Velika zgrada Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu (Bulevar umetnosti 20),  poseduje pozori�nu salu, �ije gledali�te mo�e da primi oko 200 ljudi, s prostranom i vrlo prijatnom scenom, dobrim tehni�kim uslovima, solidnim ozvu�enjem i osvetljenjem. Poseduje brojne gluma�ke i rediteljske ve�baonice, �minkernicu, kroja�nicu, funduse, bife. U sklopu Fakulteta formirana je posebna slu�ba, nazvana Pozori�ni studio, koja obavlja sve neophodne organizacione poslove vezane za realizaciju studentskih ispita. U Pozori�nom studiju stalno je zaposleno nekoliko �kolovanih pozori�nih producenata, majstor svetla i majstor tona. I, najzad, Fakultet godi�nje �koluje oko pet pozori�nih reditelja, deset glumaca, osam dramaturga i oko petnaest pozori�nih producenata. Ipak, i pored izuzetnih prostornih uslova koje pru�a zgrada Fakulteta, slu�bi koje stoje na raspolaganju i mno�tva studenata, od 1988, kada je Kamerna scena postala funkcionalna, pa sve do 2000, nije uspeo ni jedan poku�aj da se oformi profesionalna pozori�na scena, a i kada je oformljena, repertoarski  je �ivela samo tri sezone. U momentu nastajanja teksta, razgovori o ponovnom o�ivljavanju ovog dragocenog pozori�nog prostora postaju sve �e��i i ozbiljniji. Stoga iznosimo istorijat nastanka Scene �Mata Milo�evi�, kao neku vrstu doprinosa stvaranju svesti o njenom zna�aju za sve nas.

Poku�aji

Zamisao da se studentima glume, pozori�ne re�ije i dramaturgije obezbedi scena, gde bi se kroz stvarala�ki  neome�en rad ra�ali uistinu plodotvorni i originalni pozori�ni umetnici, scena koja bi okupljala publiku generacijski i senzibilitetom sli�nu samim stvaraocima � stara je verovatno koliko i sama Akademija za pozori�nu umetnost u Beogradu. Me�utim, nu�ni preduslov bio je da �kola poseduje sopstvenu pozori�nu salu. Izgledi da se ovaj preduslov ostvari postali su realni kada se Akademija, promeniv�i ime u Fakultet dramskih umetnosti, 1974. preselila u novu, veliku zgradu na Novom Beogradu. Idejni projekat ove zgrade predvi�ao je, izme�u ostalog, i naknadnu izgradnju pozori�ne scene u okviru samog objekta. S izgradnjom sale se, me�utim, zbog finansijskih pote�ko�a, odugovla�ilo vi�e od jedne decenije. Tek 1987, kada na mesto dekana dolazi prof. Svetozar Rapaji�, jedan od glavnih zagovara�a studentskog pozori�ta, u dovoljnoj meri se intenzivira prikupljanje nov�anih sredstava za okon�anje radova. Uprava Fakulteta uspela je da, po re�ima prof. Rapaji�a, �prose�i sredstva od preduze�a do preduze�a�, dovr�i fakultetsku pozori�nu salu, nazvanu Kamerna scena i da je kona�no otvori 1988. Tada je zamisao o osnivanju studentskog pozori�ta dobila realne osnove, te se �inilo da je pitanje trenutka kada �e se ostvariti.
Ali nije bilo tako. Nova scena je u narednih jedanaest godina kori��ena isklju�ivo u nastavne svrhe. U periodu ispitnih rokova tu bi se odr�ali ispiti studenata glume i odigrale ispitne predstave studenata pozori�ne re�ije, koje se, po nepisanom pravilu, nikada nisu reprizirale. I pored dobre volje pojedinih profesora, studenata re�ije i samog Dekanata, koji je bio spreman da izdvoji odre�ena finansijska sredstva, i nekolicine ozbiljnih poku�aja, u tom periodu nije napravljena NI JEDNA predstava slobodnog tipa, tj. ona koja nije ispitna. Za�to? �Ideja se sukobila s ne�im �to se mo�e nazvati otporom i podozrenjem kolega ali i samih studenata�, ka�e prof. Svetozar Rapaji�. �Ispostavilo se da je svaka van�kolska aktivnost za studente glume teret vi�e, pogotovo kada se ima u vidu da je krajnji rezultat bio neizvestan. Osnovni razlog za�to poku�aji da se scena u tom periodu oformi nisu uspeli, jeste konformizam.�

Po�etak

A onda, 1999, kao nekim �udom, i u inat onima koji su sumnji�avo vrteli glavom i na sam pomen repertoarskog �ivota na Kamernoj sceni, u potpunosti je uspela realizacija �ak dve slobodne predstave u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti i u re�iji dva studenta tre�e godine, ANASTASJIN �ALAN BE�E HOD D. R. Popeskua, u re�iji Jelene Bogavac i VILENJAK po motivima Oskara Vajlda, u re�iji potpisnice ovih redova.
Sve je po�elo kada je u jesen 1998. tada�nji dekan fakulteta dr. Ljiljana Mrki�-Popovi�, koja je jo� kao profesor dikcije na Katedri za glumu bila zagovornik fakultetskog pozori�ta, po�ela pripreme za obele�avanje pedesetogodi�njice postojanja Fakulteta dramskih umetnosti. Njena zamisao bila je da ovaj zna�ajan jubilej Fakultet obele�i izvo�enjem celodnevnog pozori�nog maratona, gde bi se na Kamernoj sceni izveli ispiti studenata glume, ali i sasvim nove, za tu priliku napravljene predstave, realizovane nov�anim sredstvima koje je Ministarstvo prosvete odobrilo Fakultetu za potrebe proslave. Tada na scenu stupa, prema sasvim subjektivnom vi�enju autora teksta (neka mi niko ne zameri), druga (posle gospo�e Mrki�-Popovi�) najzaslu�nija li�nost za otvaranje scene �Mata Milo�evi�, i reditelj s najve�im brojem re�ija na ovoj sceni, Jelena Bogavac. Jer, kao po nekom mehanizmu neverice prethodnih generacija koje su iskusile poraz, ve�ina studenata re�ije (me�u njima isprva i ja sama), nije se hitro i rado odazvala predlogu Dekanata. Jelena je, pak, ne oklevaju�i ni trenutka, u rekordnom roku koncipirala projekat ANASTASJIN �ALAN BE�E HOD.
Njen entuzijazam i uporna ube�ivanja (ni�ta ne sme da nas spre�i da radimo, potpuno je prirodno da scena Fakulteta bude mesto za sazdavanje budu�e rediteljske poetike, �mora da mo�e�) u potpunosti su slomili moje sumnje, pokrenuli me da i sama osmislim budu�i projekat, i u�inili da zajedno pokucamo na vrata Dekanata. Vrlo brzo oba projekta nai�la su na odobravanje. Tom prilikom imenovan je i mentor budu�ih predstava, prof. Svetozar Rapaji�.
�Podr�ka dekana Ljiljane Mrki�-Popovi� i profesora Svetozara Rapaji�a bila je gotovo momentalna, ogromna i potpuna�, ka�e Jelena. �Kasnije su me u �ivotu podr�avali i pomagali mnogi ljudi, naravno. Samo �to �e ova podr�ka Fakulteta dramskih umetnosti ostati jedna od najva�nijih stvari za mene, kako profesionalno tako i li�no. Ljiljana Mrki�-Popovi�, energijom koja je sasvim bez premca, uspela je da pokrene i stavi nam u slu�bu Pozori�ni studio, s Veljom Gerasimovi�em na �elu. Ose�am se kao da pri�am hvalospeve, ali nikada do sada nisam bila u prilici da zahvalim velikim slovima, sebi i drugima, za ovaj blistav po�etak.�
Potrebno je naglasiti da ovaj poduhvat, uprkos volji Dekanata, sigurno ne bi uspeo bez svesrdne podr�ke profesora s Katedre glume i samih studenata glume. Gotovo svi tada�nji studenti druge i tre�e godine, klase profesora Biljane Ma�i� i Gordane Mari�, i jedan student �etvrte godine, u klasi prof. Predraga Baj�eti�a, bili su potpuno spremni da �rtvuju dragoceni zimski odmor i provedu �itav januar u ozbiljnom procesu proba za dve nove predstave (ose�am potrebu da sve na�e �saborce� poimence pomenem: Mila Manojlovi�, Bojana Stefanovi�, Sonja Kola�ari�, Ivana Jovanovi�, Tamara Krcunovi�, Milena Vasi�, Jelena Stupljanin, Marinko Mad�galj, Novak Simi�, Vanja Ejdus, Goran Jevti�, Ana Stefanovi� i Ljubinka Klari�). Probe su tekle uz zdu�nu podr�ku svih u�esnika, svesrdnu pomo� Pozori�nog studija i gotovo bez ijednog ozbiljnog problema, i rezultirale dvema odli�nim predstavama, koje su premijerno izvedene 11. februara 1999, u okviru sve�anog pozori�nog maratona.
S obzirom da su na premijeri izazvale pozitivnu reakciju mnogobrojne publike, i zahvaljuju�i anga�ovanju Fakulteta, obe predstave imale su nekoliko repriza i bile izuzetno dobro pose�ene.Tako je, dodu�e jo� nezvani�no, nastala pozori�na scena Fakulteta dramskih umetnosti. Potreban zamajac staroj ideji o osnivanju studentskog pozori�ta kona�no je postojao. �Izvo�enje ovih dveju predstava bila je inicijativa za osnivanje budu�e Scene�, ka�e dr. Ljiljana Mrki�-Popovi�. �Da ovaj poduhvat nije uspeo, sasvim sigurno ne bih se odlu�ila da pokrenem zvani�no osnivanje pozori�ta �Mata Milo�evi�.�
Na�alost, prirodan razvoj repertoarskog �ivota nove scene i rad na njenom pretvaranju u zvani�no pozori�te, osujetilo je ratno stanje u zemlji koje nastupa ve� posle mesec dana. Snovi o fakultetskom pozori�tu za neko vreme (�inilo se da �e trajati ve�no) bili su potisnuti na marginu.

Rad na osnivanju scene

U jesen 1999, kada je zavr�en obiman posao oko nadokna�ivanja nastave, rad uprave Fakulteta na otvaranju Scene kona�no je nastavljen. Pre svega, obavljen je niz poslova vezanih za tehni�ko osposobljavanje Kamerne scene. Dogradnjom grejnih tela re�eno je pitanje grejanja u sali koja je do tada bila gotovo neupotrebljiva u zimskim mesecima i opremljen ulaz za dekor. Zatim su, uz zna�ajnu nov�anu pomo� Skup�tine grada i anga�ovanje tada�njeg gradskog sekretara za kulturu Ljiljane Blagojevi�, nabavljene adekvatne stolice, a sredstvima koja je Fakultetu dala Op�tina Novi Beograd kupljena je tzv. pani�na rasveta. Na taj na�in ispunjeni su svi tehni�ki uslovi da Kamerna scena postane javni objekat. Daljim anga�ovanjem Dekanata, Ministarstvo prosvete odobrilo je Fakultetu otvaranje dva radna mesta za vannastavno osoblje, te je sastav Pozori�nog studija bio upotpunjen stalno zaposlenim rasvetljiva�em i rekviziterom. �Tako su se stekli tehni�ko-organizacioni uslovi da se proglasi postojanje pozori�ta�, ka�e Ljiljana Mrki�-Popovi�. �Ono �to je najva�nije � ideju su zdu�no podr�ali profesori Fakulteta, �efovi katedri glume i pozori�ne re�ije, prof. Vladimir Jevtovi� i prof. Svetozar Rapaji�, tada�nji prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, profesor pozori�ne re�ije Slavenko Saletovi� i pokojni profesor Ljubomir Dra�ki�, koji je na ve�u Fakulteta izabran za umetni�kog direktora novog pozori�ta.�
Ostalo je jo� samo da se odabere naziv za novu scenu. �Se�am se da su, u jednom trenutku, profesori Svetozar Rapaji�, Slavenko Saletovi� i Ljubomir Dra�ki�, jedan za drugim u�li u moj kabinet i sva trojica, kao po dogovoru, predlo�ili da nova scena nosi ime prvog profesora na�eg Fakulteta i najve�eg umetnika koji je za njega bio vezan radom, Mate Milo�evi�a�, ka�e Ljiljana Mrki�-Popovi�. �Ja sam se rado odazvala, jer sam bila jedan od studenata poslednje klase glume kojoj je Mata Milo�evi� predavao anti�ku dramu. Izbor imena je, tako, s moje strane, bio vrlo li�an.�
Dana 20. februara 2000. na Fakultetu dramskih umetnosti odr�ana je sve�anost i zvani�no otvorena Scena �Mata Milo�evi�. �To je bio svojevrsni oma� liku i delu Mate Milo�evi�a�, se�a se Ljiljana Mrki�-Popovi�. �Uva�eni gosti na�e sve�anosti � Ljuba Tadi�, Ljubomir Dra�ki�, Marija Crnobori, Mira Stupica, Olga Savi�, Petar Kralj, Ognjenka Mili�evi�, govorili su o Mati Milo�evi�u. Slu�aju�i ih, ose�ala sam da je to istorijski trenutak, i mom zadovoljstvu nije bilo kraja zbog �injenice da u njemu u�estvujem.�
Slede�e ve�eri, 21. februara, izvedbom predstave VILENJAK, po�eo je repertoarski �ivot novog pozori�ta.

�ivot Scene

Od tog trenutka, pa naredne tri godine, �ivot Scene je cvetao. Svesrdnim anga�ovanjem profesora s katedri glume i pozori�ne re�ije, autoritetom i voljom profesora Ljubomira Dra�ki�a, kod studenata su razvijani svest o zna�aju Scene, poverenje i motivacija da �to �e��e i �to usrdnije na njoj rade. Uz dobru volju i nov�ana sredstva prikupljena od mnogobrojnih sponzora iz zemlje i inostranstva, bio je omogu�en impresivan broj novih produkcija.
Tako je u prvoj sezoni, koja je trajala do 26. juna 2000, pozori�te imalo �ak �etrnaest premijera, 63 izvo�enja i 8704 gledaoca. Pored VILENJAKA i ANASTASJE, na sceni su igrane predstave NEKA ALJASKA H. Pintera u re�iji Jelene Bogavac, GLASOVI H. Pintera u re�iji Jelene Bogavac, �EKAJU�I J. Mi�ime u re�iji Bojana �or�eva, ELEKTRA D. Ki�a u re�iji Stefana Sabli�a, GOSTI R. Harvuda u re�iji Anje Su�e, GOSPODIN FOKA G. Mihi�a u re�iji Ninoslava ��epanovi�a, VIKTOR ILI DECA NA VLASTI R. Vitraka, ispitna predstava studenata glume doc. Biljane Ma�i�, PA�IJE VARIJACIJE D. Memeta u re�iji Vladimira Jevtovi�a, AMERIKANKA N. Koljade u re�iji Radoslava Milenkovi�a, MAJKO, �TA SAM SVE MOGLA DA BUDEM, autorski projekat Jelene Stupljanin i Milene Vasi�, �UJ, MALI �OVE�E V. Rajha, autorski projekat Aleksandre Jankovi�, ZAPALI ME, L. Vilsona u re�iji Jelene Bogavac, BALKAN NIJE MRTAV D. Dukovskog u re�iji Vladimira Jevtovi�a, DE�KO ILI BRZE PRUGE (kasnije preina�eno u CRTA) D. Vijuka u re�iji �ur�e Te�i�. Osim toga, Scena je ugostila klasu glume Fakulteta umetnosti u Pri�tini i predstavu BOGOJAVLJENSKA  NO� V. �ekspira, kao i u�esnike XV Pozori�nih igara dece Beograda.
Podr�ku radu Scene davali su i prodekani Nikola Mari�i� i Darko Baji�.  Oni su se naro�ito istakli anga�ovanjem na promociji pozori�ta u medijskoj sferi, kreiranjem reklamnih d�inglova i spotova, koji su se redovno emitovali na svim televizijama. Zahvaljuju�i stalnom prilivu sredstava Gradske skup�tine, Fakultet je redovno ogla�avao repertoar u dnevnom listu �Politika�, rame uz rame s najzna�ajnijim beogradskim pozori�nim ku�ama. Scena je postepeno gradila identitet i privla�ila publiku, naro�ito mlade.
�Svi su bili animirani, �itav Fakultet�, se�a se tog perioda tada�nji dekan i upravnik novog pozori�ta. �Ja sam �esto dolazila da gledam na�e predstave, neke i po tre�i ili �etvrti put. Tada bih u publici zaticala profesore monta�e ili kamere, �ak i sprema�ice Fakulteta, koje su dovodile decu i prijatelje na izvo�enja. Publike je bilo iznena�uju�e mnogo, naro�ito mladih. Oni su imali svoje favorite me�u predstavama i glumcima, i �esto bi posle predstava ostajali dugo u zgradi Fakulteta, dru�e�i se sa studentima.�
U drugoj sezoni postojanja, koja je trajala od 22. februara do 21. jula 2001, Scena je imala 46 izvo�enja i 6990 posetilaca. Starim  predstavama pridru�uju se jo� �etiri nove: ZLATNI PRSTI P. Ugrinova u re�iji Jelene Bogavac, EMIGRANTI S. Mro�eka u re�iji Predraga Baj�eti�a i Jovice Pavi�a, JUDITA P. Hebela u re�iji Marice Vuleti� i MU�ICA Rucantea u re�iji Gorana Ru�kuca. Scena te godine po�inje i praksu koncertnih izvo�enja. Jednom mese�no na �Mati Milo�evi�u� se odr�ava ve�e latino i portugalske fado muzike �Patodo elano� u izvo�enju Maje Volk. Osim toga, Scena je ugostila i u�esnike XVI Pozori�nih igara dece Beograda.
U tre�oj repertoarskoj sezoni Scene, 2002, stekli su se uslovi da pozori�te tehni�ki i umetni�ki usavr�i delatnost. Novoimenovani gradski sekretar za kulturu Gorica Mojovi�, impresionirana izve�tajem o radu u prethodnom periodu, uvrstila je Scenu �Mata Milo�evi� u red profesionalnih pozori�ta kojima je potrebno obezbediti nov svetlosni park i audio sistem. Osim toga, ona je odlu�ila da se Sceni dodele sredstva dovoljna za opremanje dve velike, profesionalne produkcije godi�nje. Uprava pozori�ta odlu�ila je da ovaj zna�ajan priliv sredstava iskoristi tako da Scenu u�ini konkurentnom pozori�nom ku�om. Zamisao je bila da se dva puta godi�nje, pored studentskih predstava, realizuju projekti u re�iji afirmisanih pozori�nih reditelja. Na taj na�in, Scena bi dobila publicitet i zna�aj kod pozori�ne javnosti. �Sve je bilo zami�ljeno tako da od toga imaju koristi pre svega na�i studenti glume, koji bi mnogo nau�ili kroz rad s iskusnim rediteljima, ali i studenti re�ije, �ije bi predstave bile jo� gledanije, samim tim �to bi se Scena u�inila primamljivijom pozori�noj javnosti�, ka�e Ljiljana Mrki�-Popovi�.
S tom idejom Scena �Mata Milo�evi� realizovala je ambicioznu predstavu �AJLOK V. �ekspira i K. Marloa, u re�iji prof. Ljubomira Dra�ki�a. Ansambl predstave bio je sastavljen uglavnom od studenata druge i tre�e godine glume (Sr�an Karanovi�, Marko Janji�, Milutin Milo�evi�, Stefan Kapi�i�, Petar Mihailovi�, Vuk Saletovi�, Aleksandar Gruji�, �ivko Grubor, Nina Pavlovi�), kojima su, kao poja�anje, pridru�ene mlade gluma�ke �zvezde� (Gordan Ki�i�, Hana Jov�i� i Katarina �uti�) i stari majstori (Nikola Simi�, Vlastimir �uza Stojiljkovi� i Ciga Jerini�), �ije prisustvo u podeli uvek izaziva poverenje i interesovanje. �itav autorski tim u kojem su bili Vojislav Voki Kosti�, kompozitor muzike, Radivoje Dinulovi�, scenograf, Bo�ana Jovanovi�, kostimograf, i sam Ljubomir Dra�ki�, u �elji da pomognu, obavio posao na ovoj predstavi bez ikakve nov�ane nadoknade. Sav novac u bud�etu upotrebljen je za honorare glumcima i izradu dekora i kostima, koji i danas koriste studentima Fakulteta za ispitne ve�be.
I zaista, ideja zvana �AJLOK imala je efekta. Premijerno izvo�enje predstave (22. februara 2002) napunilo je salu studentima, profesorima, li�nostima iz javnog �ivota, upravnicima pozori�ta i kriti�arima i kona�no Sceni �Mata Milo�evi� donelo status ozbiljnog pozori�ta. To potvr�uje i �injenica da je Vlastimir �uza Stojiljkovi� za ulogu �ajloka u ovoj predstavi dobio nagradu �Dobri�in prsten�.
Osim �AJLOKA, u tre�oj sezoni (trajala je od 22. februara do 30. juna 2002) na Sceni su izvedene premijere slede�ih predstava: LJUBITELJI MUZIKE �. Fejdoa u re�iji Dare �ukovi�-de Luka, TI ME �IVKA ZABORAVI M. Novkovi� u re�iji Predraga �trpca, TARA R. Pavlovi�a u re�iji Vladimira Jevtovi�a, NA IVANOVOJ GAJBI �. Milosavljevi�a u re�iji Vladimira Jevtovi�a, GOVORITE LI AUSTRALIJSKI? U. �ajtinca u re�iji Dragana Petrovi�a Peleta i NJETO�KA NEZVANOVA F. M. Dostojevskog u izvo�enju Dragane Vranjanac. Scena je u tom periodu imala ukupno 51 izvo�enje i 6031 posetioca.
Na�alost, iako mo�da i najuspe�nija, tre�a sezona repetoarskog �ivota Scene �Mata Milo�evi� bila je ujedno i poslednja.

�ta se desilo?

Iako zvani�no i dalje postoji, Scena �Mata Milo�evi� danas je repertoarski �mrtva�. U toku druge polovine 2002. i �itave 2003,  Pozori�ni studio je realizovao �itav niz studentskih ispita, od kojih su neki bili vrlo ambiciozni, ali novonastale predstave ili se uop�te ne repriziraju ili se igraju zanemarljivo kratko, sporadi�no. Neke od njih potra�ile su uto�i�te na scenama ostalih beogradskih pozori�ta. Stare predstave u potpunosti su pale u zaborav. Na pitanje za�to je tako niko nije umeo ili �eleo da mi da konkretan odgovor. Mo�da razlozi le�e u �injenici da je dr. Ljiljana Mrki�-Popovi� u oktobru 2002. oti�la s mesta dekana?

Po�etak, opet

S obzirom da je danas op�ta situacija u pozori�nom �ivotu Beograda znatno povoljnija po mlade umetnike nego �to je bila u ono vreme kada su nastajale prve predstave na Sceni �Mata Milo�evi�, mogao bi se ste�i utisak da je pitanje reanimiranja studentske scene izli�no, da �ak, mo�da, kod samih studenata vi�e ne postoji dovoljno interesovanje za rad u fakultetskom pozori�tu. Interno istra�ivanje koje sam sprovela pokazalo je da to nije ta�no. Potreba za sopstvenim pozori�tem kod studenata Fakulteta jo� uvek je vrlo izra�ena. �Neophodno je da studenti imaju na raspolaganju prostor za svoja pozori�na eksperimentisanja, kojih je tako malo u profesionalnim pozori�tima, koja stalno prate model komercijalnog uspeha�, stav je Ane Tomovi�, apsolventa pozori�ne re�ije. �Mimo svojih redovnih ispita, studenti re�ije, dramaturgije i glume trebalo bi da imaju mogu�nost da na svojoj sceni me�usobno sara�uju i isprobavaju ideje u saradnji sa studentima kostimografije, scenografije, muzi�ke i likovne akademije. Posebno se to odnosi na ambiciozne studentske produkcije, kojima animiranje Scene �Mata Milo�evi� mo�e da bude izuzetan izazov za dokazivanje.�
Raspolo�enje studenata pozori�ne re�ije i glume, pa �ak i onih mladih umetnika koji su ve� diplomirali i otpo�eli karijere rade�i u beogradskim pozori�tima, pokazuje da postoji znatno interesovanje za rad na Sceni �Mata Milo�evi�. Me�utim, svi oni, ipak, o�ekuju ozbiljno finansijsko-organizaciono i umetni�ko vo�stvo Scene, ne bi li po�eli odre�enije da razmi�ljaju o ovakvom anga�manu.
Na sre�u, razumevanje da je postojanje prostora rezervisanog za mlade reditelje, glumce i dramske pisce, gde je u kreativnom smislu sve dozvoljeno i mogu�e, nasu�na potreba svakog mladog pozori�nog stvaraoca, i trebalo bi da bude interes svake ozbiljne pozori�ne sredine, prisutno je danas kod pojedinih osoba u upravi Fakulteta dramskih umetnosti. Zahvaljuju�i tom razumevanju, o�ivljavanje Scene �Mata Milo�evi� opet je aktuelno. U nadi da se �anko Tomi�, koji je, saznajemo, pozvan da u budu�nosti bude umetni�ki direktor Scene, odazvao ovom izazovnom pozivu, iskreno �elimo i njemu i njegovim saradnicima da neverica i konformizam ne nadvladaju zdrav, sportski duh koji slama sve otpore.