Osnovano kao festival koji �e negovati, unapre�ivati, podr�avati i podsticati doma�u savremenu dramaturgiju ali i pozori�no stvarala�tvo uop�te, Sterijino pozorje vrlo brzo je, a sasvim logi�no, po�elo da se otvara i prema inostranstvu. Pozivanjem na Festival inostranih gostiju, pozori�nih stvaralaca, teoreti�ara, kriti�ara i li�nosti koje su u svojim zemljama bile odgovorne za razvoj kulture, to jest pozori�ta (ministri za kulturu, visoki zvani�nici u me�unarodnim pozori�nim i kulturnim organizacijama i sl), gradio se ugled Festivala izvan granica Jugoslavije ali istovremeno, dobijao, iako indirektan, uvid u mesto jugoslovenskog pozori�ta u svetu �to je zapravo bio po�etak utiranja puta na�oj savremenoj drami na inostrane scene.
Za pokretanje me�unarodnog simpozijuma presudni i klju�ni doga�aji odigrali su se za vreme XIV jugoslovenskih pozori�nih igara i tokom jeseni te 1969. Naime, pomenutom festivalu prisustvovao je kao predstavnik Uneska Kaj Hauhanen, �ef sekcije za umetni�ko i literarno stvarala�tvo Departmana za kulturu. Uz ve� uspostavljenu saradnju sa Me�unarodnim pozori�nim institutom (ITI), tokom 1967. i 1968, tokom preliminarnih susreta istaknutih �lanova izvr�nih tela Sterijinog pozorja (Josip Vidmar, Jo�e Javor�ek, Radomir Radujkov) sa zna�ajnim i uticajnim li�nostima (kao na primer sa �anom Darkanteom, generalnim sekretarom ITI) u me�unarodnim kulturnim i pozori�nim krugovima - ovaj kontakt, �ini se, bio je presudan, te ve� u jesen 1969. Filip Kumbatovi�-Kalan, �lan Glavnog odbora Sterijinog pozorja, prisustvuje I kongresu Me�unarodne asocijacije pozori�nih kriti�ara (AICT) u Parizu. Svi ti susreti, kao i brojni neformalni sastanci �lanova Glavnog odbora Sterijinog pozorja iz svih krajeva tada�nje Jugoslavije, rezultirali su odlukom Glavnog odbora Pozorja, donetom na sednici 21. i 22. novembra 1969. na Rijeci, da se u Novom Sadu, tokom XV Pozorja odr�i i I me�unarodni simpozijum pozori�nih kriti�ara. Paralelno sa ovom akcijom tekao je proces osnivanja Udru�enja pozori�nih kriti�ara Jugoslavije koje �e se potom u�laniti
u AICT (i sloviti kao suorganizator nekoliko simpozijuma).
U konsultacijama sa AICT odlu�eno je da tema Prvog me�unarodnog simpozijuma pozori�nih kriti�ara bude Savremeno pozori�te i kritika. Odziv je bio izvanredan, kako u pogledu broja u�esnika (45 u�esnika iz 21 zemlje) tako jo� i vi�e u pogledu renomea referenata. Simpozijumu su svakako dali pe�at �an Divinjo, sociolog umetnosti, Bernar Dort, teatrolog i pozori�ni kriti�ar (i kasniji u�esnik Simpozijuma), Andre Kamp, pozori�ni kriti�ar - svi iz Francuske; Denis Jatras, kriti�ar iz Gr�ke; Roberto de Monti�eli, pozori�ni kriti�ar iz Italije; Roman �idlovski, kriti�ar i tada�nji predsednik AICT, Poljska; Ernst �umaher, teatrolog i profesor Humbolt univerziteta iz tada�nje DRN (potonji predsednk AICT); Osja Triling, doajen pozori�ne kritike iz Velike Britanije. �ini se nespornim da su na tom simpozijumu u�estvovala mahom prva imena pozori�ne kritike iz Evrope i da su nacionalne sekcije nastojale da u Novi Sad po�alju najuglednije �lanove. Sasvim prirodno da su i u�esnici iz na�e zemlje bili najugledniji kriti�ari, teatrolozi, knji�evnici i knji�evni teoreti�ari starije i srednje generacije: Eli Finci, Sreten Mari�, Jo�e Javor�ek, Slobodan Seleni�, Jovan Hristi� i drugi. Princip u�e��a na skupu, koji su Sterijino pozorje i AICT tada dogovorili, zadr�a�e se do dana�njih dana: temu utvr�uju dogovorno Sterijino pozorje i AICT (u kasnijem toku, Pozorje bi predlagalo temu AICT) a u�esnici su, s jedne strane, li�nosti, stru�njaci u oblasti prihva�ene teme, koje Sterijino pozorje poziva ad personam, i predstavnici svih nacionalnih sekcija AICT, s druge strane. Zaklju�eno je, tako�e, da se simpozijum odr�ava svake tre�e godine i da se poklapa sa Me�unarodnim trijenalom pozori�ne knjige i periodike. Pokaza�e se da je istovremeno odr�avanje izlo�be knjige i simpozijuma bilo od obostrane koristi i da su mnogi izdava�i izdanja slali na Trijenale, podstaknuti �injenicom da �e se ona na�i u vi�ejezi�nom katalogu ali i da �e izlo�bu videti zna�ajni pozori�ni ljudi, okupljeni na simpozijumu. (Ne treba zaboraviti da je to vreme kada nije bilo interneta).
Simpozijumi su pripremani sa najve�om ozbiljno��u. Naj�e��e bi prvi razgovori o temi budu�eg simpozijuma bili obavljani odmah po zavr�etku prethodnog. Shodno dogovoru, Drugi simpozijum je odr�an 1973. Na prvi pogled, tema Pozori�te - kolektivni �in, �ini se sasvim logi�no odabranom i aktuelnom kada je re� o pozori�nim kretanjima sedamdesetih. Me�utim, podnaslov Pozori�te i samoupravljanje otkriva pravu nameru u izboru teme. Naime, uspeh Prvog simpozijuma (renome referenata, broj u�esnika i odjeci o skupu, ali i o Novom Sadu i SFRJ, koji su se pojavili u inostranoj �tampi) iskori��en je da se i govornica Simpozijuma iskoristi za propagiranje tada�njeg jugoslovenskog glavnog politi�kog, danas bi se reklo brenda, to jest samoupravljanja. Rukovode�i ljudi Sterijinog pozorja, tada�nji ugledni intelektualci, umetnici i politi�ari, finansijeri (grad Novi Sad, sve republike i savezna dr�ava) nisu odoleli isku�enju i pohitali su da se dru�tveno politi�ka tema proglasi za aktuelni i relevantan pozori�ni predlo�ak o kome �e se raspravljati puna tri dana. I to je bilo jedini put da je politika imala presudan uticaj u izboru teme. Za simpozijume su, kasnije, uvek odabirane zaista relevantne i aktuelne, �isto pozori�ne teme koje su nametali vreme i osnovna kretanja u pozori�tu, u svetu i kod nas. Simpozijum je otvorio Josip Vidmar, predsednik Glavnog dobora Sterijinog pozorja, a uvodni referat podneo je Edvard Kardelj, �lan Saveta Federacije i jedan od glavnih ideologa jugoslovenskog komunisti�kog dru�tva ili, bolje re�eno, komunisti�kog i samoupravlja�kog modela. Simpozijum je odr�an u sali Skup�tine Autonomne Pokrajine Vojvodine a okupio je veliki broj uglednih pozori�tnika (iz 23 zemlje 116 li�nosti, pri �emu 74 iz SFRJ) iz Evrope, Amerike, Afrike i Azije (�ak iz Mongolje!). Zanimljivim i veoma kazuju�im se �ini podatak, uzet iz arhivskih zapisa o Simpozijumu, da je bilo svega sedam referenata a da je u diskusiji u�estvovao, u odnosu na broj prisutnih, tako�e mali broj - 16 pozori�nih ljudi. Referati su, i po analiti�kom pristupu i po obimu, bili ozbiljne studije podteme, u okviru koje, kad se izuzmu oni kojima je pozori�te bilo pretekst za razradu i marketing ideje o samoupravljanju u dru�tvu odnosno u kulturi, najzanimljivijim se �ine, kad je re� o inostranim u�esnicima, Samoupravljanje i imaginarno �ana Divinjoa, O politi�kom pozori�tu Majkla Kerbija, iskustva Centra za pozori�na istra�ivanja u Luvenu (Belgija) o kojima su govorili njegovi osniva�i Arman Gati i Arman Delkamp. Od jugoslovenskih pozori�nih stvaralaca i teoreti�ara, referenti su bili Mira Trailovi� (Samoupravljanje i pozori�te - iskustva iz Ateljea 212!), Lojze Filipi� (Specifi�ni vidovi samoupravljanja u pozori�nim organizacijama), Danko Grli� (Uticaj publike na pozori�ni repertoar) itd. Pored ve� pomenutih li�nosti, na Simpozijumu su bili i mnogi kriti�ari najuglednijih dnevnih i nedeljnih novina iz sveta: Hilde i Hans Hajder (Austrija), �erif Kaznadar i Emil Kopferman (Francuska), Franko Kvadri (Italija), Konstantin Puzina, August Grodjicki i Roman �idlovski, jo� uvek predsednik AICT (Poljska) i drugi. Skupu je prisustvovao i celokupan Izvr�ni odbor AICT koji je tom prilikom (�to se i kasnije de�avalo), odr�ao i svoju sednicu. Od jugoslovenskih u�esnika i prisutnih (74) u�estvovale su svakako prve li�nosti pozori�ne kritike i teorije, kao i ugledni knji�evnici iz svih republika. Na zavr�etku skupa, kao na zavr�etku nekog plenuma, i nikada kasnije tako eksplicitno, doneti su i zaklju�ci:
"1) Teatar je bitni deo dru�tva i razvija se zajedno s njim. Teatar na dva razli�ita na�ina igra dru�tvenu i politi�ku ulogu u dru�tvu: neposredno i posredno. Teatar ne mo�e postojati odvojeno od savremenih misli, �ivota i umetnosti. 2) Samoupravljanje je nova mogu�nost teatra. Ono daje mogu�nost razvoja i potpune i slobodne delatnosti svakom pozori�nom ansamblu i svakom umetniku." (...) Deset godina nakon ovih zaklju�aka, u istom gradu u kome su doneti, de�ava se slu�aj "Golubnja�a"! "Samoupravljanje se ne odnosi samo na unutra�nju strukturu pozori�ta, ve� se prostire i na nove kontakte izme�u teatra i publike." (U ovom delu se mislilo na iskustva luvenskog centra i Pozori�ne komune u Beogradu, o kojoj je govorio Ivan Ivanji) " 4) Pozori�te, najzad, stavlja sebi u du�nost da se vrati svom starom izgubljenom jeziku i onom svom osnovnom prazni�nom zna�enju. Samo tako celovito, kolektivno u�e��e u dramskom stvarala�kom aktu, mo�e da sjedini pristup savremenim problemima i usa�ivanje u specifi�ne kulture naroda." Zavr�etak ovog poslednjeg zaklju�ka svakako je vredan detaljne analize celokupnog toka skupa, kako bi se utvrdili elementi koji su doveli do ovako formulisanog zaklju�ka. No, ovo nije ni prilika ni mesto za taj istra�iva�ki akt. Po zavr�etku ovog simpozijuma, AICT i Sterijino pozorje odmah su utvrdili i temu slede�eg.
Tre�i simpozijum, na temu Pozori�te i publika, odr�an je aprila 1976, tako�e u sali Skup�tine AP Vojvodine. Opet temeljno pripreman (pored �lanova Saveta za me�unarodnu saradnju, glavni teret su poneli, kao �to je to bilo i u prethodnim godinama, brojni �lanovi Organizacionog komiteta Simpozijuma (predsednik: Slobodan Seleni� i njegovog Izvr�nog odbora) i pod pokroviteljstvom ITI. Njegovom odr�avanju prethodila su veoma dobro koordinirana istra�ivanja: U dvogodi�nja nau�na istra�ivanja bili su uklju�eni saradnici iz skoro svih zemalja Evrope, koji su preko svojih predstavnika na sastancima AICT (tokom 1973, 1974. i 1975, odr�anim u Hamametu, Var�avi itd) obave�tavani o postignutim rezultatima. U na�oj zemlji pripreme su ra�ene u okviru Instituta za sociolo�ka i politi�ko pravna istra�ivanja u Skoplju (Boris Janevski), u Zavodu za prou�avanje kulturnog razvitka SR Srbije (mr Vera Ikonomova), a na Javnoj tribini Sterijinog pozorja raspravljano je o rezultatima istra�ivanja pomenutih li�nosti. Opet veoma brojni prisutni pozori�ni ljudi iz sveta i iz SFRJ (24 zemlje sa tri kontinenta, 96 prisutnih od �ega polovina doma�i pozori�ni prakti�ari i teoreti�ari). Tokom dvodnevnog rada podneta su 22 referata, a oko tridesetak diskutanata dalo je prilog temi. Uz ve� pominjane zvani�nike AICT, Jugoslovenskog organizacionog komiteta, zapa�enija izlaganja imali su: Eli Finci (Kriti�ar ne bira svoju javnost), Karlos Tindemans, teatrolog iz Belgije (Nekoliko teatarskih studija i analiza), Arman Gati (Problemi nove klasne publike u pozori�tu) itd. Ve�ina referenata, a posebno diskutanata, iznosila je iskustva iz svojih sredina odnosno zemalja (An Gurdon i Alen Vizner, Francuska, Ernst �umaher, DDR, Ulf Birbaumer, Austrija, Martin Krojcenberg i Ursula Fi�er, SR Nema�ka, Ru�ero Jakobi, Italija itd).
Temu �etvrtog simpozijuma - Glumac i pozori�no stvarala�tvo - potvrdili su, u jesen 1976, i GO Pozorja i Izvr�ni komitet AICT. Pripreme su uglavnom bile usmerene na novinu koja �e se ispostaviti dragocenim doprinosom kako za pozori�nu javnost tako i za sam simpozijum. Naime, kada je sa�injena lista u�esnika - a obuhvatala je kako glumace tako i reditelje, kriti�are i teatrologe, kao i profesore glume - odlu�eno je da se referati i prilozi objave pre po�etka Simpozijuma u publikaciji (dva izdanja: jedno na srpskom a drugo na engleskom / francuskom jeziku) sa naslovom Knjiga o glumcu, da se ona distribuira u�esnicima pre dolaska u Novi Sad. Publikacija je trebalo da omogu�i da se na samom skupu postigne �ivlja, dinami�nija i neposrednija razmena mi�ljenja, istovremeno da se celishodnije iskoristi vreme i izbegne monotonija �itanja saop�tenja ex catedra. Zainteresovanost za Simpozijum je bila ogromna. Pored ve� uhodanih puteva lansiranja informacije o skupu, zna�ajan doprinos, u pogledu finansijske potpore, dali su Unesko i Savezni zavod za me�unarodnu nau�nu, kulturno prosvetnu i tehni�ku saradnju, preko programa kulturne saradnje koje je tada�nja Jugoslavija imala sa velikim brojem zamalja i u kome su simpozijum i pra�enje festivala Sterijinog pozorja, zajedno sa Bitefom, �inili deo najve�eg broja bilateralnih programa u oblasti kulture. Zbog tako velikog odziva je odlu�eno - i to je ostalo kao jedinstven slu�aj - da se skup odr�i dva dana pre po�etka 24. jugoslovenskih pozori�nih igara, u to doba jo� u aprilu (11. i 12. april).
Kako bi tema bila sagledana svestrano, odlu�eno je da se referentima ponudi pet osnovnih podtema koje �e istovremeno biti i pet poglavlja Knjige o glumcu: Paradoks o glumcu ili umetnost glumca, Glumac i dru�tvo, Glumac i obrazovanje, Glumac i scenski prostor i Glumac i kritika.
Najzna�ajnije priloge za ovaj simpozijum dali su kao uvodni�ari za �etiri sesije dvodnevnog trajanja skupa: �an Divinjo, D�on Elsom, kriti�ar i dramski pisac iz Velike Britanije, Kazimije� Braun, reditelj (Poljska), Jovan Hristi�; ali i Huan de Mora, pisac i kriti�ar (Meksiko), Aj�egul Juksel, teatrolog (Turska), �or� �loker, kriti�ar (�vajcarska i Francuska), Ulf Birbaumer, teatrolog (Austrija), Benedeto Marzulo, profesor (Italija) itd. I na ovom simpozijumu bila je prisutna kriti�arska elita evropskih zemalja ali i vrlo ugledne li�nosti iz Kanade, Meksika, Japana, Kine, Iraka, Zaira (rad Simpozijuma pratilo je ili direktno u�estvovalo 57 pozori�nih stvaralaca i teoreti�ara iz 27 zamalja sa 4 kontinenta i stotinak jugoslovenskih pozori�nih ljudi). U Knjigu o glumcu uvr�teni su radovi i desetak teoreti�lara i prakti�ara (dragoceni prilog Majkla Bilingtona, engleskog kriti�ara i teoreti�ara, na primer) koji nisu prisustvovali skupu ali su dostavili svoja razmi�ljanja o temi, �to �e se de�avati i kasnije. Po mi�ljenju jednog broja redovnih u�esnika novosadskih simpozijuma, ovo je, mo�da, bio najtemeljnije pripremljen, najsveobuhvatniji i najbolji skup.
I temu Petog simpozijuma - Pozori�na predstava i jezik kritike - odr�anog 28. i 29. maja 1982, organizatori su utvrdili ve� 1979. Kao novine, donete su dve odluke: 1) da se odr�avanje samog skupa izmesti iz Skup�tine AP Vojvodine u manji, neformalniji prostor i tako dobije le�ernija i za diskusiju povoljnija klima (Simpozijum se odigravao, na op�te zadovoljstvo u�esnika, u Srpskom narodnom pozori�tu, na sceni Male dvorane); 2) Sa tada�njim selektorom Daliborom Foreti�em, dogovoreno je da se uo�i Simpozijuma izvede predstava koja bi najvi�e odgovarala temi skupa i da se njen tekst prevede na engleski (bio je to Dundo Maroje Marina Dr�i�a u izvo�enju HNK iz Zagreba).
Kroz saop�tenja, a jo� vi�e kroz raspravu koja je temu znatno pro�irila, dominirale su tvrdnje da nestanak jedinstvenog modela pozori�ta od kritke zahteva iznala�enje novih kriti�kih i jezi�kih pristupa predstavi, da promena jezika teatra zahteva isto tako dinami�nu kritiku koja �e mo�i da prati te promene. Upravo zahtev da savremena kritika bude dinami�nija, da nastoji da prevazi�e vlastitu definiciju, da pove�e, s jedne strane, publiku i pozori�te, a s druge da u�e u sam proces pozori�nog stvaranja, bio je jedan od osnovnih zaklju�aka dvodnevnog skupa na kome je u�estvovalo �ezdesetak doma�ih i 62 inostrana kriti�ara, teatrologa ili drugih pozori�nih radnika iz 30 zemalja (uz evropske zemlje, Kina, Kuvajt, Turska, SAD, Kanada, Kuba, Gana, Izrael Al�ir, Egipat), sa svih kontinenata (izuzev Australije). Najugledniji u�esnici svakako su bili Jan Kot, teatrolog iz SAD, Bernar Dort, teatrolog, profesor na Sorboni, �or� Bani, teatrolog i pozori�ni kriti�ar, Andre Kamp, urednik �asopisa l'Avant-Scene, Francuska, delegacija visokih kineskih pozori�nih i kulturnih radnika, Miklo� Hubai, dramski pisac, Ma�arska, Peter Idn, kriti�ar, Nema�ka, Andrej �urovski, kriti�ar, Poljska itd, kao i ve� redovni i ugledni "simpozijuma�i" iz sveta (Birbaumer, Aj, �loker, Silvestru itd), a iz na�e zemlje (Seleni� i Hristi�, predsednici Organizacionog odbora, Selem, Gotovac, Kulenovi�, Klai� i drugi).
Kritika u pozori�tu - Kritika izvan pozori�ta, bila je tema �estog simpozijuma, odr�anog 27. i 28. maja 1985, opet u SNP. Organizacionim komitetom predsedavao je Nikola Koljevi�, a pripreme su tekle na uobi�ajen na�in. U organizacionom pogledu, koji se naravno reflektovao na odziv kako pozvanih ad personam tako i predstavnika nacionalnih sekcija AICT, problemi su nastali kada su u ve� odre�eno vreme za Simpozijum, zakazani kongresi: ITI-ja u Kanadi, a AICT-a u �paniji. Pozvanim pozori�nim teoreti�arima i kriti�arima ponu�ene su teze: Kritika u procesu rada; Kritika ansambla u odnosu na celinu pozori�ta; Kritika kritike; Pozori�te kao kritika �ivota i dru�tva; Klasi�ni oblici kritike; Publika kao kriti�ar; Kulturna plitika kao vid kritike; Festivalsko javno menje itd - koje su, nakon prijema radova, za sam skup, grupisane u tri ve�a tematska bloka: Pozori�te kao kritika �ivota i dru�tva; Kritika u pozori�tu; Kritika izvan pozori�ta. Uvodne referate dali su Jovan �irilov i �or� Bani sa �ijom osnovnom postavkom se slo�ila ve�ina u�esnika, variraju�i je ili oboga�uju�i. Klju�na Banijeva postavka polazila je, u najkra�em, od tvrdnje da kriti�ar uvek polazi od unutra�njeg, ali �e njegova kritika biti kritika iznutra ili izvana s obzirom na delo, a ne s obzirom na po�etnu usvojenu poziciju, jer je delo ono �to kriti�ara zadr�ava u sebi ili ga gura van pozori�ta, ka umetnosti ili ka �ivotu. Unutarnje je pravilo a spoljnje tek izuzetak. "Kritika iznutra oblikuje javno mnenje, kritika izvana ga obasjava." Na ovom simpozijumu, kriti�ari su se, mo�da vi�e nego ikada, okrenuli sebi i svom radu, kriti�ki govore�i o kritici, antikritici i parakritici. Kad je re� o u�esnicima i onima koji su pratili rad skupa (51 osoba iz dvadeset zemalja i oko 40 na�ih pozori�nih kriti�ara, reditelja i teatrologa), posebno zanimljiv i detaljan pristup temi dali su Ulf Birbaumer, tada�nji predsednik AICT, Tama� Koltaj, kriti�ar, Ma�arska, Valentin Silvestru, kriti�ar iz Rumunije. Veoma sna�an utisak (navo�en i u inostranoj �tampi u napisima o Simpozijumu) ostavila je jugoslovenska mlada generacija (mada su na skupu govorili i bardovi na�eg glumi�ta, re�ije i teoreti�ari - Branko Ple�a, Miroslav Belovi�, Jovan Hristi� itd) pozori�nih prakti�ara i teoreti�ara: Muhamed D�elilovi�, Nenad Ili�, Marko Kova�evi�, Zehra Kreho i drugi.
Temu Sedmog simpozijuma - Kritika i budu�nost pozori�ta - nametnuo je tok prethodnog skupa, naro�ito u delu o "internoj kritici" pa je na njegovom kraju Ulf Birbaumer nagovestio da �e se 1988. govoriti o anticipatorskim aspektima kritike. Kako se nemali broj u�esnika osvrnuo na na�ine na koje kritika "unutar pozori�ta" mo�e da dovede do novih pozori�nih koncepcija, do�lo se do zaklju�ka da bi ovu mogu�nost vredelo �ire ispitati. Istovremeno je bio zajedni�ki stav da sna�na kritika "spolja" mo�e da otvori nove poglede i vizije pozori�ta budu�nosti. Simpozijum je odr�an 28. i 29. maja 1988, i ovaj put na Maloj sceni SNP.
Tokom priprema ovog simpozijuma (predsednik i ovog Organizacionog komiteta Nikola Koljevi�), koje su sve vi�e, u finansijkom, a po ve� ustaljenoj praksi i u organizacionom pogledu padale skoro isklju�ivo na teret Pozorja, izostala je pomo� me�unarodnih pozori�nih institucija. I pored toga, skup je odr�ao visoki nivo kako u pogledu u�esnika, njihovog broja (60 inostranih u�esnika iz 23 zemlje i 40 doma�ih) i, �to je jo� va�nije, njihovog renomea, tako i u stvaranju povoljnih radnih uslova. Tu se prvenstveno misli na simultane prevodioce (osim prvog simpozijuma gde je bilo i prevo�enje na ruski, svi ostali su kao zvani�ne jezike imali srpski, francuski i engleski), �lanove Udru�enja konferencijskih prevodilaca, izuzetne stru�njake u svom poslu ali i vrsne intelektualce, od kojih je nekolicina radila od prvog do poslednjeg simpozijuma (2003), ponu�ene pisane materijale, doma�ine / prevodioce, prijeme itd. Za tri osnovne tematske grupacije uvodne referate su podneli: Klajv Barker, urednik NTQ (Velika Britanija), Laslo Vegel, knji�evnik (Jugoslavija) i Milan Luke�, teatrolog (�SSR). Me�u podnosiocima saop�tenja (15 inostranih i 10 jugoslovenskih) i diskutantima (20) bilo je desetak izuzetno uglednih u�esnika (profesora najuglednijih evropskih i ameri�kih univerziteta, kriti�ara i/ili urednika najpoznatijih pozori�nih �asopisa): An Ibersfeld, teatrolog iz Pariza (Teorijske napomene o meta jeziku pozori�ne kritike), �iji je verbalni duel s D�onom Sajmonom, poznatim i konzervativnim kriti�arem "New York Times"-a bio uraganski silovit; Milan Luke�, teatrolog iz Praga (Odgovornost pozori�ne kritike); Hening Ri�biter, glavni urednik �asopisa "Theater heute" (SRN), Ingeborg Pi�, glavna urednica "Theater der Zeit" (DRN), D�on Elsom, teatrolog i pisac, u tom trenutku predsednik AICT.
Ponu�ene teze, svrstane u tri grupe, bile su i okosnica dvodnevnog rada skupa: Novo �itanje dramske klasike kao podsticaj za pozori�na istra�ivanja; Kritika i nove pozori�ne forme; Odgovornost kritike za sopstvenu budu�nost. Mnogo disonantnog �ulo se u vezi sa novim �itanjem klasike, a posebno je zanimljiva bila rasprava o multikulturalnosti i recepciji klasike; nastojanjima, uspe�nim ili potpunim proma�ajima, u svakom slu�aju nastojanjima pozori�ta da prati dru�tvene tokove i pru�i umetni�ku sliku jednog dosta haoti�nog doba, i novim formama na�e svoje mesto u postmodernoj epohi.
Ne jednom, pomenuta multikulturalnost uticala je na izbor teme za Osmi simpozijum odr�an 1. i 2. juna 1991. (predsednik Organizacionog komiteta Dragan Klai�). O temi: Vavilonska kula ili globalno selo / Pozori�te kao transkulturna komunikacija, raspravljalo je 40 pozori�nih ljudi iz 15 zemalja Evrope, Amerike, Afrike, Azije - �to je za ovu temu bilo od presudnog zna�aja.
Iako je na prvi pogled izgledalo da se ovaj skup odigrava (na sceni SNP) u uobi�ajenoj atmosferi - prilike su bile posve druga�ije. Budimir Lon�ar, tada�nji savezni sekretar za inostrane poslove, koji je otvorio skup, podvukao je da je tema "izazovna, da se svet i Evropa ne mogu razdvajati na idejama izolacije ve� na idejama integracije", da bi tek na kraju postavio pitanje gde je danas, s obzirom na sve vidljivije dezintegracione tokove, mesto Jugoslavije i izrazio nadu da �e, i uprkos njima, unutar na�e zajednice ipak preovladati evropski integracioni tokovi. "Ovde smo zajedno na Sterijinom pozorju da te tokove ubrzamo." Ubrzanje je usledilo, ali na�alost, u suprotnom smeru. U junu, elegantno upotrebljen izraz dezintegracioni tokovi, ve� nakon par meseci, prerasli su u ratne operacije. Naravno, potencijalni u�esnici Simpozijuma i gosti Pozorja iz sveta bili su dobro obave�teni (�esto bolje od nas) o tim dezintegracionim tokovima u na�oj zemlji, tako da je trebalo iznalaziti argumente i razuveravati ih, razbijati njihove bojazni, umirivati, ube�ivati i nagovoriti na dolazak u Novi Sad.
Uprkos politi�ki zategnutoj atmosferi, tokom dvodnevnog, vrlo uspe�nog rada, koji kao da se de�avao negde drugde a ne u skoro klju�alom okru�enju, govorilo se o pozori�tu kao transkulturnoj komunikaciji, predstavi kao transkulturnom fenomenu, istra�ivanju tu�ih i dalekih kultura radi obnavljanja i preoblikovanja odre�ene pozori�ne i kulturne tradicije, o transkulturnoj komunikaciji i problemima globalnog pozori�nog tr�i�ta, hegemoniji i uniformnosti naspram pluralizma i multikulturalnosti, o integritetu malih kultura i jezika i opasnosti od prisilne asimilacije; ali i o tome kako pozori�te treba i mo�e da reaguje na dru�tvene promene, kako mo�e opstati i prona�i estetiku kojom �e odgovoriti tim promenama; o problemima interkulturalnog dejstva �anrova, festivala i turneja itd.
Neospornom uspehu ovog simpozijuma svakako su doprinele izuzetno zna�ajne li�nosti iz oblasti pozori�ne teorije i kritike, kao i manji broj pozori�nih stvaralaca, kako inostranih tako i iz Jugoslavije (osim iz Hrvatske): Monik Bori, teatrolog i profesor na Novoj Sorboni i Patris Pavis, profesor Univerziteta Paris VIII (Francuska); Ifigenija Taksopulu, kriti�ar (Gr�ka); Anuradha Kapur, teatrolog (Indija); Roberto �uli, reditelj (Nema�ka); Gautam Dasgupta, izdava� i urednik PAJ Publications, profesor Skidmore koled�a i Karl Veber, reditelj i profesor na Stanford univerzitetu (SAD); Vitalij Vulf, teatrolog i kriti�ar (SSSR); Martin Banham, teatrolog i profesor na Univerzitetu u Lidsu, ve� pominjani Klajv Barker i D�on Elsom (jo� predsednik AICT) itd. Od na�ih pozori�nih ljudi posebno zanimljiva saop�tenja ili intervencije u diskusiji imali su: Jovan Hristi�, Ognjenka Mili�evi�, Mirjana Mio�inovi�, kao i mla�a generacija - Aleksandra Jovi�evi�, Dubravka Kne�evi�, Bo�ko Milin, Vladimir Miji� (Beograd); Tvrtko Kulenovi�, Bojan Koreni�, Muhamed D�elilovi� (Sarajevo); Vasja Predan, Jernej Novak, Svetlana Slap�ak (Slovenija); Ivan Ivanovski (Skoplje).
Konstruktivni optimizam s kojim je pripreman i pozitivan duh u kome je Simpozijum odr�an, naveli su, na samom kraju, Ulfa Birbaumera da, u obra�anju u�esnicima, a posebno organizatorima, ka�e: " ... da se u Novom Sadu nije osetilo bezna�e zbog krize i doga�aja koji se de�avaju oko vas (organizatora). (...) Verujem da je ba� to stav, kao �to sam to ju�e rekao i za televiziju, koji �e nam pomo�i, koji �e vam pomo�i, vama Jugoslovenima, na�im prijateljima, da se izborite sa ovom krizom, (...) da kulturom i radom za kulturu i za pozori�te prevazi�ete ovu politi�ku krizu."
U tom pozitivnom duhu odmah je odr�ana i sednica Izvr�nog komiteta AICT i Organizacionog odbora Pozorja radi dogovora o temi slede�eg simpozijuma (1994). Od niza predlo�enih tema odlu�eno je da se slede�i skup posveti potrazi za novim sinkretizmom, prevazila�enju granica izme�u scenskih tipova, vrsta i �anrova.
Na�alost, usledile su tragi�ne godine raspada Jugoslavije uz krvoproli�a, izme�tanja stotina hiljada ljudi, uz medijske i druge manipulacije, nacionalisti�ke euforije... i na kraju sankcije svih vrsta, pa i u domenu kultre. Novi simpozijum je morao �ekati neka bolja vremena. Prvo blago popu�tanje sankcija 1996, iskori��eno je da se prione i brzo pripremi i obnovi simpozijum, da mu se vrati trijenalni ritam. Kao predsednik Organizacionog komiteta Ognjenka Mili�evi� i Pozorje, s jedne strane, i �or� Bani, novi predsednik AICT, prijatelj i po�tovalac Pozorja kao institucije i svega �to je ono �inilo za pozori�nu kritiku, s druge strane, uspeli su - pri �emu sigurno da je dugogodi�nji ugled novosadskog skupa umnogome olak�ao poduhvat - da se za nepunu godinu dana obave sve pripreme i dobiju va�ni u�esnici.
Deveti simpozijum, dakle, odr�an je 31. maja i 1. juna 1997, na temu Sudbina teksta u pozori�tu danas / Od drame do teksta predstave. Saop�tenja i referati grupisani su u �etiri osnovna bloka, koji su istovremeno bili i teme �etiri sesije dvodnevnog rada: 1) Dramski tekst - tekst predstave: Promene i o�ekivanja; 2) Ko je autor predstave! Meta jezik neverbalnog teatra; 3) Prezentacija primera. Li�no iskustvo; 4) Futura. Manifest moga imaginarnog teatra. Na Simpozijum su pozvani mnogi, u tom trenutku, vode�i reditelji (mada ih je bilo znatno manje od �eljenog), te se o�ekivalo da �e novina - projekcije segmenata iz predstava karakteristi�nih za temu, biti va�no i dinami�no osve�enje, �to se pokazalo i ta�nim. Na skupu je u�estvovalo oko 25 inostranih i 10 doma�ih referenata i diskutanata. Uvodna re� Nade Popovi�-Peri�i�, ministra za kulturu u Vladi Srbije, ni "sve�arska" ni ministarska, odmah je problemski otvorila temu. Me�u zna�ajnije priloge i intervencije treba ubrojati one �or�a Banija, Fredija Dekrojsa, teatrologa (Belgija) - o dekompoziciji teksta na primeru "Needcompany"; Karmelinde Gijmare� (Brazil) - na brazilskom primeru predstave San; Valentine Valentini, Bore Dra�kovi�a (Tekst - alibi); Aleksandre Jovi�evi� - o sudbini teksta prema jednoj mogu�oj klasifikaciji; Roberta �ulija i Ljuboslava Majere o njihovim li�nim rediteljskim iskustvima; Klaudije Haris, profesora sa Provo univerziteta (SAD) itd. U uvodnoj re�i u publikaciji sa referatima i diskusijom, koja je objavljena nakon Simpozijuma - knjige dokumenata pratile su sve simpozijume od 1979. do 1997, u po�etku i na srpskom, kasnije samo na engleskom / francuskom jeziku) - Ognjenka Mili�evi� kao utisak o skupu iznosi: da su i saop�tenja i diskusija ukazali na razlike kako u polaznim ta�kama tako i u iskustvima; da su novine koje vreme nosi a pozori�te poku�ava da prati vredne ozbiljne teatrolo�ke analize; da multikulturalnost ovakvih skupova navodi na preispitivanje sopstvenih stavova i uverenja i na relativizovanje sopstvenih uskih gledi�ta.
Slede�e godine donele su eskalaciju politi�kih problema koji su kulminirali 1999. Agresija, bombardovanje, rat, ve� kako ko zove stradanje Srbije za vreme te�kih 78 dana, i svi problemi koje je donelo vreme nakon toga, bili su presudan i jak razlog da za Deseti simpozijum (27. i 28. maj 2000) bude izabrana tema Pozori�te i rat: Kakva je uloga pozori�ta u vreme rata? (Jedini put da je tema o kojoj se govorilo 1997. promenjena) Simpozijum je otvorio Jovan �irilov, umetni�ki direktor Bitefa, koji je kroz odnos Aresa, boga rata i mu�a Talije i Melpomene, odmah u�ao u samu sr� teme: da li �e muze svojom igrom omek�ati boga rata ili �e, nakon rata, zbog svoje igre pred njim, biti optu�ene. Doti�u�i pitanje da li rat mo�e i treba da bude tema umetnosti, citiraju�i Klauzevica ("rat je produ�etak politike drugim sredstvima"), slo�io se sa mnogim teoreti�arima umetnosti da pozori�te ne sme biti sredstvo ni dobre ni lo�e politike, ali mo�e biti tretirano kao tema umetnosti. U toku dvodnevne diskusije, razmi�ljanja u�esnika kretala su se od op�tih, akademskih promi�ljanja osnovne teme - kao �to je bilo izvanredno saop�tenje Kornelije Nidermajer, kriti�arke "Standarda" iz Austrije, o pozori�tu kao su�tinskoj, i u formi i u strukturi, suprotnosti ratu - do pojedina�nih primera i li�nih, ponekad emotivno obojenih iskaza. Dosta radova i usmenih priloga bilo je posve�eno dramskim delima s ratnom tematikom: Petar Marjanovi� i Natalija Vagapova, prevodilac iz Rusije, o Putuju�em pozori�tu �opalovi�; Mirko Stojkovi� i Vojislav Savi� o svojim dramama inspirisanim na�om skorijom pro�lo��u; Goran Markovi� o te�ko�ama transponovanja ratne gra�e u pozori�nu predstavu. Analizu devet srpskih drama devedesetih, najte�nje povezanih s ratnim zbivanjima na prostoru biv�e Jugoslavije, dao je Ivan Medenica. Tra�e�i u ovim dramama "intelektualno-eti�ko-politi�ki odnos koji uspostavljaju prema ratu u biv�oj Jugoslaviji", zaklju�io je da se one nedovoljno bave dubljim uzrocima rata i ostaju na deskripciji.
Na pitanje, otvoreno na samom po�etku, da li pozori�te treba da za�uti ili ne u ratnim i kriznim poratnim dru�tvenim prilikama, uz nekoliko usamljenih mi�ljenja da "pozori�te treba da za�uti" (Biljana Srbljanovi�), preovladali su stavovi da i pored Brukovog mi�ljenja da "pozori�te ne menja ni�ta", ono treba i mora da obavlja svoju funkciju jer je pribe�i�te, neka vrsta odbrane od zlih okolnosti rata, jer je "skloni�te duha", o �emu je govorila Ma�a Jeremi� na osnovu dokumentarne TV emisije o teatarskoj delatnosti u toku bombardovanja, koja o�ito govori o "vitalnosti pozori�ta" u ratnim prilikama.
Dok se oko ovog pitanja kod jugoslovenskih pozori�nih ljudi ose�ala izvesna nedoumica, inostrani u�esnici su vrlo jasno zastupali stav da pozori�te, kao i ostale umetnosti, mora obavljati svoju misiju i na svoj na�in slediti put pacifizma. Izneta su zanimljiva i kriti�ka vi�enja pozori�nih situacija u nekim zemljama Evrope i Amerike. Tomas Irmer je govorio o nespremnosti nema�kog pozori�ta da se suo�i sa ratnim zbivanjima na Balkanu, dok je Peter fon Beker, urednik "Tagesspiegel"-a (Nema�ka), izneo svoje, nema�ko iskustvo u prevazila�enju ratne pro�losti, a Franc Vile, urednik �asopisa "Theater heute" (Nema�ka), razvio je tezu o "potro�a�kom" ratu (medijskoj fikciji namenjenoj potro�a�kom dru�tvu), tvrde�i da u uslovima "potro�a�kog suvereniteta" pozori�te ne mo�e da promeni gotovo ni�ta. Oceniv�i ameri�ko pozori�te kao "adolescenta kome je ve� krajnje vreme da odraste", Mi�el Volanski, dramaturg (SAD), vrlo je kriti�ki govorila o ameri�kom pozori�tu, tematski lokalno obojenom, koje se uglavnom bavi porodi�nim temama. Prilog Hosea Monleona, direktora IITM (�panija), pru�io je zanimljiv podatak o ratnim komadima koji se izvode u alternativnim pozori�tima �panije (jedan na temu �e�enije, dva o ratu u Zalivu i �etrnaest o sukobima na Balkanu). Fani Vilijams i Ri�ard Krejn, dramati�ari (SAD), uneli su sve�inu zajedni�kom prezentacijom priloga Simpozijumu: uz teorijski diskurs i prezentaciju pojedinih tekstova, uz kori��enje muzike sa trake, preneli su iskustva iz svog umetni�kog rada, po�ev od postavljanja anti�kih tragedija s ratnom tematikom, preko savremenih komada o zalivskom ratu, pa sve do rata u Sarajevu. Nekoliko u�esnika Simpozijuma, me�u njima i Predrag Matvejevi�, govorili su o pozori�tu kao nekoj vrsti �istili�ta, pre svega mr�nje, kako bi se ovladalo pro�lo��u bez �ega nema ni budu�nosti.
Posle na�ih iskustava iz 1999, Simpozijum se bavio pravom temom, na pravom mestu i u pravo vreme, zaklju�uje se u napisima u inostranoj �tampi. Istina i u na�oj ali znatno "stidljivije", Simpozijum se ocenjuje vrlo uspe�nim kako po ugledu i zna�aju u�esnika tako i po, najve�im delom, visoko akademskom nivou i izlaganja i diskusije. Ne sme se zaboraviti da se Deseti simpozijum odvijao maja 2000, dakle, u vreme velikih politi�kih tenzija koje �e kulminirati iste godine 5. oktobra, da su po�esto veoma o�tre, ubojite i otvorene kritike, direktno upu�ene tada�njem re�imu, u tom trenutku daleko te�e odzvanjale.
Uvek nastoje�i da tema me�unarodnog simpozijuma bude aktuelna za dati trenutak, Organizacioni komitet sa Ivanom Medenicom kao predsednikom, izabrao je, a AICT prihvatio, za temu Jedanaestog simpozijuma (31. maj i 1. jun 2003) jednu od bitnih odlika i protivure�nu pojavu u dramskom stvarala�tu druge polovine devedesetih godina i po�etkom novog milenijuma - Nova evropska drama: umetnost ili roba?
Date teze, u vidu pitanja, upu�ivale su na dileme i protivure�nosti teme kojima je organizator �eleo da se u�esnici bave: Da li novu evropsku dramu presudno odre�uju provokativne teme koje jo� predstavljaju tabue u gra�anskom dru�tvu? Da li �ok koji proizvodi nova evropska drama ima spoznajnu vrednost, ili je njegova vrednost prevashodno komercijalna? Da li nova evropska drama poni�tava tradicionalnu podelu na umetni�ko i komercijalno, anga�ovano i zabavlja�ko? Da li je nova evropska drama generacijska pojava? Kakav odnos nova evropska drama uspostavlja prema druga�ijim tendencijama u savremenoj evropskoj dramaturgiji? U �emu je specifi�nost savremene francuske drame? Da li je uspeh nove evropske drame u dru�tvima u tranziciji (isto�na Evropa) oblik zapadnog kulturnog neokolonijalizma? Da li nova evropska drama uspostavlja i nov pozori�ni izraz? Kolika je vremenska distanca potrebna da bismo jedan trend definisali kao relevantan umetni�ki pravac i da li je ona ostvarena u slu�aju nove evropske drame? �
Pokazalo se da je zanimljiva i provokativno postavljena tema u Novom Sadu okupila ve�inu pozvanih inostranih u�esnika �to, na�alost, nije bio slu�aj i sa pozvanim pozori�nim teoreti�arima i prakti�arima iz zemlje, �ije je, po broju, skromno u�e��e, bilo manje nego na ve�ini prethodnih simpozijuma. Prispela saop�tenja, rezimei i teze, grupisani su u �est tematskih blokova odnosno u �etiri radne sesije: Definisanje/Problematizovanje pravca u odnosu na njegov dru�tveni kontekst; Nastanak pravca, pitanje kontinuiteta, znane i neznane prete�e; Definisanje/Problematizovanje pravca u odnosu na podelu umetni�ko/komercijalno; Specifi�ne/Paralelne pojave u evropskoj i svetskoj dramaturgiji; Manifestacije pravca u razli�itim sredinama; Negacija, deklinacija i transformacija pravca
Simpozijum su otvorili Ijan Herbert, predsednik AICT i Ivan Medenica. Obojica su istovremeno postavili i neka od su�tinskih pitanja i otvorili temu (�ta je "novi brutalizam" a �ta "stari brutalizam", �ta zna�i komercijalno pozori�te ako su drame o kojima je re� igrane u veoma malim salama sa stotinak gledalaca itd).
Novu evrpsku dramu (NED) prvi referenti su videli: kao "umetnost izazova" - Dejvid Edgar, dramski pisac (Velika Britanija); kao izraz krize identiteta a brutalnost samo kao njen spoljni efekat - Jitka Slopova, teatrolog (�e�ka); kao dramaturgiju, gledaju�i njenu formalnu stranu, (s primerima sa nema�kog govornog podru�ja) bez pravog teksta i �vrsto postavljenih likova, bez akcije, kraja i po�etka, odrazom dru�tvenih i iskustvenih pluraliteta - Kornelija Nidermajer. Negiraju�i sam naziv NED, podse�aju�i, s jedne strane, na Koltesa i Kamija, a s druge na njeno neprihvatanje u mediteranskim zemljama, Manuel Vijeites, �panski kriti�ar, pledirao je za politi�ki anga�ovanije pozori�te. Dramaturzi dva najzna�ajnija londonska pozori�ta (Royal Court Theatre i Royal National Theatre), Greem Vajbrou i D�on Bredli izneli su svoja iskustva, veoma bogata kada je re� o mladim dramati�arima i novim tekstovima, i zalo�ili se za "pozori�te pisaca" i autenti�nost pri�a, odnosno za zna�aj selekcije dramskih tekstova. Nije iznenadila ni o�tra polarizacija anglofonih i frankofonih u�esnika, pri �emu su ovi drugi negirali evropsku dimenziju nove drame, pozivali na oprez kada je re� o novom senzibilitetu, podse�ali da Sara Kejn i njoj sli�ni autori nisu i ne mogu biti "glas Evrope" (Lisjen Atun, direktor Otvorenog pozori�ta u Parizu i An Ibersfeld). Mi�ljenje da je re� o "britanskom imperijalizmu" negirali su kako britanski tako i na�i u�esnici (Milo� Kre�kovi�, Marko Kova�evi� i Anja Su�a).
Na skupu je opet bilo re�i o vokabularu rata, ratnoj retorici i nasilju, sve prisutnijim u svakodnevnom �ivotu, te o traganju za pozori�tem nove forme i novog teksta kao mestom sigurnosti i bliskosti; o razlikama nacionalnih kultura, kulturnih produkcija bogatih i siroma�nih te i razli�itim recepcijama; o dru�tvenom smislu bavljenja bosanskom problematikom (Blasted S. Kejn, izme�u ostalog) u dramaturgiji koja je tako daleko od konteksta u kome se pri�a odigrava; o postpoliti�nosti i "post-mentalitetu" kao osnovu senzibiliteta NED; o �elji da se bavljenjem nasiljem negde drugde, u dalekom socijalnom kontekstu, u vlastitoj javnosti "proizvede ose�anje razumevanja" i tako umiri savest; o potrebi da se izrazi sopstveni, unutra�nji ose�aj ugro�enosti; o ideolo�kom diskursu nedovoljno esteti�ki obra�enom itd.
I u saop�tenjima, a naro�ito u debati, polarizacija mi�ljenja i stavova proizlazila je uglavnom iz razlike dru�tvenih prilika i sredina iz kojih su u�esnici dolazili i, shodno tome, ideolo�kih, eti�kih i esteti�kih opredeljenja i pristupa pozori�tu i temi. Tako je isticana �elja da se (i) novom pozori�nom dramom "stvarnost transformi�e", te�nja ka socijalno "anga�ovanom pozori�tu", konstatacija da nova dramaturgija nema neke posebne komercijalne efekte niti je posebno atraktivna za mlade. Veoma zanimljiva bila su izlaganja An Ibersfeld - koja je, polaze�i sa semioti�ke ta�ke gledi�ta istakla "novu upotrebu re�i uhva�enu u komunikativno nefunkcionisanje" - i Aleksa Sirsa, sigurno jednog od najkompetentnijih teatrologa kad je re� o novoj britanskoj drami a to zna�i i o NED, koji je naglasio je da je u Britaniji razlika umetnosti i robe umnogome nestala, da je pozori�te "bez dlake na jeziku" donelo novu ose�ajnost ostvariv�i i neke komercijalne rezultate.
I ovaj simpozijum je okupio (36 inostranih u�esnika iz 20 zemalja i 10 na�ih pozori�tnika) izuzetno zna�ajne pozori�ne kriti�are, dramaturge i teatrologe vi�e generacija. Prvo mesto svakako pripada zaista reprezentativnom "timu" engleskih dramaturga i pisaca (Edgar, Sirs, Vajbrou, Bredli, Elsom), kao i An Ibersfeld, �ije sna�no i uvek novo, aktuelno, polemi�no i inventivno promi�ljanje je u direktnoj suprotnosti sa �ivotnim dobom. Pored ve� pomenutih, uspehu Simpozijuma sigurno su umnogome doprineli: Franko Kvadri, teatrolog, pozori�ni kriti�ar lista "La Republica" (Italija), Ulf Birbaumer, Mi�el Vajs, pozori�ni kriti�ar, generalni sekretar AICT (Kanada), Tomas Irmer, pozori�ni kriti�ar, glavni urednik �asopisa "Theater der Zeit", Berlin (Nema�ka), Dorota �irli� Mencel, kriti�ar i prevodilac sa poljskog, kao i njenih dvoje kolega: Ola Rembovska i Jaroslav Kilijan, Var�ava, Marijan Popesku, pozori�ni kriti�ar i teatrolog iz Rumunije, Milo� Mistrik, teatrolog iz Slova�ke; potom sa prostora biv�e Jugoslavije: Sanja Nik�evi�, pozori�ni kriti�ar i novinar iz Zagreba, Marko Kova�evi�, dramaturg iz Sarajeva, Jelena Lu�ina, teatrolog iz Skoplja, Alja Predan, dramaturg iz Ljubljane. Iz SCG zapa�ene priloge imali su Anja Su�a, reditelj iz Beograda, Vladimir Kopicl, knji�evnik i kriti�ar, Novi Sad.
Me�unarodni simpozijum je svakako od vi�estrukog zna�aja, ne samo za Sterijino pozorje i njegove programe, ve� i sa aspekta pozori�ne umetnosti u zemlji, pa i �ire jer je, zapravo, jedina stalna i redovna me�unarodna tribina pozori�ne kritike. Relevantnim temama i u�esnicima on je bitno uticao na podizanje nove pozori�ne teorije i kritike kod nas, na hvatanje koraka sa tendencijama i kretanjima u svetu, na puniju obave�tenost o pozori�noj misli u �irem prostoru, evropskom pre svega. S druge strane, ugledni i uticajni u�esnici prethodnih jedanaest simpozijuma bili su u prilici da se upoznaju sa vrednostima pozori�ta, sa istaknutim stvaraocima prethodne Jugoslavije i na�e sada�nje zemlje, sa nacionalnim kulturama, posebno sa savremenom dramaturgijom ovog prostora, �to je bilo od nesumnjive koristi za njihov izlazak u svet. (Najeklatantniji primer: Biljana Srbljanovi� i njen prvi izlazak u svet, na Bonski bijenale, posle Simpozijuma 1997). Simpozijum je nezavisno od Pozorja, dakle, sa stanovi�ta �irih me�unarodnih pozori�nih veza i saradnje, multikulturalnosti uop�te, stekao zavidan ugled, o �emu svedo�e brojni napisi u inostranoj �tampi.