2000. godina
Par�e no�i na Sterijom pozorju. Neka vrsta presedana u odnosu na uobi�ajene selektorske kriterijume, zato �to je predstava nastala mimo velikih pozori�nih institucija, u skromnom Dadovu, u to vreme pribe�i�tu za mlade pozori�ne po�etnike sa mnogo ideja, a kojima su vrata velikih ku�a bila zatvorena. Ekipa predstave je prakti�no sama finansirala ovaj projekat uz minimalno u�e��e Dadova. Radili smo Par�e, kao i mnoge ranije "torpedovske" predstave (cela ekipa ove predstave je ranije sara�ivala u "Torpedu"), sa mnogo neizvesnosti, nekoliko puta �ak prekidaju�i rad zbog nedostatka novca i raznih drugih prepreka na koje smo nailazili, od kojih je poslednja bila bombardovanje. Tada�nji selektor Pozorja, Svetislav Jovanov, mislio je da ta predstava o �etvoro mladih ljudi u traganju za idenititetom i modelom me�usobne komunikacije, po drami �or�a Milosavljevi�a, zaslu�uje da se na�e u glavnom programu festivala. Moram priznati da, gledaju�i sa dana�nje distance, sa iskustvom godina ali i nekih mojih potonjih pozori�nih projekata, nisam sasvim sigurna da joj je tu bilo mesto. Mislim da je Sveta prepoznao ogromnu pozitivnu energiju koja je zra�ila iz svih nas koji smo u�estvovali u tom podvigu, da ga je ona nekako oborila s nogu i da je �eleo da joj da podr�ku. Hvala mu na tome, jer spada u retke u na�oj sredini koji su se odva�ili da otvore prostor najve�eg dr�avnog pozori�nog festivala za tako mlade i neiskusne umetnike kakvi smo mi tada bili, �to, me�utim, ima svojih prednosti i mana. �to se same predstave ti�e, prema njoj danas imam otprilike onakav odnos kakav ljudi imaju kada �uju svoj davno snimljeni glas ili vide neku svoju adolescentsku fotografiju na kojoj su bili debeli i ru�no obu�eni, ali se nekako kroz izmaglicu prise�aju da su bili veoma sre�ni. Sve �ega se se�am u vezi sa tim, nekako samo delimi�no pripada meni. Pro�lo je ve� dosta vremena, mene su u pozori�tu po�ele da interesuju neke druge stvari... kako to ve� biva. Par godina pre toga, Sterijino pozorje je bilo zainteresovano da dovede neku od predstava trupe "Torpedo" (mislim da je u pitanju bio Etno cirkus), ali nas tada to nije previ�e interesovalo, jer smo verovali da je na� pozori�ni jezik druga�iji od onog koji se definisao kao zvani�ni. Za razliku od tipi�nog "Torpeda", Par�e no�i je, mereno nekim tradicionalnim parametrima, ipak bila "klasi�na" repertoarska predstava, "�prehersko" pozori�te, pa Svetin predlog, iako nas je �okirao, ipak nije zvu�ao nelogi�no i mi smo prihvatili njegov poziv. �to se ti�e samog izvo�enja na Sterijinom pozorju, to je za mene bio izrazito traumati�an do�ivljaj. Igrati tu na�u malu, naivnu predstavu pred tolikim brojem ljudi, li�ilo je na onu situaciju kada kri�om pevate ispred ogledala sa �etkom za kosu umesto mikrofona, a neko vam upadne u sobu. To sam, suprotno ideji pozori�ta, do�ivela kao atak na moju intimu. To je, na neki na�in, bio i kraj pozori�nog detinjstva ili adolescencije i stvari su od te ta�ke po�ele da se doga�aju "odistinski". Ne pamtim mnogo detalja u vezi sa tom predstavom, jer je tih "pretpetooktobarskih" dana sve drugo bilo nekako bitnije, ali se vrlo jasno se�am ovacija publike kada je Ivan Jevtovi� na poklonu pro�itao proglas "Otpora".

2003. godina
Peti oktobar je do�ao i pro�ao i o njegovim dometima je mogu�e na�iroko raspredati, �to mi ovom prilikom nije ni na kraj pameti. Promene u na�inu institucionalnog mi�ljenja koje svakako spadaju u pozitivne tekovine dru�tvenih promena u Srbiji postmilo�evi�evske ere, odrazile su se i na Sterijino pozorje koje se poslednjih godina otvorilo za neke nove ljude i koncepte. Postavljen je novi umetni�ki direktor festivala, koji je, ozbiljnim nastojanjem da uti�e na lokalne (�esto samodovoljne) kriterijume, dovo�enjem stranih predstava i gostiju, kao i insistiranjem na prate�im programima, dosta doprineo update-ovanju ovog festivala i njegovom novom pozicioniranju u �irem, evropskom kontekstu. Na talasu ideje "dajmo �ansu mladima" neko se valjda prisetio i mene, i pozvao me da budem �lan �irija.
Festival je mnogo obe�avao, po�to su se u selekciji posle klaustrofobi�nih i ksenofobi�nih devedesetih na�le i mnoge predstave iz inostranstva. I ponovo presedan. Te godine su sve glavne nagrade oti�le pozori�tu iz Kapo�vara za odli�nu predstavu po drami Porodi�ne pri�e Biljane Srbljanovi�, a u re�iji mladog ma�arskog reditelja Gabora Ru�njaka. Iako je to bila vrlo objektivna odluka (ako i�ta u umetnosti mo�e da se nazove objektivnim), oko koje se �iri vrlo brzo usaglasio, iako je ve�ina gledalaca tako�e smatrala da su nagrade pravi�no podeljene, pojavile su se razne "teorije zavere" koje su dovodile u pitanje objektivnost �irija. Ne se�am se �ta su ta�no bili argumenti onih koji su bili protiv odluka �irija, ali se se�am da je bilo mnogo novinskih napisa tim povodom. Iako onda nismo suvi�e razmi�ljali o posledicama svojih odluka, ispalo je da smo izazvali malu revoluciju koja je na neki na�in provocirala postoje�i sistem vrednosti i predstavljala �ivi dokaz teze da je kultura polje konflikta.
U vezi sa ovim Pozorjem, pamtim i bezbrojne vo�nje izme�u Beograda i Novog Sada. Po�to sam tih dana radila �ak dve predstave u Beogradu, bila sam prinu�ena da svakodnevno putujem. Festival mi je iza�ao u susret tako �to mi je organizovao prevoz. Jednog od poslednjih dana Festivala, bila sam ve� toliko umorna da sam zaspala �im sam sela u automobil i uspela da prespavam stravi�nu oluju sa gradom veli�ine oraha, i da se probudim tek pred Novim Sadom nao�igled zapanjenog voza�a koji je mislio da sam se onesvestila. Jednom se umalo dogodilo da zakasnim na predstavu Govornica Jugoslovenskog dramskog pozori�ta zbog toga �to je automobil koji me je tog dana prevozio bio star i nije smeo da ide brzo, a voza� se usput i zagubio, pa je kratko putovanje od Beograda do Novog Sada trajalo cela tri sata. Predostro�nosti radi, javila sam organizatorima da se mo�e desiti da zakasnim, �to, na sre�u, nije bio slu�aj, ali su oni ve� obavestili pozori�te da odlo�i po�etak predstave. Uspela sam da stignem na vreme i da �ak me�u prvima u�em u salu. Tu sam sedela jo� petnaestak minuta, a predstava i dalje nije po�injala. Kada je publika ve� po�ela da se me�kolji i raspituje �ta je uzrok ka�njenja, neko je proturio informaciju da je to zbog �lana �irija koji kasni. Ta informacija je do sutra�njeg dana toliko metastazirala da je bilo apsolutno nemogu�e opovrgnuti je, pa sam prestala i da poku�avam. Ovo je mo�da dobra prilika da objasnim �ta se, u stvari, desilo.

2004. godina
Moje prisustvo na Sterijinom pozorju dobija jo� jednu dimenziju. Na predlog Ivana Medenice po�injem da vodim razgovore sa umetnicima o predstavama iz glavnog programa, tzv. Okrugle stolove kritike. Potpuno druga�iji pogled na festival. Od svih mojih aktivnosti na Pozorju, ova definitivno najvi�e iscrpljuje. Svake ve�eri posle predstave bar dva sata pripremam pitanja za sutra�nji Okrugli sto. Uvek polazim od onoga �to (ne) bih volela da pitaju mene na nekom od razgovora tog tipa. Trudim se da izbegavam op�ta mesta i glupa pitanja koja su u tradiciji doma�ih festivalskih okruglih stolova. Trudim se da sprovedem fenomenolo�ki pristup, da sa umetnicima pri�am o idejama, da razgovori, ako je to mogu�e, imaju filozofsku vertikalu, da ne li�e na "�estitke i pozdrave". Razgovori su gotovo uvek inspirativniji kada pred sobom imam inostrane goste koji vrlo detaljno elaboriraju svoje koncepte i na�in razmi�ljanja. Kod nas iz nekog razloga jo� postoji predrasuda da je "ispod �asti" obja�njavati bilo �ta u vezi sa predstavom, �to mi povremeno ote�ava zadatak. Ovo pozorje �u pamtiti jo� i po ki�i koja je, �ini mi se, neprekidno lila sedam dana, po bezbrojnim lju�turama buba koje su izmilele ispod raskopanog asfalta u centru Novog Sada, ali najvi�e po predstavi Amerika Gorki Teatra iz Berlina.