Dopadljivo eksplozivan koktel
O prijemu Profesionalca Du�ana Kova�evi�a u �vajcarskoj i Francuskoj

Francuska publika koja je do sada poznavala Du�ana Kova�evi�a, filmskog reditelja i Kusturi�inog scenaristu, najzad je ovog autora otkrila i u pozori�tu i to zahvaljuju�i predstavi PROFESIONALAC u re�iji Lorans Kalam, francusko-�vajcarskoj produkciji, predstavljenoj u pariskom Th��tre de la Ville od 14. do 31. januara.
U pitanju je veoma dobra predstava, ne zato �to je nastala po komadu priznatog autora ili zato �to se pomenuti tekst igra u vi�e od 35 zemalja ve� pre svega zato �to ovaj komad pokazuje neverovatnu aktuelnost u odnosu na recentni politi�ki trenutak u Srbiji � poslednje izbore na kojima je u prve redove opet izbila nacionalisti�ka radikalna partija.
Pitanje koje o politi�kim promenama i njihovom uticaju na �ivote ljudi, u trenutku kada novi mo�nici recikliraju stare navike totalitaristi�kih metoda, kao i o srpskom problemu, postavlja PROFESIONALAC, danas je vi�e nego ikad goru�e.
Promene, zar one nisu pre�esto samo promena uloga �rtava i nasilnika, zar i jedni i drugi ne bivaju izgubljeni u toj igri mo�i? �ta zna�i politi�ki anga�man starog disidenta koji se na�e u centru mo�i? Koje granice slobode on postavlja?
Radnja komada sme�tena je u Beograd istorijske 1990. To je vreme pada Berlinskog zida, a njegovim ru�enjem uru�io se i komunisti�ki sistem ruske provenijencije koji je vladao u posttitoisti�koj Jugoslaviji. Njome je potom zavladao nacionalizam i ksenofobija, a stari demoni totalitarizma, koji su uvek bili gladni vlasti, doveli su do ekspolozije u vidu rata. Sukob dva aktera PROFESIONALCA, Teje i Luke, najavljuje predve�erje nesre�e, a oni kao njene prete�e, svakako ne ostavlju iluzije o tranziciji koja vodi u demokratiju.
PROFESIONALAC, nastao u Beogradu 1990, iako govori o pro�losti, istovremeno je surovo aktuelan i on je ujedno poslednji poku�aj upozorenja uo�i katastrofe.
Iako su ratovi na podru�ju biv�e Jugoslavije razbuktali strasti na Istoku, izazvali reakcije i politi�ke anga�mane, danas, kada je oru�je odlo�eno, posao se �ini gotovim.
A da li je zaista tako? �ini se da su o�ekivani i �eljeni demokratija i red i dalje samo �elja, a za zapadnog gledaoca, koji sve to gleda s distance i koji je obeshrabren onim �to je status kvo, pa i poku�ajima uspostavljanja internacionalne pravde, doga�aji koje prati PROFESIONALAC ve� uveliko pripadaju pro�losti.
Postavljaju�i ovaj komad u jesen 2003. u �vajcarskoj i u januaru ove godine u Parizu, Lorans Kalam je vodila ra�una o ovoj vremenskoj i prostornoj distanci, uvode�i je kao element predstave. Ta dimenzija svakako je obogatila njenu re�iju. Doga�aji iz pro�losti, rekonstruisani u tom dvostrukom sagledavanju, po�ev�i od Tejinih uspomena, do�ivljaja, gestova, stvari koje mu pripadaju, njegovih razgovora koje je sakupio Luka i transkripta knjiga, u sukobu dva junaka �ine jedno unakrsno se�anje koje �e Teja prepisati u prvo lice u formi pozori�nog komada TU�NA KOMEDIJA PO LUKI.
Lorans Kalam zapa�a razliku izme�u 1990, kada je nastao PROFESIONALAC, i dana�njeg vremena, i zapisuje to u prostoru koji odmah najavljuje kao pozori�ni, kao prostor pam�enja. To opredeljenje vidi se odmah i u izboru dekora: u jednoj sceni vidi se pozori�te koje nastaje na daskama � vide se tehni�ari koji rade, pripremaju scenu za predstavu, postavljaju delove dekora � od �administrativnog� izgleda koji ima konture epohe, do fotelja, stolica, kutija punih rukopisa, stalka za telefon, ormari�a s fla�om alkohola i �a�a.
U trenutku kada radnja prakti�no po�inje, u samom vrhu scene prime�ujemo slikarsko platno koje se uzdi�e da bi otkrilo triptih � fresku slave komunisti�kog re�ima � i koje �e nam se ponovo ukazati na kraju predstave, kada padne i kada se njegovo nevidljivo prisustvo na nas spusti kao avet.
Ova distanca, koju je zadala Lorans Kalam, daleko je od �elje da nas umiri. Ona je dvosmislena, podgreva je igra vremenskih interferenci: pri�a u prezentu, uspomene, slike pro�losti� Sve to, stalno se unosi u lice Teji i Luki. Istovremeno, prime�ujemo i taj birokratski nivo, tu sivkastu boju, s mnogo potpuno istih vrata, koja se na momente pojavljuju kao fantomi pro�losti i sada�njosti� Vidimo ruke i noge �inovnika koji slave i pevaju.
U potpunom saglasju s tekstom, artikuli�u�i re�iju u odnosu realnosti i samog dela, igraju�i se kontrastima � realisti�ne i fantazmagori�ne scene, komi�no i sasvim ozbiljno, naracija u prezentu, glumac koji se obra�a publici, glas iz ofa i dijalo�ke scene � Lorans Kalam nam tuma�i ovo delo.
Treba naglasiti i u kojoj meri gluma�ki kvartet (Kristijan Gregori, An Lor Luzioni, Patrik Mami i �ak Mi�el) s dubokom istinito��u i senzibilitetom, bez zapadanja u patetiku ili naturalizam, bez ijednog pogre�nog koraka, doprinose da predstava bude uspe�na.
�vajcarska publika je veoma toplo primila PROFESIONALCA. U malom Th��tre le Poche u �enevi, blizina scene i gledali�ta davala je puniji ton i igri i onom �to se �ulo na sceni.
Za srpsku zajednicu u �vajcarskoj, koja je znatna, PROFESIONALAC je kultni komad. Mnogi su ga videli jo� u vreme kada je prvi put postavljen u Beogradu, a njegova aktuelna verzija zanimljiva je utoliko �to ga sada gledaju iz perspektive postmilo�evi�evske ere i to mu daje novu o�trinu i ujedno aktualizuje svu relativnost poslednjih velikih politi�kih promena, daju�i tako komadu sasvim univerzalnu dimenziju.
Izme�u �vajcarske i Francuske postoji razlika u politi�koj kulturi, naro�ito u pogledu na komunizam i zato je u �vajcarskoj, gde je antikomunizam prili�no jak, politi�ki aspekt ove drame imao bolji odjek kod publike nego u Francuskoj, gde je komunisti�ka partija istorijski druga�ije pozicionirana.
�enevski dnevnik �24 �asa� isti�e �istovremeno duhovit i bolni� pogre�an aspekt promena i duboku humanost koju pisac pokazuje prema liku Luke � s prefinjenim ose�ajem odigrao ga je �ak Mi�el � �pripadniku onog dela naroda koji je poni�en i nasamaren, koga svi re�imi tretiraju kao psa�.
List istovremeno hvali re�iju Lorans Kalam �koja je izvukla su�tinu, izvrsno vodila glumce i osmislila upe�atljivu scenografiju�.
List �24 week-end� tako�e nagla�ava politi�ki sadr�aj PROFESIONALCA, �slom komunisti�kog sistema koji je na svetlost dana izveo nadrealne likove koji su uni�tili �ivote miliona ljudi. (�) Srpski dramati�ar Du�an Kova�evi� podse�a na apsurdnost prosedea izvesnih doktrina biv�e Jugoslavije�.
�Komad � pi�e Korin �akijeri � konstantno je na putu izme�u drame i tona koji provocira suze, nikad ne izazivaju�i o�aj u gledali�tu, dok je humor pravi dragulj ovog teksta. Pisac pokazuje veliko ume�e ste�eno tokom najcrnjih godina.�
Tako�e �enevski �Le temps� ne prestaje da hvali �poeti�nu re�iju Lorans Kalam� najavljuju�i da dolazi njena era u pozori�tu: �Pokazuju�i nam junake koji se bore u toj no man�s land ideologiji kao �rtve nedavnih privida koji, opet, li�e na dana�nje, komad vu�e isti entuzijasti�ki pristup. Panika, egzistencijalna i komi�na, kao kod Kafke.�
Podnaslov PROFESIONALCA � TU�NA KOMEDIJA � za Tijerija Mertenaa iz �enevskog �La Tribune�, ima ne�to od �ehovljevske tragi�ne komedije. �Komad je glumcima ponudio mogu�nost vi�ezna�ne igre, a snaga re�ije vidi se i u na�inu na koji predstava oscilira izme�u drame i farse, kako dr�i ravnote�u izme�u komedije i tragedije. To polazi za rukom samo onima koji imaju istan�an ose�aj za ove finese.�
�Namera Du�ana Kova�evi�a je, pre svega, da napravi portrete dve �rtve jugoslovenskog komunisti�kog re�ima � u vreme Tita i posle njega � portret dva �ivota uni�tena perverzno��u jednog sistema i onoga �to je nakon njegovog pada do�lo.
Ali ovo strasno pore�enje (�) podrazumeva i jedan drugi ogroman ulog: preispitivanje pro�losti i zaboravljenog identiteta, bele�i �L�Hebdo�, za �ijeg kriti�ara je ova predstava spoj �minucioznog scenografskog rada s izvrsnom gluma�kom igrom�.
I francuska �tampa jednoglasna je u oceni kvaliteta komada i re�ije. Ani Koperman u �Les Echos� pi�e: �Du�an Kova�evi�, izuzetni pozori�ni fenomen u Srbiji (�),  onako kako se to u Francuskoj ne ume, povezuje drskost i humor, s jedne strane, i ma�tu i ozbiljnost,  s druge, u dopadljivo eksplozivan koktel. Ova predstava je rasla u skladu s tonom komada. U dekoru koji se gradi, i na kraju ru�i pred na�im o�ima, ne ostaje ni�ta do ru�evina, ru�evina izgubljenih iluzija, ali s ma�tovito baroknim rupama u Kusturi�inom stilu.�

Irene SADOWSKA GUILLON.... (S francuskog prevela Sne�ana MILETI�)

L'Espace d'un instant

U izdanju pariske ku�e L'Espace d'un instant pojavila se ovih dana, u prevodu na francuski, drama Du�ana Jovanovi�a OSLOBO�ENJE SKOPLJA, napisana 1977, s posvetom �prijatelju Ljubi�i Risti�u koji je toliko u�inio za teatar� i koji je taj komad, nakon mnogih opstrukcija tada�njeg politi�kog establi�menta, iritiranog Jovanovi�evim nekonvencionalnim odnosom spram okupacije tokom Drugog svetskog rata, postavio 1978. u zagreba�kom Omladinskom kulturnom centru Lapidarijum. Predstava, u produkciji KPGT � shodno na�elima tog pozori�nog pokreta, igrana je na srpskohrvatskom, romskom, jidi�u i bugarskom � uprkos negativnim stavovima nekih tada vrlo mo�nih ljudi, trijumfuje na Sterijinom pozorju, zatim i na Bitefu, a potom odlazi na svetsku turneju: otvara Internacionalni pozori�ni festival u Sidneju, gde dobija sjajne kritike i osvaja nagrade, a potom sledi gostovanje u gradovima SAD � Denveru, �ikagu, Los An�elesu, Njujorku, gde osvaja nagradu Olbi. Ne�to kasnije, predstava �e biti prikazana u Moskvi i u Londonu.
�Oni koji su videli tu predstavu, ne mogu tek tako da je zaborave, pi�e u predgovoru francuskog izdanja Dragan Klai�, koji je OSLOBO�ENJE SKOPLJA vrlo aktivno pratio na pomenutoj svetskoj turneji. U mnogim zemljama sretao sam odu�evljene ljude koji su se upinjali da mi opi�u jugoslovensku predstavu koju su nekad videli i �iji naslov nisu mogli da upamte, ali koju sam ja identifikovao, bez muke, kao OSLOBO�ENJE SKOPLJA�.
Dramu su sa slovena�kog na francuski preveli autor i Mirej Roben, koja je pre dve godine prevela, za istog izdava�a, i dramu Slobodana �najdera ZMIJIN SVLAK.
Ina�e, ku�a L'Espace d'un instant, koja ve� nekoliko godina izdaje prevode dramskih tekstova autora s podru�ja Balkana (pre dve godine objavljen je i ERIGON Jordana Plevne�a, tako�e nagra�en svojevremeno na Sterijinom pozorju), najavljuje uskoro i izlazak iz �tampe prevoda drame Igora Bojovi�a: DIV�E, tako�e u prevodu Mirej Roben. Dominik Dolmije, umetni�ki direktor ove male pariske izdava�ke ku�e, ka�e da je veoma zadovoljan interesovanjem koje �itaoci/kupci i francuska javnost pokazuju za najnovije izdanje te ku�e: OSLOBO�ENJE SKOPLJA.
Upravo ovih dana, tako�e u izdanju L'Espace d'un instant, iz �tampe je iza�la i drama Dejana Dukovskog: MAMU MU ... KO JE PRVI PO�EO, koju je s makedonskog na francuski jezik prevela Harita Wybrands.

Simpozijum

Na pariskom univerzitetu Sorbona IV, na katedri za bosanske, hrvatske i srpske studije koju vode profesori Pol-Luj Toma i Sava An�elkovi�, 14. i 15. novembra odr�an je me�unarodni simpozijum o temi: Savremeni teatar u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori, na kojem su u�estvovali teatrolozi, reditelji i pozori�ni kriti�ari sa biv�ih jugoslovenskih prostora, iz Sjedinjenih Dr�ava i Francuske.
Namera organizatora da se tokom ovog skupa sklopi neka vrsta mozaika o sli�nostima i razlikama u savremenoj dramskoj knji�evnosti u zemljama koje su nekad �inile jedinstven dr�avni i kulturni prostor, ostvarena je kako na zadovoljstvo organizatora, tako i svih u�esnika, koji su ovaj skup do�iveli ne samo kao mesto razmene informacija ve� i kao priliku za ponovno uspostavljanje ili nastavak, tokom prethodnih desetak godina pokidanih, veza.
 Svi radovi izlo�eni na ovom simpozijumu bi�e objavljeni u zbornicima koje �e prirediti dr Sava An�elkovi�, na srpskom/hrvatskom/bosanskom jeziku (izdava�: Sterijino pozorje) i na francuskom/engleskom jeziku (izdava�: Sorbona IV).
U�esnici Simpozijuma do�li su iz Va�ingtona (Naum Panovski), Sarajeva (Marko Kova�evi�, Muhamed D�elilovi�, Ljubica Ostoji�), Mostara (Tanja Mileti� Oru�evi�), Zagreba (Boris Senker, Nata�a Govedi�, Sanja Nik�evi�), Podgorice (Radmila Vojvodi�), Beograda (Ksenija Radulovi�, Bo�ko Milin), Novog Sada (Darinka Nikoli�), a u�esnici iz grada doma�ina su bili: Pol-Luj Toma, Sava An�elkovi�, Milo� Lazin i Iren Sadovska Gijon.
Tokom Simpozijuma, �itanjem dramskih tekstova D�evada Karahasana (MUKE SV. KATARINE), Slobodana �najdera (ZMIJIN SVLAK), Biljane Srbljanovi� (PORODI�NE PRI�E) i Ljubomira �urkovi�a (OTPAD), kao i predstavom STILSKE VE�BE: KAD BI OVO BILA PREDSTAVA, po delima Rajmona Kenoa i Almira Im�irevi�a, predstavljen je i poseban vid rada sa studentima dr Save An�elkovi�a, ina�e lektora na Katedri za bosanske, hrvatske i srpske studije na Sorboni IV.

Milena

�Kada izgovorite ime � Milena (prezime ne morate pominjati) svi znaju da je re� o na�oj velikoj glumici, primadoni jugoslovenskog � srpskog filma i pozori�ta. Svojim dugogodi�njim radom i sjajnim ulogama, Milena se izborila da je dovoljno re�i samo ime, kao kad se ka�e Milivoje, Zoran, Bata... ili u knji�evnosti Ivo, Me�a, Milo�, Laza...�, rekao je Du�an Kova�evi� na sve�anom uru�enju nagrade �anka Stoki� Mileni Dravi�, u beogradskom Narodnom pozori�tu, 8. februara.

Mira

Mira Banjac dobila je, na ovogodi�njem Festivalu komedije u Jagodini, nagradu Zlatni �uran za �ivotno delo.
�Kad zaokru�i� rad i neki svoj vek, te nagrade su i naznaka da si ne�to ve� � zaokru�io�, izjavila je Mira Banjac koja ve� ima dva (�obi�na�) ��urana� i ve� jednu nagradu za �ivotno delo � Dobri�in prsten.

Olga

Ovogodi�nja nagrada Milo� �uti� pripala je glumici Olgi Odanovi� za ulogu Milice Gerasimovi�, koloraturnog soprana u predstavi GOVORNICA Jago�a Markovi�a i Jugoslovenskog dramskog pozori�ta.

Avinjon

Posle pro�logodi�njeg otkazivanja Avinjonskog festivala, jedinog otkako ga je, 1947. osnovao �an Vilar, i odlaska direktora Bernara Fevr D'Arsijea, nova uprava na �ijem su �elu Ortanz Ar�ambo i Vensan Bodrije najavljuje promenu u odnosima umetnici � javnost, ali i vrlo ambiciozan festivalski program za koji je obezbe�en bud�et od 9,6 miliona evra! Prema ranije donetoj odluci, a u svrhu o�ivljavanja festivalske forme, ovoga leta �e, kako to Francuzi ka�u �pridru�enog umetnika�, biti nema�ki reditelj i upravnik �aubine u Berlinu Tomas Ostermajer (slede�e godine ta uloga �e pripasti Jo�efu Na�u) �ije �e se �etiri predstave igrati na ovogodi�njem festivalu: Bihnerov VOJCEK, Ibzenova NORA, DISKO PIGS Ende Vol�a i KONCERT A LA KART FRANCA Ksavera Kreca. Nema�ki teatar predstavlja�e tako�e i predstave Franka Kastorfa, Sa�e Valc, Kristofa Martalera... U programu Festivala bi�e i predstave Rodriga Garsije, Jana Fabra i na�eg �poznanika� s Bitefa Sidija Larbija �erkauija.

Borka

Hiro�imapriset, nagrada za mir za kulturne radnike, koja se dodeljuje od 1990, pripala je ove godine Borki Pavi�evi�. Nagrada se dodeljuje svake druge godine osobama koje radom u oblasti kulture doprinose dijalogu, razumevanju i miru na konfliktnim podru�jima.
Borka Pavi�evi� je publicista, dramaturg, kolumnist, osniva� i umetni�ki direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Centar, koji je postao neka vrsta uto�i�ta za protivnike represije, pokrenula je 1993. da bi �dekontaminirala� okolinu od nacionalisti�ke propagande Milo�evi�evog re�ima. Centar (CZKD) sada organizuje, izme�u ostalog, razgovore, izlo�be, diskusije, seminare i pozori�ne predstave.
Osniva� Hiro�ima-nagrade je Edita Moris, knji�evnica ro�ena u �vedskoj, koja je zajedno sa svojim ameri�kim suprugom Irom Morisom za �rtve atomske bombe osnovala jednu bolnicu u Hiro�imi. Nagrada iznosi 100.000 ameri�kih dolara i uru�ena je Borki Pavi�evi� 15. februara na sve�anosti u Stokholmu. Pre nje su nagradu dobili Ju�noafrikanci Antje Krog, pesnik i novinar, i D�on Kani, dramati�ar.

Po�ast

Rudi �eligo, jedan od najzna�ajnijih dramskih pisaca sa ex-ju prostora, ro�en je 1935. godine u Su�aku. Diplomirao je filozofiju i psihologiju, a ure�ivao je kulturne i anga�ovane �asopise �Revija 57� i �Perspektive�. Bio je predsednik slovena�kog udru�enja pisaca, jedan od osniva�a Slovena�ke demokratske unije, poslanik i ministar za kulturu. Kao jedan od najzna�ajnijih slovena�kih modernista 60-tih i 70-tih (�Triptih Agate �varckobler�), sledio je u svojoj prozi osnovna na�ela francuskog �novog romana�, ali je isto tako svoju pa�nju poklanjao psiholo�kim i egzistencijalnim problemima tzv. malih, obi�nih ljudi. Autor je i brojnih radio-drama, ali �e ostati ponajvi�e upam�en, barem na biv�im jugoslovenskim prostorima, kao pisac izuzetnih pozori�nih komada, koji su sjedinjavali radikalan, ekspresionisti�ki i apsurdisti�ki scenski izraz, sa briljantnim, reskim dijalogom i socijalnim, politi�kim i filozofskim anga�manom. Me�u �eligovim dramama isti�u se �AROBNICA IZ GORNJE DAV�E, LEPA VIDA, VEN�ANJE i ANA.

U Sarajevu je 6. septembra pro�le godine, nakon kratke i te�ke bolesti, preminuo Dubravko Bibanovi� Biban, sarajevski reditelj i svojevremeno beogradski student na Fakultetu dramskih umetnosti, urednik igranog programa Federalne televizije. Tokom 35 godina umetni�kog delovanja, najdublji trag ostavio je u teatru, a njegovo najve�e teatarsko postignu�e je Sarajevski ratni teatar � SARTR, �ije je osnivanje inicirao odmah nakon po�etka agresije na BiH, aprila '92. godine.

U Domu socijalne skrbi za starije i nemo�ne osobe u Vara�dinu, umrla je 5. decembra pro�le godine, u 64. godini, Zdravka Krstulovi�. Ro�ena Spli�anka, od rane mladosti posve�ena sceni (balet, opereta, drama), zavr�ava Akademiju dramske umjetnosti u Zagrebu i dobija anga�man u splitskom Hrvatskom narodnom kazali�tu, �iji je dramski repertoar nosila decenijama. Njene najzna�ajnije uloge su Mare u predstavi  KATE KAPURALICA u re�iji Marka Foteza, �arlota Kordej u predstavi MARA/SAD, Helena u TROJANKAMA, Ismena u ANTIGONI, Dezdemona u Otelu. S izuzetnim uspehom igrala je i u mjuziklima. Naj�iru popularnost stekla je ulogama u tv serijama MALO MISTO i VELO MISTO.

Pozori�ni reditelj Oliver Viktorovi� umro je 26. januara u Beogradu, u 53. godini. Ro�en je 1951. u Beogradu, gde je zavr�io Fakultet dramskih umetnosti, a diplomirao je 1976. predstavom SKUP koja je zatim igrana na redovnom repertoaru beogradskog Narodnog pozori�ta. U tom pozori�tu re�irao je i predstave UBI�E KNJAZA, KAKO JE DOBROSAV PROTR�AO KROZ JUGOSLAVIJU, POSLEDNJA POTERA ZA ZLATOM... Tokom studija re�irao je nekoliko predstava u �Dadovu�. Po�etkom decembra pro�le godine premijerno je izvedena Viktorovi�eva poslednja predstava: MORSKA SO bugarskog pisca Emila Boneva, u Narodnom pozori�tu u Leskovcu.

Mihajlo Bata Paskaljevi� preminuo je 26. januara u 82. godini, u zemunskoj bolnici. Paskaljevi�e glumu u�io na Pozori�nom odseku Muzi�ke akademije u Beogradu, studirao je i jugoslovensku knji�evnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a poha�ao je i �kolu za pantomimu i pokret �uvenog �aka le Koka u Parizu. Mada je na scenama Akademskog, Narodnog, Beogradskog dramskog i Pozori�ta na Terazijama ostvario �itav niz zapa�enih uloga (Jerotije u SUMNJIVOM LICU, Estragon u �EKAJU�I GODOA...), �iroku popularnost stekao je ulogama u humoristi�kim tv serijama Radivoja Lole �uki�a i Novaka Novaka, kao i u filmovima Soje Jovanovi�.

U Novom Sadu je 8. oktobra 2003. iznenada preminula kostimografkinja Anamarija Mihajlovi�. Bave�i se niz godina stvarala�tvom iz oblasti odevanja posebno je bila posve�ena pozori�nom kostimu, dizajnu radne i modne ode�e, scenskom kostimu i slikanju na svili. Bila je �lan Udru�enja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, kao i Likovnog kruga sa Petrovaradinske tvr�ave.
U pozori�nom svetu ime Anamarije Mihajlovi� vezuje se za niz ostvarenja u kojima je tokom protekle tri decenije bila autor kostima, a �esto i scenografije kao celovitog vizuelnog identiteta predstave. Najzna�ajnije kostime ostvarila je u Novosadskom pozori�tu, u nezaboravnim predstavama PLEJ STRINDBERG, KO SE BOJI VIRD�INIJE VULF, �EKAJU�I GODOA, MA�KA NA USIJANOM LIMENOM KROVU, U MALOM DVORCU, LILIOM, LJUBAVI D�ORD�A VA�INGTONA, ali i u SNP, suboti�kom i zrenjaninskom teatru, Pozori�tu mladih i Lutkarskom studiju Anima. U njenoj bogatoj umetni�koj biografiji vi�e je od stotinu projekata u oblasti pozori�nog, televizijskog i scenskog kostima. Odlikovali su je visok profesionalizam, velika stvarala�ka energija i ma�tovitost koji su omogu�avali da kostimi nastajali u njenom ateljeu za�ive na sceni. Dobitnica je brojnih nagrada me�u kojima je najve�e priznanje �Milica Babi� na 11. me�unarodnim trijenalu pozori�ne scenografije i kostima u Novom Sadu 1998.
Poslednja predstava za �iji je vizuelni identitet, scenu i kostim zaslu�na Anamarija Mihajlovi� je �oov PIGMALION, reditelja sa kojim je naj�e��e sara�ivala Tibora Vajde u Narodnom pozori�tu u Kikindi, a �iju premijeru nije do�ivela.

Glumac Srpskog narodnog pozori�ta Nenad Vujanovi� �e�a preminuo je 25. decembra 2003. Ro�en je 18. marta 1961. u Vukovaru. Akademiju umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Ple�e, zavr�io je 1985, a od 1989. bio je u stalnom anga�manu u SNP, na �ijoj sceni je ostvario impozantan broj likova iz doma�e i svetske dramske literature, radio sa najzna�ajnijim rediteljima (eks)jugoslovenske scene (Ljubi�a Risti�, Du�an Jovanovi�, Egon Savin, Ljubi�a Georgijevski, Boro Dra�kovi�, Suada Kapi�, Sa�o Milenkovski, Ljuboslav Majera, Vida Ognjenovi�, �anko Tomi�, Du�an Petrovi�...), a poslednju ulogu � �aslava � odigrao je u predstavi NAKAZE Bogdana �panjevi�a, u re�iji Nemanje Petronje.

Britanski glumac Alan Bejts umro je 27. decembra pro�le godine, posle duge borbe s rakom. Imao je 69 godina i petodecenijsku karijeru uspe�nog pozori�nog i filmskog glumca. Pripadao je generaciji �mladih gnevnih ljudi s po�etka pedesetih, a prvi ve�i uspeh zabele�io je ulogom Klifa u drami OSVRNI SE U GNEVU kojom je D�on Ozborn 1956. zapalio britansko pozori�te. Igrao je Pintera, �ekspira s istom lako�om kao i zabrinute antiheroje ili gej izdajnike. Pisac Sajmon Grej, s kojim je �esto sara�ivao, njegovu �lako�u� glume obja�njava kao �spremnost za opasan flert sa publikom�.

�vedska glumica Ingrid Tulin, jedna od zvezda filmova Ingmara Bergmana, umrla je 7. januara u 78. godini. K�erka ribara, Ingrid Tulin je ro�ena 27. januara 1926. Posle debija u pozori�tu i manjih uloga na filmu krajem 40-tih, ostvarila je zapa�ene uloge u Bergmanovim filmovima DIVLJE JAGODE, LICE, TI�INA, KRICI I �APUTANJA... Kriti�ari su je stavljali u rang slavnih �vedskih glumica Grete Garbo i Ingrid Bergman.

Priredila: D. N.