�U pozori�nom foajeu ve� nekoliko godina pa�nju posetilaca privla�i maketa budu�eg pozori�ta. Jo� 1970.  re�eno je da se izvr�i potpuna rekonstrukcija sada�nje pozori�ne zgrade u gra�evinu u �isto baroknom stilu. Ta velelepna zgrada, taj divni san, po svemu sude�i posta�e stvarnost tek za nekoliko godina, na radost svih radnih ljudi Subotice, a pogotovo ljubitelja pozori�ta.�
(Ivanka Rackov, �Iz pozori�nog albuma Subotice�, Osvit, Subotica, 1977)

Pored Gradske ku�e, zdanje sa �est korintskih  stubova svakako je osnovno obele�je Subotice. Zgrada pozori�ta je simbol grada, jedan od njegovih najprepoznatljivijih znakova. U 2004. godini Narodno pozori�te � Narodno kazali�te � N�pszinh�z u Subotici obele�ava 150 godina od otvaranja  zgrade u kojoj  i danas �ivi i radi. Burna de�avanja oko izgradnje zgrade pre 150 godina prate nas i danas.

*

Prva pozori�na predstava odigrana je u Subotici 1747.  u franjeva�koj Gramatikalnoj �koli, na hrvatskom jeziku.1 Ipak, to je bila predstava u�enika, a ne profesionalaca. Pisani podaci o profesionalnim pozori�nim predstavama ne postoje, a istra�iva�i pozori�nog �ivota sla�u se u tvrdnji da se prva predstava morala odigrati 1780. Prof. A. Ujes smatra da je prvo profesionalo gostovanje moralo biti u periodu 1760�1770, jer su tada zabele�ena gostovanja pozori�ne trupe u Osijeku i Temi�varu, a  kroz Suboticu su morali proputovati. Prvi pisani akt poti�e iz 1793. U njemu se tra�i cenzurisanje pozori�ne predstave.
Grad je 1803. izdao prvu dozvolu za igranje pozori�nih predstava. Od tada gostovanja pozori�nih trupa u Subotici su stalna i �esta. Od 1816. stalni gosti grada su �lanovi pozori�ne dru�ine Nemzeti J�tsz� T�rsas�g (Nacionalna pozori�na dru�ina).
Pozori�ne predstave su igrane po kafanama jer nije bilo adekvatne zgrade. Godine 1826. adaptirana je balska dvorana Gra�anske kasine kako bi se pozori�ne predstave igrale u boljem prostoru.

*

Magistrat grada planira gradnju pozori�ta i hotela 1845. Za projektanta je izabran Jano� �kulteti. Hotel je zavr�en 1853, a pozori�te 1854. godine. Od samog po�eka prisutne su rasprave gradskih �elnika � da li adaptirati postoje�u zgradu ili graditi novu. Za otvaranje pozori�ta grad se dobro pripremio. Anga�ovan je �er� Telepi, glumac i najpoznatiji pozori�ni dekorater tog doba. S njim je grad za potrebe pozori�ta sklopio pogodbu da uredi enterijer zgrade i pripremi scenografije za pozornicu.
�U okviru ove pogodbe od �er�a se poru�uje da izradi elemente scenografije: �etiri zida za scenu u Vite�koj dvorani, �est zidova za Gospodsku dvoranu, �est zidova za Gra�ansku sobu, �est zidova za scene u gradu, �etiri zida za Selja�ku sobu, �etiri zida za scene u zatvoru, �etiri elementa za luk sa stubovima, osam elemenata za scene u �umi, itd.�2
Pozori�te je otvorila trupa Endrea Latabara komadom Miklo�a Jo�ike DVA BAR�AIJA (A k�t Barcsai). Srpsko narodno pozori�te iz Novog Sada gostovalo je godinu dana po osnivanju, 1862. godine, s �etrnaest predstava, uglavnom dela doma�ih pisaca.
Od 1855. Gradska uprava potpisivala je ugovore o izdavanju pozori�ne sale s pozori�nim trupama, uz obavezu da se obezbedi 18 dramskih predstava i 4 opere mese�no. Suboti�ko pozori�no udru�enje osnovano je 1870.
Godine 1887. u pozori�te je uvedeno plinsko osvetljenje, me�utim, samo u gledali�tu, dok je scena osvetljena gas-lampama zbog opasnosti od po�ara. Gasno osvetljenje za scenu uvedeno je tek 1884, a 1898. odigrana je prva predstava pod elektri�nim osvetljenjem. Zgrada pozori�ta obnavljana je svake dve do tri godine.
Adaptacija pozori�ne zrade po�ela je 1904, iako hroni�ari bele�e da se ve� osamdesetih godina XIX veka vode rasprave da li treba adaptirati stari objekat ili izgraditi novu zgradu pozori�ta.
U decembru iste godine, a na pedesetogodi�nji jubilej, zavr�eni su radovi na pozori�noj zgradi. Postavljen je novi natpis na zgradi �V�rosi szinh�z� (Gradsko pozori�te) umesto dotada�njeg  �Sz�lloda Pest v�roshoz� (Hotel kod grada Pe�te).
Gradsko grejanje uvedeno je 1907. i zavr�ena je dogradnja krila iz dana�nje ulice Ive Vojnovi�a.
Zgrada pozori�ta i hotela, pokazalo se, gra�ena je od najlo�ijeg materijala jer je prilikom adaptacije hotela pukao spoljni zid. Gradski odbor je zbog �tednje odlu�io da se zid ne ru�i ve� samo da se adaptira. Poslednja rekonstrukcija pred po�ar zavr�ena je 1912. godine.
U martu 1915. izbio je po�ar u kojem je izgorelo pozori�no krilo zgrade, ostali su samo spoljni zidovi, a po�arni zid izme�u pozori�ta i hotela spre�io je �irenje po�ara na celu zgradu. Nekoliko dana posle po�ara, Gradski pozori�ni odbor doneo je odluku da se izgradi velelepno kamerno pozori�te u Subotici. Me�utim, ratno doba promenilo je planove.
Da bi se pozori�ne predstave ipak igrale, grad je zakupio i adaptirao Balsku dvoranu i izgradio garderobe za glumce. Pozori�na trupa Jo�efa Nada�ija otvorila je novu scenu, a zatim gostovala svake sezone sve do 1918. godine.
�...Nada�i je izjavio da �vrsto veruje da �e sezonu po�eti 21. novembra jer misli da Srpska komanda mesta ne�e praviti smetnje. I ranije su se takmi�ili sa Srpskim narodnim pozori�tem iz Novog Sada, pa �e i sad nastaviti to plemenito takmi�enje (B�csmegyei Napl�, br. 226 od 17. novenbra 1918, Subotica). Nada�i se ljuto prevario: sa pozornice Gradskog pozori�ta u Subotici ma�arska re� se nije �ula u toku vladavine velikosrpske bur�oazije u Kraljevini SHS, ni u Kraljevini Jugoslaviji.�3
Po zavr�etku rata, po�etkom decembra 1918. u Subotici gostuje Bosansko-hercegova�ko pozori�te.
U jesen 1920. osnovan je Pozori�ni odbor. Zahvaljuju�i Pozori�nom odboru po�inje i organizovanje pozori�nog  �ivota u Subotici.
Zavr�etak rata i uspostavljanje pozori�nog �ivota u Subotici, vratio je staru pri�u u �i�u � interesovanje Suboti�ana za izgradnju nove zgrade. 1921. re�eno je da se izgradi kamerno pozori�te, pripremljeni su nacrti in�enjera, ali se zbog nedostatka novca ponovo odustalo od izgradnje.
Tek kad su Gradska uprava i Ministarstvo prosvete obezbedili materijalna sredstva 1924. godine, odlu�eno je da se pokrene izgradnja pozori�ta. Do tada se govorilo o malom kamernom pozori�tu, ali s obzirom na sredstva, pozori�ni odbor je planirao izgradnju pozori�ta ve�ih razmera. Naravno, ponovo su finansijske prilike odlu�ile kakvo �e pozori�te da se gradi.
Gradnja pozori�ta je zapo�ela 15. februara 1925, a zavr�ena 15. decembra iste godine. Novo pozori�te je sve�ano otvoreno 10. januara 1927. operom CARSKA NEVESTA Rimskog Korsakova, u izvo�enju Opere Narodnog pozori�ta iz Beograda.
Grad je formirao Upravni odbor pozori�ta  i bioskopa, jer je postoje�a sala mogla da se korisiti i kao pozori�na ali i kao bioskopska sala.
Posle otvaranja nove zgrade nekoliko sezona gostovalo je beogradsko Narodno pozori�te, a Gradski senat je sklapao ugovore o kori��enju sale s pozori�nim trupama,  pozori�tima i bioskopom. Kako je finansijski prihod bio veoma va�an, a komercijalni faktor presu�uju�i, de�avalo se da bioskopske projekcije preovla�uju u mese�nom repertoaru ili da se projekcije odr�avaju do ve�ernjih sati, kada bi trebalo da po�inju pozori�ne predstave.
Borba bioskopa i pozori�ta trajala je do Drugog svetskog rata. Hrvatsko narodno kazali�te iz Zagreba  poslednje je pozori�te koje je gostovalo pre rata.
U periodu izme�u dva svetska rata u Subotici nije postojalo stalno pozori�te. Suboti�ani su u dva navrata, 1925. i 1935. poku�avali da osnuju svoj ansambl.
Za vreme Drugog svetskog rata na suboti�koj sceni gostovala je pozori�na trupa Kardo�a iz Segedina, a od polovine maja 1942. do 1944. godine trupa Keze� Geze (K�z�s G�za) iz Seke�fehervara.
U jesen 1945. zgrada suboti�kog Pozori�ta postaje stalna ku�a profesionalnim ansamblima. Nakon vi�e od 90 godina grad je dobio stalni ansambl i svoje pozori�te.
Predsedni�tvo AP Vojvodine donelo je 19. septembrta 1945. odluku da se u Subotici osnuju dva pozori�na ansambla � Hrvatsko narodno kazali�te i Magyar N�pszinh�z (Ma�arsko narodno pozori�te).
Prvi upravnik Hrvatskog narodnog kazali�ta bio je Laj�o Lendvai, a prva premijera odr�ana je 28. oktobra 1945. Tom prilikom ansambl je prikazao predstavu MATIJA GUBEC Mirka Bogovi�a, u re�iji Branka �poljara.
Za prvog upravnika Ma�arskog narodnog pozori�ta postavljen je I�tvan Latak (Latak Istv�n). Prvu premijeru ma�arski ansambl odr�ao je 29. oktobra 1945. To je bila predstava BOSZORK�NYT�NC (Ples ve�tica ili Vrzino kolo) ma�arskog pisca Bele Bala�a u re�iji Lasla Patakija.
U prvim godinama rada oba pozori�ta borila su se s brojnim pote�ko�ama, jer je zgrada bila skoro prazna, nije bilo fundusa kostima, dekora, ogreva. Pozori�ta su se suo�avala s materijalnim i kadrovskim problemima. Repertoarska politika oba pozori�ta u to vreme zasnivala se na nastojanju da se u izmenjenim dru�tvenim okolnostima privu�e nova publika te da postanu pozori�te za �iroke narodne mase. Na repertoaru Hrvatskog narodnog kazali�ta igrao se raznolik dijapazon pisaca (Dr�i�, Gunduli�, Sterija, Nu�i�, Cankar i dr.) U gluma�kom ansamblu bilo je dosta osipanja, a repertoar su nosili Jelka Asi�, Slava Bulgakov, Zdenka Vidakovi�, Du�an Medakovi�, Ante Kraljevi�, Laj�o Lendvai, Stanko Kola�inac, kao i mladi glumci koji su obe�avali � Geza Kopunovi�, Mirko Huska, Klara Pei�, Er�ika Kova�evi�, Stevan Popovi� i Ka�a Ba�lija.
Repertoar Ma�arskog narodnog pozori�ta temeljio se na ma�arskim klasicima Molnaru, Moricu, Pongracu, Zilahiju, a na repertoaru su i Nu�i�, Horvat, �erve.
Me�u stranim piscima dominiraju savremeni sovjetski pisci Simonov, Katajev, Gogolj, Ostrovski i Gorki. Ansambl Ma�arskog pozori�ta je svake godine rastao, a repertoar su nosili glumci Laslo Pataki, �andor �anta, Mihalj Kunji, Rudolf Nemet, Marija �eh Sabo, I�tvan Sabo, �er� Feje�, Zoltan Godanji i novi �lanovi Bela Garai, Ilu� Racko, Ibi Ferenci, Laslo Sila�i, Piri Fazeka�, Ana Juhas i Lajo� �anta Pusta.
U oba pozori�ta neguje se scenski realizam i prou�ava  Stanislavski. Re�ijom se bave prvaci drama, jer nije bilo dovoljno profesionalnih reditelja.
Odlukom izvr�nog odbora AP Vojvodine od 1. januara 1951, spajanjem dva ansambla osniva se Narodno pozori�te � N�pszinh�z, kao jedinstvena ku�a. U okviru pozori�ta predvi�ene su organizacione jedinice: Hrvatska drama, Ma�arska drama i Muzi�ka grana. Za upravnika je imenovan Josip Jasenovi�.
Muzi�ka grana, od jeseni 1952. prerasta u Operu, da bi se krajem sezone 1953/54. ugasila.
Svaki ansambl imao je svoju upravu, a zajedni�ki su bili administracija i tehnika. Ovaj period naziva se i �zlatno doba� suboti�kog Pozori�ta, ne samo zbog spajanja dva ansambla u jednu ku�u ve� i zbog razvoja ansambala i umetni�kih dostignu�a.
U to vreme u pozori�tu preovla�uje uticaj beogradskih pozori�ta. Tokom sezona priprema se i do �etrnaest premijera, pa ansambli do�ivljavaju pun zamah. Novi duh i umetni�ki elan sprovode mladi i talentovani reditelji: Slobodan Turlakov, Milan Tutorov, Laj�o Lendvai, Laslo Virag i Mihalj Virag. Predstave koje su obele�ile taj period svakako su prvi �ekspir na sceni i predstava VESELE �ENE VINDZORSKE, UKRO�ENA GOROPAD ali i �ehovljev UJKA VANJA ili RIBARSKE SVA�E Karla Goldonija. Mladi reditelji su doneli duh beogradske �kole Bojana  Stupice. Obe drame, Ma�arska i Hrvatska, te�i�te repertoara stavljaju na doma�e klasike i savremene pisce, ali se igraju i strani pisci, a posebno je primetno otvaranje prema svetu, pa se igraju Molijer, Lesa�, Lope de Vega, Tenesi Vilijams, Jud�in O�Nil, Lilijan Helman i drugi.
Opera je u periodu 1951�1954. izvela 21 premijeru i oko 300 predstava. Na repertoaru su bile opere i operete MALA FLORAMI, TOSKA, MADAM BATERFLAJ, TRAVIJATA, PRODANA NEVESTA, KARMEN, NIKOLA �UBI� ZRINJSKI i druge.
Subotica u to vreme raspola�e sa tri scene, a u leto 1952. pozori�te dobija rotaciju.  Mala Sala je renovirana, a pozori�te dobija na kori��enje i Letnju pozornicu na Pali�u. U tom  periodu izlazi i pozori�ni list Na�a pozornica � A mi szinpadunk.
U prole�e 1953. uvedeno je dru�tveno samoupravljanje a iz pozori�ta je iseljen bioskop.
Prema pozori�nom Statutu od 1958, Hrvatska drama prerasta u Dramu na srpskohrvatskom  jeziku, a Ma�arska drama u Dramu na ma�arskom jeziku.
Nakon poletnih godina punih mladala�kog odu�evljenja u Subotici nastaje period rasta i zrelosti. Pojedine sezone zna�e uspon, a neke stagnaciju ali je zajedni�ka te�nja da se ide uporedo s vladaju�om pozori�nom politikom u odnosu na repertoar, scenografiju, stil re�ije i glume.
Uprave su se menjale skoro svake �etiri godine, a naj�e��e su se menjali upravnici Drame na srpskohrvatskom jeziku. Tokom niza godina iskristalisali su se akteri glavnih uloga, pa su repertoar nosili Jelka Asi�, Slava Bulgakov, Geza Kopunovi�, Petar Radovanovi�, Danilo �oli� i drugi.
Ansambl Drame na ma�arskom jeziku razvija se zahvaljuju�i kontinuiranoj repertoarskoj ali i kadrovskoj politici. Potvrdu svoje zrelosti dobija u�e��em na prvom Sterijinom pozorju 1956. godine  s POKONDIRENOM TIKVOM u re�iji I�tvana Varge.
Na Pozorju Drama u�estvuje i 1963. Krle�inom LEDOM, 1969. BOROVNICAMA Ferenca Deaka i 1970. predstavom �E� ZA VAZDUHOM Ferenca Deaka, obe u re�iji Mihalja Viraga i 1973. predstavom JOV Ferenca Tota u  re�iji I�tvana Saboa.
Dolaskom profesionalnih reditelja prvak Drame Laslo Pataki posve�uje se glumi, �to rezultira i Sterijinom nagradom 1973. za ulogu Jova u istoimenoj predstavi.
Godine 1965. pri Drami na ma�arskom jeziku otvara se Dramski studio s ciljem da se popuni praznina nastala odlaskom nekolicine glumaca u Novi Sad (glumci �andor �anta, Laslo Sila�i i �er� Feje� i reditelj I�tvan Sabo). Dvogodi�nji studio vodio je Bela Garai, a glumu su predavali reditelj Mihalj Virag i Ida Ver�enji, rediteljka iz Segedina. Nakon dve godine anga�ovani su Marija Albert, Eva Kasa, Ferenc Arok, Ferenc Bata, �andor Medve, a na Pozori�noj akademiji u Budimpe�ti stipendisti su bili Lajo� �olti�, Miklo� Korica, Zoltan Bala� Piri, a u Tirgu Mure�u Irena Abraham. U ansambl je anga�ovana i Gabrijela Jona�. U to doba suboti�ka Drama na ma�arskom jeziku imala je jedan od najboljih ansambala u Vojvodini.
Tokom ovog perioda repertoar Drame je planiran tako da je zadovoljavao ukus publike, ali nije zapostavljao umetni�ki nivo ansambla.
Svojevrsni pozori�ni doga�aj bile su predstave BANK BAN Jo�efa Katone, �OVEKOVA TRAGEDIJA Imrea Mada�a, BOG, CAR I SELJAK i MOHA� �ule Haja, VE�TICA IZ IMBROZA Lajo�a Zilahija, a sve u re�iji Mihalja Viraga. Opredeljenje Drame da se neguju dramski pisci s teritorije Vojvodine urodila je plodom � Sterijinom nagradom za tekst Ferencu Deaku za tekst BOROVNICE, a stasalo je jo� nekoliko talentovanih dramskih pisaca, Ferenc Tot i �ula Gobi Feher.
Godine 1970. zavr�en je projekat rekonstrukcije pozori�ne zgrade, a maketa postavljena u foajeu pozori�ta.
Od velikog zna�aja za rad pozori�ta i razvoj pozori�ne umetnosti jeste i formiranje Pozori�ne komune, decembra 1971. Zami�ljena je kao svojevrsna asocijacija pozori�ta i radnih organizacija, a sa ciljem da se pozori�na umetnost pribli�i radnim ljudima. �lanstvo u pozori�noj komuni podrazumevalo je da radne organizacije upla�uju odre�enu sumu novca, a ulaznice dobijaju s 30 odsto popusta. U svakoj radnoj organizaciji �lanici Pozori�ne komune, broj gledalaca je pove�an.
Za pozori�ni �ivot u Subotici bila su zna�ajna i gostovanja velikih pozori�nih ku�a. Suboti�ka publika imala je priliku da vidi predstave pozori�ta iz Beograda: Jugoslovensko dramsko pozori�te, Savremeno pozori�te, Atelje 212 i Narodno pozori�te, iz Zagreba: Hrvatsko narodno kazali�te i Dramsko kazali�te �Gavela�, Makedonski naroden teatar iz Skopja, te pozori�ta iz Zenice, Kragujevca, Ni�a, Leskovca, Sombora, Vr�ca, Zrenjanina, Srpsko narodno pozori�te iz Novog Sada, Ujvid�ki szinh�z, kao i neke predstave s Bitefa, segedinsko Narodno pozori�te, Dr�avno pozori�te iz Tirgu Mure�a, Pozori�te �Jo�ef Atila� iz Budimpe�te.
Inspekcija donosi odluku o zabrani rada pozori�ta u mati�noj zgradi 1974. godine, zbog dotrajalih instalacija i opasnosti po ljudske �ivote. Tokom te godine sanirani su problemi na zgradi (elektro-instalacija), pozori�te je okre�eno i u�minkano i 1975. godine ponovo po�inje da radi.
Osamdesetih godina postojala je praksa da se u Subotici reprizira program sa Sterijinog pozorja, pa je suboti�ka publika bila u prilici da prati sve predstave s najpresti�nijeg jugoslovenskog festivala.
Zgrada pozori�ta 1983. godine, privremenim re�enjem Zavoda za za�titu spomenika kulture postaje spomenik kulture, a 1986. pozori�te dobija Re�enje kojim se zgrada svrstava u spomenike kulture, dok je 1991. Izvr�no ve�e AP Vojvodine donelo odluku kojom  je zgrada pozori�ta dobila status kulturnog dobra od velikog zna�aja.
1985. godine snimljeno je stanje zgrade i napravljene analize kojima je �zaklju�eno� da zgrada ima nestabilne temelje i da se mora ru�iti. Iste godine formiran je Savet za rekonstrukciju pozori�ne zgrade.
Sagledavaju�i rad tokom prethodnog perioda, a povodom proslave 130. godi�njice rada, gradske vlasti su, nakon mnogobrojnih kolebanja, 1985. godine prihvatile inicijativu da se u Suboticu pozove Ljubi�a Risti�. Godine 1986. izva�ena su sedi�ta iz gledali�ta Velike sale, a iste godine zavr�en je idejni projekat koji su uradili arhitekti Hupko, Hegedi� i �iko�. 1988. pozori�te dobija jo� tri varijante idejnog re�enja rekonstrukcije zgrade, a 1989. sti�e jo� jedno pod nazivom �No.6�.
Godine 1990. anga�ovani su stru�njaci da jo� jednom analiziraju postoje�e stanje zgrade a nalazi su suprotni onim iz 1985, naime, zgrada ima dobre temelje, stabilna je, a sva o�te�enja nastala su zbog nesavesnog odr�avanja zgrade.
Do 1995, tokom desetogodi�njeg perioda, Ljubi�a Risti� i Nada Kokotovi� uspeli su da okupe veliku grupu reditelja i glumaca iz mnogih jugoslovenskih centara, ali su i razbili sve konvencije u domenu scenskog prostora, opreme i sadr�aja predstava, kreiraju�i potpuno druga�ije shvatanje teatra. Ukinute su Drame i formiran jedinstveni umetni�ki ansambl, uklonjeno je sve �to vu�e na tradizionalizam, a kao preovla�uju�i prihva�en je koncept nekonvencionalnog pozori�nog izraza.
Na inicijativu grada 1995. godine Narodno pozori�te � N�pszinh�z ponovo postaje tradicionalno pozori�te. Ono je danas stalno, profesionalno, repertoarsko pozori�te, koje u organizacionoj strukturi ima entitete: Dramu na ma�arskom jeziku, Dramu na srpskom jeziku, Tehni�ku jedinicu i Op�tu slu�bu.
Kad je re� o repertoaru, pozori�te u celini poku�ava da zadovolji razli�ite strukture i interese publike i da obnovi staru praksu gostovanja po velikim i malim mestima Vojvodine, �ire�i pozori�nu kulturu, a posebno nacionalnu kulturu vojvo�anskih Ma�ara.
Od 1995. godine pozori�te radi u Maloj sali. Odlukom SO Subotica o u�e��u u finansiranju rekonstrukcije zgrade Pozori�ta, 1997. po�inje proces razre�avanja sudbine zgrade: 1998. raspisan je konkurs za Idejni projekat pozori�ne zgrade, a na konkursu je izabrana projektantska ku�a �YUSTAT� iz Beograda. Zbog bombardovanja 1999. poces finansiranja i izrade projekta je usporen, a kasnije i zaustavljen. U me�uvremenu, 2001,  krov iznad Male sale po�inje da proki�njava, a Mala sala je jedini scenski prostor za obe Drame koje rade u pozori�tu. Sanacija krova po�ela je u decembru 2001. i zavr�ena marta 2002, kada se ru�i plafon iznad centralnog stepeni�ta. Na svu sre�u niko nije nastradao. Republi�ka gra�evinska inspekcija  ponavlja re�enje o zabrani kori��enja Velike sale i donosi novo re�enje o zabrani kori��enja centralnog stepeni�ta i �crvenog foajea�. Od marta do oktobra 2002. ansambli nemaju svoj prostor i sve predstave i premijere igraju se na gostuju�im scenama.
Oktobra 2002. zavr�eno je rekonstruisano stepeni�te i pozori�te otvara sezonu na mati�noj sceni, tzv. �Maloj sali�. Dana 5. maja 2003, premijerom predstave BUBA U UHU u izvo�enju Drame na ma�arskom jeziku, sve�ano je otvorena nova scena �Jadran�. Sala biv�eg bioskopa �Jadran� rekonstruisana je i adaptirana za potrebe pozori�ta. Od tada pozori�te ima dve scene i kod nas kona�no mesec ima 30 dana.
U najte�em periodu po ansamble, zbog nepostojanja sopstvene scene, nastale su najbolje predstave NEM F�J, BAHANALIJE, VI�NJIK i druge koje su dobile zna�ajne nagrade.
Tokom 2003. zavr�en je i Idejni projekat adaptacije, rekonstrukcije i izgradnje nove zgrade pozori�ta. Slede razne studije i glavni projekti, a onda i izgradnja i NOVA ZGRADA.