U svojih pedeset godina, Sterijino pozorje zna�ilo je mnogo vi�e od festivala pozori�nih predstava nastalih po doma�em tekstu, odnosno jugoslovenskih pozori�nih igara. Prelistavaju�i stare brojeve Scene, od pre tridesetak godina, �itaju�i izve�taje selektora i umetni�kih direktora, suo�avaju�i se, ne bez strahopo�tovanja, sa izbledelim katalozima Pozorja, mla�i pozori�ni zaljubljenici, �ije se�anje se�e tek do po�etka kraja dr�ave svih (ili, bar, ve�ine) ju�noslovenskih i nekolicine ostalih bratskih nam naroda, izla�u se opasnosti da postanu neizle�ivi Talijini jugonostalgi�ari. Mata Milo�evi�, Branko Gavela, Eli Finci, Miroslav Krle�a, Josip Le�i�, Ivo Bre�an, Georgij Paro, Slobodan Seleni�, Ranko Marinkovi�, i mnoga druga, znana, ali i ona zaboravljena, ili kao kroz maglu, prepoznatljiva imena jedinstvenog kulturnog prostora; dru�tveno-politi�ki kontekst definisan kao kontinuiran razvoj samoupravnog socijalizma u �eli�nom zagrljaju humanisti�ke antiutopije o bratstvu i jedinstvu; nostalgi�no pateti�ni prizvuk neverovatno naivnog socrealisti�kog ki�a prisutnog u gotovo svim aspektima funkcionisanja kompleksne zajednice - sve to mo�e otkriti pa�ljiviji �italac u svojevrsnim hronikama ne tako davne pro�losti. Poneko �e se, mo�da, iznenaditi �injenicom da jedan pozori�ni festival nije bio samo prilika za susrete umetni�ko-kriti�arsko-teatrolo�ko-teorijsko-ideolo�kih autoriteta, ve� je bio istinski teatarski doga�aj, �iji su se, dakako ne gromoglasni odjeci, ipak �uli i van ve�no, duvansko-alkoholnim isparenjima kontaminiranih, opskurnih, memljivih, klaustrofobi�nih prostora pozori�nih kafana i klubova. Istina, bilo je to i vreme retkih zabrana pozori�nih predstava koje su ra�ene na osnovu tekstova politi�ki nepodobnih autora, ali naj�e��e, radilo se o sujetama i primitivnoj uskogrudosti nekog bezna�ajnog �inovnika �iji su propali snovi o umetni�kom anga�manu predstavljali ve�u opasnost od naivnih metafora i otupljenih satira o sistemu vladavine u dvadesetmilionskoj dr�avi. Na Sterijinom pozorju nagrade su odnosili i najve�i disidenti, pre ili kasnije, zaslu�eno ili ne. S ove vremenske distance, gotovo simpati�no deluju pojedine odluke ocenjiva�kih komisija najzna�ajnije pozori�ne fe�te na Balkanu; nacionalni, republi�ki ili neki drugi klju�evi postepeno su gurali umetni�ko esteti�ke kriterijume u drugi plan. A na kraju (ili je od po�etka tako) svako je po�eo da favorizuje svoje jato.
Podrazumeva se da su pitanja o koncepciji Sterijinog pozorja, prilago�avanju aktuelnom dru�tvenom trenutku, preispitivanju vladaju�e knji�evno-dramatur�ke poetike, neizostavno bila prisutna. I trajalo je to sve do devedesetih pro�log veka, kada smo se iznenada suo�ili sa surovom istinom da Marin Dr�i�, Goran Stefanovski, Slobodan �najder i mnogi drugi nisu vi�e "doma�i" autori i stoga su se automatski samoprognali sa festivala doma�eg dramskog teksta. Tragi�an raspad zemlje, za koji su �ekspirove krvave orgije de�ja igra, period izop�tenosti od celog sveta, krah ionako relativnog sistema vrednosti i moralnih normi, procvat turbo folk "kulture" i obilje drugih patolo�kih manifestacija ljudske gluposti, ipak nisu uspeli da sru�e vi�edecenijsku teatarsku tradiciju. Naravno, "briljantnih" ideja, kao �to je ona da se institucija Sterijinog pozorja, a samim tim i festival presele iz Novog Sada u Vr�ac, nikada nije nedostajalo. Potreba definisanja druga�ije koncepcije sada se nametala kao vrlo ozbiljan problem. Pogotovo ako se uzme u obzir da su savremeni doma�i autori po�eli da, bez neophodne umetni�ke distance, na najbanalniji na�in koketiraju sa svakodnevicom. Rezultat su dramski tekstovi �ija vrednost nije bila ve�a od senzacionalisti�kih naslova u �utoj �tampi. Nekoliko izuzetaka nije moglo bitnije da uti�e na op�tu, prili�no sumornu sliku o srpskoj dramaturgiji na kraju dvadesetog veka.
Proteklih pet godina novog milenijuma, kona�no i jubilarno Sterijino pozorje, obele�avaju odre�ene promene u koncepciji, odnosno, programskom usmerenju festivala pozori�nih predstava nastalih po doma�em tekstu. Kriti�arski nao�treni poznavaoci situacije u na�em teatarskom �ivotu primetili su da se festival pretvara u pomalo neukusnu promociju samo jednog dramskog pisca, da se potcenjuju ostvarenja srpsko-crnogorskih pozori�nih ku�a, a istovremeno glorifikuje ba� sve �to dolazi iz, sada ne tako daleke, Evrope. S druge strane, zagovornici radikalnijih promena tvrde da se ne mo�e ignorisati �injenica da se trenutno, u nekoliko desetina zemalja, igraju komadi doti�nog autora, da doma�a dramaturgija, a i pozori�na umetnost uop�te, jesu u vi�egodi�njoj krizi, �to za posledicu ima konzervativizam, te da je otvorenost prema svetu nu�na i bezuslovna. Zdravorazumsko i, �ini se, najracionalnije re�enje, verovatno se nalazi negde na sredini, izme�u ta dva krajnje suprotstavljena mi�ljenja. Neophodnost uklju�ivanja ono malo preostalih pozori�nih stru�njaka u re�avanje statusa i budu�nosti pedesetogodi�njeg slavljenika name�e se kao neminovnost. Za davanje definitivnih ocena o zna�aju ili �teti novih ideja, koje su ve� realizovane, ili �e tek po�eti da �ive na nekom od slede�ih pozorja, mo�da je suvi�e rano. Ali, ne treba ni predugo �ekati, jer, ako kroz pedeset godina neki novi klinci, bez imalo nostalgi�nosti prelistaju stare brojeve Scene, pitanje je da li �e se na sve ovo samo ironi�no osmehnuti.