| |
Nagrade za �ivotno delo koje ste dobili,
kao �to su �Dobri�in prsten� i Nu�i�eva, koja
vam je pripala u domenu komike, neminovno name�u
potrebu da se analizira ono �to je do sada
ostvareno. Koje biste momente u svom gluma�kom
svetu, vi�e od �etiri decenije dugom,
izdvojili kao najupe�atljivije?
� Sve
bih nekako da izbegnem analizu, ali mi se ona
neminovno name�e. Prosto, bave�i se pedago�kim
radom, iz �elje da razre�im izvesne probleme u
koje zapadaju moji studenti, neminovno se
prise�am gluma�ke mladosti i sli�nih problema i
dolazim do klju�nih uloga koje su me na neki
na�in odre�ivale i prebacivale u nove sfere
poimanja gluma�kog na�ina mi�ljenja. Postoje
grani�ne uloge koje su me iz mladosti uvodile u
zrelo doba i otvarale nove mogu�nosti, od
ljubavnika, heroja, karakternih i komi�nih uloga
do, evo, o�eva i deda. Svako to razdoblje
po�inje, �ini mi se, odre�enom ulogom koja je za
slede�i period bila takore�i osnovni znak.
Neka to budu Igo Barin, Raskoljnikov, Stenli
Kovalski, vojvoda �ivojin Mi�i�, gazda Jevrem,
kralj Nikola I, dr Veber, deda Ivan Bu�ek... Ne
znam da li su to bila moja najbolja ostvarenja,
ali znam da je s njima uvek po�injalo novo
razdoblje i nove mogu�nosti.
Da li se se�ate kada ste glumu po�eli da
do�ivljavate kao svoju duhovnu oazu?
�
Oduvek. Sticajem okolnosti, u najranijem
detinjstvu pa i u de�a�tvu, bio sam veoma
usamljen. Prvo se�anje o sebi vezano je za igru
s olovnim vojnicima, topovima, konjicom. Te
figure bile su moji najverniji drugari koji su
mi uvek obezbe�ivali radost igranja i otklanjali
strah. S njima sam, kad god mi se to prohtelo,
mogao biti �ta god mi se htelo. Kasnije su se
partneri menjali ali radost igre i
uto�i�te uvek je bilo tu, na dohvat ruke.
Najmiliji partner u igri bila je i ostala
priroda. Reka, izvor, potok, �uma, drvo, cvet,
put, oblak, ki�a, sneg, jutro, sunce, dan, no�.
To su za mene i dan-danas veoma odre�ene
emocije, pesme, slike, muzika. S tim u sebi
stvaram sve �to sam dosad uradio... Zbog toga
sam najvi�e i otvorio �letnju �kolu glume� u
ambijentu gde se s prirodom dru�im, na svom
imanju u Toma�evu, iz �elje da studente navedem
na tog najistinitijeg i �najlep�eg�,
najplemenitijeg partnera.
Ogroman je dijapazon uloga koje ste
odigrali, �to je zahtevalo posebnu gluma�ku
sposobnost. Koliko su za glumca te�ki izlasci iz
sebe i ustupci transformaciji lika koji
igrate?
� Kad bi �izlasci iz sebe i
ustupci transformaciji lika koji igram� bili
te�ki ili mu�ni ili naporni, ja se ovim �poslom�
nikad ne bih bavio.Traganje za nekim drugim i
pronala�enje te druge, ponekad veoma daleke
li�nosti u sebi, jeste nova, divna mogu�nost za
neki drugi �ivot, poimanje, saznanje. I upravo u
tome i jeste lepota glume, u toj istinitoj igri
koja je najlep�a od svih igara. To je
povlastica. Neko voli da igra �ah, neko karte,
mnogi fudbal ili tenis, ja najvi�e volim svoju
igru. Ona se zove gluma. E, tu je, valjda, i
odgovor za taj �iroki dijapazon, jer bi svaki
fah, svako ograni�enje zna�ilo i osiroma�enje
mogu�nosti. U �ivotu je taj dijapazon ogroman i
nije dostupan svima. U �ivotu svi igraju samo
svoju ulogu i to za ceo �ivot. Samo glumac igra
sve uloge i sve �ivote. To je njegov �ivot.
Tu�no? Mo�da! Ali veoma lepo! To je zavisnost!
�ta za vas zna�i �ivot predstave, koliko
se uloga menja i koliko ima istine u
re�ima Jana Kota da se �uvek igra iz
raspolo�enja dana u kome se igra�?
�
Postojale su predstave koje sam igrao 600 puta,
trinaest godina, deset godina, nekoliko stotina
puta i one koje sam igrao samo nekoliko puta.
Vek jedne predstave ne zavisi samo od njenog
kvaliteta. Igrao sam u osrednjim predstavama gde
sam postigao odli�nu komunikaciju s publikom ali
i u nekoliko odli�nih predstava bez te
komunikacije. Jednostavno, bez obzira na lo�u
ili sjajnu kritiku, bez obzira na dobru i vrednu
predstavu ili osrednju kreaciju, publika je
uglavnom ta koja odre�uje njen vek trajanja. I
to je tako!
�to se ti�e Jana Kota i njegove
konstatacije da se �uvek igra iz raspolo�enja
dana u kome se igra�, samo bih se donekle mogao
slo�iti s njim. Za�to donekle? Zato �to Kot
prenebregava disciplinu igranja. Svaka predstava
ima odre�enu koncepciju, tj. htenje koje se ne
sastoji u tome kako se igra ve� �ta se igra i
�ta se ho�e. Kada bismo sasvim poverovali Kotu,
onda bi se moglo desiti da se u sjajnom
raspolo�enju glumaca tog dana umesto tu�ne
odigra prili�no komi�na pri�a. Ja bih pak rekao
da se to raspolo�enje dana odnosi samo na
odre�enu nijansu, tu je odlu�uju�a boja emocije
koju nosi taj dan u glumcu. Ta emocija mora biti
ona dogovorena, koncepcijska, ona je te boje ali
druge nijanse koju nosi taj dan. I zeleno i
braon i crno i belo imaju bezbroj nijansi, samo
ta nijansa mo�e da pripada raspolo�enju dana. U
su�tini je ista. To nijansiranje je tako�e
bogatstvo pozori�ne igre, ali ono ne odre�uje
niti bi smelo da promeni dogovoreni smer.
Glumci vole da govore o slasti proba koje,
po njima, �ine su�tinu pozori�nog stvaranja u
kome je predstava tek finalni �in. �ta vama
zna�i taj period u kome stvarate neki lik koji
�e o�iveti na sceni, filmu ili televiziji?
� U glumi�tu uop�te, pa i kod nas, postoji
ogroman broj osrednjih glumaca koji od
pozori�ta, i u svojoj nemo�i, prave
mistifikaciju. Tu spadaju i sentence o ljubavi
prema probama i te�ko�e oko ulaska i izlaska iz
lika, pa nesuglasice i sumnji�avosti, te borba
sa sobom, u sebi, za sebe itd. Dobar i pametan
glumac najvi�e radi i stvara upravo na probama.
Ta analitika, upoznavanje, prepoznavanje lika,
tra�enje najadekvatnijih formi i nijansi u
karakteru, u emociji, u odnosu prema partnerima
u smislu �to ta�nije i efikasnije odbrane i
slu�be odre�enoj, dogovorenoj koncepciji, ta
lepota pronala�enja slobode za li�nu kreaciju i
stvarala�ki u�inak, jeste zapravo
najkomplikovaniji pa ujedno i najte�i deo posla.
Gluma�kog. Tako se dobrom pripremom dolazi
do lako�e i radosti igranja. Glumac se znoji na
probama, na predstavi � ne bi trebalo!
Koliko je va�no da se s partnerima i
rediteljima na�ete na istoj �talasnoj du�ini� i
�ta se dogodi s predstavom ako ta saradnja
izostane?
� Ako ta saradnja izostane
onda dolazimo do onoga �to zovemo lo�a ili
neuspela predstava. Daleko je ve�i gluma�ki
uspeh ako osrednje igra u odli�noj predstavi,
nego da je genijalan u lo�oj. Jedan glumac, sem
u monodrami, ne mo�e niti uzdi�i niti sru�iti
predstavu. Pozori�te je kolektivna umetnost.
Bili ste i vojvoda Mi�i� i Milan Nedi� i
iguman Stefan i Milo� Veliki. Koliko se pristup
ulozi menja kada tuma�ite neki od istorijskih
likova?
� U kreiranju takvih likova
ma�ta mora biti ne toliko ograni�ena koliko
usmerena prema liku kao istorijskoj �injenici o
kojoj publika, odnosno narod, ve� nosi izvesna i
to prili�no usagla�ena poimanja ili
predube�enja. I mislim, a iskustvo me u�i, da
upravo treba igrati to op�te poimanje. Ne
li�avaju�i se, naravno, ni li�nih pretpostavki i
�elje da se upravo kroz takvu ulogu iznesu i
sopstvena iskustva po svim pitanjima koja tom
liku i njegovoj delatnosti pripadaju. U
tuma�enju ovih likova veliko zadovoljstvo donosi
�itava biblioteka literature s kojom se glumac
mora upoznati, pitanje vremena, geografije,
dru�tvenog, politi�kog, nacionalnog, verskog
stava tog perioda, pa sve do mode, kulture,
jelovnika. Tu je posebna dra� u spajanju lepog i
korisnog. Posle svake takve uloge glumac osvane
bogatiji.
Zna�ajan deo va�eg gluma�kog anga�mana
posve�en je televiziji na kojoj ste ostvarili
impozantan broj uloga u TV dramama i serijama.
Koliko televizijska uloga i popularnost koju ona
neminovno donosi i poistove�ivanje s tim likom
mo�e da bude teret za glumca?
� To je
stvar individualne prirode i uloga koje glumac
igra. Popularnost je prijatna do izvesne
granice. Sve do poistove�enja s ulogom koju
glumac igra. Posle toga mo�e biti vrlo mu�no i
nije mali broj glumaca koji to nisu mogli da
podnesu ili da postave na pravo mesto. Popularan
glumac nije uvek i dobar glumac. Samo �to se na
to mora pristati!
Posle toliko godina u pozori�tu, pohvala,
uloga, sjajnih kritika ipak ste na jednostavan
na�in uspevali da nosite popularnost i slavu i
da budete omiljeni kod publike. Koliko je glumcu
bitan odnos s publikom i da li i tokom predstave
oslu�kujete i propitujete njene reakcije?
� Pozori�te, glumac i sve �to je u teatru,
ne postoji, ne zna�i apsolutno ni�ta bez
publike. Pozori�te je kontakt ljudi s bine i
onih u gledali�tu. To je su�tina! Da bi taj
kontakt bio pravi, glumac mora oslu�kivati
publiku kako bi je nagovorio da misli i ose�a
isto �to i on, da bi ga publika zavolela i da bi
mu verovala. Ta uzajamna ljubav i poverenje
odre�uju ko je ko u glumi.
Imali ste sre�u da stasavate uz velike
glumce. Koliko vam je to pomoglo da se i sami
svrstate u prvake?
� To je valjda bilo
najdragocenije iskustvo, na licu mesta. Sve se
na ovom svetu i �ivotu pravi � sto, stolica,
lonac, poklopac pa i ljudske reputacije. Ako tu
ima i dara, utoliko bolje.
Sada ste i sami posve�eni pedago�kom radu.
Da li svojim studentima prenosite i neke
od postulata zanata koje ste nau�ili od va�ih
profesora Josipa Kulund�i�a, Joze Lauren�i�a i
Mate Milo�evi�a? �ta je ono su�tinsko �to budu�i
glumac treba da ponese s akademije?
� Da
se vratimo na prvo pitanje koje bi moglo biti
klju�no. Analiti�nost je upravo to �to mene u
radu sa studentima vra�a u pro�lost i podse�a na
sve ono kroz �ta sam na svom putu prolazio.
Zna�i, �ta sam nau�io od mojih pedagoga, pa do
odabira, kroz sopstveno iskustvo, �ta je bilo
najefikasnije i najkorisnije. Mladi glumac kad
iza�e s akademije mora biti svestan da je,
kako-tako, nau�io azbuku. Pa neka polako po�ne
da sri�e, dok igraju�i ne nau�i da misli i da
�ita!
Jo� je Sterija govorio da je pozori�te
najbolji lek za moralne bole�tine naroda. Kako
vi vidite ulogu i budu�nost pozori�ta?
�
Kao i sve ostalo i pozori�te ima svoju
evoluciju. Mo�emo govoriti i analizirati �ta je
pozori�te od svog nastanka bilo, ali ne mo�emo
znati, kao ni u �ivotu, �ta �e biti. Sterija,
izgleda i na�alost, nije bio u pravu. Da jeste,
svet bi valjda ve�, bar donekle, bio izle�en od
�moralne bole�tine�. A nije. Izgleda da
pozori�te nije tako efikasan lek kao �to je on
mislio. �to ne zna�i da mi, ljudi od pozori�ta,
i dalje ne verujemo u ono u �ta je verovao
Sterija. Ina�e bi bilo besmisleno, a mi
samoobezvre�eni. Glumci su ina�e veliki vernici.
Vera je geslo! Bez nje ne bismo ni postojali.
Obrazlo�enje odluke �irija za dodelu
Nagrade za �ivotno delo DOBRI�IN PRSTEN Mihailu
Mi�i Janketi�u
Kad je �iri za dodelu ovogodi�nje Nagrade za
�ivotno delo Dobri�in prsten po�eo razgovore o
svim zaslu�nim kandidatima, velikanima na�eg
glumi�ta i kad je do�ao na red Mihailo Mi�a
Janketi�, neko je, poluglasno, rekao: �Pa zar on
tu nagradu ve� nije dobio?�
Nije to bilo
slu�ajno.
U gluma�kom �ivotu i usponu Mi�e
Janketi�a, ni�ta nije i�lo ni lako, ni olako, ni
brzo, ni preko reda.
A ipak je sve do�lo na
svoje mesto!
Ako me�u glumcima postoji
glumac � Sizif, onaj �to svakodnevno, iznova i i
od po�etka gura svoj kamen uzbrdo, sa puno nade
i uzalud � onda je to Mi�a Janketi�.
Svakog
dana, vi�e od �etiri decenije, gura glumac �
Sizif svoj kamen gluma�ki, gorki i varljivi,
tro�ni, tragi�ni i veli�anstveni. Kamen taj
�ekao ga je, svakog dana, ba� tamo gde treba da
bude � na po�etku.
U me�uvremenu, kamen se
lagano pretvarao u dragulj, a Sizif je sve vi�e
verovao da ima smisla taj dragulj brusiti,
svakodnevno, �ak i kad se �inilo da nema
nikakvog smisla.
Tako je prolazio �ivot
velikog glumca, Sizifa Mi�e Janketi�a. U njemu
je stigao da izgradi sebe i svoju veliku
gluma�ku umetnost. Jedino ve�e i lep�e stvoreno
u �ivotu Mi�e Janketi�a � jeste njegova prelepa,
mnogobrojna porodica.
�ta je sve, koliko,
gde i kada uradio Mi�a Janketi� te�ko da iko
zna, a sasvim sam siguran da ne zna ni on sam.
To �e se te�ko slo�iti i u knjigama o njemu,
koje mu sleduju i koje �e do�i. On je odvi�e bio
glumac i samo glumac svugde gde je bilo mesta za
glumu i glumce. Svakog dana, svakog dana, ba�
kao Sizif.
Nije jurio za priznanjima i
nagradama, ali su one jurile i sustizale njega i
od danas, sa Dobri�inim prstenom na ruci, Mi�a
Janketi� je glumac dobitnik svih priznanja koja
se mogu dobiti za varljivu umetnost gluma�ku.
Svake ve�eri, �irom sveta i gotovo
istovremeno, di�u se zavese na hiljadama scena,
da bi po�ela �arolija pozori�ta. Na tom
istovremeno i najmanjem i najve�em prostoru na
svetu, na sceni, stoji negde i on, na� Sizif
glumac, Mi�a. I ako je negde, za nekog, to �to
�e se zbiti najva�nije na svetu � onda je to ba�
tu, na toj sceni gde je on. Sada!
I to svi
na njemu vide i svi to znaju. I glumci oko njega
i publika!
Odavno ve� Mi�a Janketi� na
sceni, �ak i kad, kao svaki glumac, govori misli
koje su drugi ispisali, radi ne�to osobeno drugo
� govori svojom igrom o na�em vremenu, o nama i
o sebi.
O sebi, posebno!
U velikom i
dugom sizifovskom kraljevanju u prolaznom � ako
postoji tajna glume Mi�e Janketi�a � ona je tu
negde!
Ti slu�i� re�ima onoliko koliko su ti
potrebne da bi govorio o sebi. Ili jo� vi�e � o
sebi u vremenu koje ti je dato da u njemu traje�
dok traje�. Stvarno, Sizife, glum�e, �nije �ivot
�to i poljem pro�i!�
Uvek si verovao da ima
mnogo smisla sve to �to radi�, da je vera u
pozori�te ono �to nam preostaje kad vi�e ni u
�ta ne mo�emo verovati.
I sada, kad stavi� na
svoju umornu ruku Dobri�in prsten, pope�e� se
sprat vi�e, obu�i kostim za svoju novu ulogu, za
novu premijeru. Sta�e� na scenu, upali�e se
reflektori i Sizif �e, po ko zna koji put,
gurati svoj kamen � dragulj ka visini, ka nebu,
me�u zvezde, ko zna!
Sutra �e�, mo�da, biti
na nekoj drugoj pozornici, u nekom drugom gradu
i opet sve iz po�etka � Dok se ne potro�e � ili
kamen ili Sizif.
Pa, guraj, guraj, Mi�o
Sizife, dok mo�e� i dok te ima, tako jedino
mo�e� i zna�!
Sutra je novi dan, Mihailo
Janketi�u! Po�ni ga, kao i uvek � guraj svoj
kamen gluma�ki iznova, iz po�etka. Jo� dugo,
vrlo dugo! Mo�da �e ti sa Dobri�inim prstenom na
ruci biti lak�e.
Ima jo� toliko toga da se
ka�e i uradi. Ko �e � ako ne�e� ti!?
�elimo
ti mnogo sre�e, dobro zdravlje i jo� puno vere
sizifovske, a sve ostalo si ve� dobio i osvojio
zauvek. Sre�no!
�iri: Radoslav Dori�, predsednik, Stevo
�igon, Nada Blam, Vladislava Milosavljevi�,
Miodrag Radovanovi�, Stevan Gardinova�ki i Gojko
�anti�. Po�asni �lan �irija dr Ivana Simeonovi�
�eli�, predsednik Upravnog odbora Fonda Madlena
Zepter, generalnog pokrovitelja Nagrade za
�ivotno delo Dobri�in prsten.
Beograd,
decembar 2003. godine
|
