Pozori�ni festival "Ukr�teni pogledi", u organizaciji francuske umetni�ke asocijacije "Troisieme bureau", odr�ava se u pozori�tu "Le Rio" u Grenoblu, od 23. do 28. maja. Festival, posve�en savremenoj srpskoj, hrvatskoj i bosansko-hercegova�koj dramaturgiji, jeste deo projekta "Balkan - Baltik", �iji je cilj promocija novih pozori�nih tekstova autora poreklom iz zemalja ovih regiona.
Francuskoj publici, tokom �est dana festivala, predstavi�e se sedam balkanskih pozori�nih pisaca, kao i nekoliko doma�ih autora, prevodilaca i reditelja. Na programu je javno �itanje komada Etni�ko �i��enje Vidosava Stevanovi�a, Balkanski �avo sram Almira Im�irevi�a, Bog nas pogledao ili �ine Milene Markovi�, U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce Abdulaha Sidrana, Dobrodo�li u ledene slasti Asje Srnec-Todorovi�, Beogradska trilogija Biljane Srbljanovi� i Peto evan�elje Slobodana �najdera. Komade �e, u prisustvu autora, �itati glumci asocijacije "Troisieme bureau" i pozori�ne trupe "La Nieme compagnie".
Komad Beogradska trilogija Biljane Srbljanovi�, u prevodu Ubavke Zari� i Mi�ela Batajona, ve� je poznat francuskoj publici. On govori o mladi�ima, izbeglim iz Republike Srpske, koji �ive u Pragu, Sidneju i Los An�elesu i te�kom mukom poku�avaju da se integri�u u nove sredine, dok, istovremeno, misle na jednu devojku koja �ivi u Beogradu. Ljubav svakog od njih je nesre�na, ili je ugu�ena u naletu nacionalizma, ili je utihnula zbog prostorne udaljenosti ili zbog druga�ijeg na�ina �ivota. Ovaj komad, nastao 1996, bio je diplomski rad Biljane Srbljanovi� i, kao i Porodi�ne pri�e, Pad, Supermarket i Amerika, drugi deo, preveden je i objavljen u Francuskoj, u izdanju "L'Arche
�diteur".
Etni�ko �i��enje Vidosava Stevanovi�a, u prevodu Moriset Begi�, objavljeno je u francuskoj reviji "Nota Bene", 1994. Radnja ovog kratkog komada odigrava se u podrumu u kome je zatvoreno nekoliko ljudi: Majka (Hrvatica), Otac (Srbin), �erka, Vojnik (Bo�njak), zaljubljen u �erku i Mladi�. Izlaz iz podruma, malo, po, malo, biva zazidan i �ivot likova koji ostaju u njemu po�inje da li�i na pakao. Francuski kriti�ari u ovom komadu vide simboliku raspada velike jugoslovenske porodice, ali i ve�itu temu straha od zatvorenosti, silaska u pakao, o�ajanja i nepopravljive mr�nje koja postoji me�u ljudskim bi�ima. Pored romana Sneg i psi, Balkansko ostrvo, Hrist i psi, Ratni preludijum, Ista stvar, Milo�evi�, epitaf i Abel i Liz, u Francuskoj su objavljeni i Stevanovi�evi komadi �ana iz metroa i Stalna proba.
Komad Bog nas pogledao ili �ine Milene Markovi� nastao je u Londonu, 2002. Radnja se odvija pre, za vreme i posle rata u biv�oj Jugoslaviji. Likovi su mladi ljudi, naviknuti na nasilje, ali ipak ose�ajni i sposobni za prijateljstvo, pa �ak i za ljubav. Specijalno za nastup na ovom festivalu, komad je prevela Mirej Roben, u saradnji s edicijom "Espace d'un instant", koja �e idu�e godine objaviti ovu dramu. Milena Markovi� je mlada beogradska autorka, koja iza sebe ima dve zbirke pesama i vi�e pozori�nih komada prevo�enih na engleski i nema�ki.
Hrvatska autorka Asja Srnec-Todorovi� napisala je komad Dobrodo�li u ledene slasti 2001. Radnja se de�ava u Hrvatskoj, na prelasku iz drugog u tre�i milenijum. Svi likovi poku�avaju da se oslobode trauma koje im je rat ostavio, svako na svoj na�in. Lizika, mlada prodava�ica zaljubljena je u Bongoa, biv�eg vojnika, ali njega proganjaju ubistva koja je po�inio u ratu. Psihijatar Sebastijan pacijentima uzalud savetuje da, ako ho�e da se izle�e, zaborave ono �to ih mu�i. Njegova �ena Klara izgubila je bilo kakvu seksualnu �elju. Zatim, tu je i D�oni, �ovek nedefinisane seksulnosti. Ovaj komad s engleskog su preveli Uta Miler i Deni Dan�an. Od iste autorke u Francuskoj je 1998. objavljen komad Mrtvi brakovi, u ediciji "Les Solitaires Intempestifs".
Drugi hrvatski autor koji �e biti predstavljen na festivalu "Ukr�teni pogledi" jeste Slobodan �najder. Njegov komad Peto evan�elje prevela je, u saradnji s Mi�elom Batajonom, Ubavka Zari�. Okosnica pri�e je turisti�ka poseta jednom koncentracionom logoru, negde u srednjoj Evropi. Nekoliko rasisti�kih opaski iznenada na scenu prizivaju 1942. godinu i jedan logor u Hrvatskoj u kome na jezive na�ine stradaju Srbi, Jevreji, Romi i druge nacionalne manjine. U ovoj drami �najder istra�uje poreklo i mehanizme zla i poku�ava da doku�i �ta to navodi �oveka da pomisli da ima pravo da drugom �oveku oduzme �ivot. Slobodan �najder je autor tridesetak komada koji se igraju po celoj Evropi. Od 2001. do pro�le godine bio je intendant Omladinskog pozori�ta u Zagrebu.
Komade mladog bosanskog autora Almira Im�irevi�a Kad bi ovo bila predstava, Balkanski �avo sram i Cirkus inferno, u Francuskoj je objavila izdava�ka ku�a "Espace d'un instant", 2004. Balkanski �avo inspirisan je �ivotom slovena�kog pisca Vitomila Zupana. Glavni lik Jakob u�estvuje u Drugom svetskom ratu kao partizan, ali se u miru razo�arava u komunisti�ke ideale. Radnja obuhvata period od partizanskog otpora u ratu do smrti jugoslovenskog predsednika Tita s kojom na Balkan dolazi nesre�a.
Drugi bosanski autor predstavljen u Grenoblu jeste Abdulah Sidran �iji je komad U Zvorniku ja sam ostavio svoje srce, nastao 2001, prevela Mirej Roben. U ovom komadu, u kome su glavni likovi Hajrudin Pesto, zvani Rudo i prostitutka Vera, data je hronika mr�nje, ali i analiza li�nih frustracija i sitnih li�nih interesa koji uti�u na ljudsko pona�anje. Radnja se odigrava u Zvorniku, gradu kroz koji proti�e Drina koja razdvaja Srbiju i Bosnu. Abdulah Sidran i u Francuskoj je poznat kao pesnik, ali i kao pisac scenarija za filmove Emira Kusturice "Sje�a� li se Doli Bel?" i "Otac na slu�benom putu".
Pored �itanja pomenutih komada, na programu festivala "Ukr�teni pogledi" tako�e su i "Caf� des auteurs", odnosno susreti autora komada, francuskih pozori�nih pisaca i prevodilaca. Svake ve�eri, nakon javnog �itanja jednog pozori�nog teksta, bi�e uprili�ena debata o tom komadu koju �e voditi Mirej Losko s Univerziteta Grenobl 3. Poslednje ve�eri debatu o novom pozori�nom tekstu, u kojoj �e u�estvovati svi umetnici i prevodioci, vodi�e reditelj Milo� Lazin.
U utorak, drugog dana Festivala, u Op�tinskoj biblioteci u centru grada, publika �e imati priliku da se sretne sa srpskim piscem Vidosavom Stevanovi�em, a doma�ini te ve�eri bi�e reditelji �an-Fransoa Matinjon i Milo� Lazin. Idu�eg dana, u knji�ari "Bon nuvel", povodom izlaska tre�eg toma Zlatnog runa Borislava Peki�a, gostova�e Samjuel Oteksje iz izdava�ke ku�e "Agon", kao i prevodilac Mirej Roben. U petak, pretposlednje ve�eri Festivala, u Fnakovoj knji�ari "Viktor Igo", doma�in �an-Mi�el Kardona, razgovara�e s Almirom Im�irevi�em, Milenom Markovi� i Asjom Srnec-Todorovi� o pojmu nove balkanske dramaturgije, proizi�le iz ratova u biv�oj Jugoslaviji.
Asocijacija "Troisieme bureau" uklju�ila je u ovaj umetni�ki projekat i gimnazijalce iz �kole "Marija Kiri" iz E�irola koji �e pred publikom, u kojoj �e biti i autori i prevodioci, braniti komad po sopstvenom izboru. Nekoliko u�enika prethodno je odabralo po jedan komad, pro�itali su ga, samostalno analizirali, a zatim o njemu prodiskutovali s ostalim gimnazijalcima koji u�estvuju na Festivalu. Javno, oni treba da objasne za�to su ba� taj komad izabrali, kao i da ga predstave na sopstveni na�in. Osim gimnazijalaca, u programu u�estvuju i studenti druge godine na Grupi za dramsku umetnost na Nacionalnom konzervatorijumu u Grenoblu koji �e �itati Beogradsku trilogiju Biljane Srbljanovi�. Glasilo Festivala "La Gazette" izlazi�e svakog dana na �etiri strane i donosi�e aktuelnosti vezane za ovaj umetni�ki doga�aj. Ure�iva�e ga postdiplomci s Univerziteta "Stendal - Grenobl 3" koji se bave prou�avanjem evropskog pozori�ta. Pored ve� pomenutih gostiju, na Festivalu u�estvuju i francuski umetnici Enco Korman, Sara Fura�, Paskal Anri, Mohamed Kasimi, �an-Iv Pik, Kler Tri�, Remi Rozje, D�esika Ponjan, �an-Filip Salerjo, Mi�el Ferber, Filip Sen-Pjer, An Madlen, Loran Mulajzen, kao i prevodioci Mi�el Batajon, Deni Dan�an, Ubavka Zari� i Uta Miler. Ove godine Festival je, zbog nedostatka finansijskih sredstava, skra�en i, umesto devet, traja�e �est dana.
Umetni�ka, multidisciplinarna asocijacija "Troisieme bureau" osnovana je pre pet godina s ciljem da promovi�e savremenu dramaturgiju, ali i da otvori mogu�nosti za dijalog pozori�nih autora s publikom. Dosad, na festivalima u organizaciji ove asocijacije predstavljene su austrijska, francuska, al�irska i irska savremena dramaturgija. Sad je na redu deo Evrope koji se prostire od Balkana do Baltika, gde su se poslednje decenije pro�log veka, pred o�ima ostatka sveta, odigrale krvave istorijske promene i u kome, kako ka�u francuski umetnici, sada vlada neizvestan mir. Savremena balkanska dramaturgija obele�ena je zajedni�kim iskustvom rata i nesre�e, padom komunisti�kog re�ima i stvaranjem novog dru�tva u kome vladaju velike socijalne razlike, ali i potrebom za pomirenjem. Zbog toga umetnici iz asocijacije "Troisieme bureau" pozivaju balkanske autore i njihovu publiku na dijalog. Slede�e godine, na Festivalu �e se predstaviti savremeni autori iz Gr�ke, Albanije, Turske, Rumunije i Bugarske.