U Beogradu je, 25. januara, u 67. godini, preminuo pozori�ni reditelj i dugogodi�nji upravnik pozori�ta Atelje 212 Ljubomir Muci Dra�ki�.
Ro�en je u Zagrebu 1937, apsolvirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu i diplomirao pozori�nu re�iju na Akademiji za pozori�te, film, radio i televiziju, 1962.
Za Atelje 212 vezan je profesionalno od samog osnivanja tog teatra, najpre kao student i saradnik Bojana Stupice, potom kao pomo�nik upravnice Mire Trailovi�, a potom je dvanaest godina (od 1984. do 1996) i sam bio na �elu te ku�e.
Re�irao je vi�e od stotinu predstava, uglavnom po delima doma�ih pisaca � Aleksandra Popovi�a i Du�ana Kova�evi�a, Brane Crn�evi�a, Bore �osi�a, Borislava Peki�a, Zorice Jevremovi�. Radio je i svetske savremene i klasi�ne pisce, od �ehova, Molijera, �ilera, �arija, do Bulgakova, Havela, Brehta, Mro�eka. Ljubomir Muci Dra�ki� potpisuje i re�ije predstava u pozori�tima u Somboru, Novom Sadu, Mostaru i Bazelu.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada me�u kojima su Sterijina, Nagrada �Bojan Stupica� i Zlatni lovorov vijenac na sarajevskom MESS-u.
Bio je redovni profesor pozori�ne re�ije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, od 1966.

O Muciju

Jovan �irilov:
Ljubomir Muci Dra�ki� je bio i �ovek i umetnik izvan serije. Imao je ironi�an odnos prema mnogo �emu u �ivotu, pa i prema smrti. Ali ne zna�i da je bio cinik, cinici su �esto nehumani, a Muci to nije bio. On je voleo da se s osloba�aju�om lako�om odnosi prema svemu onome �emu ljudi daju pateti�an prizvuk.
U mnogo �emu je bio druk�iji nego �to je sebe voleo da predstavi. Na re�ima je bio protiv modernizma, a upravo on je, pored Zorana Radmilovi�a, bio najzaslu�niji �to je prvo dramsko delo istorijskog modernizma �Kralj Ibi� u na�oj sredini (Atelje 212) �ivelo decenijama, i to u punom rasko�nom sjaju.

Feliks Pa�i�:
Pozori�te je do�ivljavao kao mesto gde �ovek ima najve�u slobodu. S druge strane, osvajanje slobode, u svakom pogledu, bilo je pokreta�ki motiv u njegovim umetni�kim poslovima, ba� kao �to je motivisalo nejgove �ivotne postupke. Biti slobodan, zna�ilo je, pre svega, ne pristajati na kompromise. Nije bilo malo isku�enja koja su stavljala na probu �vrstinu njegovog moralnog stava i postojanost njegovih uverenja. Kada je trebalo da preuzme upravu nad Ateljeom 212, posle Mire Trailovi�, tra�eno je od njega, tra�ile su nadle�ne politi�ke strukture, da se u�lani u Savez komunista. �Ja sam monarhista�, odgovorio je.
Od Bojana Stupice koji ga je, jo� kao studenta, uzeo za asistenta i kome je kasnije bio najbli�i i najdra�i saradnik, nau�io je, izme�u ostalog, i to da je u pozori�tu vreme dragoceno, da se u njemu nesporazumi moraju re�avati brzo, ali je iznad svega od Stupice za ceo �ivot preuzeo stroga na�ela visokog profesionalizma, discipline, morala i posve�enosti poslu.

Svetozar Cvetkovi� :
Mucijevo pozori�te jeste pre svega Atelje 212. Jeste sve ono �to je u�inio na sceni, njegova senka vezuje se za najblistavije antologijske trenutke stvaranja predstava �iji naslovi odi�u legendarno��u �to se poput narodne pesme prenose s kolena na koleno, a da ih pripoveda�i nisu ni gledali, ve� samo legende o njima od pre�a�njih gledalaca slu�ali. Vrcave, duhovite, bezobrazne i bezobzirne, nikad �za� a uvek �protiv�, urnebesne i besne, tu�ne i grozni�avo bolne, zabranjivane, 300 puta igrane, hvaljene i kritikom osporavane, nad�ivele i kritike i kriti�are, virtuozne, spretne u svojoj nespretnosti, tu�ne u svojoj duhovitosti, paradoksalne, klasi�ne i avangardne, IKONE... jednog vremena, jednog pozori�ta, slikane duhom jednog autora koji svoje misli, stavove, buntovni�ki duh uspeva da iz svog �ivota prenese na nezaustavljivo prolazan trenutak na sceni.

Muci o re�iji

Reditelj, kao i selektor, mora dobro da poznaje svoju gluma�ku ekipu, da uskladi unutarnje odnose. Kao �to se neki glumci ne podnose, tako je i me�u fudbalerima. Znam da se fudbaleri ne la�u u igri, jer se prema nekome name�ta da igra ovaj, a ne onaj.
Sve te elemente treba uzeti u obzir. I kada pravim gluma�ku podelu u komadu koji re�iram, ja gledam da svaki �ovek bude na svom mestu, da to bude uskla�ena i harmoni�na podela. Reditelj se slu�a donekle, a odnekle glumac treba da se odlepi da bi do�ao do takozvanog gluma�kog ludila, jer tada dolazi do velike kreacije. Ukoliko se uloga odigra samo ta�no i ni�ta vi�e, onda je to na nivou �kolskog rada, ali to nije umetnost, to nema magiju i privla�nost koju pozori�te treba da ima.