Konstatacija koja je odavno postala jedno od op�tih mesta ovda�njeg pozori�nog �ivota, a odnosi se na sudbinu dramskih tekstova nagra�enih na Sterijinom pozorju, zvu�i poput rigidne presude: blagoslov �irija Festivala u isti mah je ozna�avao i izricanje surovog prokletstva koje se redovno zlokobno nadvija nad nagra�eni komad. Laureati, ta�nije njihovi nagra�eni tekstovi, po pravilu premijerno odigrani u jakim podelama i na scenama mo�nih teatara, propu�teni kroz prizmu (naj�e��e) ozbiljnih kriti�arskih i teatrolo�kih ocena, datih ve� na festivalskim okruglim stolovima, ali i analizirani na na�in koji uobi�ajeno prati zna�ajna praizvo�enja i va�ne premijere, te napokon, publikovani u stru�nim i inim �asopisima kao i odgovoraju�oj ediciji samog Sterijinog pozorja - dobijaju status "nedodirljivih" i, kako bi to rekao Jan Kot, pi�u�i o �ekspirovom Kralju Liru, nalik su veli�anstvenoj planini kojoj se svi dive, svi je neizmero uva�avaju, ali koju retko ko ima smelosti da pohodi.
I zaista, prelistavaju�i popis nagra�enih dramskih tekstova u svim kategorijama koje je tokom svoje �etrdesetdevetogodi�nje istorije, dosad, posredstvom mnogobrojnih �irija, verifikovalo Sterijino pozorje - po�ev od glavne nagrade, namenjene dramskim tekstovima, preko priznanja za najbolju komediju (Nagrada Sterijinog grada Vr�ca), pa do priznanja za dramatizaciju i adaptaciju - te upore�uju�i naslove sa tih spiskova s repertoarima koje su docnije realizovala na�a pozori�ta, nije te�ko uo�iti pravilnost: mahom hvaljeni komadi, naj�e��e tretirani kao svojevrsni reper za procenu (vrhunskih) dometa doma�e dramske literature, ne retko, posredstvom vrsnih prevodilaca, s mnogo valjane argumentacije nu�eni inostranim teatarskim stvaraocima kao neka vrsta na�e pozori�ne li�ne karte, od koje se s razlogom o�ekuje da nas reprezentuje u svetu, tu�no su zavr�avali na policama u kancelarijama upravnika i dramaturga, u pozori�nim arhivama i bibliotekama, premda se de�avalo da poslu�e i kao provokativni literarni predlo�ak na osnovu kojih su ambiciozni studenti re�ije ili glume pravili ispitne ve�be i predstave.
Istori�ari pozori�ne umetnosti, teatrolozi, kustosi na�a dva muzeja pozori�ne umetnosti, kao i dokumentaristi iz samog Pozorja, lako �e ustanoviti koliko je ta�no vremena moralo da protekne od Sterijinih pozorja na kojima su pojedine drame dobile priznanja, do �asa kada su vaskrsavale na repertoarima drugih teatara, ali ve� i letimi�no prelistavanje objavljenih repertoara ovda�njih pozori�ta i almanaha sa spiskovima igranih predstava, potvr�uju da izvestan broj nagra�enih komada nikada vi�e nije do�iveo "milost (scenskog) uobli�enja", no i da lavovski deo tih tekstova niko nije imao kura�i da stavi na repertoar ili ih re�ira.
Logika na osnovu koje su nagra�ene drame bivale zaboravljane i repertoarski zaobi�ene sasvim je jednostavna i uslovljena je opravdanom bojazni teatarskih uprava, ba� kao i samih reditelja, da se hvataju u ko�tac s delima koja su naj�e��e ve� bivala preto�ena u uistinu markantne scenske rezultate. No, taj aspekt sudbine laureata Sterijinog pozorja za tekst savremene drame ovde je manje bitan. Mnogo je, me�utim, zanimljivije razmotriti u kojoj su se formi - i to naj�e��e upravo na planu druga�ijih rediteljskih �itanja - ovi komadi nanovo pojavljivali na scenama. Pre svega ovda�njih teatara.
I ba� su ti izuzeci indikativni sa stanovi�ta razmatranja teme vezane za scensku sudbinu tekstova prethodno nagra�ivanih na Sterijinom pozorju1. Adekvatan primer su, bez obzira na to da li su te nove inscenacije izvo�ene na festivalu u Novom Sadu, recimo: Neboj�a Bradi� (Generali ili srodstvo po oru�ju Borislava Peki�a2, u nagra�enoj verziji na Pozorju prvo igrano pod naslovom Na ludom belom kamenu, zatim �eneral Milan Nedi� Sini�e Kova�evi�a3, Dervi� i smrt, kao adaptacija drame nastale po romanu Me�e Selimovi�a4, ili Prokleta avlija, Kru�eva�ko pozori�te, kao dramatizacija proze Ive Andri�a), Nikita Milivojevi� (Banovi� Strahinja Borislava Mihajlovi�a Mihiza5), Ljuboslav Majera (Je li bilo kne�eve ve�ere? Vide Ognjenovi�6, Hasanaginica Lj. Simovi�a, Kru�eva�kog pozori�ta), Jago� Markovi� (Maratonci tr�e po�asni krug D. Kova�evi�a7, Lukrecija iliti �dero Antuna Kolendi�a8, Hasanaginica Lj. Simovi�a9), no ipak, naj�e��e i po odva�nosti i sistemati�nosti pre svih Egon Savin (Sveti Georgije ubiva a�dahu D. Kova�evi�a10, �udo u �arganu Ljubomira Simovi�a11, Elektra Danila Ki�a12, Putuju�e pozori�te �opalovi� Lj. Simovi�a13), te Kokan Mladenovi� (Ru�enje naroda u dva dela Slobodana Seleni�a i Afera nedu�ne Anabele Velimira Luki�a14, te Razvojni put Bore �najdera Aleksandra Popovi�a15 i Je li bilo kne�eve ve�ere? V. Ognjenovi�16, ili najsve�iji primer - Balkanski �pijun Du�ana Kova�evi�a17).
Ovi reditelji su svesno i po pravilu smelo pristajali na rizik mogu�ih a zapravo neizbe�nih komparacija s predstavama koje su prehodno na Sterijinim pozorjima donosile priznanja za tekst, adaptaciju ili dramatizaciju, �esto insistiraju�i kod uprava pozori�ta, ili donose�i repertoarske odluke u svojstvu upravnika, upravo na ovim delima kao adekvatnom, premda svakako provokativnom repertoarskom potezu.
Mogu�a analiza bi najverovatnije pokazala da su se na jednoj strani na�le inscenacije, poput Banovi� Strahinje Milivojevi�a, ili Ru�enja naroda, Anabele, Bore �najdera, Kne�eve ve�ere i Balkanskog �pijuna Mladenovi�a, dakle predstave zasnovane na radikalnim dramskim adaptacijama koje zao�travaju politi�ku dimenziju konkretne dramske literature, uspostavljaju�i druga�iji kontekst u kojem smo, posredstvom nimalo ezopovskog re�nika, prepoznavali tragove stvarnosti koju smo u tom trenutku �iveli. Pri tom, ma koliko bili radikalno rediteljski �itani, ni Banovi�, ba� kao ni Bora �najder, Anabela ili Ru�enje naroda, u postavkama ove dvojice reditelja nisu izgubili slojevitost koju su im darivali Mihiz, Popovi�, Luki� ili Seleni�.
Naprotiv, razigravaju�i dramski predlo�ak, efektno ga nadgra�uju�i, izme�u ostalog i uz pomo� scenografije i kostima, ali i fokusiraju�i op�ti politi�ki diskurs spisatelja koji su svojevremeno aludirali na druga�iji dru�tveni kontekst, Milivojevi� i Mladenovi� prave mo�ne, u tom momentu politi�ki subverzivne i provokativne predstave, jednako atraktivne i po scenskoj formi.
Na drugoj strani, pak, prepoznajemo naizgled manje agresivne dramatur�ko rediteljske zahvate, suptilnije intervencije na zna�enjskom planu drama kakve su Sveti Georgije, �argan, Elektra ili �opalovi�i18, kako ih je scenski video Savin, no ipak zna�ajno pomerene u odnosu na praizvo�enja koja su svojevremeno re�irali Ljubomir Dra�ki�, Mira Trailovi�, Zoran Ratkovi� i Dejan Mija�. Na sli�nom tragu, iako druga�ijim rediteljskim sredstvima, na�li su se i Majera u Kne�evoj ve�eri (ili Sterijinoj Zloj �eni19, predstavi koja ne pripada kontekstu odre�enom ovom temom), Bradi�, re�iraju�i Prokletu avliju ili Dervi� i smrt, a donekle i Markovi�, ponajpre u Lukreciji i Hasanaginici. Ne gube�i iz vida konkretno vreme u kojem su i za koje su pravili predstave, oni su nanovo, nikada ne kriju�i da su svesni prethodnih inscenacija, na nov na�in ispitivali unutra�nje dramsko tkivo literarnog predlo�ka, baziraju�i svoja �itanja na druga�ijem pozicioniranju nekih od likova i redefini�u�i te�i�te odnosa koji se uspostavljaju me�u dramatis personae. Tako su nastajale predstave koje nisu imale ambiciju da poni�te prethodna izvo�enja, ali ni�ta manje uzbudljive ili ta�ne u odnosu na praizvo�enja koja su Sterijinim nagradama oven�ala same dramske komade.
Nagrade koje su na pozorjima dobijale ove reinterpretacije nagra�enih komada - gluma�ke, rediteljske, a napose one koje se dodeljuju za adaptaciju - potvr�uju smisao vra�anja na repertoar dramskih laureata Sterijinog odli�ja za tekst savremene drame, ali u isti mah i otvaraju pitanje koliko u na�oj sredini ima reditelja koji su uistinu toliko odva�ni i koji imaju autenti�no rediteljsko pokri�e da bi opravdali bavljenje tako delikatnim poslom kakav podrazumeva inscenacija drama koje je Sterijino pozorje zlatnim slovima upisalo u povest doma�e drame i pozori�ta.
* * *
Sa ovog spiska, i iz ove pri�e, dakako, valja izdvojiti dramske tekstove klasika doma�e dramske literature, poput Jovana Sterije Popovi�a ili Branislava Nu�i�a, ve� i zato �to, iz razumljivih razloga, njihova dela nisu mogla da budu nagra�ivana na Sterijinom pozorju (premda su adaptatori njihovih komada, ba� kao autori dramatizacija drugih doma�ih klasika, postajali laureati Pozorja). S druge strane, me�utim, i sudbina Pokondirene tikve, Zle �ene, Sumnjivog lica ili O�alo��ene porodice, itekako mogu da budu indikativne sa stanovi�ta procene i razumevanja sudbine nagra�enih tekstova savremenih spisatelja.
Naime, radikalne dramatur�ke i rediteljske intervencije na planu interpretacije dela koja pripadaju kategoriji doma�e dramske klasike, nagla�ena potreba autora predstava20 da upravo kroz klasiku progovore o aspektima vlastite stvarnosti, svedo�e o "oskudnim vremenima" u kojima smo �iveli, ali i o specifi�noj hrabrosti pozori�nika. Uprkos �injenici da je u to doba bilo vi�e nego evidentno odsustvo izvedenih drama savremenih doma�ih pisaca, dela koja bi se, eventualno, bavila aktuelnom dru�tvenom i politi�kom tematikom21, reditelji i pozori�ta su uspevali da prona�u prostor u kojem bi pokazali svoj anga�ovani stav.
* * *
Pitanje sudbine drama nagra�enih na Sterijinom pozorju na inostranim scenama sasvim je osobeno i, premda ne pripada ovako postavljenoj temi, mo�e da bude zanimljivo kao svojevrsna povratna informacija, te da se posredno ti�e i naknadnih scenskih �itanja koja su nudili doma�i reditelji. Jer, ba� kao �to je vreme u kojem su pojedini nagra�eni komadi inscenirani u na�em teatru presudno uticalo na karakter re�ije, i ba� kao �to je upravo od trenutka u kojem su nastajale pojedine predstave zavisio i prosede koji su reditelji primenjivali, tako je, u slu�aju inostranih predstava, od najve�eg zna�aja bio prostor, ta�nije razlika na�e i "njihovih" pozori�nih tradicija, te ovda�njeg i "tamo�njeg" teatarskog konteksta.
Apartnost dramskog postupka ve�ine na�ih spisatelja u kontekstu evropskih trendova, specifi�nost tema kojima se bave i ideja koje plasiraju svojim delima, dovela je do toga da njihove drame deluju kao svojevrsna egzotika na repertoarima inostranih teatara ili da se tek delimi�no ti�u tamo�nje javnosti, nimalo slu�ajno naj�e��e svojim politi�kim aspektom. Otuda, u najgrubljim crtama govore�i, ne �udi �to su mnoga scenska �itanja drama Du�ana Kova�evi�a, na primer (rumunski Profesionalac, ili gr�ki Sveti Georgije ubiva a�dahu, istina izveden na Sterijinom pozorju van konkurencije) tek relativno pogodila cilj koji odgovara i ovda�njem iskustvu ili horizontu o�ekivanja na�e publike, a posebno kritike, ostaju�i presudno ome�ena okvirima koje podrazumeva specifi�nost sredine kojoj su prevashodno bile i namenjene22. S inscenacijama drama Biljane Srbljanovi� ili Milene Markovi�, stvari, me�utim, stoje znatno druga�ije. Njihovi dramski tekstovi, naime, ve� su sadr�ali elemente senzibiliteta koji je dominantno odredio u tom �asu aktuelne evropske trendove dramskog pisanja i pozori�nog mi�ljenja, pa su zato i inostrani ansambli, �ije smo interpretacije Porodi�nih pri�a, Supermarketa ili �ina imali priliku da vidimo na Sterijinom pozorju, ostavili upe�atljiviji utisak, �ak u izvesnim slu�ajevima i otkrivaju�i neke aspekte dramskih predlo�aka koji su prethodno izmakli ovda�njim rediteljima.
* * *
Ipak, ova srodnost po senzibilitetu, koju detektujemo u izvesnim elementima literarnog prosedea Biljane Srbljanovi� i Milene Markovi�, a donekle i kod drugih predstavnika mla�e generacije ovda�njih pisaca, premda naizgled mo�e da deluje kao olak�avaju�a okolnost, jo� jednom pokre�e pitanje hrabrosti, ba� kao, u krajnjem slu�aju, i odgovornosti doma�ih reditelja, osim uistinu retkih izuzetaka23. Bez te vrste smelosti (koja, razume se, ne ide jedino na du�u rediteljima, nego u velikoj meri i na�im pozori�nim upravama), jedan od osnovnih zadataka i mo�da presudni smisao misije Sterijinog pozorja, festivala od kojeg se o�ekuje ne samo da detektuje domete na�e savremene dramske literature, ve� i da podsti�e afirmaciju doma�eg pisca na na�im i inostranim scenama, ne�e biti do kraja ispunjen.

FUSNOTA
..1 Budu�i da razmatranje ove teme realno mo�e da ima najubedljivije pokri�e u vlastitim kriti�arskim iskustvima potpisnika ovog teksta, razumljivo je �to su ovde ponajpre navedeni primeri iz doma�e produkcije ome�ene vremenskim periodom koji obuhvata poslednjih dvadesetak godina. S druge strane, �ini se da rediteljske "reinterpretacije" prethodno nagra�enih dramskih dela na Pozorju iz te dve dekade i najre�itije mogu da posvedo�e o zna�aju Festivala i aspektu koji se odnosi na njegov su�tinski doprinos doma�em dramskom stvarala�tvu, ali i na�em teatarskom �ivotu uop�te. Ovoj skupini bi, razume se u druga�ijem kontekstu, valjalo pridodati i slavne inscenacije Sterije i Nu�i�a koje su re�irali Dejan Mija�, Egon Savin ili Ljuboslav Majera, ali i novije, smelo "�itanje" Pokondirene tikve u postavci Ksenije Krnajski.
..2 Predstava Kru�eva�kog pozori�ta izvedena na Sterijinom pozorju.
..3 Predstava Narodnog pozori�ta "To�a Jovanovi�", Zrenjanin.
..4 Predstava Kru�eva�kog pozori�ta izvedena na Sterijinom pozorju.
..5 Predstava Grada teatra Budva izvedena na Sterijinom pozorju.
..6 Predstava Narodnog pozori�ta iz Kikinde.
..7 Predstava Srpskog narodnog pozori�ta iz Novog Sada
..8 Predstava Teatra "T" (Pozori�te na Terazijama), Beograd
..9 Predstava Narodnog pozori�ta u Beogradu izvedena na Sterijinom pozorju.
10 Predstava Srpskog narodnog pozori�ta u Novom Sadu izvedena na Sterijinom pozorju.
11 Predstava Srpskog narodnog pozori�ta u Novom Sadu izvedena na Sterijinom pozorju.
12 Predstava Crnogorskog narodnog pozori�ta u Podgorici izvedena na Sterijinom pozorju.
13 Predstava Srpskog narodnog pozori�ta u Novom Sadu izvedena na Sterijinom pozorju.
14 Predstave Narodnog pozori�ta iz Sombora izvedene na Sterijinom pozorju.
15 Predstava Narodnog pozori�ta iz Beograda izvedena na Sterijinom pozorju.
16 Predstava Narodnog pozori�ta iz Ni�a.
17 Predstava Narodnog pozori�ta iz Sombora.
18 Praizvo�enje Svetog Georgija je u Ateljeu 212 re�irao Ljubomir Dra�ki�, prva premijera �uda u �arganu izvedena je u postavci Mire Trailovi�, tako�e u Ateljeu, pozori�tu u kojem je Zoran Ratkovi� postavio prvo izvo�enje Ki�ove Elektre, dok je praizvo�enje �opalovi�a re�irao Dejan Mija� u Jugoslovenskom dramskom pozori�tu.
19 Predstava Narodnog pozori�ta u Somboru, izvedena na Sterijinom pozorju.
20 Ovo je posebno uo�ljivo u predstavama nastalim u prvoj polovini devedesetih godina pro�log veka, u doba raspada Socijalisti�ke Federativne Republike Jugoslavije, kada je ovim prostorima besnela najnovija serija balkanskih ratova, a na delu bila represija Milo�evi�evog re�ima.
21 O ovom problemu sam iscrpno pisao i govorio kada sam se, kao selektor Sterijinog pozorja 1994. i 1995. godine, suo�io sa �injenicom da na repertoarima na�ih teatara gotovo da i nije bilo dela savrmenih autora (pogotovo ne scenske postavke komada koji bi bili provokativni sa stanovi�ta tada aktuelnog dru�tveno-politi�kog trenutka), ali su u ovda�njim pozori�tima naveliko igrani vodvilji, kao i komadi Nu�i�a i Sterije, no rediteljsko-dramatur�ki inteligentno pomerani u pravcu tzv. anga�ovanog pozori�ta. Tada sam bio pred dilemom: da li se na�i dramsi autori pla�e da pi�u o svojoj neveseloj stvarnosti, ili je po sredi strah uprava da takve komade stave na repertoare svojih ku�a. Bilo kako bilo, dilema je, istini za volju u tada pone�to izmenjenom dru�tvenom kontekstu, razre�ena ve� u narednih nekoliko godina, kada su selekcije za Pozorje potpisali Darinka Nikoli� i Svetislav Jovanov, i kada su se na Festivalu na�le inscenacije vi�e ili manje provokativnih dela pisaca kao �to su Biljana Srbljanovi�, Ivan M. Lali�, Igor Bojovi�, Goran Markovi�, �eljko Huba�, �or�e Milosavljevi�, kao i nove drame Neboj�e Rom�evi�a, Sini�e Kova�evi�a, Stevana Koprivice.
22 Donekle druga�iju sliku bi nesumnjivo ponudila izvo�enja recimo dve franscuske verzije Simovi�evog Putuju�eg pozori�ta �opalovi� (od kojih jednu, onu pozori�ta iz Oran�a, nisam bio u mogu�nosti da dovedem na Pozorje isklju�ivo zbog rezervi Francuza prema na�oj dr�avi kojoj su u tom momentu tek bile ukinute sankcije), a ko zna kakva bi smo iskustva imali sa inostranim predstavama koje je, u vreme svog selektorskog mandata, koji je koincidirao ba� sa uvo�enjem sankcija, na Festival pozvala Vida Ognjenovi�. Francuski �opalovi�i, koje sam video, verovatno zato �to su nastali iz iskustva okupacije, sli�og na�em, bili bi, uveren sam, jednako uzbudljivi i potresni kao i svako od na�ih izvo�enja.
23 U takve, recimo, spada Nenad Todorovi� koji je pre pet godina, ne bez izvesnog uspeha, rediteljski odva�no, na scenu pri�tinskog Narodnog pozori�ta postavio Porodi�ne pri�e.