Posle pola veka nemogu�e je ta�no utvrditi ko se prvi setio da je pravi �as da se osnuje pozori�ni festival s imenom Sterijino pozorje, a s prezimenom, vi�e od tri decenije, Jugoslovenske pozori�ne igre. Neizvesno je da li se ideja rodila u kafan�etu "Lovac" (u lokalnom �argonu: Kod Mice lovice) gde su se prijatelji �esto, reklo bi se uredno, sastajali. Da je ostao neki trag, on bi potvr�ivao da se svaka dobra, pa i velika ideja, kad smo mi u pitanju, ra�a za kafanskim stolom. Mogu�e je da je ro�ena u tihoj �etnji univerziteskog profesora i prijatelja mu knji�evnika. Ili, sasvim je mogu�e da je "sinulo" na nekoj ku�noj proslavi, za bogatom ba�kom trpezom. (Istina, u vreme osnivanja Pozorja, trpeze se jo� nisu prelivale). Osniva�i Pozorja - Radomir-Ra�a Radujkov, dru�tveno politi�ki radnik, Bo�ko Petrovi�, knji�evnik, Vlada Popovi�, operski peva�, Mladen Leskovac, profesor Filozofskog fakulteta, i Milo� Had�i�, upravnik Srpskog narodnog pozori�ta u Novom Sadu - nisu vi�e me�u �ivima da bi svedo�ili, tako da ideja ostaje kolektivno vlasni�tvo.
Jelica Bjeli, udovica Milo�a Had�i�a, penzionisana glumica Srpskog narodnog pozori�ta, ka�e da se o pojedincu, idejnom tvorcu Pozorja, nikada nije razgovaralo. Jednostavno, prijatelji i veliki poklonici pozori�ta smatrali su da je poslednji �as da se na repertoare doma�ih teatara vrate doma�a klasika i rodona�elnik doma�eg dramskog spisateljstva, Jovan Sterija Popovi�, a da se, istovremeno, unapre�uje doma�e dramsko stvarala�tvo. "Ulaznica" za festival bila bi, dakle, predstava ra�ena na doma�em dramskom tekstu, bilo klasi�nom, bilo savremenom. Predstave zatim prolaze dve selekcije: republi�ku i glavnu. Festival je takmi�arskog karaktera, nagrade dodeljuje komisija.
�im su utvrdili svoju ideju, osniva�i su se obratili pozori�tima diljem Jugoslavije i dobili bezrezervnu podr�ku. (Gospo�a Bjeli se prise�a kako je na samom po�etku bilo problema sa Sterijinim rodnim mestom: rukovodstvo Vr�ca je smatralo da tako zami�ljen festival mo�e da se odr�ava jedino u njihovom gradu. Ispostavilo se da ne ispunjavaju ni jedan od predvi�enih standarda, kako bi se modernim re�nikom kazalo). Od ideje do realizacije dug je put. Osniva�i su bili uporni ljudi i nisu ostavljali poslove nedovr�ene. Uspeli su da presko�e sve birokratske i ostale prepreke. "Ne znam kako se tih prvih godina finansiralo Pozorje. Ra�a Radujkov je bio zadu�en za finansije. Mora da je tr�ao na sve strane za novcima. Ne znam kako je stizao novac, ko je �ta pla�ao. Luku Dotli�a i Bogdana Ru�kuca zvali smo Kir Janja i Kir Dima. Kod Luke je bila torba. Ke�! Luka je bio stra�no pedantan �ovek, kod njega je sve moralo da �tima: obavi se posao, na licu mesta se isplati, potpi�e priznanica. Ru�kuc nadgleda. Nije bilo presipanja, ni prelivanja po pricipu: ja tebi, ti meni. Na�i Kir Janja i Kir Dima nisu bili �iroke ruke. Stiskavali su. Koliko je bilo u torbi, toliko se moglo."
U prole�e 1956. Novi Sad je zvani�no postao osniva� jugoslovenskog pozori�nog festivala. Igre su mogle da po�nu.
Na prvom Pozorju, u konkurenciji, bile su samo predstave nastale po Sterijinim komadima: tri puta Kir Janja (NP Beograd, Zagreba�ko dramsko kazali�te, NP "To�a Jovanovi�" Zrenjanin), dva puta Rodoljupci (SNP Novi Sad, JDP Beograd), Pokondirena tikva (NP Subotica - Ma�arska drama) i Skenderbeg (SNP). Van konkurencije izvedeni su: Glorija Ranka Marinkovi�a (HNK Zagreb), Naslednik Dobrice �osi�a (BDP Beograd), Sluge Ivana Cankara (SNG Ljubljana), U agoniji Miroslava Krle�e (NP Sarajevo), opera Knez Ivo od Semberije Isidora Baji�a (SNP) i balet Licidarsko srce Kre�imira Baranovi�a (SNP).
Jelica Bjeli (ro�ena u Beo�inu 1922) mladost je provela u Beogradu u kojem se i �kolovala. Po�ela je da studira romanistiku, a zavr�ila je glumu u Dramskom studiju Narodnog pozori�ta. Zapravo je �elela da bude balerina, ali se, ka�e, "kasno setila". Po�ela je u Narodnom pozori�tu, pa je dekretom preme�tena u Beogradsko dramsko. Nije stigla ni da utvrdi za�to kad je stigao novi dekret: Novi Sad. Od 1948. do l985. glumica je SNP-a. Oprostila se od novosadske publike ulogom Mele u komadu Da�e Maraini Tri �ene, u re�iji Voje Soldatovi�a. �elja joj je bila da odigra Ledi Magbet, ali se Magbet za njena vremena nije na�ao na repertoaru. Sada, posle mnogo godina, nije sigurna ni da bi dobila tu ulogu.
Bez dekreta i bez uplitanja birokratije, glumica Jelica Bjeli udala se 1954. za Milo�a Had�i�a, upravnika njenog teatra. Da li je ve�a sre�a, za glumicu, biti udata za reditelja ili upravnika pozori�ta? Biti udata za upravnika, zaklju�uje, to je kao kad ti je u�iteljica mama. Iako "odli�an �ak", od upravnika je dobijala uglavnom primedbe. "Ne ka�em da nisu bile ta�ne, ali njegov na�in upozoravanja i ispravljanja uvek je bio netakti�an, bar kad sam ja u pitanju. Nije birao re�i kako �e mi i pred kim staviti primedbu. Na njegovo upravnikovanje nisam imala nikakav uticaj. U vreme potpisivanja ugovora nezadovoljne kolege su se obi�no obra�ale meni za pomo�. Ali, nije bilo vajde." S Pozorjem je druga�ije.
Kakav je bio Novi Sad te davne pedeset �este? Kao na akvarelima arhitekte �or�a Tabakovi�a! Jo� je tu bila Jermenska crkva, cela je bila Jevrejska ulica koja se nastavljala u Futo�ku, poplo�ane kerami�kim kockama sve do Telepa, voz je sa mosta Kraljevi�a Tomislava (preimenovan u most Mar�ala Tita) prolazio kroz grad, jo� je radila stara �elezni�ka stanica na dana�njoj Grbavici, mo�da je bio poneki taksi, ali fijakeri su bili va�niji... Grad je imao samo dva hotela, izlazila su dva dnevna lista, jedan na srpskom, drugi na ma�arskom, bila je jedna radio stanica, nije bilo televizije.
"Ceo Novi Sad je disao sa Pozorjem - pamti Jelica Bjeli. - Ose�ala se neka sve�ana atmosfera. Karte su rasprodate �im su pu�tene u prodaju. Prodavane su samo u kompletu, za sve predstave. Taj komplet bio je neka vrsta statusnog simbola. Predstave su igrane u starom pozori�tu, u Sokolskom domu, u kojem je danas Pozori�te mladih. Prostor mali, a zainteresovanih gledalaca mnogo. Ne�to slobodnih mesta bilo je kad su gostovali Slovenci. Mislim da prvih godina nije bilo simultanog prevoda. Slovena�ka pozori�ta i slovena�ki glumci na Pozorju su dobili mnoge nagrade, bili su veoma cenjeni, ali publika se otimala za beogradske predstave."
Ko je kupovao komplete karata, ko je bio ta prva publika?
"Publika je bila ono �to se zove gra�ansko dru�tvo, srednja klasa. Svi su onda bili 'drugovi', ali bilo je i gospode. Se�am se dr Mi�i�a, o�nog lekara. Dolazio je sa suprugom i njenom tetkom. Gospo�a Mi�i� je bila elegantna, u kostimu sa svilenom ru�om. U pauzi su uvek stajali pored ogledala. Bila je tu i gospo�a Mo�, profesorka muzike, pa novosadski lekari, profesori, advokati, pisci, studenti... Dve godine ranije otvoren je Filozofski fakultet. Pozorje je bio kulturni doga�aj i prilika za sve�ani izlazak. Za Pozorje su se pripremale toalete."
Od 49 do sada odr�anih Pozorja Jelica Bjeli propustila je samo jedno - �etrdeset osmo. Bila je bolesna. Svedok je njegovih uspona i padova. Srpsko narodno pozori�te je do dana�njeg dana doma�in festivala, ali ni�ta nije isto ko pre. Zapravo, organizacija je druga�ija. "Oko do�eka i sme�taja gostiju bili su anga�ovani glumci koji su to �eleli. Moje je bilo da 'organizujem' cve�e. Sa cve�em se i�lo pred goste, to je pripadalo mladim glumicama. Posle svake predstave ansambl je darovan korpom cve�a. I onda, kao i danas, cve�e je bilo skupo, a ambala�a, korpe, jo� skuplja. Da bi se malo pri�tedilo, anga�ovala sam na�eg rekvizitera: glumci neka uzmu cve�e, a on neka �uva korpu za sutra! Voja Soldatovi� je umeo da pravi �ale: svima je govorio da cve�e stavljam u zamrziva� i da ga �uvam za slede�u godinu. Ne se�am se kad se odustalo od obi�aja da se gosti do�ekuju na stanici. Kako je Pozorje raslo, po�eli su pristi�u gosti iz inostranstva. Njihov prvi doma�in je bio predratni gospodin, Rada Kova�evi�. Poliglota, otmen, elegantan, nao�it - gospodin sa manirima."
Glumci su se dru�ili. Posle predstave i�lo se u pozori�ni klub i u njemu ostajalo do zore. U godinama koje su dolazile, i to se menjalo. Umesto u klubu, dru�ilo se po kafanama. Pozorje je imalo i "specijalnu ponudu": izlet za va�ne goste na lepa mesta, sa jo� lep�om trpezom. "Uz sva dru�enja u pozori�nom klubu, ili na zvani�nim ru�kovima, svi smo mi imali ku�ne goste i ku�ne ru�kove. Prire�ivala sam ih ja u na�oj ku�i. Miru�ka i Bo�ko Petrovi� imali su svoje goste, kod Ra�e i Zore Radujkov obavezno je dolazio Josip Vidmar sa gospo�a Nadom, Jovan Dejanovi�, tada gradona�elnik, zvao je na piknik u svoj vinograd... Se�am se jednog dru�enja, posle predstave, u na�oj ku�i: izneli smo �unku na hoklicu i teglu krastavaca, svako je deljao kako je hteo!" (Pozorijanskih ru�kova bilo je raznih i na raznim nivoima. Jedan od va�nih, na koji su pozivani gosti sa boemskim �mekom, bio je pasulj koji je kuvao glumac Mirko Petkovi�. Jo� Pozorjem kola pri�a kako je jedna glumica na svoj ru�ak pozvala goste, pa je nekima od njih otkazala sa izvinjenjem da se prera�unala i da ne mo�e sve da primi!)
U prole�e 2005. gospo�a Jelica Bjeli ozbiljno je zabrinuta: nije sigurna da �e Srpsko narodno pozori�te imati predstavu za jubilarno Pozorje. U stara vremena ovaj teatar je za festival prijavljivao samo predstave proverenog kvaliteta. "Milo� Had�i� je bio realan �ovek. Kad on ne bi bio zadovoljan predstavom, nije dozvoljavao da se ona prijavljuje." Danas ve� �uvena predstava Selo Sakule a u Banatu Zorana Petrovi�a, a u re�iji Dimitrija �urkovi�a, igrana je na maloj sceni, u "Ben Akibi", svi su znali da je dobra, ali publike nije bilo. Istina, dogurala je do �ezdesetog izvo�enja, ali pred polupraznim gledali�tem. Uprava je insistirala da ostane na repertoaru. Stvar se sasvim okrenula posle Pozorja: predstavu su gledali drug Tito i drugarica Jovanka, pokupila je pregr�t nagrada i - posle preme�tanja na veliku scenu, po�ela je novi �ivot oven�an slavom. �ivela je jo� dugo i sre�no.
Na prvom Pozorju Srpsko narodno pozori�te prikazalo je dve dramske i jednu baletsku predstavu. Rodoljubaca u re�iji Jovana Konjovi�a glumica se slabo se�a, bolje re�i - ne se�a. U Skenderbegu, Sterijinom komadu koji je prvi put izveden 1899, drugi put 1956. i nikad vi�e, igrala je u alternaciji sa Biserkom Du�anovi� - Mamicu. Nije sigurna da li je ona igrala na Pozorju, a da je igrala, valjda bi joj to ne�to zna�ilo! "Konkurencija za dolazak na Pozorje bila je ba� ozbiljna. Pozori�ta su prijavljivala predstave, prvo su ih gledale republi�ke selektorske komisije, pa predlagale glavnom selektoru �ta on da vidi. Velika pozori�ta su, naravno, bila u prednosti: imala su dobre ansamble, dobre reditelje. Za male teatre bila je premija kad stignu na festival. Sterijina nagrada je bila najve�e pozori�no priznanje. Tek 1966. imala sam ulogu u predstavi za Pozorje: u Traktatu o slu�kinjama Bogdana �ipli�a, u re�iji Bore Hanauske, igrala sam Gospo�u. Za tu ulogu dobila sam mnoga priznanja, sterijansko me je mimoi�lo. Mnogi veliki glumci nisu stigli do Sterijinog priznanja, mnogi nisu bili ni u prilici da igraju na Pozorju. Ili su igrali samo jednom, a nije im se posre�ilo. Mira Stupica je nagradu dobila tek za svoju poslednju ulogu, princezu Kseniju. Sterijina nagrada je devalvirala kad smo se sku�ili na ovom na�em sada�njem prostoru: ista pozori�ta, isti reditelji, isti i glumci. Na Pozorju su igrali stvarno veliki glumci: na po�etku su Slovenci dolazili sa Cankarom i divnim glumcem Stanetom Severom, posle su se pojavili mladi: Milena Zupan�i�eva, Radko Poli�, Boris Kavaca. Na prvo Pozorje stigao je Pero Kvrgi� sa Kir Janjom, a konkurencija su mu bili Ra�a Plaovi� i Mihajlo Mili�evi�, otac Branka Mili�evi�a-Kockice. Kvrgi� i Ra�a su dobili nagrade. Kad god je dolazio, Kvrgi� je dobijao i ovacije i nagrade. Petre Prli�ko je bio sjajan u Nu�i�u. Meni je bila draga Semka Sokolovi�-Bertok, dopadao mi se kao glumac Sven Lasta..."
Pozorja jeste podsticalo pisce da pi�u nove, savremene drame, ali i tu je sre�a bila varljiva. "Pojavljivalo se mnogo novih imena, ostalo je malo dramskih pisaca. U me�uvremenu je u�lo u modu prekrajanje i dopisivanje. 'Nova dela' naj�e��e ne odgovaraju ni sadr�aju, ni ideji pisca. Umesto da sednu i napi�u novi komad, po�eli su da prekrajaju. Stra�no je gledati veliki trud glumaca i ni�tavan rezultat. Takvo jedno veliko nedelo je i Pokondirena tikva u SNP-u. Meni je do�lo da pla�em."
Naravno, u dugom putovanju u se�anje te�ko je mimoi�i Josipa Broza koji je bio do�ivotni pokrovitelj festivala. Na prvoj strani svakog festivalskog kataloga, kao u �itanci, stajala je njegova slika. Broz je samo dva puta bio gost Pozorja. "Prvi put je gledao Selo Sakule, a u Banatu. Predstava je igrana u starom pozori�tu. Razumljivo, svi su bili uzbu�eni: i organizatori, i glumci. Naravno, birani su gosti za predstavu, pravljeni spiskovi gostiju za prijem. Jedni su bili uvre�eni �to ne�e biti na predstavi, drugi �to nisu pozvani na prijem! Ni mi, doma�i glumci, nismo mogli da u�emo u salu. Nije se moglo ni na balkon kro�iti. Za Kiklopa Ranka Marinkovi�a, u re�iji Koste Spai�a, sa Radetom �erbed�ijom kao Melkiorom, bilo je ve� le�ernije. Ili je to samo moj utisak. Predstava je izvedena na Sajmu. Kao i posle Sakula, prire�en je veliki prijem na Tvr�avi, u takozvanim Titovim salonima. Gala. Probrani �vedski sto, pribor, poslu�enje i - obavezni orkestar Janike Bala�a. Moj utisak? Jovanka Broz: tako lepa i korpulentna �ena, a tako tanak glas!"
Pojava zna�ajna, a po nekima i presudna za Pozorje, bio je Josip Vidmar, do�ivotni njegov predsednik, sve do raspada Jugoslavije. Njegov zna�aj i uloga su �esto, reklo bi se, precenjivani, a jo� �e��e mistifikovani. Posmatra� spolja, imao je utisak da uprava Pozorja aminuje svaku njegovu re�, da on i njegov konzervativizam odlu�uju o svemu, da on zapravo svojim, naro�ito ideolo�kim, stavovima, unaza�uje festival. Bio je mali, tanju�ni, drhtavi, sedi �ovek roze boje, koji je sa suprugom Nadom "sprovo�en" do mesta u prvom redu. Svi su se servilno odnosili prema njemu. "Bio je izuzetno prijatan i pa�ljiv gospodin. Imao je autoritet da uti�e na sve i sva�ta, ali mislim da ga nije zloupotrebljavao. Naravno da su ljudi sa manje li�nog integriteta bili spremni da uva�e svaku njegovu primedbu. Pri�alo se da je imao primedbu na scenu u Mija�evoj Pokondirenoj tikvi, kad se Evica i Vasilije, Milena Bulatovi� i Vasa Vrtipra�ki, unterhaltuju, a onda Evica uz pri�u skida ga�e. Mo�da je imao i generalnih primedbi na Mija�evo tuma�enje Sterije, ali �iri ni�ta od toga nije uva�io. Mija� je te, 1973, dobio svoju prvu Sterijinu nagradu za re�iju. Kad je po�elo ovo na�e ludilo, �ula sam da je Vidmar navodno rekao da ne�e Srbina da sretne ni na putu. Koje�ta!"
Putuju�i kroz se�anje, Jelica Bjeli se zaustavlja na jednoj zna�ajnoj pozorijanskoj instituciji - Okruglom stolu kritike. Nije ga propu�tala. Istina, sa godinama institucija je izgubila na zna�aju. "Kriza autoriteta. Svojevremeno su za Okruglim stolom govorili pozori�ni kriti�ari i pisci, kasnije su se pojavili i teatrolozi, pozori�ni ljudi sa autoritetom. Selektori su na Okruglom obrazlagali svoj izbor i govorili o svakoj predstavi. Kad Eli Finci ne�to ka�e, svi �trikaju! On je umeo da obrazlo�i svoj stav i da ga odbrani. Na Okruglom stolu se nisu predstavljala pozori�ta i �itale kast liste, ve� se razgovaralo o predstavama. Sad se stiglo do paradoksa: o dobroj predstavi se ni�ta ne ka�e, a u lo�oj se tra�i ono �to nema! Kako se kod nas politi�ka situacija zao�travala, i razgovori su sve �e��e nadilazili pozori�ne okvire, bivali mu�ni i neprijatno navija�ki." Kao odli�nog voditelja izdvaja Milosava-Bucu Mirkovi�a iz mla�ih dana: imao je �arma i duha, umeo je nezlobivo da provocira, znao je da usmeri razgovor. Se�a se jo� jedne pojave sa Okruglog stola: Ivanke Rackov, kriti�arke iz Subotice. Gospo�a Rackov je bila jedna veoma korpulentna i veoma glasna, uvek rumena dama u godinama. Obo�avala je pastelne boje i �e�ire. Mnogo je volela da pita. Pitanja su obi�no bila lai�ka, komentari neuobi�ajeni. Umela je da razbuca diskusiju "k'o dete zve�ku"! Kad bi razgovor postao monoton ili pretio da krene ne�eljenim pravcem, Mirkovi� je "prozivao" gospo�u Rackov. Suboti�kim, pak, glumcima ona je mnogo zna�ila. "Bila je jedini hroni�ar njihovih pozori�ta. Staru i bolesnu, nije imala porodicu, obilazili su je suboti�ki glumci i na kraju je i sahranili."
Ne propu�ta da pomene Slobodana Seleni�a: mlad, obrazovan, pametan, vaspitan, �armantan, "tiha patnja" za mnoga �enska srca. Ili, Velimir Veca Luki�: duhovit, britka jezika i britke misli. Ili... Ko bi se svih setio posle pola veka!
Gospo�a Jelica Bjeli �ivi na novosadskom Limanu I, naselju gra�enom sedamdesetih godina, u stanu malih soba i niskih plafona. Lepe stvari koje je okru�uju, sve iz prodavnice uspomena, ne mogu da di�u. �ali se da joj, povremeno, izmi�u imena ljudi, datumi... "Podsetnik" joj je Mi�a Vasiljevi�, prijatelj i �ovek iz pozori�ta. Nekada�nja Marta u Ko se boji Vird�inije Vulf?, rasko�na plavu�a, sada je decentna, negovana stara dama, uporna u slu�bi pozori�tu: ne propu�ta premijere, ni�ta od onoga �to se doga�a u teatru. Sa odu�evljenjem govori o novoj knjizi Vide Ognjenovi�, o Putovanju u putopis. Poverava da bi volela da pedeseto Pozorje otvori Vida Ognjenovi�, ona ume da govori dobro i ta�no, i o pozori�tu i o Pozorju. "Sterijino pozorje je brzo postalo velika pozori�na institucija. Sve ove godine �inilo mi se da je najva�nije da se odr�i i da ne sustane u dobroj nameri. Kad je trebalo da odem u penziju, bojala sam se tu�nog odlaska iz pozori�ta. Sada razmi�ljam o zaboravu: stra�na i tu�na stvar. Koliko je ljudi u Pozorje ugradilo makar i jednu kockicu, a koliko ih se vi�e niko ne se�a?"