svojom, ne ba� osvajaju�om, kotrrrljaju�om govornom frazom izrekao najlep�i usmeni esej o glumi koji sam ikada �uo. Kriti�ar koga je celog veka bio glas da o glumi ne ume da pi�e, uzgred i da ba� ne voli osobito glumce, govorio je tako o glumi Radeta �erbed�ije kao da se danima pripremao za ovaj govor. Gledaju�i iz ve�eri u ve�e Radetovog Melkiora i pro�itavaju�i, po ko zna koji put, sve �to je u slavu gluma�ke umetnosti i zanata do tada napisano. Kao da se predstava koju je video nije zavr�ila jedva ne�to vi�e od jednog sata pre nego �to je uzeo re�. Ta�no je, naravno, i jedno i drugo. I to da je predstava koju je prvi i dotle jedini put video neposredno prethodila Fincijevom slovu, ali je ta�no i da se za ovaj improvizani esej pripremao dugo. Ne danima ili mesecima - ceo svoj kriti�arski vek*!

* Finci je i ranije svojim analizama podizao nivo Okruglih stova na Pozorju ili, kako se tada ovaj festival nazivao, Jugoslovenskim pozori�nim igrama. Svi su sa nestrpljenjem i��ekivali �ta �e re�i, ali slovo o �erbed�iji izlazilo je iz okvira, prevazilazilo okvire uobi�ajenih analiza dramaturgije i re�ije. Logi�no je bilo �to je, posle njegove smrti, ba� sa Okruglog stola potekla inicijativa, upu�en predlog Glavnom odboru Sterijinog pozorja da se ova kriti�ka tribina nazove imenom Elija Fincija. Za�to predlog nije prihva�en nije mi poznato, ali �to smo i svi mi, koji smo iza tog predloga stali, na sopstvenu inicijativu zaboravili, nikome ne slu�i na �ast.

I ostali Stolovi na tim 22. jugoslovenskim pozori�nim igrama bili su zanimljivi. I kada je bila re� o Cankarevoj Sablazni... iz Celja, i Pu�u Miodraga Ili�a i Beogradskog dramskog, i �uvenoj Marinoj svadbi iz Bitolja, i novosadskoj Zloj no�i nesre�nog Vece Luki�a*, i Ko�i magle Fran�eka Rudolfa, i �arugi Teatra u gostima Relje Ba�i�a i Belovi�evom Dundu Maroju. Bilo je to mo�da i najbolje Stamenkovi�evo Pozorje, ako se dobrim smatra onaj izbor koji �ine predstave razli�itih literarnih i rediteljskih poetika.

* Ka�em, nesre�ni Velimir Luki� ne zato �to je Zla no� bila lo� komad i jo� lo�ija predstava. Najmanje zato. Stamenkovi� je novosadsku predstavu "doveo" na Jugoslovenske pozori�ne igre (nije morala da putuje, "napravljena" je u Srpskom narodnom), jer mu je Vecin tekst bio najozbiljniji kandidat za Sterijinu nagradu. Dal' su Luki�u to unapred rekli ili je sam do�ao do istog zaklju�ka, tek jo� dok je "zec bio u �umi" pisac se na�a��avao a konto Sterijine nagrade. I da ju je dobio, vratio bi se praznih d�epova iz Novog Sada, mada su tih godina Sterijine nagrade bile jo� zama�nog iznosa. Ovako, debelo se zadu�io. Te godine, naime, ocenjiva�ka komisija Pozorja odlu�ila je da nagradi samo savremenu dramatizaciju i savremenu komediju, a da u kategoriji savremena doma�a drama nagradu ne dodeli. Istina, ova odluka nije izazvala ni pribli�no �u�enje kao nenagra�ivanje savremene doma�e drame godinu dana ranije, kada je za nju konkurisalo Simovi�evo �udo u �arganu.

Za odluku o nedodeljivanju nagrade savremenom dramskom tekstu 1976. po svedo�enju mnogih (nisam sve vreme prisustvovao tim Jugoslovenskim pozori�nim igrama, do�ao sam pred kraj) "zaslu�an" je bio upravo Okrugli sto. Ne zato �to je negativno ocenio Simovi�ev �argan, mada su dometi ovog sjajnog teksta i osporavani, posebno njegove politi�ke poruke*, ve� �to je predodre�eni laureat Kole �a�ule**, odnosno njegova drama Ostavka jednog karipskog ministra... za Stolom izazvala unisone negativne kritike. Po izve�taju u biltenu 21. igara to bi se te�ko moglo zaklju�iti, ali, kako sam se uverio kasnijih godina, na osnovu ovih izve�taja te�ko se mogao ste�i pravi utisak o onom �to se govorilo. Ako su ove tvrdnje ta�ne, a slu�ao sam ih ne samo u finalu 21. igara, nego bezmalo iz dana u dan slede�e, sedamdesetsedme, taj Okrugli sto iz sedamdeset�este svakako je jedan od skupova koji treba pamtiti.

* �udu u �arganu, pojedine kolege kriti�ari, naro�ito oni iz Sarajeva - Sarajlije su tih godine preuzele ulogu branilaca Jugoslavije i jugoslovenstva - zamerale su da promovi�e, odnosno povampiruje srpski nacionalizam. Ona dva srpska vojnika �to poku�avaju da od samozvanog mesije povrate svoje rane, bila su krunski dokaz! Naravno, uz politi�ke (nikad se kod nas nije ostajalo samo na politi�kim zamerkama, uvek su se dopunjavale i zamerkama na ra�un estetike) i�le su ocene o dramatur�koj neve�tini pisca. S tim u vezi, sudeonik sam incidenta, nije mi to bio jedini na Pozorju, na konferenciji za �tampu u Matici srpskoj, kada sam Jevremu Brkovi�u, �lanu �irija koji je obrazlagao da u selekciji nije bilo savremenog teksta koji Sterijinu nagradu zaslu�uje, uputio opasku da, ako se bude dr�ao sli�nih olimpijskih merila, ubudu�e ne�e ni�ta objaviti! Ne znam da li je (gde i kada) Jevrem za svoj stav dobio satisfakciju, ali ja je jesam dobio. Bio sam direktor drame Srpskog narodnog kada je �udo u �arganu Ljubomira Simovi�a, u svom drugom pohodu na Pozorje, u Savinovoj predstavi ovog pozori�ta, kona�no nagra�eno Sterijinom nagradom za savremeni tekst. Bilo je to 1993.
** �to se ti�e davno zaboravljenog Karipskog ministra, ta politi�ka farsa ve� je u Sarajevu, na MES-u, promovisana u sterijanskog laureata. Mo�da bi se, zaista, da mu za Okruglim stolom nije izvr�ena lobotomija, to i dogodilo.

Na Okruglim stolovima 23. jugoslovenskih pozori�nih igara 1978. iskazano je tako�e dosta lucidnih analiza vi�enih predstava. Me�utim, vi�e od svega, u pam�enju mi je ostao istup jednog reditelja. Posle desetak negativnih ocena izre�enih na ra�un njegove kragujeva�ke postavke Marambovih Na�ih sinova, re� je uzeo, nedavno preminuli, Miroslav Belovi�. "Da sam pre trideset godina po�eo sa ovakvim okruglim stolovima, ne bih napravio ni jednu predstavu." Tako je po�eo. Na kraju �e re�i da je razgovor obilovao neargumentovanim primedbama, neanaliti�no��u, nepronicljivo��u, �to je mo�da i odraz atavizma pojedinaca koji ne mogu da priznaju sopstveni primitivizam, te odbijaju i onaj svesno dat u predstavi. Izme�u je bilo re�eno da predstava ve� ima osam nagrada*, da je dobro primljena u Beogradu, da je atmosfera u (sterijanskoj) publici bila bez opu�tenosti, da je u toj publici bilo mnogo onih koji sebi govore "vi", mnogo onih koji re�iraju, umesto da poku�aju da shvate koncepciju reditelja. Gledaju�i i ocenjuju�i publiku, veliki reditelj i profesor propustio je da pogleda svoju predstavu. Ona se, najbla�e re�eno, raspala u Novom Sadu. I, na �alost jo� �e se dugo pamtiti kao jedna od najlo�ijih prikazanih na Jugoslovenskim pozori�nim igrama.**

* �to se ti�e tih osam nagrada, profesor Belovi� jeste u pravu. Na Susretima "Joakim Vuji�" maja 1977. u Leskovcu, bila je to neodoljiva komedija na�eg mentaliteta. U me�uvremenu, neznano za�to, valjda Pozorja radi, profesor joj menja �anr i ona postaje socijalna melodrama. �to zapravo i jeste Marambov komad, ali nije bila predstava Miroslava Belovi�a. Pri tom, niti menja gluma�ku podelu, niti rediteljska skra�enja! U Novom Sadu bila je to druga, druga�ija predstava od one koju sam imao priliku da vidim u Kragujevcu i Leskovcu. Od one koju je, kona�no, video selektor Vlada Stamenkovi�. No, ako se Stamenkovi�, s pravom ljutio na Belovi�a i Kragujev�ane, jer predstavu koju su pokazali u Novom Sadu nije izabrao, njegova permanentna uvre�enost na sva pozori�ta koja na Igrama prika�u lo�ije izdanje predstave od onog koje je ranije gledao, �to se ne samo njemu, nego svim selektorima de�avalo, delovala je povremeno komi�no. �e��e, i nesimpati�no. Nasuprot tome imponovalo je upinjanje njegovog naslednika Dalibora Foreti�a, da po cenu izmi�ljanja argumenata, brani kvalitete predstava koje je pozvao u Novi Sad. Uop�te, posmatranje pona�anja selektora, njihovo reagovanje na izre�ene pohvale, a naro�ito na zamerke, predstavama njihovog izbora, bar za mene, bilo je jedno od ve�ih zadovljstava koje je pru�alo prisustvovanje sesijama Okruglog stola.
** Ako �e Na�i sinovi biti zapam�eni kao jedna od najlo�ijih predstava vi�enih sedamdesetih i osamdesetih godina na Jugoslovenskim pozori�nim igrama, pamti�e se kao �udo do tad, a i ubudu�e, nevi�eno i prijem koji je na Petrovaradinskoj tvr�avi priredio tada�nji kragujeva�ki gradona�elnik Bora Petrovi�. Toliko se retko kad "ilo i pilo", nazdravlje nam bilo!

U dve poslednje godine Stamenkovi�evog mandata - ipak je, uz sve primedbe koje se mogu uputiti Vladi Stamenkovi�u, nosiocu najdu�eg mandata koji je imao neki selektor, to istovremeno bio i jedan od najzanimljivijih perioda i Pozorja i jugoslovenskog teatra - dogodilla su se dva eufori�na, aklamativna prihvatanja predstava. Poku�aj da za zavr�nim Okruglim stolom - 1980 - unesem malo racionalne sumnje u odnosu na vrednosti teksta i predstave Divlje meso Gorana Stefanovskog, Slobodana Unkovskog i Dramskog teatra iz Skoplja ne bi rezultirao uspehom ni da je predstava prikazana usred Festivala. Poslednje takmi�arske ve�eri, kada svi o�ekuju nagrade i kalkuli�u ko �e biti dobitnici, i kada po pravilu volje i vremena za ozbiljan razgovor nema, jedino �to su svi bili spremni da podr�e jeste konstatacija crnogorskog reditelja Blagote Erakovi�a: "Ovoj predstavi treba dati sve nagrade". Tako i bi*.

* Prethodno smo danima - hrepenili. Prikazane su bile, naime, dve slovena�ke postavke Cankareve Lepe Vide. Za okruglim stolovima o obe predstave, Slovenci su se trudili da nam objasne kako je slovenska re� hrepenenje neprevodiva. Jeste to i �udnja i �e�nja, ali u re�i hrepenenje ima vi�e zna�enja nego �to ga sadr�e srpske (pa i hrvatske) �e�nja i �udnja. Dodu�e, taj vi�ak nikako nisu uspevali da nam objasne. Valjda zato �to smo tih godina postajali gluplji nego �to smo nekad bili.

Slede�e - 1981 - me�utim, nisam ni poku�ao da poremetim op�ti sklad, nadmetanje ko �e izre�i vi�e komplimenata Misi u a-molu Ljubi�e Risti�a po Danilu Ki�u. Pa�ljivo sam slu�ao ho�e li bar neko primetiti da se toliko hvaljena forma ove predstave oslanja na nama dobro znanu poetiku resitala. Ne do�ekah. No, kada sam na kraju video ko je i kako glasao (uz jedanaest desetki, �etiri devetke, jedne osmice i tri sedmice, od kojih je jedna bila moja, bilo je i �etiri petice), pokazalo se da su samo najvatreniji zagovornici ovog, bez sumnje atraktivnog, pozori�nog �ina uzimali re�.* Kada smo sutradan uve�e saznali nagrade �irija - nijedna Misi i imena dobitnika ostalih nagrade - samo Doris Kristi� za kostim, moglo se pretpostaviti da, kako bi se danas reklo, kohabitaciji Jugoslovenskih pozori�nih igara i Ljubi�e Risti�a, preti kraj. Tako i bi*. Ostao je, me�utim, Du�an Jovanovi�. I divilo mu se u Novom Sadu, i za Okruglim stolom i u �iriju, i kad je trebalo i kad nije.

* Jedan od najve�ih zagovornika Risti�eve Mise, i Risti�evih predstava uop�te, bio je Milorad Vu�eli�. Ne pominjem ovo ime da bih bilo kome zamerio �to je pre skoro �etvrt veka bio Vu�eli�ev (pozori�ni) istomi�ljenik. Pominjem ga isklju�ivo kurioziteta radi. Koji bi tek kuriozitet, sa dana�njeg stanovi�ta, bio da je, kao �to je bilo planirano, uvodnu re� o ovoj predstavi za Okruglim stolom odr�ao dr Dimitrije Rupel!

Ovde naglo prekidam, jer ono �to sledi do kraja osamdesetih godina, bar �to se Okruglog stola ti�e, zapravo je nastavak, opetovanje pri�a na koje sam ve� podsetio. Dijalog se sve re�e ostvarivao, jo� re�e se moglo desiti da kriti�ar hvali predstavu koja nije iz njegove u�e sredine, a glasanje za Sterijinu nagradu Okruglog stola kritike sve je vi�e bivalo nacionalno obojeno. Kao �to su (i) �lanovi �irija dobijali zadatak (ili ga sami sebi odre�ivali, svejedno) da �to vi�e sterijanskih priznanja donesu ku�i, tako su se i izve�ta�i, a njih je, u odnosu na kriti�are, bivalo sve vi�e, trudili da svojim glasovima pomognu svoje. Za svoje glasaju�i visokim ocenama, njihovim konkurentima dodeljuju�i ni�e. Jedna vest iz biltena br. 7 iz 1982. re�ito govori: "Feliks Pa�i�, akreditovani izve�ta� "Ve�ernjih novosti" na Sterijinom pozorju, obavestio nas je da ne �eli vi�e da u�estvuje na ocenjiva�kom Pozorju akreditovanih kriti�ara". Feliksov demar� nisu sledili mnogi. Ta�nije, niko ga nije sledio javno. Ali su se polako isklju�ivali. Najpre iz glasanja, potom odustajali i od javnog izno�enja ocena. Kada smo ostali sami*, Sterijino pozorje ne samo da je imenom institucije nazvalo Festival, ve� se trudilo da zadr�i i sve manifestacije koje su krasile nakada�nje Jugoslovenske pozori�ne igre. Sve simpozijume, trijenala ... pa i Okrugli sto kritike. Po mogu�nosti da ih i unapredi**. Najsimpati�nijim �inio mi se poku�aj da se uklju�e nove, mlade kriti�arske snage. Najpre su, to bili, kao zvani�ni pomo�nici voditelja Dobrivoja Ili�a - Ivan Medenica i Miomir Petrovi�, potom je, ako se ne varam, stigao �eljko Huba�, pa Miki Radonji� ili kako smo ga tada zvali Radonji� mla�i. On se, kao mi nekad, uklju�io bez formalnog poziva. �to mu je kao Novosa�inu bilo mogu�e... Bili smo tu i nas nekoliko starijih, a priklju�ila nam se se svojim lucidnim analizama i Ljiljana Pe�ikan Lju�tanovi�... I taman je Okrugli sto po�injao da li�i na okrugle stolove od nekad i da ozbiljno��u procena prevazilazi poslednje godine pred razlaz, neko se setio da ga preobrati u konferenciju za �tampu, odnosno susret sa stvaraocima.

* Poslednji odr�ani jugoslovenski festival bio je sarajevski MES - 6/ 16. april 1991 - tada Festival jugoslovenskih teatara! Ve� na Pozorju - 26. maj/ 3. jun iste godine - izostale su, odbile da do�u u Novi Sad, predstave iz Slovenije i Hrvatske. Septembarsko Bijenale jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu otkazano je. Pozori�na Jugoslavija raspala se dok je politi�ka, makar formalno, jo� postojala. Me�utim, na tom MESS-u devedeset prve, jedan Okrugli sto pro�ao je u zakljinjanju da �e jugoslovenski pozori�ni prostor - koji je, zahvaljuju�i saradnji srpskih, hrvatskih i slovena�kih teatara, nastao pre Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - postojati i kada, odnosno ako se, Jugoslavija raspadne. Rastur kolo u Ple�inoj Beloj kafi Aleksandra Popovi�a, predstavi Srpskog narodnog, ocenjeno je, od kriti�ara iz Hrvatske, Slovenije i doma�ina kao politi�ka provokacija koja nema oslonca u stvarnosti! Kao neprimeren politikantski �in kome u teatru nema mesta! Da li treba dodati da su neki od govornika ranije bili poznati kao zagovornici takozvanog politi�kog pozori�ta, da su, opet neki, samo nekoliko dana posle sarajevskog skupa, pisali tekstove o nepravdama koje su predstave iz njihove sredine i njihova nacionalna kultura, tokom niza godina do�ivljavale u Novom Sadu...
** Da se ne prise�am i da oni zaludni �to ovo �itaju dobiju potpuniju informaciju, potrudio sam se da, na osnovu katologa i biltena Pozorja, sa�inim spisak svih onih koji su usmeravali rad Okruglog stola od 1966. zaklju�no sa 2004. Na poslu samostalnog voditelja, �lana predsedni�tva Okruglog stola kritike, pomo�nika glavnog voditelja ili �lana �esto�lanog voditeljskog tima, od 1966. zaklju�no sa 2004, bilo je anga�ovano dvadeset osmoro pozori�nih kriti�ara i teatrologa, dramskih pisaca i reditelja:
Milosav Buca Mirkovi� (22 puta - 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1973, 1974, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, 1993, 1996), Dalibor Foreti� (13 puta -1974, 1975, 1976, 1977, 1978, 1979, 1980, 1981, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987), Branislav Brana Milo�evi� (5 puta - 1974, 1977, 1978, 1979, 1980), Slobodan Seleni� (1975), Dragan Klai� (1979, 1981), Miroslav Jan�i� (1982), Liljana Mazova (1982), Laslo Gerold (1983, 1984), D�evad Karahasan (1983), Milutin Mi�i� (1983, 1984, 1985), Jernej Novak (1983, 1984), Nasko Frndi� (1983), Sead Fetahagi� (1984), Boris Nonevski (1984), Svetislav Jovanov (1985), Dejan Pen�i�-Poljanski (1986), Bojan Koreni� (1986), Mani Gotovac (1987, 1988, 1989, 1990), Miro Gavran (1990), Darko Luki� (1990), Aleksandar Milosavljevi� (9 puta - 1991, 1992, 1993, 1994, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001), Mair Musafija (1992), Dobrivoje Ili� (1995, 1996), Ivan Medenica (1995)*, Miomir Petrovi� (1995)*, Vladimir Kopicl (2002), Ivana Dimi� (2003), Anja Su�a (2004).
Od 1974. do 1982. (zaklju�no) i 1985. i 1986. za svaku ili za pojedine predstave anga�ovani su i posebni uvodni�ari koji nisu uvek bili deo voditeljskog tima: Dalibor Foreti� (1974, 1975, 1976, 1977, 1979), Miodrag Kujund�i� (1974), Feliks Pa�i� (1974), Ivan Mazov (1974), Vladimir Stamenkovi� (1974), Andrej Inkret (1974, 1979, 1980), Sead Fetahagi� (1974, 1981), Slobodan Seleni� (1974, 1975, 1979), Branislav Milo�evi� (1974, 1978, 1980), Milosav Mirkovi� (1977, 1979), Marko Slodnjak (1978), Igor Lampret (1978), Vasja Predan (1979, 1980), Darko Ga�parovi� (1979), Aco Aleksijev (1979), Jernej Novak (1980), Laslo Gerold (1980), Marija Grgi�evi� (1980), Dragan Klai� (1980, 1981), Petre Bakevski (1980), Ale� Berger (1981), Petar Selem (1981), Jovan �irilov (1981), Jernej Novak umesto Dimitrija Rupela (1981), Svetislav Jovanov (1981), Anatolij Kudrjavcev (1982), Nasko Frndi� (1982), Marko Juvan (1982), Dejan Pen�i�-Poljanski (1982, 1986), Davor Kori� (1982, 1985), Liljana Mazova (1982), Milutin Mi�i� (1982), Tone Partlji� (1982), Bojan Koreni� (1986).
* Fusnotina fusnota - Medenicu i Petrovi�a, budu�i da se nisu odvajali jedan od drugoga, i da su, naj�e��e govorili jedan za drugim, prozvao sam te devedesetpete Bop�inskim i Dop�inskim. �ak sam, kad god zamre pri�a za Stolom, kad to ne u�ini Cale Ili�, znao i da ih prozovem. Podseti me, pre nekoliko dana sada�nji selektor, da mi je jednom njegov tandem-kolega replicirao: I vi ste nekad bili dvojica - Pen�i� i Poljanski. Onda ste se ujedinili i stavili crticu izme�u!

�ta dalje sa Okruglim stolom? Ako bi mene neko pitao, odgovorio bih ono �to sam bezbroj puta i rekao i napisao. Ako se �ele susreti sa stvarocima, onda treba anga�ovati nekog vrsnog novinara da ih vodi i odr�avati ih, �to je pre mogu�e, posle odr�ane predstave. Naravno, uz poziv gledaocima da do�u, vide i �uju glumce, pisce, reditelje. Tako se radi na mnogim festivalima. Recimo u U�icu i na Danima komedije u Jagodini.
Ako se �eli Okrugli sto na kome se su�eljavaju kriti�ka mi�ljenja, onda su autori predstave pozvani da slu�aju �ta drugi misle o njihom poslu, eventualno da repliciraju kada misle da ih nisu razumeli, ili osete potrebu da ne�to dopunski objasne ili da se sa nekim posva�aju - za�to da ne. A kako obezbediti spremne da javno kriti�ki govore. Isto onako kao za javne i male tribine. Pozorje ve� priprema pregled �ta je o predstavama napisano, autori tih tekstova naj�e��e jesu na Pozorju, bar deo njihovih tro�kova boravka u Novom Sadu snosi Pozorje, a oni prema Pozorju nemaju nikakvu obavezu! Kao kad bi neko do�ao na Simpozijum samo da slu�a. Redosled kojim bi se govorilo, bar prvih nekoliko govornika, odre�ivao bi voditelj Okruglog stola na osnovu pro�itanih kriti�kih tekstova. Suprotstavljaju�i opre�ne ili divergentne sudove. Takva dramatur�ka intervencija izazvala bi, verujem, i druge da se uklju�e. U svakom slu�aju - makar repliku na repliku. Me�utim, za�to ne razmisliti i o eventualnoj nagradi za najbolju usmeno iskazanu kritiku. Bilo bi mogu�e i da se ona formuli�e kao zvanje "Viteza Okruglog stola" za tu godinu. O �emu bi odlu�ivao unapred izabrani �iri ili o �emu bi se, kao za najbolju predstavu, glasalo na zavr�noj sesiji. A glasali bi isti oni koji imaju pravo da glasaju i o najboljoj predstavi. �tavi�e, ube�en sam da bi dosada�nju Sterijinu nagradu za najbolju pozori�nu kritiku koja se dodeljuje za pisani tekst, mogla da zameni ova za usmeno iznet kriti�ki stav.
Kriti�are u arenu, pred sud slu�alaca! Kao �to su na ovom, i svakom festivalu, u areni glumci. Nije li to i atraktivnije, pa i bli�e su�tini pozori�ta. Toliko od mene.