Kada se razmi�lja o drami u kontekstu kineskog umetni�kog izraza ne sme se zaboraviti pozori�na tradicija koja ne podrazumeva poimanje dramskog u onom smislu koji je operativan na evropskom tlu. Tamo gde je anti�ka drama verifikovala govor kao osnovno sredstvo iskaza i na taj na�in odredila budu�i razvoj evropske dramske knji�evnosti, kineska tradicija podrazumeva gest, mimiku i simboliku pokreta. Tek stvaranjem moderne drame u dvadesetom veku, kineski autori iskora�uju u prostor evropske dramske prakse. Nemaju�i nikakvog uzora u prethodnim generacijama pisaca na svom tlu, mladi dramati�ari druge i tre�e decenije pro�log stole�a u potpunosti se naslanjaju na evropske autore, od �ekspira do Strindberga.
Cao Ju pripada drugoj generaciji dramskih pisaca koja je stvarala tokom tridesetih godina i va�i, po mnogim ocenama, za jednog od najboljih savremenih kineskih dramati�ara. Pored OLUJE, koju je napisao u dvadeset tre�oj godini, ovaj autor stvorio je jo� desetak drama. Osnovna tema njegovog opusa je fundamentalna kriza starog patrijarharlnog, konfu�ijanskog pogleda na svet koji svojim raspadom lomi mnoge socijalne relacije, dovode�i u krizu individualitet koji se u stvari tek u novonastaloj situaciji javlja kao okosnica �ovekovog identiteta.
Radnja komada pokriva tri vremenska nivoa, koji se me�usobno prepli�u. Nukleus pri�e je slede�i: nekada�nja tragi�na ljubavna pri�a bogatog gospodara i mlade slu�avke koja je rezultirala ro�enjem dva sina dove��e, nakon skoro trideset godina, do tragedije me�u �lanovima dve porodice, do smrti, ludila i propasti.
Kreirana po ugledu na anti�ku tragediju, OLUJA sadr�i brojne dramatur�ke elemente koji su veoma ve�to upotrebljeni tako da je, i pored veoma jasne podloge na kojoj je gra�ena radnja, izbegnuta zamka pukog prepisivanja.
Nepomirljive razlike koje junaci ne mogu da prevazi�u, definisanost karaktera kao sudbine koja vodi prema neumitnom i nepromenjivom zavr�etku, koloplet slu�ajnosti i mnogobrojnih mikroobrta, hibris kao roditeljska zla kob preneta na decu, fenomen tajne koja se, i pored dugog proteklog vremena, otkriva i ru�i uspostavljeni poredak, usporavanje radnje koja u finalu za momenat ide ka sre�nom kraju zavarav�i i junake i gledaoce da je tragedija izbegnuta, radnja koja kroz mikroscene i dijaloge lagano napreduje otkrivaju�i tragediju korak po korak, po�tovanje Aristotelovog trojnog jedinstva � sve su to elementi anti�kog modela tragedije, posebno Sofoklovog pozori�ta s Edipom kao klasi�nim primerom.
Istovremeno, u komadu je primetan i zna�ajan Ibzenov uticaj, jer je vi�e no o�igledno da, kada �itamo ili gledamo OLUJU, pred nama nije ni�ta drugo do STUBOVI DRU�TVA na kineski na�in, dok specifi�na narativnost autorovog dramskog postupka neodoljivo podse�a na �ehova. Ne samo da su dijalozi razliveni kako bi  do�arali specifi�ne elemente anti�ke lagane dramaturgije koja intenzitet gradi na sukcesivnom nagomilavanju manjih konfliktnih situacija ve� je autoru bilo veoma va�no i da svoje junake podrobno predstavi pri njihovom prvom stupanju na scenu, koliko za budu�e reditelje toliko i za potencijalne �itaoce. Zato su didaskalije veoma op�irne, kreirane kao male deskriptivne pripovedne celine. U njima je detaljno dat psiholo�ki profil svih likova, tako da se pri �itanju teksta odmah na po�etku vidi svaka pojedina�na egzistencijalna situacija junaka u odnosu na dramski svet u kojem u�estvuju kao aktivni delatnici.
 Problemska ta�ka oko koje autor gradi karaktere jeste prekora�enje granice. Junaci komada svi odreda prelaze preko starih, strogo uspostavljenih pravila socijalno dopu�tenog pona�anja, oni su ljudi impulsivni i puni �ivota koji se ne daju sabiti u nau�ene forme. Od nedozvoljene ljubavi koja se davno dogodila, pokrenuv�i zamajac doga�aja, do incestuoznog odnosa brata i sestre, preljube jedne supruge, radni�ke pobune protiv gazde i kapitala, svaka pojedina�na delanja likova determinisana su poku�ajem zbacivanja davno stavljenih okova. Krajnji rezultat promene socijalne paradigme u OLUJI jeste tragedija i smrt ali je samo postojanje takvog potresa najava dubljih promena na op�tem planu, po�to stabilna dru�tvena matrica ne podrazumeva grani�ne sutuacije tog tipa.
Iako je autor pomerio �itavu radnju prema fenomenu Drugosti, unev�i kontekst hri��anstva i zapadnog stila u svoj komad, �ele�i da izbegne poistove�ivanje gledaoca s radnjom, a nastoje�i da proizvede efekat o�u�enja, realisti�ki diskurs teksta nije izbegnut. Bez obzira na napor da se ovo delo tretira kao poema, stvarnosni element je u njemu toliko sna�an da je nemogu�e ne �itati OLUJU kao jednu uspelu i sna�nu kritiku dru�tva i njegovih umrlih vrednosti.