STERIJINO POZORJE / SCENA

S C E N A : �asopis za pozori�nu umetnost
Novi Sad, 2005. broj 1 godina XLI YU ISSN 0036-5734

T E A T R O N : �asopis za pozori�nu umetnost
Beograd, 2005. broj 130/131 godina XXX YU ISSN 0351-7500

Vasja PREDAN

JUBILARNE DOBRE �ELJE

Sterijino pozorje u Novom Sadu slavi - koliko god to u prvi mah zvu�i konvencionalno - zaista �astan jubilej: pedeset godina �ivota i rada. Ima onih koji �e se upitati: pa �ta zna�i pet kratkih decenija vis-a-vis vekova svakojakih trajanja? Zaista, na prvi pogled, malo i kratko. Ali za pozori�na slavlja (festum) - a ona su ipak najzna�ajnija sadr�ajna su�tina i neosporiva vrednost Sterijinih igara - dovoljno dugo, uporno i lepo. Po�to sam s izuzetkom prvih Igara (1955) sve do 1989. Jugoslovenske pozori�ne igre ne samo redovno pratio nego u izvesnom smislu kao izve�ta�, �lan ocenjiva�kih komisija i glavnog odbora, selektor (1986, 1987) itd. i sukreirao ovu zna�ajnu i meni iznimno dragu pozori�nu smotru, i po�to su protekle decenije ipak dovoljno relevantna vremenska distanca za presu�ivanje Sterijinih igara kao specifi�nog scenskog fenomena, dozvoljavam sebi bar nekoliko najkra�ih spoznaja o tom fenomenu.
Najpre ili pre svega: u �emu se ogleda pomenuta specifika kada znamo da u Evropi, u istome vremenskom periodu, postoji (ili je postojalo) maltene bezbroj na prvi pogled relevantnijih, u svakom slu�aju u svetu poznatijih pozori�nih festivala od Pozorja? Pomenut �u samo �etiri: Pariz (Me�unarodni festival Pozori�ta nacija), Festival u Avignonu, Theatertreffen Berlin, Bitef. Naravno, ne�to manje poznatih sli�nih teatarskih manifestacija mogli bismo navesti mnogo. Sterijine igre su u kontekstu pomenutih brojnih festivala "izmislile" i popunile dotle nepoznatu i potpuno originalnu sadr�ajnu "ni�u": festival doma�e drame, pre svega nove ali i one iz dramske ba�tine. (Koliko mi je poznato, taj koncept je, po uzoru na Novi Sad, nekoliko godina kasnije realizovao i poljski grad Katowice). Bilo je, na po�etku, pogotovo iz Beograda, sijaset svakovrsnih napomena i prigovora, da je takav "doma�inski" koncept ipak samo lokalan i "lokalisti�ki", �to je, naravno, bio �isti apriorizam. Trebalo je samo dve, tri godine prakse i svi "doma�inski" prigovori vrlo brzo oti�li su u zaborav. �ak vi�e od toga: po�to su inicijatori i pioniri Pozorja - neka mi bude dozvoljeno od brojnih vizionarskih Sterijinih pozori�tnika pomenuti samo Ra�u Radujkova, Milo�a Had�i�a, Luku Dotli�a, Miletu Radovanovi�a - igre vrlo brzo obogatili i stranim predstavama jugoslovenskih dramskih autora te pored trijenalnih izlo�bi scenografije i kostima, pozori�nih knjiga i publikacija, vrlo �ive izdava�ke delatnosti ("Scena", novi dramski tekstovi, Dramatur�ki spisi, Godi�njak jugoslovenskih pozori�ta itd) - razvili i zna�ajnu me�unarodnu delatnost (vrlo dobro pose�ivani simpoziji poznatih doma�ih i svetskih teatrologa, teoreti�ara, kriti�ara, istori�ara i drugih pozori�nih delatnika). Sve to danas spada u �iroki korpus takozvane pozori�ne ba�tine koja je poslednjih petnaestak godina, na �alost, su�ena na prostor u kome nije bilo novih (ili bar ne svih) dr�ava iz nekada�nje jugoslovenske zajednice.
(Neka mi, s tim u vezi, bude dozvoljeno ponoviti davnu, malu reminiscencu: kada smo 1989. godine dr Andrej Inkret i autor ovih redaka, na po�etku tada�njeg Pozorja, do�li u kancelariju direktora Milete Radovanovi�a, Andrej je s izvesnom nezlo�estom ironijom nagovestio: "Imam utisak da smo poslednji put na Pozorju." Mileta je mirno i bez du�eg razmi�ljanja odgovorio: "Mo�da stvarno vi�e ne�e biti jugoslovenskih igara, ali �emo mi Pozorje prekvalifikovati u me�unarodni pozori�ni festival, pa �emo vas zvati u goste." Tako se sada i de�ava.)
Druga, ne�to intimnija (i tako�e, bar delimice, ve� definisana), spoznaja: meni, prastarome pozorijancu, bilo je, kada poku�avam bar za trenutak i po na�elima takozvane transgresije o�iveti pro�lost, divno svake godine redovno, i iz godine u godinu, otvoreno i sve otvorenije prekora�ivati granice moje nacionalne pozori�ne sredine, mentaliteta i prakse; i bilo je, ni�ta manje divno, neprestano se dru�iti sa �arobnim ljudima, prijateljima, stvaraocima, kolegama, strancima, dru�iti se, opijati se uznemiruju�im pozori�nim predstavama, strastveno razgovarati i polemisati s njima, poku�avati razumeti na prvi pogled �ak nepremostiva i drugoja�ija shvatanja i poimanja svih mogu�ih tema i ose�aja, od dramatike i tragike do smeha, od intime do politike. Mo�da �u biti nepravedan ako �u se setiti i navesti nekolicinu meni dragih imena (znaju�i da �e mnoga biti bez zlih namera izostavljena, me�u njima i moji brojni slovena�ki drugovi): prof. Stanko Baji�, dr Slavko i dr Nikola Batu�i�, Petar Bre�i�, Kole �a�ule, Jovan �irilov, Boro Dra�kovi�, Dimitrije �urkovi�, Eli Finci, Dalibor Foreti�, Ljubi�a Georgijevski, Mani Gotovac, Fadil Had�i�, Branko He�imovi�, Jovan Hristi�, Blagoja Ivanov, Gojko Janju�evi�, Sveta Jovanovi�, D�evad Karahasan, Dragan Klai�, Tvrtko Kulenovi�, Radoslav Lazi�, Josip Le�i�, Velimir Luki�, Vladimir Mareni�, Ranko Marinkovi�, Mateja Matevski, Du�an Mati�, Ivan Mazov, Borislav Mihajlovi� Mihiz, Ognjenka Mili�evi�, Mirjana Mio�inovi�, Miroslav Mirkovi�, Milenko Misailovi�, Vida Ognjenovi�, Ksenija Ore�kovi�, Feliks Pa�i�, Zorica Pa�i�, Borka Pavi�evi�, Dejan Pen�i� Poljanski, Muharem Pervi�, Bo�ko Petrovi�, Dejan Poznanovi�, Bogdanka Poznanovi�, Miroslav Radonji�, Petar Selem, Slobodan Seleni�, Me�a Selimovi�, Voja Soldatovi�, Vladimir Stamenkovi�, Milenko �uvakovi�, Mira Trailovi�, Laszlo V�gel, te pre svega u�i poslenici Pozorja: pored ve� pomenutih Ra�e Radujkova, Milo�a Had�i�a, Luke Dotli� a i Milete Radovanovi�a bar jo� Luka Hajdukovi�, te meni posebno drage dame Katarina �iri�-Petrovi� i Aleksandra (Alka) Kolari�. Na�alost, mnogi od ovih �udesnih ljudi ve� su oti�li na drugu stranu...
Bilo je predivno aktivno komunicirati sa svim tim uglednim, pametnim, temperamentnim, nadarenim pesnicima, piscima, kriti�arima, teoreti�arima, zna�ajnim kulturnim poslenicima svih generacija, sa svih nekada�njih jugoslovenskih meridijana te, me�u njima, posebno sa pozorjancima, bez kojih bi sva ta na�a dru�enja bila u svim pogledima neuporedivo manje privla�na, manje ljudski ose�ajna i, tako�e, manje vesela. Na�alost, sada ve� dugih petnaestak godina nemam relevantan uvid u sada�nje stanje duha na Sterijinim igrama. Meni, dugove�nome pozorijancu, ostaju zaista lepe i nezaboravne uspomene na sve �to se u prvim decenijama de�avalo na Pozorju. Njemu i svim njegovim, meni tako dragim, u prvom redu novosadskim prijateljima, �elim sve, sve najbolje i dugi, dugi vek trajanja ovoj zna�ajnoj pozori�noj smotri.