| |
Ja sam gledalac koji i nakon trideset godina,
kad ode u pozori�te, o�ekuje �udo. Jo� uvek je
pozori�te za mene najva�nije u �ivotu. Od svih
umetnosti, jo� uvek najvi�e volim pozori�te.
Izabrala sam ga i kao �ivotni poziv. Pra�enje
pozori�nih zbivanja nije samo jedna od oblasti
interesovanja, jedna od pasija, ve� zanimanje.
Jedina oblast koju i dalje obo�avam,
istra�ujem, analiziram, obja�njavam, kritikujem,
afirmi�em i branim. Zato je za mene svaka
premijera praznik, bila ona dobra ili lo�a. I
onda kad razdragana sedim u gledali�tu, i onda
kad se mr�tim i nerviram. Jo� verujem u �udo,
verujem da se u pozori�tu de�ava ne�to �to je
va�no, verujem u mogu�nost ostvarenja scenskog
trenutka, koji sam u proteklih trideset godina
toliko puta do�ivela u sali Novosadskog
pozori�ta.
Verujem da je bilo potrebno
otvoriti Novosadsko pozori�te. Verujem u potrebu
da, pored Narodnog pozori�ta u Subotici,
postoji jo� jedno, druga�ijeg stila, druga�ije
fizionomije. Drugim re�ima, pozori�te koje
eksperimenti�e. I to ba� tu, u Novom Sadu, dalje
od podru�ja gde je ma�arski �ivalj u ve�ini.
Ovde, gde se obrazuju humana i tehni�ka
inteligencija. Ba� ovde, gde je nekada bio
dr�avni festival pozori�ta, gde su se okupljali
pozori�ni znalci iz celoga sveta. Zbog svega
toga trebalo je u Novom Sadu osnovati pozori�te
koje govori na ma�arskom, a koristi moderan
scenski jezik, pri tom otvoreno za nove
umetni�ke impulse. Zato je ovo pozori�te bilo
primamljivo i najtra�enijim, najcenjenijim a
istovremeno i najizbirljivijim rediteljima. U
Novosadskom pozori�tu rediteljske vizije
realizovali su Radoslav Dori�, Ljubomir Dra�ki�,
Ljubi�a Georgijevski, �eljko Ore�kovi�, �er�
Harag (Harag Gy�rgy), Gabor Sekelj (Sz�kely
G�bor), Laslo Babarci (Babarczi L�szl�),
Gabor Tompa (Tompa G�bor), Peter Temeri
(T�m�ri P�ter), Imre �isar (Csisz�r Imre),
Tibor Vajda (Vajda Tibor), Robert Bambah
(Bambach R�bert), Ljuboslav Majera, Karolj Vi�ek
(Vicsek K�roly), I�tvan Sabo (Szab� Istv�n),
Laslo Pataki (Pataki L�szl�), Mihalj Virag
(Vir�g Mih�ly), Atila Vidnjanski (Vidny�nszki
Attila)... I mogla bih tako re�ati imena iz
Novog Sada, Subotice, Beograda, Skoplja, do
Budimpe�te, U�goroda, Tirgu Mure�a...
A
Novosadsko pozori�te nastupalo je od Malog I�o�a
do Kaira i Tunisa, od �epeovih dana do Evropskog
pozori�nog festivala u Be�u. Na listi su,
naravno, Sarajevo, Maribor, Ljubljana, Beograd,
Osijek, Subotica...
Novosadsko pozori�te
oduvek je imalo svoju fizionomiju, iako su to
neki �eleli da negiraju samo zato �to nisu umeli
da je defini�u. Ovo pozori�te je protekle tri
decenije imalo precizno definisan profil, bez
obzira na to koliko se dramatur�ki luk �irio.
Fizionomiju su odre�ivali aktuelno i��itavanje
teksta i na�in scenske realizacije. Predstave su
govorile o nama, na specifi�an na�in
tuma�en je sadr�aj, jasno definisanim pogledom
na svet odre�ivan je na�in scenske izvedbe.
Kazivanje �ivotne filozofije i svetonazora
stavljeno je ispred istorijskog konteksta.
U
svim predstavama pri�ana je pri�a o onima koji
�udo o�ekuju i o onima koji ta �uda stvaraju.
Zato ja i dan-danas i��ekujem �udo i zato
verujem da se ono mo�e dogoditi.
Jo� se
nadam da �u u pozori�tu sresti neke
drage ljude, umetnike, glumce, reditelje, koji
�ive samo u mom se�anju i legendarnog
direktora-osniva�a I�tvana Nemeta, i da �u
ponovo osetiti nekada�nju pozori�nu atmosferu. I
da �u se opet videti s onim gledaocima �ije
mi�ljenje cenim.
Bilo je u ovom pozori�tu
znamenitih predstava, odli�no re�iranih, s
izvanrednim glumcima, a bilo je i veoma lo�ih.
Bilo je i ovakvih i onakvih, �to je normalno jer
u instituciji kao �to je pozori�te, gde se
ostvaruje simbioza smeha i pla�a, nije neobi�no
da i predstave budu u svakom pogledu
dijametralno suprotne. Sre�a je �to Novosadsko
pozori�te u anale ulazi zahvaljuju�i izvanrednim
predstavama i �to ga i danas po njima pamte.
Imamo tu sre�u da mnogi pamte pozori�na �uda
koja su do�ivljavali tokom svih godina koliko
postoji Novosadsko pozori�te. A ono nas i dalje
o�ekuje.
S ma�arskog preveo Tibor VAJDA
|
