Nepotpun je ovaj pregled savremenih slovena�kih dramskih tekstova koji su bili nagra�eni na Sterijinom pozorju, i to u svim "kategorijama" koje pominje objavljeni spisak. Nedostaje mu bar jedan broj izvo�enja na sceni nagra�enih slovena�kih tekstova u drugim jugoslovenskim pozori�tima, a za �ta nam u ovom trenutku nedostaju potrebni podaci. U uvodu ovog kratkog pregleda prelete�emo preko svih tekstova nagra�enih na Sterijinom pozorju, a potom �emo pregledati izvo�enja na sceni svih nagra�enih tekstova u slovena�kom pozori�tu i na kraju �emo se zaustaviti kod izvo�enja na sceni slovena�kih tekstova nagra�enih u slovena�kim pozori�tima.
Konstatujemo da je od 1957. pa do 2001, dakle tokom 45 godina Sterijinog pozorja, na ovom festivalu bilo nagra�eno 59 dramskih autora odnosno 90 dramskih tekstova ili adaptacija i dramatizacija. Od toga bilo je nagra�eno 9 slovena�kih autora i 11 slovena�kih dramskih tekstova; prvi slovena�ki tekst bio je nagra�en 1958. godine, a poslednji 1990. Nagrade su podeljene srazmerno, tokom svake decenije bio je nagra�en neki slovena�ki tekst (ili vi�e njih), najuspe�nije su sigurno �ezdesete godine sa tri i osamdesete godine sa �ak �etiri nagrade. Naravno, treba znati da je period u kojem su za nagradu konkurisali slovena�ki dramski tekstovi kra�i od celokupne istorije Pozorja, samo ne�to vi�e od 30 godina; 1990. je, kao �to je poznato, politi�ki i kulturni grani�nik o kome treba pri tom voditi ra�una, i pregled koji ne bi hteo da bude isklju�ivo suvoparno statisti�ki, morao bi pored pozori�ne, zapravo, da vodi ra�una i o politi�koj istoriji nekada�nje zajedni�ke dr�ave.
Na prvi pogled, spisak nagra�enih slovena�kih dramskih tekstova, koji odgovara istovremenom (savremenom) stanju stvari u slovena�kom pozori�tu, sam po sebi jo� ne svedo�i ni o �emu stvarno relevantnom. Ako pogledamo �ire, i nagrada za tekst na novosadskom festivalu nikada nije zna�ila automatsku distribuciju nagra�enog teksta po jugoslovenskim pozori�tima. Nagrada je (bila) pre ili kasnije �in koji je ozna�avao deo festivalskih de�avanja i njegovog specifi�nog konteksta, a ne rezultat nekakvog objektivnog pregleda ili detekcije stanja dramskog pisanja na tlu nekada�nje zajedni�ke dr�ave. Ovo, naime, moramo znati kada konstatujemo da je u slovena�kom pozori�tu tokom ovih pregledanih 45 godina bilo igrano, pored 9 slovena�kih, samo jo� 7 nagra�enih autora iz drugih delova Jugoslavije, odnosno jo� 10 njihovih tekstova. Jednom bi trebalo pogledati da li je na uvr�tavanje u programe nekog od nagra�enih tekstova uticala upravo Sterijina nagrada, ili je drama do�la na repertoar nekim drugim putem - zato zasad samo opisujemo ovo stanje.
Nekoliko autora izvo�enih na sceni sigurno su od onih koje bi slovena�ko pozori�te izvodilo i bez Sterijine nagrade, kao �to je recimo Ivo Bre�an, od koga su pored nagra�enih tekstova (Predstava Hamleta u selu Mrdu�a Donja bila je, recimo, izvedena na sceni tek deset
godina posle nagra�ivanja, a Sve�ana ve�era u pogrebnom poduze�u iste godine) na sceni izvo�ene jo� tri njegove groteskne komedije. Na izvo�enje drugih sigurno je uticala i Sterijina nagrada, odnosno, �to je najva�nije, originalno izvo�enje koje su slovena�ki re�iseri, umetni�ki rukovodioci i upravnici pozori�ta videli na Sterijinom pozorju; to se odnosi npr. na scensko izvo�enje Du�ana Kova�evi�a (Balkanski �pijun je bio izveden na sceni iste godine kad je i nagra�en, Maratonci tr�e po�asni krug tri godine kasnije), Borislava Mihajlovi�a Mihiza (Nu�i�eva Autobiografija bila je scenski predstavljena iste godine), Milice Novkovi� (scensko izvo�enje Kamena za pod glavu jednu godinu posle nagrade) ili Ljubomira Simovi�a (Putuju�e pozori�te �opalovi� bilo je izvedeno na sceni iste godine kad je dobilo nagradu). Donekle je druk�ije sa drugim nagra�enim Simovi�evim tekstom, �udom u �arganu, koji je izveden na sceni 1976, a nagradu je na Pozorju dobio tek 1993; sli�no je i sa izvo�enjem Porodi�nih pri�a Biljane Srbljanovi� koje su u ljubljansku Dramu do�le 2001. drugim putevima, isto tako je i sa Hristi�evom dramom Savonarola i njegovi prijatelji koju su scenski predstavili u Celju dvadeset godina posle primanja nagrade i sasvim sigurno iz sasvim drugih razloga. Ovi "drugi razlozi" su razli�iti: na prvom mestu je mo�da ipak kvalitet teksta kao takav, a onda je tu i dru�tvena ili politi�ka konstelacija koja diktira odre�enu programsku odluku odnosno izvo�enje na sceni, a ponekad su razlozi i sasvim li�ni, "personalni", �to u pozori�tu, kao �to znamo, nije ni�ta naopako. Interesantno je mo�da i to da ve�ina na sceni slovena�kih pozori�ta izvedenih nagra�enih tekstova dolazi iz srpskog knji�evnog prostora, a da samo dva autora pripadaju hrvatskom pozori�tu (pored Bre�ana jo� i Krle�a), iz drugih delova Jugoslavije nema nijednog izvo�enja na sceni - naravno, nagra�enih dela, ali i da nije tako, celovita slika repertoara bila bi donekle, ali ne mnogo druga�ija.
Koliko mo�emo - bez prevelikog studiranja - da ocenimo, nijedno od pomenutih izvo�enja na sceni u slovena�kom pozori�tu nije se u vreme izvo�enja na ovaj ili onaj na�in izdvajalo, nekoliko njih bile su sasvim uspe�ne predstave (Bre�an, Kova�evi�, Srbljanovi� i dr), a u nekoliko slu�ajeva bile su isklju�ivo obligatne repertoarske postavke. Najvi�e nagra�ivanih jugoslovenskih tekstova bilo je izvo�eno u centralnom slovena�kom pozori�tu, SNG Drami Ljubljana (�ak 8), a odmah potom i u SLG Celje, SNG Maribor i u ljubljanskom pozori�tu Mestno gledali��e. Ovaj redosled na izvestan na�in prikladno odslikava odnos mo�i u slovena�kom pozori�tu u odre�enom periodu; recimo, ne nalazimo niti jedan tekst koji je izveden na sceni SSG Trst i nalazimo samo jedan koji je izveden na nekoj od neinstitucionalizovanih scena. I to su �injenice koje bi bilo mogu�e komentarisati, ali neki drugi put.
Pre�imo na slovena�ke autore, odnosno, na njihove tekstove. Mo�emo re�i da se me�u ovim piscima nalaze sve relevantna imena koja su se cenila tek u odre�enom periodu ili se cene i danas, uz sitne korekture. Prvi nagra�eni autor, Mirko Mahni�, sa 1958. uspe�nim komadom Ve�e u �itaonici nije va�an slovena�ki dramski pisac, va�niji je kao dugogodi�nji lektor, delimi�no i kao re�iser, a pre svega u na�oj svesti ostao je kao - jo� uvek aktivni - pozori�ni istori�ar; pozori�noistorijska je i pozadina njegovog nagra�enog komada. Njegov opus je ina�e prili�no obiman, ali uglavnom ga �ine originalne adaptacije i priredbe. Suprotno od njega je drugi nagra�eni autor, Dominik Smole, sa Antigonom iz 1961: jedno je od vode�ih slovena�kih dramskih imena, a bio je aktivan pre Antigone (koja se, uzgred, pojavljuje i u poznatoj knjizi o Antigonama D�ord�a Stejnera) i posle nje, a Antigona je jedan od retkih savremenih slovena�kih dramskih tekstova koji prili�no redovno, ponovo i ponovo dolazi na scenu (o tome vi�e u nastavku). Isto tako su va�na dva dramska pisca nagra�ena 1986, Primo� Kozak sa Kongresom i Gregor Strni�a sa Jednorogom. Obojica su (zajedno sa Smoleom) predstavnici tzv. egzistencijalisti�ke drame koja se scenski afirmisala u poznatom pozori�tu Oder 57, oba spadaju u grupu onih slovena�kih dramskih pisaca koje je danas jo� uvek mogu�e (i vredno) izvoditi na sceni. Dodu�e, pri tom vi�e sre�e ima Gregor Strni�a, vi�e od Jednoroga sa svojim drugim komadima, Ljudo�derima i �abama; Kozak - mo�da i zbog prerano dovr�enog opusa, odnosno, zbog prerane smrti - tek retko zaluta na scene. Dramski pisac (i prozni autor i re�iser) sa zna�ajnim opusom je Andrej Hing, nagra�en 1971. za Osvaja�e, ali najva�niji �ivi (i jako aktivni) slovena�ki dramski pisac (i re�iser) je zasigurno Du�an Jovanovi�, nagra�en 1979. godine za Oslobo�enje Skopja a 1990. za Zid, jezero. Pored Jovanovi�a dramski pisac sa dve nagra�ene drame je i Drago Jan�ar, 1982. sa Disidentom Arno�em i njegovima i 1986. godine sa Velikim briljantnim valcerom. Ali Jan�ar je tokom poslednje decenije va�niji kao prozni pisac, kao jedan od najprevo�enijih slovena�kih autora, koji novo dramsko delo prakti�no nije napisao ve� vi�e od deset godina. Dramski mnogo plodniji je Tone Partlji�, koji je nagra�en 1984. za komediju Moj tata, socijalisti�ki kulak, sa serijom aktuelisti�kih komedija pre nagra�enog komada i posle njega. Poslednji u ovom nizu je pro�le godine preminuli Rudi �eligo, nagra�en 1985. za Anu koji je isto tako va�no slovena�ko dramsko (i literarno) odnosno pozori�no ime.
Ako letimi�no proverimo da li se neko me�u slovena�kim dramskim autorima, kojima literarna odnosno pozori�na istorija priznaje odre�eni zna�aj, neko vi�e ili manje jednako vredan nagra�enima, iz ovih ili onih razloga (prvi me�u njima je sigurno manje uspe�no scensko izvo�enje koje predstavu nije dovelo na festival, ali predstavljalo je jaku festivalsku konkurenciju) ne pojavljuje na spisku nagra�enih imena, onda mo�emo re�i da ih nalazimo samo nekoliko: recimo Jo�u Javor�eka, Milana Jesiha, Milo�a Mikelna, Ivana Mraka, Igora Torkara, Daneta Zajca ili Vitomila Zupana, ali uglavnom se mo�e re�i da su pojedini �iriji Sterijinog pozorja hotimi�no ili nehotice dobro razumeli preovla�uju�e stanje - �to zna�i kvalitetan odnos izme�u autora odnosno njihovih dramskih tvorevina - kao va�nije pomake u savremenoj slovena�koj dramskoj knji�evnosti.
Koliko su nagra�eni tekstovi i dan danas pozori�no �ivi? Ako ih pau�alno pogledamo, mo�emo re�i da je ve�ina nagra�enih tekstova bila izvedena na sceni samo jednom (4) ili dva puta (4 teksta), i da prema tome Sterijina nagrada nije pomogla njihovoj promociji u Sloveniji. Pri tom je nekoliko dva puta (ili tri puta) na sceni izvedenih tekstova bilo prakti�no prvi put izvedeno istovremeno u dva pozori�ta (recimo, Jan�arov Veliki briljantni valcer, Kozakov Kongres ili Partlji�ev Moj tata, socijalisti�ki kulak), sa jednom godinom ili sa jo� manje razlike, pa bismo tako mogli jo� te�e da govorimo o uticaju nagrade. A kod tre�eg izvo�enja na sceni teksta obi�no bi se radilo o takvom vremenskom razmaku da bi se opet te�ko mogao da uzme u obzir bilo kakav "uticaj". Apsolutna "pobednica" me�u nagra�enim tekstovima je Smoleova Antigona koja je sedam puta bila izvedena na sceni, od toga tri puta u godini nastanka (1960), a onda jednom sedamdesetih godina i tri puta osamdesetih, �to je uvr�tava izuzetno visoko na lestvici ponovnih izvo�enja na sceni kako savremenih tako i starijih slovena�kih tekstova; a na njoj bez konkurenata premo�no vode Cankarove drame.
Pogledajmo jo� jednu tabelu koja nema isklju�ivo statisti�ku te�inu, mada je ne�emo preterano precizno analizirati: naime, to gde su nagra�eni tekstovi bili scenski izvo�eni. Treba re�i da na festival uvr�teno scensko izvo�enje teksta, koje je potom dobilo nagradu, nije uvek bilo i premijerno; logi�na razlika je rezultat selekcije u datom momentu koja je sprovedena naro�ito na osnovu kvaliteta scenskog izvo�enja a ne samo kvaliteta tekstova. Tako je recimo premijerno scensko izvo�enje Partlji�eve komedije Moj tata... bilo u mariborskoj Drami, a na Pozorje se uvrstila predstava koja je ne�to manje od pola godine kasnije izvedena na sceni ljubljanske Drame. A ina�e bilo je najvi�e nagra�enih tekstova izvedenih na sceni SNG Drame (5), 3 u Mestnom gledali��u, a po jedan u Mariborskoj drami, na Odru 57 i u Slovenskom mladinskom gledali��u. Za�to je (bilo) tako, opet predstavlja gra�u za neki drugi zapis, ali mo�e se re�i da je centralna slovena�ka pozori�na ku�a, dakle SNG Drama Ljubljana sa Velikom scenom i Malom dramom, uvek prepoznavala odnosno nalazila kvalitetni dramski predlo�ak i onda ga, �to je isto tako va�no, i na odgovaraju�i pozori�ni na�in izvela na sceni; istina je da su i tako ugledni odnosno va�ni dramski autori, kao �to su oni sa spiska dobitnika Sterijine nagrade, uvek sna�no nastojali da do�e do (prvog) izvo�enja na sceni u ljubljanskoj Drami. Mo�da je pri tom va�na i �injenica da niko od laureata nije bio pisac-po�etnik u trenutku dobijanja nagrade (odnosno kad su mu - recimo u ljubljanskoj Drami - na sceni prikazali kasnije nagra�enu dramu), �to opet ne zna�i da me�u nagra�enim dramama nema i prvenaca: Disident Arno� i njegovi je, tako, prva na sceni izvedena drama Draga Jan�ara, tada ve� prili�no afirmisanog proznog pisca, Jednorog je prvi poeti�ni komad Gregora Strni�e, tada ve� va�nog slovena�kog pesnika, a Osvaja� prvi pozori�ni komad Andreja Hinga, tada jo� uvek poznatijeg kao pozori�nog (i filmskog) re�isera i proznog pisca i autora radio drama.
U zaklju�ku mo�emo re�i da je Sterijina nagrada za tekst savremene drame u vreme kad je na Sterijinom pozorju aktivno u�estvovalo i slovena�ko pozori�te, sigurno bila najve�a nagrada za dramskog autora kako u slovena�kom tako i u jugoslovenskom okviru. Mada u izvo�a�kom smislu nagrada nije donela nekakva pomena vredna izvo�enja na sceni u slovena�koj sredini (istini za volju, njega ne donosi ni najve�e slovena�ko priznanje za dramski tekst, Grumova nagrada, koju svake godine dodeljuju na Nedelji slovena�ke drame u Kranju), ali ona je sigurno - ako govorimo samo na osnovu se�anja, mada bismo podatke mogli i da proverimo - bila (zajedno sa svom medijskom pomo�i) dobra poputnina nagra�enom i po pravilu u drugim jugoslovenskim sredinama odnosno pozori�tima prevedenom komadu. Nemamo prave podatke o tome da li je nagrada "automatski" donosila i prevod na neki od nejugoslovenskih jezika (pomenutog Grumovog laureata po pravilu prevode na engleski jezik i dramu objavljuju na Internetu) odnosno bilo kakvo izvo�enje na sceni van granica Jugoslavije. Mo�e se ponoviti �injenica da spisak laureata odnosno nagra�enih savremenih drama - kako jugoslovenskih tako i slovena�kih - relativno dobro registruje doga�anja u obe pozori�ne sredine, ali sa jednim razlogom za sumnju: naime, koliko se mo�e �injenici "jednostavnog" nagra�ivanja pripisati ne�to vi�e, odnosno - �to je va�nije - koliko se o samim nagradama mo�e govoriti izvan konteksta Sterijinog pozorja kao festivala najboljih scenskih izvo�enja jugoslovenske pozori�ne produkcije �to se odr�ava svake godine? Ali, i pored toga, i ve� na osnovu samog golog statisti�kog pregledanja imena i naslova dela, mo�emo primetiti svojevrsnu dinamiku koja je sigurno obele�ila ovu va�nu manifestaciju pozori�ne odnosno estetske diferenciranosti, pa ipak i - bar za ono vreme - nezanemarljivu komplementarnost jugoslovenskog pozori�ta.
Sa slovena�kog preveo Milan �or�evi�