Tri sata levice (1990-1994)

Previranja u politi�kom, dru�tvenom i umetni�kom �ivotu obele�ila su 1990. godinu u Litvaniji. Bio je to po�etak istorijskih promena i renesansa nezavisne Litvanije. Patriotizam, nacionalna svest i vera: ove tri re�i izgovarane su s ponosom i nadom. Taj potres nije se odvijao na sceni, ve� u �ivotu, na ulici, u svakom domu i na televizijskim ekranima. Budu�nost nacije i narednih generacija upravo se odlu�ivala. �Litvanija �e biti slobodna!�, pevali su jednoglasno i stari i mladi. Litvanija je postala nezavisna 1991, proliv�i mnogo krvi za odbranu onog �to joj je bilo najva�nije. Posle perioda izme�u 1980. i 1987, kada su nastali pozori�ni komadi najboljih reditelja prethodne generacije (Dalia Tamulevi�iute, Gitis Padegimas, Jonas Vaitkus, Eimuntas Nekro�ijus i Rimas Tuminas) koji su, izgleda, naslutili promene, tri naredne godine stvori�e estetsku formu koja �e ista�i zastave nacionalnog identiteta i etni�kih ideja. �ivot se na�ao na pozori�noj sceni i ona je izgubila umetni�ku vrednost. Umetnost i literatura �rtvovane su na oltaru nacionalnog romantizma. Lica glumaca koja su na sceni o�ivela patnje zbog �ivota pod pritiscima, rugaju se svakodnevici koja je pedeset godina bila osmi�ljavana po sovjetskom uzoru. Sumorni epitaf pro�losti, koji je u to vreme, �ini se, bio obavezan za sve autore, neke umetnike podstakao je na ti�inu: kreativna autenti�nost zahtevala je sada druga�iju emocionalnu sugestivnost i drugi pristup stvarnosti.
Dvadesetjednogodi�nji reditelj Oskaras Kor�unovas pojavio se, jo� kao student, na pozori�noj sceni 1990. predstavom L? ETRE ICI (Tamo biti ovde). Suprotno od ostalih komada tog vremena, pro�etih novom nacionalnom ideologijom, ovaj  je prepun �aplinovskih momenata, slike nalik na snovi�enja, koje nemaju veze sa stvarno��u, obiluju crnim humorom: deformisane slike bez te�ine, ko�marne, ali sme�ne. Frojd? Mogu�e. Ove slike, me�utim, bile su bli�e piscima OBERIU-a i nemom filmu s po�etka 20. veka: kad re�i izgube svaki smisao i ne izra�avaju vi�e nikakvu istinu, bivaju zamenjene slikama i radnjom.
TAMO BITI OVDE ili OGOR�ENJE (prvi put izveden 22. marta 1990, a premijera je bila 16. decembra 1990.) jeste komad utemeljen na delu Danila Harmsa i potvr�uje jednu ideologiju: besmisao je tamo gde se ne vidi jasan cilj i sastoji se od niza bezna�ajnih slu�ajnosti. Jedino �to postoji jeste umetni�ka ideologija imaginacije, teatralnosti i paradoksa, koja se ogra�uje od svake druge ideologije. Postoje nelogi�na logika slike i opti�ka iluzija. �Svet u mojim o�ima nije onakav kakav jeste, niti onakav kakvog ga vidim, ve� onakav kakvog �elim ili ne �elim da ga vidim.� (Harms)
Izme�u 1990. i 1994. Kor�unovas je postavio tri komada koja se temelje na tekstovima Harmsa i Vedenskog. Ovi ruski autori osnovali su Asocijaciju za realnu umetnost (OBERIU) u Lenjingradu i preokrenuli pravila umetnosti i njenog poimanja. Godinu dana kasnije, za vreme pozori�nog doga�aja nazvanog �Tri sata levice� gde su predstavili svoj drugi manifest i komad JELKA KOD IVANOVIH  Vedenskog, napisali su: �Predmet ili doga�aj, preneseni iz �ivota na scenu gube logiku stvarnosti i dobijaju novu, onu koja postoji u pozori�tu. Dramska intriga zamenjena je na sceni pri�om koja spontano �puca� od pozori�nih elemenata. �Surova slika sveta iz ugla podsvesnog, koju su stvorila dva autora, obiluje temama kao �to su zlo�in i kazna, �rtva i d�elat, vernost i nevera, greh i pokajanje. One su, me�utim, �ogrnute� tradicijom paradoksalnih i �aljivih anegdota u kojima je sve ambivalentno i gde �ivot izgleda ste�njen izme�u haosa i oronulosti. Upravo tu tradiciju Kor�unovas razvija u pozori�nom svetu pretvaraju�i predmete i pojmove u scenske znake koji postoje u logi�noj nelogi�nosti umetnosti.
Dekor za TAMO BITI OVDE, koji je delo slikara Aidasa Bareikisa, u maniru Vazarelija, pretvara pozornicu u �ahovsku tablu koja odmah menja oblik i veli�inu svih predmeta i ljudskih bi�a koja se na njoj na�u. Beste�insko stanje, transformacija i neprekidni pokreti predmeta stvaraju iluziju kruga ili �uda: be�umni pad kamena, fla�a koja klizi du� poklopca klavira, pesnica koju je nemogu�e otvoriti, rupe u se�anju, ��udesni� violinista koji izvodi ples umiru�eg labuda i uperen pi�tolj koji ne�e opaliti. Predmet na sceni jednak je ljudskom bi�u, a ljudsko bi�e je jednako predmetu: ovde se prvi put pojavljuje shvatanje materijalnog kao metafizi�kog fenomena, dok vreme i radnja na sceni funkcioni�u prema logici sna.
U centru pozornice klavir, na kome i ispred koga se odigrava radnja, u�estvuje u radnji i postaje scenski hijeroglif jednako stvaran kao i glumci. To je struktura tipi�na za Mejerholjda koja izaziva ekscentri�nu igru i biomehaniku glumaca. Takva igra daleko je od psihologizma i privilegije ironije i samoironije, parodije i preterivanja, forme i njene jasne spoljne predstave. Li�e li na ljudska bi�a ova rastrojena stvorenja u mra�nim uniformama i s polucilindrima? Mo�da, na tu�ne klovnove koji od me�usobne strasti, mr�nje i agresivnosti prave fantazmagori�ne krugove koji gledaoce teraju na smeh i pla�.
�ta filozofija koju je izabrao Kor�unovas mo�e da ima zajedni�ko s romantizmom Litvanaca i bu�enjem nacionalne svesti 1990? Ni�ta i mnogo. �Agresivnost i surovost izgledaju kao da oplemenjuju strah i poma�u ljudima da ga se oslobode, dok postojanje ozna�ava konstantno iskustvo agresivnosti i suprotstavljanja smrti�, izjavio je reditelj, uni�tavaju�i o�igledno, jednim pokretom ruke, nove feti�e koje mu je nametnula promenljiva ideologija, da bi podr�ao drugi princip: sugestivnost pozori�nog izraza bliskog praistorijskim ljudima. Slike transformacije i prenagla�enih emocija imaju prete�a i misteriozna zna�enja koja trepere u emocionalnom oplemenjivanju vremena. LA ETRE ICI ubrzo je postao uspeh.
Harmsovi i Kor�unovasovi likovi veruju u �udo: samo u momentu bu�enja mogu da pobegnu ko�marnom strahu koji ih razara. Da li je mogu�e probuditi se sad kad je �ivot i sve �to vas okru�uje ko�mar? To je u�asno, jer krv d�elata i �rtvu �ini jednakima, ne samo pred smr�u nego i pred Bogom. Svaki dan sad li�i na de�avanja u apokalipti�nom pozori�tu, u kome li�nost nije ni�ta, nijedno ljudsko bi�e nije ni�ta u pore�enju sa smr�u. Mo�da je samo pesnik jedinstven i druga�iji.
Kor�unovas je 1992. postavio komad STARICA (po dnevniku Danila Harmsa, njegovim novelama STARICA i USPOMENE STAROG MUDRACA i komadu �APA, kao i prema drami Aleksandra Vedenskog MALO RAZGOVORA ILI �ISTA SKICA). To je bila prva verzija komada, a druga je iza�la 1994. Nakon 1991, obojene krvlju onih koji su branili nezavisnost, izgledalo je nemogu�e crvenu boju postaviti na scenu. U prvoj verziji STARICE pozornica je pro�arana crvenim i belim prugama, a na sredini se nalazi mrtva�ki sanduk koji su oslikali Aidas Bareikis i Julius Ludavi�ius. Sve drugo nema ni�ta sa stvarno��u. (Harms)
Verovati u budu�nost u tom momentu zna�i verovati u �udo u svetu koji je postao apsurdan ili tragi�an. �Mislim da je Harms �ovek volje, dakle, najva�nije pitanje po njemu je Bog, dok je Vedenski �ovek sudbine i njegova glavna briga je smrt�, obja�njava Kor�unovas. �Samo apsurd ili, ta�nije re�eno, besmisao i paradoks mogu pokazati istinske veze �ivota i smrti.� (Vedenski) Prva verzija STARICE, uz pomo� pozori�nog sna, pokazuje apsurdnost postojanja ili neumoljivu tragediju �ivota. Iza pitanja �Koliko je sati?�, koje postavlja nasmejana balerina, po�iva egzistencijalno bezna�e i strah.
U drugoj verziji STARICE, postavljenoj 1994, crveno je ustupilo mesto crnom, a mrtva�ki sanduk zamenjen je ogromnim putnim kov�egom. Crne i bele pruge, kojima je prostor izdeljen, podse�aju na zatvor, ali i na ljudsku svest. One ukazuju na postojanje zatvorenika, koje iznenada biva osvetljeno jednom sijalicom, koju je nacrtao �ilvinas Kempinas i koja se okre�e poput fantoma. Zatvorenik je ovde pisac koga igra glumac Arunas Sakalauskas, ali to mo�e da bude svaki �ovek koji sam stvara svoje snove i svoje strahove i koji slavi svakodnevicu, suprotstavljaju�i se destruktivnoj mo�i smrti.
U STARICI 2, slika je i dalje najva�nija. Ona je va�nija od re�i koje su, od vremena pobede, mnogo puta ponavljane, izgubile kredibilitet. Predstava nam ukazuje na senke, bleda lica i zastra�uju�e o�i oivi�ene crnim podo�njacima kao na licima iz nekog ekspresionisti�kog filma. Dvojnost �oveka i �ivota prikazana je okamenjenim izrazima lica koja podse�aju na maske. Estetika crnog i belog uve�ava simbolizam i vizionarsku odliku prostora i vremena. Stvarnost pozornice je mistifikovana, dok je stvarnost �ivota razotkrivena. Glumac predstavlja �istu ideju, �ist ose�aj, �istu sudbinu. Sudbinu mladog �oveka.
�Znam samo jednog izvrsnog reditelja, a to je slu�aj�, izjavio je Kor�unovas 1991. Godinu dana kasnije zabele�io je: �Koncept �istinitosti� za mene ne postoji. Ideja da je fikcija pozori�na istina je odli�na, ali ja bih je malo dopunio. Fikcija je vi�e od istine, ali je za nju �vrsto vezana. Volim Mejerholjdovu re�enicu koja obja�njava da je veza pozori�ta i stvarnosti poput one vina i gro��a. Volim Mejerholjda i Artoa. Moji pogledi me, na neki na�in, i �ine Mejerholjdom i Artoom novog vremena.� Godinu dana kasnije on izjavljuje: ��esto mi ka�u: �Vi ste stvorili Harmsa, vi ste ga postavili na scenu, vi �ete ga i dalje postavljati na scenu. Kad �ete zavr�iti s njim i da li znate jo� ne�to da re�irate�? Upravo zbog toga �elim da objasnim da ja nisam stvorio Harmsa. Njegov koncept ostaje u pozori�noj umetnosti zauvek kao i vreme, ljubav, Bog i smrt i ja tra�im na�in da izrazim njegovu zamisao i da je prika�em tako da dirne gledaoce.�
Premijera predstave DOBAR DAN SONJA, SRE�NA NOVA GODINA, nastale prema prema komadima JELKA KOD IVANOVIH, Vedenskog i �EVA �ana Anuja, odr�ana je uve�e 17. marta 1994. Svojom veli�anstveno��u ova predstava izdvaja se od manje ambicioznih LA ETRE ICI i STARICA. Kor�unovas, slikar �ilvinas Kempinas i kompozitor Gintaras Sodeika daju komadu DOBAR DAN SONJA, SRE�NA NOVA GODINA duh dadaisti�ke opere. Na desnoj strani pozornice pu�i se ogromni zidni sat bez kazaljki koji vreme meri pirotehni�kom metodom. Za Vedenskog, vreme je su�tinska  zagonetka: �Ovde vreme juri kao mi��, mo�e se pro�itati na afi�i. Svet se na sceni transformi�e u ludnicu veliku kao anti�ki panteon. Sve je u skladu s tim: bolni�arka ubica, cini�ne sudije, eroti�ni roditelji, fantomski hor drvose�a i Petja i Sonja, brat i sestra od pet godina. Najzad, Sonjina odse�ena glava.
DOBAR DAN SONJA, SRE�NA NOVA GODINA je pri�a koja poku�ava da uspostavi ravnote�u, �to je mogu�e �vr��u, izme�u stvarnosti i ljudskog ja, ne samo rediteljevog, nego i svih prisutnih u publici. To je, tako�e, poku�aj da se potvrdi da su �rtva i d�elat jedno; da ne mogu da budu odvojeni jer predstavljaju suprotnosti i samim tim i jedinstvo crnog i belog. Pozornica jeste podeljena na crne i bele povr�ine kao i kostimi, ali tokom radnje dolazi do me�anja i �ini se da se crno i belo me�usobno dopunjuju. Crno na belom i belo na crnom postaje konceptualna kategorija, izraz smrti i ve�nosti.
Dvadesetogodi�njaci su 1982. pevu�ili arije iz LJUBAVI I SMRTI U VERONI, novoj muzi�koj komediji Eimuntasa Nekro�ijusa, nastaloj prema �ekspiru. DOBAR DAN SONJA, SRE�NA NOVA GODINA postaje, 1994. godine, me�u mladima kultna muzi�ka komedija koja nudi druga�ije re�i i ritmove, poma�u�i da se sa�uvaju i podr�e pravila stvarnosti. Ovde nema iluzije ni sentimentalizma. Postoji samo �ivot teatralizovan do apsurda i na sceni pretvoren u zloslutnu stvarnost. Egzistencijalna anksioznost postaje egzistencijalni u�as. U�as vremena koje je postalo nepomi�no, obele�eno uzdasima, zvucima i destruktivnim humorom koji podsti�e potrebu za skladom.
Stvarnost i ma�ta, �ivot i smrt, zlo�in i kazna, drama i farsa, tragedija i neuravnote�enost, lirizam i lakrdija pokazuju odakle reditelj polazi prilikom izbora tema za komade koji �ine trilogiju i �ime se slu�i prilikom stvaranja njihove neponovljive forme koja zadivljuje estetskom �istotom, ali u�asava beskompromisnom istinom izvu�enom iz nekog kutka podsvesti.
�Sudbine umetnika OBERIU-a za mene su znaci i kategorije koje se mogu iskoristiti za osmi�ljavanje prostora za umetni�ku slobodu kao i slobodu ljudskog bi�a uop�te. Mo�e li se taj prostor izmeriti? Da li je beskona�an? Da li je apsolutno ograni�en dru�tvom, sudbinom, vremenom i smr�u? Ova pitanja su va�ne etape trilogije�, ka�e Kor�unovas. Svi likovi iz trilogije su zato�enici unutra�njih tamnica, sopstvenih strahova, ko�mara i strepnji. Svojim poku�ajima da se oslobode, ne toliko na paradoksalan i apsurdan, koliko na surov i drzak na�in, izazivaju smeh publike i navode svakoga od nas na tragove mogu�eg unutra�njeg oslobo�enja. Upravo to �ini ove komade druga�ijim od svih tipologija i pesni�kog jezika, koji je do tad bio zajedni�ki svim pozori�tima, i dovodi ih na samu granicu propisanog pozori�nog jezika u Litvaniji, gde ostaju kao meta-jezik Kor�unovasa i jedinstven individualni fenomen. Ovim svojim komadima reditelj je nastupao po me�unarodnim festivalima.

Trobojna slina (1997�1998)

Njene boje su �uta, zelena i crvena, iste one koje se nalaze na litvanskoj zastavi. Napad na ikone? Kor�unovas je revolucionar, ali ne po svojim shvatanjima; pre bi se reklo da se svojom neverovatnom iskreno��u svrstao me�u anarhiste. Iskrenost je revolucionarna, zato �to se pojavljuje kad joj se najmanje nadamo.
Posle 1994. litvansko pozori�te tra�ilo je �du�evni mir�. Shvatanje prethodne generacije reditelja da je ��ivot obaveza� postavilo je na scenu �heroje svakodnevice�, li�ene bilo kakvih posebnih kvaliteta, koji ne u�estvuju u borbi koju zbog ideala i morala li�nost vodi s gomilom. Velike promene su po�ele, ali umetnici, osetljivi na promene u stvarnosti, bili su ube�eni da je jedna ideologija ustupila mesto drugoj. Opet je izgledalo mogu�e nastaviti borbu protiv sistema pora�avaju�eg za umetni�ku individualnost. Vreme je pro�losti i njenim herojima oduzelo status mita. Ali, na povr�inu izlaze novi i autor, nemaju�i drugog izlaza, antiheroje uzdi�e do bo�anstva. Njima ne preti propast ideja i njihova priroda se ne menja. Zahvaljuju�i svojoj stabilnosti i ulozi dru�tvene maske, antiheroji svedo�e o svom konfliktu s vrednostima koje se menjaju. Jonas Vaitkus, koji je upravo tu smenu heroja prikazao u komadu MIGEL MANARA Oskara Milo�a, postavlja komad SELO STEPAN�IKOVO I NJEGOVI STANOVNICI, po romanu Fjodora Dostojevskog, osmisliv�i ga kao najgroteskniju satiru dana�njeg dru�tva. U litvanskom pozori�tu Jonas Vaitkus je seizmograf socijalnih promena. Oskaras Kor�unovas je njegov u�enik. Njihova estetska na�ela su druga�ija, ali njihova shvatanja sveta �esto se podudaraju. Ta shvatanja su revolucionarna i dijagnosti�ka, ali ne destruktivna. Pozori�te mo�e samo da postavlja dijagnozu i da tako uti�e na promenu mi�ljenja. Takva je njegova priroda. Umetnost, uop�te, uvek se bori protiv morala i priznaje ga samo onda kad se on nalazi iznad dobra i zla.
Preispitivanje vrednosti i prelaz iz jednog sistema i jednog sveta u neki drugi, zaokuplja generaciju litvanskih tridesetogodi�njaka poslednje decenije 20. veka. Usled potpunog manjka prilagodljivosti moglo se tada pribe�i pasivnom otporu, ili su se mogle ismevati vrednosti koje su izgubile svaki smisao. Mladi litvanski umetnici odabrali su pozori�nu formu koja sadr�i istorijske i kulturne arhetipove. Ta forma izvrgla je ruglu prethodne moralne tabue i idealizam i potvrdila poreklo aktivnog otpora. Trenutak je zahtevao efikasnost i preciznost, a period u kome se to doga�alo tra�io je i jasan stav.
Kor�unovas je 1997. pozvao Sigitasa Parulskisa, pesnika i prevodioca Harmsa i Vedenskog na litvanski. Njegovo vi�enje sveta blisko je rediteljevom: obele�eno tragedijom, osetljivo na okru�enje i na metamorfozu svoje generacije. Parulskis je pripremao novo delo i njegov lirski heroj bio je, u to vreme, u potrazi za sopstvenim identitetom, u okru�enju koje je svoj identitet izgubilo.
�Klju� ove predstave i igre na kojoj se ona zasniva jeste �elja da se se�amo onog �ega je, mo�da, nemogu�e se�ati se�, izjavio je Kor�unovas pre premijere. �Ovaj komad nije traganje za izgubljenim vremenom, ve� namera da se prona�u su�tinske stvari koje bi mogle biti skrivene negde u izgubljenom vremenu. To, me�utim, nije na�a granica i mi idemo dalje. Ube�en sam da uz pomo� pozori�ta mo�e da se putuje i da se osete iskustva kao, na primer, ro�enje ili sudbina jednog molekula. Poku�avam da pre�em Rubikon: to je vertikalna linija komada. Ovaj je veoma razli�it od prethodna tri: ta dela imala su lepe praznine i ja sam poku�ao da se igram apstrakcijama, ljubavlju, smr�u, me�aju�i ih kao karte. Ono �to �e ovaj komad, verovatno, povezivati s ostalima jeste manipulacija vremenom. Vreme je veoma va�an elemenat u mojim komadima. Scena je magi�ni kvadrat na kome vreme mo�e da trpi razli�ite metamorfoze. Uop�te, krajem ovog drugog milenijuma, �ivimo u jednom �udnom momentu u kome se pro�lost, sada�njost i budu�nost naglo prekidaju i ponovo zapo�inju. Pro�lost mo�e da iskrsne posle budu�nosti, to je obele�je na�eg vremena��
P.S. DOSIJE O.K. je komad �iji simboli�an i vi�ezna�an naslov pokazuje revolucionarni duh epohe. Moderni mit, zahvaljuju�i re�iji, po�iva na ideolo�kim i kulturnim promenama i na tragediji ljudskog postojanja koja, neminovno, ide uz njih. Re�ija tra�i, ne samo da to�ak istorije pregazi sudbinu nego i da se istorija nametne kao sudbina koja ili mora sama biti �rtvovana, ili se mora, u bolovima, osloboditi suvi�ne pro�losti. Izgleda da lirski heroj komada P.S. DOSIJE O.K. sin, student i vojnik pre�ivljava isto �to i, nekada, Atinjanin koji posmatra kako kultura Rima uni�tava vrednosti preno�ene vekovima s kolena na koleno. Dobitnici su oni koji name�u novi sistem vrednosti i koji, kao Avram, �rtvuju svog sina novom bogu. Iste godine, Eimuntas Nekro�ijus postavlja �ekspirovog HAMLETA, u kome duh oca prisiljava sina da se �rtvuje njegovim ciljevima: pro�lost se ovde pojavljuje iz drugog ugla, u vrlo �ivom obliku i usmerava sudbinu u �eljenom pravcu. Pro�lost nikome ne dozvoljava da je zaboravi.
Sigitas Parulskis �ne izvr�e� samo pri�u o Avramu i Isaku. Sin �rtvuje oca; otac, kao predstavnik starinskih pogleda i ideolo�kih vrednosti, nalazi se na smetli�tu na kojem �e, tokom predstave, biti bacano sve vi�e i vi�e �ubreta i le�eva. Glavni junak komada je Isak koji poku�ava da razjasni �ta je Avrama nagnalo da bogu ponudi takav poklon. I sam Isak, na kraju po�ini zlo�in. Junakovo iskustvo puno je krvi, vi�enje u �koli, vojsci, obrazovnim institucijama i na ulici, pro�eto je poslu�no��u i ropskom pokorno��u, patnjom i �utanjem, nadom i gubitkom iluzija. To iskustvo je va�nije i ima vi�e vrednosti u o�ima onih koji su u�estvovali u stvaranju komada, nego izgubljena vera. Iskustvo je istina, ono nije ni re�, ni slogan.
�A �ta s onima koji se vra�aju na period trobojki s po�etka perestrojke, �ta s nadom koja se podudara s gubitkom iluzija, �ta s  idealizmom i pragmatizmom koji zaslu�uju isto toliko po�asti�?�, pi�e Rasa Pauk�tite povodom predstave. �Slina �ute, zelene i crvene boje curi iz nosa junaka. Da li on to upravo pla�e, ili je dobio kijavicu? Ova scena ne predstavlja, u pravom smislu re�i, prezir ideala. Pre �e biti da je re� o junaku dana�njice koji ne veruje vi�e u ideale svojih roditelja i tra�i novu veru, �to ga navodi da po�ini tragi�an izbor.
Na kraju komada, junak, koji je upio iskustvo dece �plave rode� upore�en je s anti�kim stubom.�
Dekor za P.S .DOSIJE O.K., koji je realizovao slikar �ilvinas Kempinas redstavlja smetli�te obojeno prozirnom zelenom koja podse�a na nepokretnu mo�varu koja sve guta. Likovi su informati�ki mutanti, koji se isti�u agresivno��u i surovo��u. Anegdotski humor je na ivici da, u svakom trenutku, izazove eksploziju o�ajni�kim krikom, dok je �iroki otvor na sredini spreman da taj krik proguta. Pogled na scenu podse�a nas na ekran, ali, zahvaljuju�i iluziji radnje, publiku privla�i taj svet. Svi mu mi pripadamo i na�e iskustvo nije ni�ta manje od iskustva mladi�a; ne mo�emo mu, dakle, biti sudije. Nema mesta moralnim poukama, tu�ioci i optu�eni u istom procesu.
Ujedinjuju�i jednu generaciju, komad ju je odvojio od druge: mladi� se bori protiv vetrenja�e, ili protiv trobojne ideologije �ija je �rtva i sam postao. Nemogu�e je ubiti, ne pro�lost, nego sada�njost. Vreme menja lica, a ideologija menja mentalitet. Na premijeri ovog komada bili su i predstavnici ministarstva kulture; uvre�eni tvorci nacionalnog teatra nisu prona�li ni�ta od pravila dramaturgije ni u tekstu, ni u samom izvo�enju. Zapazili su samo haoti�nu i razorenu formu, koja je na pozornici dostigla vrhunac svog vizuelnog i emocionalnog iskustva.
Skandiraju�i: �Ceo svet je le�� Za�to bismo morali da volimo mrtve?�, sa svojom trilogijom, Kor�unovas se na�ao na pragu sopstvenog stila i sopstvenih tema. Da li �e nastaviti i zadr�ati reputaciju buntovnika? Ili �e podle�i rutini koja vlada na Nacionalnom konzervatorijumu, najve�oj i najva�nijoj sceni u Vilnusu koja je privukla i uni�tila mnoge buntovne umetnike? Samo nekoliko godina ranije, reditelj Jonas Vaitkus, tada direktor, bio je otpu�ten po volji Ministarstva kulture. Njegov naslednik, Rimas Tuminas, najavio je unutra�nju reformu, ali nije uspeo da povrati ugled ustanove. Kor�unovas, tada po�etnik, ali ve� deo kulturnog �ivota Vilnusa, rade�i sa svojim prijateljima studentima i s ljudima koji su delili njegove ideje bio je prisiljen da napravi izbor. Ideja, luda za ono vreme, sazrela je u njegovoj glavi: boriti se do kraja i pisati samo za sebe, utoliko pre �to je P.S. DOSIJE O.K. ve� delovao kao tempirana bomba.
Poslednji komad u re�iji Kor�unovasa pod okriljem Konzervatorijuma Nacionalnog pozori�ta, bio je ROBERTO CUKO Bernara-Marije Koltesa (prvo prikazivanje 17. januar 1998).
�Oduvek sam bio zainteresovan za jedan pozori�ni aspekt: mogu�nost da se izrazi ono �to ne mo�e da se prenese re�ima i da se stvori tajanstvena unutra�nja komunikacija publike i scene. Razlika izme�u re�i i pokreta, ba� kao i izme�u re�i i slike je, za mene, veoma va�na. Ona olak�ava uvo�enje novih zna�enja. Na primer, u sceni ubistva majke, vidimo oglasnu tablu na kojoj pi�e: �Ubistvo majke�, dok na pozornici prisustvujemo ra�anju deteta koje se odvaja od maj�ine utrobe: vreme je za sina da ode i osamostali se. Par majka�sin li�i na pu�a i njegovu ku�icu. Cuko puzi s majkom na le�ima. Ne ubija je, ali se i�unja iz nje. Tako napu�ta dom� Vizuelno izra�avanje, pokret i koreografija imaju zadatak da oslobode prostor za nova zna�enja pomo�u kojih se mo�e aktivno komunicirati s publikom tokom interpretacije pokreta i re�i. To je ono �to, po mom mi�ljenju, �ini pravo pozori�te.� (Kor�unovas)
Sedam godina pa�ljivog slu�anja i pronicljivog posmatranja promena �iji se znaci ve� ogledaju u evoluciji zapleta i likova njegovih komada, u putovanjima i me�unarodnim festivalima s kojih se vra�ao oven�an pohvalama, nagradama i novim idejama i taj ose�aj da nam vreme izmi�e postajao je sve ja�i, sve to je, �ini se, uverilo Kor�unovasa da je do�ao trenutak za druge teme i druge komade. Generacijski jaz ga je izjedao: bilo je mogu�e prikazati se samo u tom svetlu. Komadi OBERIU-a izgledali su, 1997, kao da ostaju na ivici ponora, dok je mladi reditelj, koji se ukrcao bez sigurnosnog pojasa, ve� pre�ao na drugu stranu. Preko komada ROBERTO CUKO, 1997, taj ponor se materijalizuje u vidu ogromne rampe za vo�nju rolerima gde jedina osoba, de�ak u radnom odelu, odvojen od majke, balansira kao zidni sat. Kao Cukov dvojnik koji, me�utim, niti sudi, niti ubija.
Prelazak s komada u okvirima OBERIU-a na P.S. DOSIJE O.K. i ROBERTO CUKO ukazuje na pad reditelja s kule od slonova�e pravo u Zemlju greha. Iako je ROBERTO CUKO romansirani komad koji ne li�i na reditelja (�ak je i buntovnik bez razloga romansiran), radi se, ipak, o nepristrasnom pribli�avanju stvorenjima bez lika i imena koje svakodnevno sre�emo kako lutaju izvan granica moralnih na�ela. Ovim komadima Kor�unovas osporava svoje kolege prethodne generacije, koje pitanje vremena koje se menja re�avaju kroz prizmu stvarnosti, i suprotstavlja svoje Hamlete njihovim: antiheroji pod uticajem dru�tvenih promena koji su tretirani kao zlo�inci samo zato �to su druga�iji.
Stvarnost se pojavljuje na sceni ROBERTA CUKA preko sinteti�kih slika u boji, tehno muzike, dima koji gu�i i sjaja metala. U sredini pozornice nalazi se ogromna �eli�na rampa na kojoj zalet hvata jedan usamljeni kliza� i po kojoj se Cuko penje i silazi. Vidljivi su napetost, brzina i pokret. Ose�a se �e� za �ivotom i njegovom ubistvenom strogo��u. Za svoje okru�enje, Cuko je nesre�a koja dolazi neo�ekivano da zadovolji najskrivenije ose�aje. On je uzrok, oru�je, cilj i posledica; spoznaja se nalazi u dubinama u koje Kor�unovas prodire brzinom pu�a.
Biti svedok zlo�ina zna�i u�estvovati u nekom policijskom �ou-programu: reditelj od komada pravi javnu reporta�u i scenama daje podnaslove koji mogu da se vide na ekranu. Cuko, koga igra Saulius Mikolaitis izgleda kao da postoji i ne postoji. To je istovremeno  umoran i prepla�en mladi� i lice delinkventa na fotografijama u ogromnom ramu koji se okre�e na pozornici.
Jurate Paulekaite, nova scenografkinja, uvodi druga�iju estetiku komada. Muzika Gintarasa Sodeike, uobi�ajenog kompozitora u Kor�unovasovim predstavama, zvu�i ovaj put izve�ta�eno i zastra�uju�e. Na afi�i predstave reditelj je zabele�io: �Cuko je mit. Zbog toga ova predstava nema samo jedan smisao. Cuko je razbijena iluzija besmrtnosti.� Ne�to sli�no rekla je i Jurate Paulekaite: �Imamo potrebu da se suprotstavimo vremenu i, neizbe�no, da razumemo stvarnost onakvu kakva ona jeste. Koltes na jasan, strog i surov na�in govori o krizi dru�tva. Na�a civilizacija ide ka samoubistvu i planeta muza ide ka samoubistvu. Cuko oplemenjuje svu krivicu koja lebdi u vazduhu. On je kao munja, antiheroj koji apsorbuje krivicu i postaje �rtva iskupljenja. �ini se da, dodaju�i sve zlo�ine koji lebde u vazduhu jednoj osobi, osu�uju�i je i �rtvuju�i, dru�tvo mo�e da se pro�isti��
 Kor�unovas i njegova ekipa napu�taju, 1998. godine, Nacionalno dramsko pozori�te Litvanije da bi osnovali  Pozori�ta Oskarasa Kor�unovasa (OKT), odnosno sopstvenu nezavisnu trupu. Svaki naredni komad va�i�e, ubudu�e, kao manifest njegovog pozori�ta i potvrda njegovog imena. Reditelj, prema tome, postaje odgovoran i za logo ovog teatra: to �e biti Harmsov hijeroglif, krug s ta�kom u sredini.

�Pre svega novac�� (1999�2001)

Ovo su prve re�i Biblije, prema Brajanu, jednom od likova iz predstave SHOPPING AND FUCKING Marka Rejvenhila koju je Kor�unovas postavio na scenu svog novog teatra 1999. Pozori�te bez krova, bez scene i sale za probe, bez foajea gde bi se okupljala publika. Ljudi koji su u�estvovali u ovom pozori�tu, me�u kojima i Jurate Paulekaite i kompozitor Gintaras Sodeika, smestili su se u jednoj kancelariji Nacionalnog pozori�ta. Ta kancelarija postala je njihov administrativni �kutak�. Reditelj je radio na putovanjima, u svojoj ku�i, na ulici, u barovima. Probe su bile organizovane na razli�itim mestima po gradu, a predstave su igrane ili u maloj sali ili na velikoj sceni Nacionalnog pozori�ta. Ta mala sala lansirala je ovog reditelja. Postala je, u izvesnom smislu, scena Oskarasa Kor�unovasa. Reditelj je nekoliko godina stvarao svoj  pozori�ni jezik, jer postojanje posebnog jezika potvr�uje postojanje posebnog pozori�ta. Litvanci imaju obi�aj da zovu �pozori�tem� skup predstava onih reditelja koji rade druga�ije i �ije delo nosi li�ni pe�at. Pozori�ta Vaitkusa, Nekro�ijusa i Tuminasa nisu trupe, nego stvarala�ke filozofije, stilovi i poseban scenski jezik. Nakon trilogije OBERIU, pojavljuje se i pozori�te Kor�unovasa, �etvrto po redu, zrelo��u izraza ravno prethodnima.
Prvi komad OKT-a bio je manifest novog teatra. �Pozori�te je postalo sli�no kulinarskoj ve�tini stvorenoj za gurmane prefinjenog ukusa. Sve je apstraktno, scenografija i kostimi, ideje i moralni koncepti�, izjavio je reditelj pre premijere. �I glumci, dakle, glume apstraktno; njihove veze su apstraktne; apstraktan teatar publika ne razume, ali pozori�te mora da postoji ovde i sada, mora da komentari�e ono �to se sad doga�a i da to prevede na razumljiv jezik i formu. SHOPPING AND FUCKING je danas, po svojim politi�kim i dru�tvenim pogledima, jasan komad. On pokazuje najru�niju stranu dana�njice: sve mo�e da se proda i kupi, �ak i moral je na prodaju. Rejvenhil je napisao komad u isto vreme surov i veoma ljudski. Ljudski, zato �to je naterao gledaoce da druga�ije posmatraju najgore postupke, dostojne najcrnjeg prezira, kao i uzroke takvog pona�anja�.
Na prvi pogled izgleda kao da u komadu SHOPPING AND FUCKING reditelj otkriva teme litvanskog teatra �ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Litvanski romantizam dosti�e tada vrhunac svoje konfliktne prirode, a re�enje konflikta je u izboru na�ina na koji se mo�e predstaviti ljudsko bi�e s njegovim unutra�njim svetom i onim �to ga uslovljava, odnosno spoljni svet. Govoriti o stvarnosti onakvoj kakva je ona zaista, nije vi�e mogu�e. Reditelji su, dakle, odabrali tre�i na�in: predstaviti spoljni svet simbolima, alegorijama i metaforama, a unutra�nji svet dihotomijama romantizma. Slike spoljnog sveta, koje �e postati znaci i simboli prizivaju�i najdublju stvarnost i poku�avaju�i da izraze ljudsko bi�e u njegovoj celovitosti, pojavljuju se i, vremenom, dobijaju novu snagu. Litvansko pozori�te iz sovjetske epohe bilo je dru�tvena kritika samo iz jednog ugla: polo�aj heroja-protagoniste koji je u opoziciji sa svojim okru�enjem odgovara polo�aju dru�tveno anga�ovanog teatra.
Nova dramaturgija s kraja 20. veka ne razlikuje se od one iz sedamdesetih godina samo po temama: novi postrealizam ne odbacuje umetni�ke koncepte. Stvarnost uvek prevazilazi ono �to o njoj misle savremenici, a umetnik stvara ono �to mi vidimo kao stvarnost. �Zamislimo�, to je najva�nija re�. Kor�unovas ne ose�a taj paradoks, �ak i kad se njegovi realisti�ki komadi dvoume izme�u apstraktne realnosti i one koju samo on vidi i zami�lja.
Kor�unovas 1999. hvali �moderan pozori�ni jezik usagla�en s ritmom dana�njice, stvaraju�i tako mit o modernom �oveku i izazivaju�i gledaoca na mogu�u pobunu, mogu�u akciju i neki drugi �ivot�. To mnogo podse�a na stav Artoa, jednog od najomiljenijih Kor�unovasovih autora. Da li je taj stav realisti�an, blizak pozori�nom realizmu? Verovatno ne. Iako se SHOPPING AND FUCKING pojavljuje kao kriti�ka analiza dru�tva, moderan scenski jezik utemeljen na prepoznatljivim znacima, ovde je element mnogo va�niji od imitacije stvarnosti. Komadi Rejvenhila i, ne�to kasnije, Marijusa fon Majenburga, uklapaju se u prirodu Kor�unovasa kao i u njegov teatar. SHOPPING AND FUCKING i LICE VATRE Marijusa fon Majenburga, komad koji je 2000. nastao od novog realizma zastupljenog u pozori�tu OKT, ujedinjuju oblik dekorativnog pozori�ta sa brilijantnom socijalnom osnovom u jedinstven dramski oblik.
Kor�unovas je pozori�ni direktor do sr�i. Prema tome, njegove predstave i likovi u njima trpe paradoksalnu metamorfozu: drasti�ne senke svakodnevnih situacija na sceni razvijaju se u metafori�ka uop�tavnja, kvazifotografski realizam transformi�e se u simbolisti�ki i apstraktan realizam, a definicija dru�tvenog prostora postaje stvaranje mita. Ovde, svakako, le�i tajna popularnosti neorealisti�ke dramaturgije: neki reditelji koriste je kao barjak dru�tvene kritike i aktivni instrument borbe; drugi je koriste da bi utvrdili zla civilizacije; kona�no, ima i onih kojima ona slu�i kao materijal za pravljenje novih oru�a pozori�nog izraza i izvo�enja. Svrstala bih Kor�unovasa u ovu poslednju grupu, iako je on sam ube�en da njegove predstave dovr�avaju misiju od izuzetne va�nosti za re�avanje problema na�eg vremena.
U predstavama SHOPPING AND FUCKING i LICE VATRE iznena�uju poku�aji reditelja da unese neku veliku promenu, a taj poku�aj ima sve dramske osobine, kao i likovi �ije se farse i slabosti tokom radnje otkrivaju: neki poku�avaju da se odupru razaraju�em uticaju okoline, dok se neki ose�aju nemo�ni u sukobu s njim. Ta ranjivost i ta snaga nisu u otvorenom sukobu s okru�enjem, ali su pokazane kroz odnose me�u likovima. Pre �e biti da su ljudske karakteristike likova, a ne socijalna definicija svakog od njih, pokreta�ka snaga konflikta u komadu. Buntovnici bez razloga, po svojoj prirodi, iskreni i otvoreni revolucionari bore se sa svetom i dru�tvom svojim sopstvenim oru�jem. Zbog te borbe, dospevaju na marginu �normalnog� dru�tva, mada su pravi razlozi tome samo�a i ljubav kao krajnji cilj. Svako na svoj na�in tra�i ljubav, razumevanje i toplinu ose�anja. Tra�e svoje mesto na svetu i ne�to u �ta �e verovati. Ponovo grade uni�tene iluzije. Svi su oni luckasti mladi ljudi, blago �uvrnuti�, koje je vreme slomilo.
Ne znam vi�e ko je rekao da postoji institucionalna fantastika i fantastika prikrivenih misli. Prva uni�tava principe reda, kvari ravnote�u i elimini�e logiku. Sve to po�iva na su�tini gubitka i panike. Druga signalizira pukotine koje se jo� ne vide, predose�aj opasnosti i pretnju od ne�eg �okantnog �to �e se desiti upravo na onom mestu koje, na prvi pogled, izgleda sigurno. U svojim predstavama Kor�unovas koristi oba ova oblika fantastike. Jedan je vidljiv na sceni, predstavljen oblikom i rasporedom dekora i gluma�kom igrom. Spolja gledano, igra Kor�unovasovih glumaca zasnovana je na emocionalnom stanju koje proizlazi iz iskustva neke ekstremne situacije: to stanje je psiholo�ki uve�ano, ponekad �ak do histerije. Ta stanja se izuzetno brzo menjaju, jer nove situacije, jo� konfliktnije, stalno ih dopunjuju i to je jedna od glavnih crta savremene dramaturgije. To iskustvo, prikazano na sceni, jednako je onom �ivotnom. Prema tome, od glumaca se zahteva, u isto vreme, ose�ajan i neodre�en izraz, koji ne treba da bude jednak samo �ivotnoj istini, nego i da bude upe�atljiv na sceni. �Igrati� je stra�no te�ko i zbog toga su glumci veoma mladi, sposobni da brzo menjaju emotivna stanja, ali se i usu�uju da prekr�e unutra�nje tabue.
�Moram prevazi�i samog sebe�, izjavio je Arunas Sakalauskas, koji igra Marka u SHOPPING AND FUCKING. Emotivno poistove�ivanje sa svojim junakom ipak je samo prvi korak. Drugi je rastojanje koje mo�e da zavara emocionalni i racionalni ugao ideje komada i lika koji je u njemu predstavljen. To podse�a na Brehtov �Verfremdungseffekt�, ali to je zami�ljeno u jednom mnogo �irem smislu, a publika ima pravo da izabere: da potra�i poznate  situacije i karakterne crte s kojima mo�e da se poistoveti ili da se ogradi i da ne vidi ni�ta osim elemenata  stvarnosti predstavljenih na sceni. Na taj na�in, vi�enje �sada�njosti� i �ljudskog� ozna�eno je kli�eima dru�tvenih odnosa, polnim i socijalnim odre�enjima i dimenzijom vremena koje se stalno menja i izmi�e; preko relativnosti pro�losti i budu�nosti, i naravno, hijerarhijom moralnih vrednosti. To vi�enje izaziva i izaziva�e pesimizam, a to je mo�da zbog aure teatralnosti i teatralizacije koja lebdi nad komadima, auri koja ima svoje mesto u filozofiji Kor�unovasa. Ta aura uti�e na stepen relativnosti komada koji nikad nije �na nuli�.
�Mislim da se predstava ne mo�e za�eti na radnom stolu. Da bi se izvuklo vino iz gro��a i da bi se sakupilo iskustvo za jednu predstavu neophodno je svakodnevno na tome raditi. Svakog dana iskrsne ne�to novo �to budi novu inspiraciju u nama. Probe su ne�to najdragocenije za mene. Verujem, pored toga, da nema vremena za �ekanje i imam potrebu da ponavljam sve vi�e. Volim da radim, ne samo jedan, nego i vi�e komada istovremeno. Bio bih, me�utim, nesposoban da postavim pet komada, na primer, u nekom dr�avnom pozori�tu. Ovo je bila prva sezona i po�etak i osmi�ljavanje repertoara bilo je va�no za nas. Tokom stvaranja predstava organizovali smo i strukturu i administraciju na�eg teatra. Dospeli smo dovde i sada imamo dobru ekipu sposobnu da organizuje turneje, reklame i probe. Na na�em repertoaru sada ima osam predstava i igramo u punim salama i u Vilnusu i u inostranstvu. Idemo na mesta koja imaju sale�� (Kor�unovas, 2002)
�ekspirov SAN LETNJE NO�I, 1999, Bulgakovljev MAJSTOR I MARGARITA i LICE VATRE Marijusa fon Majenburga 2000, PARAZITI Marijusa fon Majenburga i CRAVE Sare Kejn 2001, Sofoklov KRALJ EDIP 2002: OKT sada nudi repertoar velikog pozori�ta; 2003. SAMO�A U DVOJE, Sigitasa Parulskisa.

U po�etku be�e radnja (2000�2002)

Logo OKT-a jeste Harmsov hijeroglif. Pro�la je decenija od vremena kad je Harms imao uticaja na reditelja.
�Izgleda da je on predvideo aktuelnu situaciju u kojoj se nalaze mladi umetnici u Litvaniji. Smeje se sebi i svetu sa suzama u o�ima. Njegov rad je ispovest po�tenog i �asnog �oveka. To je va�no za moju generaciju koja je bila gurnuta u istorijske okolnosti: pozicija u kojoj, istovremeno, ose�a� kajanje i duboku ube�enost u svoju ispravnost. On je za nas bio kao brat u to vreme kad nikakva prava nisu postojala.� (Kor�unovas, 1993)
Harmsov hijeroglif je �znak-meta-energija, centar-prostor-praznina�. Po kriti�aru Ramuneu Marcinkevi�iuteu �OKT zaslu�uje takav znak: ovo pozori�te odredilo je svoju metu i ovo pozori�te ve� funkcioni�e kao centar energije.� Ovaj znak je su�tina realne umetosti onakve kakva je ona za umetnike OBERIU-a, njenih rezervi energije koja raznosi svakodnevicu i mitove koje ona stvara. Centar sveta je svuda i nigde, njegova slika je krug. Nigde: krug i centar su Bog koji je svuda i nigde. To je ideja Nikole de Kija.
Me�utim, nije li Kor�unovasov Bog slep i gluv? Smrt Boga, po Ni�eu, ra�a Nat�oveka, a likovi heroja i antiheroja u njegovim komadima su nadljudi obele�eni tragedijom svog postojanja. Tragedija nastaje u trenutku kad se shvata da Bog ne postoji stvarno, da je on svugde i nigde. Zapravo, on postoji, ali je neaktivan. �ivot mladih u P.S. DOSIJE O.K. ve� je obele�en tragedijom, a ROBERTO CUKO se pribli�ava tajnama savremene tragedije. Sigitas Parulskis, koji je ROBERTA CUKA svrstao u tragedije, poziva se na hor koji ubija i biva ubijen.
U SHOPPING AND FUCKING kao i u LICU VATRE i PARAZITIMA Marijusa fon Majenburga, ili u CRAVE Sare Kejn, koji su svi postavljeni s Povilasom Laurinkusom, izgleda da smo taj hor koji ubija i biva ubijen, mi, publika i da smo nesposobni danas da ostvarimo svoj cilj, jer smo postali obi�ni konzumatori bilo koje tragedije. Reditelj se bori protiv na�e ravnodu�nosti biraju�i moderne komade i uzdi�u�i dru�tvene konflikte na egzistencijalno uop�tavanje. Na taj na�in, verovatno, mo�e da se proceni i �realizam� Kor�unovasa: ritam i raspolo�enja svakodnevnog �ivota i potresi du�e koji, s vremena na vreme, provaljuju kao histeri�ni krik, ponekad se pojavljuju kao fantazmagori�na snovi�enja. To je alternativa, druga�iji izbor i osloba�anje slobode ma�te i lukave teatralnosti preko humora, anarhije i poezije.
Kad je nakon SHOPPING AND FUCKING reditelj pomenuo svoju nameru da postavi SAN LETNJE NO�I, svi su, s olak�anjem, odahnuli. Kor�unovas je gospodar sna na sceni i brutalne dru�tvene kritike nisu za njega najbolji izbor. SAN LETNJE NO�I bio je zapanjuju�i; nije imao ni�ta zajedni�ko sa tradicionalnim prikazom, �ak ni s prethodnim predstavama ovog reditelja. Za koga je, dakle, bio postavljen? Za radost igre, zarazne fantazije i pozori�nog duha.
Jedan od likova u TAMO BITI OVDE govorio je: �Ne mo�emo se jednom daskom ograditi od prirodnih fenomena.� U SNU LETNJE NO�I daska gradi pozori�te i prirodne fenomene od kojih se ogra�ujemo. Zajedno s glumcima taj aktivan i pokretljiv elemenat stvara ekstravagantne slike na sceni. �uma dasaka zamenjuje uobi�ajeni dekor. Daske se nose, okre�u, postavljaju, koriste kao pokriva�, skloni�e i sredstvo za komunikaciju. One su, tako�e, i zavesa, pozornica i gradske zidine. Daska registruje napomenu, oivi�uje scenu i pro�i��ava postupke, slu�i za pokret, za trambulinu ili za poskok, za krug ili opasan skok. Dijalozi likova lete i vra�aju se odbijaju�i se o daske, glumci �alju emocije likovima koje tuma�e njihovi partneri i publici, zahvaljuju�i daskama. �Telo je ma�ina, a glumac koji ga koristi je operater.� Mo�emo se prisetiti slavnog Mejerholjdovog principa biomehanike. �Rad� s daskama koji izvode glumci je mehanika, ali preko toga pribli�avamo se principima gluma�kog zanata i ma�ta publike je zagolicana. SAN LETNJE NO�I je suptilna prevara odraslih koji se vra�aju u igre iz detinjstva. To je najradikalnija interpretacija klasike.
�Kad sam bio mali, moje igra�ke bili su vrlo konkretni predmeti. Imao sam, naravno, potrebu za igra�kama, ali naj�e��e uzimao bih neku stvar�icu, olovku, na primer, i pokretao sam je i o�ivljavao onako kako me je vodila moja ma�ta. Moji roditelji su mislili da to nije normalno i hteli su da mi oduzmu te igra�ke. Nije im uspelo. S jednom takvom �eljom da se igram i to ne sam, ve� s mojim glumcima, ekipom i publikom, okrenuo sam se, prema tome, re�iji.� (Kor�unovas)
Ludak, zaklju�uje kralj Lir, nije mogao ili nije znao kako da odraste. Pozori�te je igra za �odraslu decu�; tako i ma�ta gledaoca mo�e da se zagolica: dovoljan je jedan znak, poziv i stvaranje po�inje. Glumce i publiku tada zahvata isti zanos ma�te i kolektivne energije.
�U pozori�tu me najvi�e interesuje trenutak kad kolektivna ma�ta po�inje da se budi. Pre po�etka svake probe, ve� imam ideje u glavi. Me�utim, ako one ne dopiru do ma�te ostalih, ako se ne menjaju i ne dopunjuju idejama drugih, po�injem da se brinem. Uop�te, one moraju da se razvijaju, uve�avaju i menjaju. Pozori�te nije fiksna umetnost, kao skulptura. Pozori�te ne stvara slike. To je �iv spektakl. Ideje koje ja predla�em moraju da o�ive. Ako do toga ne do�e, zna�i da one nisu bile dobre. Kolektivna ma�ta o�ivljava komad koji se onda predstavlja u kolektivnoj ma�ti publike. Gledaoci predstavljaju, u izvesnom smislu, model dru�tva, izvesnu zajednicu koja u�estvuje u kreativnoj �zaveri�. Nemogu�e bi bilo postaviti komad za samo jednu osobu.� (Kor�unovas)
OKT funkcioni�e kao laboratorija u kojoj se stvara i kao na�in �ivota: briga reditelja nije samo da postavi komad, nego i da prati njegov �ivot, da ga popravlja, da stalno ubacuje promene. Pozori�te je za njega organizam koji funkcioni�e svakog dana i koji razvija ma�tu i ose�anja: verni glumci nisu samo izvr�ioci nego i generatori ideja, koji, povrh svega, rade samo na tom mestu i tu stvaraju svoje najbolje uloge. Moglo bi se re�i da su sve predstave OKT-a pune zgusnute kolektivne energije. U njima je sve koncentrisano i ekstremno i svaki pokret je usmeren ka izra�avanju ljubavi, nasilja, smrti. Iza svega toga, me�utim, mo�e se na�i krhki lirizam i poetska figuracija. Iako je OKT scena ose�anja i ekstrema, za iskustvo autora, i publike, kao i Artoa, utemeljeno je na estetskim pravilima, pre nego na imitaciji �ivota: scenska stvarnost stvorena ovde uti�e na gledaoca kao potpuna umetni�ka stvarnost, stvarnost koja potvr�uje samu su�tinu teatra: otvoriti se onome �to je iza re�i, pokazati ono �to ne mo�e da se vidi. Zar nije to tra�io Arto kad je govorio da u  pozori�tu mora da se vodi ra�una o dvostrukoj struji: zami�ljenoj stvarnosti koja se u jednom trenutku spaja sa �ivotom, da bi se ve� slede�eg trenutka razdvojili. Kad se neki doga�aj, makar i najbanalniji transformi�e u ubedljivu scensku sliku, mo�e se govoriti o stvarnosti i poeziji pozori�ta gde su najstro�a forma i anarhija u saglasju. Anarhija je kao pra�njenje emocija i du�evnih stanja, uz pomo� humora koji omogu�ava iskrivljenu sliku stvarnosti da bi svako mogao da dodirne njene najdublje i najskrivenije nivoe. Iza teatralnosti Kor�unovasovih komada, mogu se uvek razlikovati tragi�no poreklo komedije i ekscentri�nosti: opasnost koju nalazimo u prirodi �ivota i znanja.
 Kor�unovas, 2000, postavlja svoju verziju HOTELA EVROPA i MAJSTORA I MARGARITE Mihaila Bulgakova za vreme u�e��a na TEOREM-u, na festivalu u Avinjonu. Slede�eg leta, predstavlja LICE VATRE u Francuskoj. Fanatik, nikad umoran od istra�ivanja i eksperimentisanja, postao je, tako�e, redovni posetilac me�unarodnih festivala.
�Da li ste ikada osetili da me�unarodni uspeh i koli�ina pa�nje koja vam je upu�ena dobijaju na kvalitetu?�, pitao ga je Roman Dolzhanski, moskovski pozori�ni kriti�ar u novemrbu 2002, kad je LICE VATRE bilo prikazano na festivalu NET u Moskvi.
�Da. Prvi put je to bilo davno, kad sam po�eo da radim Harmsa. Zatim se, na neki na�in, sve smirilo. Ponovo sam osetio taj momenat pro�le godine u Avinjonu kad smo igrali MAJSTORA I MARGARITU. Shvatio sam da na� teatar postoji i da je poznat. Danas, uspeh je postao rutina. Nisam licemer, nego sam smiren. Uspeh je kratkotrajna stvar: pozori�te �ivi u granicama odre�enog vremena i sve se brzo zaboravlja. U najboljem slu�aju, samo mitovi koje je autor koristio gube trku s vremenom. To nema veze s pozori�tem. Ipak, publika je, do sada, uvek reagovala i smatram da je ovaj posao zanimljiv.
� Bojite li se neuspeha?
� Naravno. Stalno. Ne�u preterati ako ka�em da je to uvek prisutno.
� �ta je, po va�em mi�ljenju, su�tina re�ije?
� Upoznavanje. Otkrijete fenomenalnu crtu, li�nost nekog glumca, i �elite da gledaoci to, tako�e, vide. Upoznavanje i prepoznavanje. To je su�tina. Uop�teno gledano, to je posao zlo�inca. Ako nema zlo�ina u pozori�tu, to zna�i da se u tom pozori�tu ni�ta ne doga�a. Na sceni, mora postojati corpus delicti��
MAJSTOR I MARGARITA Mihaila Bulgakova je najslavnija predstava Kor�unovasa. Najpre je to bila i njegova predstava o kojoj se najvi�e diskutovalo. Roman i predstava krenuli su razli�itim putevima. Ono �to je reditelj prikazao na sceni bilo je jednako novom romanu, romanu pisanom za scenu.
Kor�unovas je o tome sanjao �itavu jednu deceniju. Trenutak je do�ao i on je podelio ideje s Nekro�ijusom. Ovaj mu nije preporu�ivao da postavi to delo: �Predstave moraju da se �ire i da budu korektno postavljene: put reditelja je dug maraton. Ako predstava ispadne lo�e uvek mo�ete da unosite ispravke i da se inspiri�ete da unesete neke promene. Ovaj bi, me�utim, ostao lo�, jer gra�a od koje je sastavljen ne mo�e korektno da se predstavi na sceni. A i ako ispadne dobro? �ta dalje?�
Kor�unovas je potvrdio da je ostvario svoj san da postavi neka pitanja prorocima i dru�tvu zahvaljuju�i tom komadu: �Kao u RUBLJOVU Andreja Tarkovskog gde mladi� pokre�e zvona i ljudima se dopadne zvuk koji ona proizvode. Ali okre�u se i udaljavaju, dok mladi� grca u suzama, jer bilo kakvo odobravanje, aplauz ili obo�avanje mogu da povrede umetnika. Bulgakovljev  Majstor zna �ta je bilo �rtvovano i �injenica da su rukopisi pali u zaborav ga vre�a. Komad je ro�en. �udo se dogodilo i ni�ta se nije promenilo niti �e se promeniti. To je stra�no. Zbog toga ose�am izvestan �ok i bol. S druge strane, me�utim, ve� sam malo ja�i i ove poslednje godine su me u�inile neustra�ivim. Mogu da nastavim da re�iram bez straha od neuspeha.�
MAJSTOR I MARGARITA je predstava koja po�inje i zavr�ava zvukom bacanja papira: rukopis Majstora nije izgoreo. Slika kruga uti�e na cikli�nu kompoziciju: ono �to po�ne, nema kraja. Likovi, linije intrige i ponavljani znaci izgledaju kao da se okre�u oko iste ta�ke, vrtlog vremena i prostora od koga se treba �uvati, dugo nakon smirenja, iluzija kruga koji se pomera, otvara. Sto, stolice, likovi koji se razme�taju po krugu, Margaritin uzlet, kao da se uzdigla iz nevidljivog dna nekog kru�nog bunara, samo poja�avaju tu iluziju. Vrtlog, sa sposobno��u da usisava i izbacuje, isti�e, ne samo psihi�ko nego i fizi�ko: to je strah od nepoznatog koji menja stvarnost u �izofreni�no buncanje.
Sredi�nji momenat pri�e o Majstoru i Margariti je Voland i njegova pratnja: groteskna i ekscentri�na inverzija Sent-Trinitea. Voland, koga tuma�i Dainijus Kazlauskas, je �gospodar� �ivota, ali ne haosa pakla ili snage zlokobnog. On je �armantan intelektualac, s ledenom lepotom koja odra�ava njegovo poznavanje svega i svakoga. U maloj sali jednog varijetetskog pozori�ta odigravaju se Volandove seanse crne magije, �to predstavlja �izofreni�ni ugao svesti, oivi�en zami�ljenim zidovima du�evne bolnice. To je postalo stilski predgovor predstavi i uti�e na igru glumaca i scenskih sredstava, odre�uju�i �anr: od ekscentrizma do groteske, od melodrame do tragedije.
Filmska estetika, zajedni�ka skoro svim predstavama Kor�unovasa, postaje ovde merilo koje usmerava radnju i uti�e na scenske znake: na sceni se nalazi pijanista kao na projekcijama nemog filma, lajtmotivi muzi�kih komada koje su izvodile muzi�ke trupe �irom Rusije pre i posle rata i video ekrani poslu�ili su da se predstavi Margaritin uzlet i Volandov pir (ekran proizvodi senke, koje podse�aju na srednjovekovnu procesiju za vreme kuge, koje �ele da poljube kolena kraljice pira). Koriste�i monta�u krupnog i zajedni�kog plana, reditelj je izveo manipulacije iluzijom zaustavljenog vremena.
Igra vremenom kao iluzija podsvesnog ili san, verovatno je najkarakteristi�nija crta Kor�unovasovog dela i razvijena je jo� od trilogije. U prvom �inu MAJSTORA I MARGARITE, scena susreta Pontija Pilata i Je�ue zaustavlja stvarnu radnju, suprotstavljaju�i je sporosti meditativne koncentracije i liturgijskog mira: psalm Pontija Pilata vodi gledaoce u vreme i prostor sli�ne stanju meditacije ili snovi�enja. Poistove�ivanje Je�ue i Ivana, prikazano senkama, nije slu�ajno: identitet Ivana i Je�ue je su�tinsko re�enje romana. Neobi�na slika koja podse�a na san vidi se i za vreme igre senki. Izgleda kao da se ona �iri u odnosu na vreme na pozornici; me�utim, to �irenje po�tuje vreme gledaoca i stvara gotovo fizi�ki ose�aj da vremena vi�e nema. Prelaz sa scene gozbe na scenu igre sli�an je bu�enju, ali nastavlja da postoji u snu polustvarnom, polunestvarnom. Meditativna scena Je�ue i Pontija Pilata izgleda kao ponavljanje halucinantne scene Volandove fe�te: obe materijalizuju ne vreme pozori�ta, nego vreme gledaoca, izvla�e ih iz vremena koje vlada u komadu i uranjaju ih u individualnu kontemplaciju.
Za Kor�unovasa, MAJSTOR I MARGARITA je rezultat decenija rada i pozori�nog istra�ivanja. To je odraz scenskog iskustva reditelja i njegovog rada s glumcima. Stvorena s maksimumom i minimumom izra�ajnih sredstava, predstava koja izgleda kao sastavljena od skica ekscentri�nog studenta i dakle podse�a na prve predstave, uvodi uop�tavanja, sve vi�e, univerzalna tokom radnje. Pri�a, ne samo umetnikova nego i svakog ljuskog bi�a pot�injenog svojoj sudbini prisutna je ovde vi�e nego ranije.
Kor�unovas, koji je uvek posebnu pa�nju poklanjao slikama i vizuelnom i plasti�nom planu predstave, nikada u svojim prethodnim delima nije tretirao tekst kao prepreku. Ono �to odu�evljava u trilogiji OBERIU jeste da ideja materijalnog u isto vreme na paradoksalan na�in komentari�e i osporava nelogi�nu strukturu teksta. Reditelj je stvorio scene-slike-situacije �ije zna�enje i dinamika interpretacije su kao zemlji�te iz kog izbija vi�e dijaloga u krupnom planu i nekoliko monologa. Kombinovane jedne s drugima, ove scene-situacije proizvode lanac radnji koje povezuju sliku i re�, ali ne stoje u odnosu uzroka i posledice. Nova dramaturgija upotrebljena u srukturi teksta vrlo je lako promenila mi�ljenje o pozori�tu Kor�unovasa. Reditelj nije, me�utim, promenio svoje mi�ljenje: pozori�no delo postoji samo u odnosu na svoja pravila, kao jedinstvena stvarnost koja mo�e biti razumljiva samo preko subjektivnog ja. Subjektivni svet Kor�unovasa je svet fantazmagorije, ko�marnih i polifonih halucinacija, nastanjen fantazmagori�nim likovima. Nije slu�ajno �to je svaka njegova re�ija bliska strukturi sna i paradoksa koji ne mo�e biti prosu�ivan na racionalan na�in i koji zahteva verbalnu izra�ajnost i plasti�nost tipi�nu samu po sebi. Neka re� mora ponekad biti izgovorena, ponekad presko�ena. Na nekim mestima slike i re�i se zajedno pojavljuju, negde, me�utim, razvijaju vezu koju je gotovo nemogu�e otkriti. Na�elo �na po�etku be�e re� definitivno je zamenjeno na�elom �na po�etku be�e radnja�.
OKT je, od 1989, proputovao sa svojim predstavama vi�e od 15 zemalja i igrao na vi�e od 50 festivala i pozori�ta u inostranstvu. Put ih je vodio iz Evrope u Latinsku Ameriku, iz Australije u Aziju. Reditelj je, 2001, dobio nagradu Nove pozori�ne stvarnosti, koju dodeljuje Unija evropskih pozori�ta. U Litvaniji, nakon vi�e nominovanja za Nacionalnu nagradu, kona�no ju je osvojio u februaru 2003. za sva ostvarenja, od ROBERTA CUKA pa nadalje. Ali situacija u trupi se ne menja. Trupa nastavlja da radi i da se odaziva pozivima za gostovanja. A oni koji dodeljuju nagrade dugo su smatrali da je reditelj suvi�e mlad da bi ih primio.
Kor�unovas stvara, pre svega, za svoju publiku i svoj grad. Ose�a se kao reditelj Vilnusa, pred posebnom publikom, koja svaku predstavu prihvata s ljubavlju kao babica novoro�en�e.
To se desilo sa Sofoklovim KRALJEM EDIPOM koga je Vilnus mogao da vidi 12. septembra 2002, nakon premijera u Nema�koj, Australiji i �vajcarskoj. Publika je ustala da ovacijama pozdravi re�iju, �to je u Vilnusu izuzetno retko.
Stvaraju�i predstavi u kontekstu svog sopstvenog vremena, reditelj je ovako analizira: ��to se vi�e na�e dru�tvo okre�e Zapadu, vi�e se orijenti�e prema uspehu i bogatsvu. U skladu s tim, karijera i potraga za bogatstvom postaju jedini ciljevi i jedina religija. Koncept tragedije ne postoji u takvom dru�tvu. Ipak, kad jedno takvo dru�tvo po�ne da se ose�a lo�e, tra�i �rtve da otkupi nesre�e. Edip je jedna od tih �rtava. Ali Sofoklova tragedija je, istovremeno tragedija �oveka i sudbine: ne mo�emo nikad biti sigurni u svoju sudbinu, jo� manje u sre�an kraj. Do kraja se bojimo �ta �e s nama biti. Mo�emo se prisetiti Ni�eovih re�i: zrelost �oveka je de�ija igra. Odrastao �ovek u dvori�tu za rekreaciju je idealna slika za umetnika, ili idealna karikatura politi�ara. Ima neka �udna veza izme�u autoriteta i infantilnosti. Odrasli na terenu za igru, to je sre�na i tu�na slika. To je slika mogu�a samo u ludnici, u �istili�tu ili u pozori�tu��
Dvori�te za rekreaciju koje vidimo na sceni osmislila je Jurate Paulekaite i ono predstavlja teren za igru, gde dolaze deca. Takva mesta, zloslutna i mra�na, vi�e zastra�uju nego �to privla�e.
Edip Kor�unovasa je dete s jednog takvog terena. Bure s peskom je u isto vreme oltar, krevet Edipa i Jokaste, sveto tlo grada i skloni�te odraslog Edipa. Ili predstavlja sudbinu Edipa deteta: kod tog bureta on nalazi Tiresiju. I tu se vra�a slep, tu gde je sahranio poslednja zrnca svetlosti.
Predstava je zanimljiva ne zbog rediteljeve ume�nosti, niti zbog prepoznatljivih crta �oveka od autoriteta koje slu�e samo kao prvobitni stimulansi za spajanje sa �ivotom, nego i formom same tragedije interpretirane na moderan na�in. Ovde forma nije strogo odre�ena, po�inje muzikom kompozitora Sodeike i bubnjara Arkadijusa Gotesmanasa, kao partitura u kojoj se sve, intonacija i pokreti, meri ritmom. To daje formu sadr�aju koji je, suprotno od prethodnih radova reditelja, obele�en posebnom, emotivnom uverljivo��u. Ta emotivna uverljivost vidi se, najpre, kod glavnih glumaca (Dainijus Gavenonis u ulozi Edipa i Jurate Onaitite u ulozi Jokaste), a zatim i u re�iji koja odli�no re�ava zvu�ne i vizuelne efekte. Oni stvaraju atmosferu koja se �iri, ali ne puca, podvu�ena je tako da nas podse�a na aristotelovske promene, a junacima omogu�ava da upoznaju, prepoznaju, nau�e i da osete spoznaju do kraja.
Svaka scena prikazuje Edipa kao oholog i besnog i tako on gubi od svoje originalne veli�anstvenosti i postaje vi�e ljudski. Samo radnja, upoznavanje i re�enje enigme: �ko je on�, transformi�u Edipa u ukleto dete predodre�eno za �rtvovanje koje mora da se vrati na mesto koje je napustilo, bure s peskom. Hor u re�iji Kor�unovasa blizak je Edipu, kao i Korifej, ogroman pli�ani medvedi� koji savetuje, te�i i �ini sve da uspostavi mir zara�enih strana. Samo hor sa svojim glavama degenerisane dece, zatim maskama Mikija Mausa izgleda kao znak da je po�ela propast tog grada igre, pogo�enog kugom. Ta vizuelna �perverzija� me�a hor s junacima, heroj je bez maske, dok ih ceo hor ima. To nije slu�ajno: junak je individualizovan i humanizivan do maksimuma. Hor je samo grupa jadnika koja s u�asom prilazi Kreontu, pa Edipu i izvr�ava ritual �rtvovanja. Hor se osloba�a maski u trenutku kad Edip pronalazi svoju viziju, kao da na taj na�in pozdravljaju Edipove patnje. Sam Edip, u momentu gubljenja vida, osloba�a se prve maske, maske mo�i, uspeha i sre�e. Maska se cepa u vi�e slojeva i pokazuje vi�e lica Edipa. Pre �e biti da EDIP, a ne MAJSTOR kruni�e karijeru ovog reditelja ve� obele�enu uspesima. Ovaj komad najbli�i je njegovoj filozofiji, mo�da �ak i najintimniji, jer otkriva njegove strasne �elje za spoznajom koje se neizbe�no pribli�avaju tragi�noj svesnosti sebe.
Pozori�te je za Kor�unovasa kao kuga: on sam mo�e da promeni ne�to ili bar da podseti dru�tvo da na svetu postoje najva�nije i najdublje stvari. Otvoreno��u, temama i ekstremnim re�enjima ovi komadi deluju kao protivotrovi skamenjenim ose�ajima i strogim formama koje prikazuju idealizovane vrednosti dana�njice.
�Ako pozori�te postane �isto zadovoljstvo, dokle �emo sti�i? U najboljem slu�aju do dokolice? Izgubi�emo teatar kao ozbiljno mesto koje nije stvoreno ni za �ta drugo osim da se u njemu provedemo ili relaksiramo. Litvanski teatar je oduvek bio mesto va�no za dru�tvo. Nadam se da �e to i ostati�, po�eleo je Kor�unovas.

(Autor je pozori�ni kriti�ar, doktor umetni�kog istra�ivanja, profesor na Muzi�koj akademiji Litvanije, urednik rubrike o pozori�tu u kulturnom nedeljniku �7 meno dienos�)

S francuskog prevela Bojana JANJU�EVI�