ALEGORIJA � TO JE PAKAO

�Tvoje misli su birale staze, tvoja dela prizivala
utvare. Daje� im obli�ja svoje krivice.�
 (Marija Karaklaji�: Mle�ni zub zemlje)

Sve je suvi�no, zato �to je sve pro�lo: vreme, patnja, �ovekove bezbrojne iluzije, �ak i sama Priroda. Jer, sve je sme�teno u r�avoj beskona�nosti odlagane, ali i ve� odavno okon�ane tragi�nosti, koja se ve�no odigrava pod zale�enim svetlom ponovljive i ponavljane Apokalipse. Eto ponajbli�eg odre�enja �dramskog zapleta� komada Marije Karaklaji� MLE�NI ZUB ZEMLJE, tematski, stilski i �anrovski izuzetnog ostvarenja, �ija pojava bitno doprinosi raznovrsnosti i vitalnosti najnovijeg talasa u srpskoj dramaturgiji.
Tri su ��ivotne staze� i tri dramske dimenzije/jezgra u MLE�NOM ZUBU ZEMLJE, pri�i �iji protagonisti, ispod maske univerzalnih imena (Neznanac, �ena, Mladi�, Starica i sli�no), predo�avaju beskrajni repertoar individualizovanih patnji, zabluda, ko�mara i, nadasve, zaborava. O tim stazama (stvarnostima, linijama akcije i reakcije, ambijentima) tek �e mali deo biti re�en ako ih formuli�emo kao zadate oznake: Imanje, Tamnica i Front. Jer, Marija Karaklaji� ovom kombinacijom simultanosti i paralelizama ne samo �to na dramski reljefan a zna�enjski univerzalan na�in su�eljava socijalnu dramu, antiratnu parabolu i metafizi�ku apsurdnu igru � nego, u drugom i tre�em planu, sve ove nizove situacija i skupove/snopove odnosa sjedinjuje u sna�an, dijalo�ki pregnantan a stilski rasko�an iskaz o slo�enom, vi�ezna�nom planu egzistencije koji bi se mogao (i morao) nazvati antropolo�kim. Likovi-arhetipovi ovog komada hode istovremeno kroz vi�e psiholo�kih i iluzionisti�kih ravni, da bi nam � od sela opusto�enih kugom do kr�mi sa �psima rata�, od bordela i zatvora do pozornica prezrenih putuju�ih gluma�kih dru�ina i zaga�enih pejza�a �postmoderne prirode� � predstavili vi�ezna�nu i opet bolno aktuelnu povest o neizdr�ivoj patnji, jadu i besmislu, koje ne le�e ni otpor, ni ravnodu�nost, ni zaborav:
�NEZNANAC: Ja ni�ta nisam mislio, ni�ta nisam uradio...
HOR: Ako jesi?
HOR: Ho�u da odem. Navu�i �u cokule s debelim �onom, odenu�u novo ruho. Zajaha�u vrtuljak i odjezditi duboko pod zemlju.
HOR: Navla�i� �ivote kao nova odela. Dok se u jednom �epuri� ili ga sa sebe besno trga�, druga dr�i� pod klju�em. Ti si njih zaboravio, ona tebe nisu.�
U fascinantno mra�nim, specifi�no postavljenim a ipak organski isprepletanim svetovima Karaklaji�kinog komada, ljudi lutaju, laviraju, glavinjaju i umiru u mo�varama socijalnog ropstva, bezakonja, dr�avne presije, kriminalnog terora, ratnih razaranja i epidemija kosmi�kih razmera. A nepojamni repertoar bola i trpljenja kome su podvrgnuti protagonisti � sam za sebe postaje opravdanje i menjanja iluzionisti�kih sredstava (imena, maski, odnosa) i rastu�e dramske entropije. Dru�tvo je ve� s onu stranu propasti, emocije se uokviravaju rastu�om ravnodu�no��u, razum se sveo na poslu�nu ma�inu Zla, Priroda se preobrazila u sinonim za Bolest. Stoga nije nimalo iznena�uju�e da se glavni protagonist drame Neznanac, posredstvom vi�eplanske gradacije (otpornost na bolest � ali i bolovanje od zaborava; slepilo i proro�ki strah, spremnost na najdublju patnju i nestanak li�ne etike), postepeno oblikuje kao istovremena metafora/figura Isusa, Edipa i Majke Hrabrost:
�NEZNANAC: Treba da se ve�am? Da svojom smr�u zabavljam puk, za par�e �okolade i jedno jaje? Za�to ne?�
 
��ENA: Opet � ni�ta...
MU�KARAC: Gra�e je mnogo, ho�emo li da stvaramo? Novog �oveka. �bicu po �bicu.�

�STARICA: Izrovana le�a znak su nepredvidive, buntovne prirode. Ka�ete: slu�aj. �ta ako se ponovi? �ta ako se pomami, po�ne da grize, grebe, da se rita i ujeda? A maniri? Raspolo�enje? �ta ako podriguje, ispu�ta gasove, pljuje u lice kao kamila? Ako je slabih �ivaca? Razdra�ljiv? Ako se lako uzrujava, dobija tikove, nekontrolisano dr��e, ski�i, cvili i jeca? To mo�e biti neugodno. Mogu li le�a da jam�e za njegovu narav?
MLADI�: Karakter mu je blag, narav krotka. Pitom je i odan.
STARICA: Za�to se sad trese, balavi i beslovesno mrda glavom?�

U svetu izgubljene pro�losti i otrovane budu�nosti, u kosmosu instrumentalizovanog razuma i patnje kompromitovane ravnodu�no��u ali i samom koli�inom nasilja (dvostruko zasi�enje), dramski iskaz MLE�NOG ZUBA ZEMLJE prestaje da bude tragedija. Jer, ako prvobitni tragi�ni junak ne mo�e da na�e utehu �ak ni u �slobodi izgubljenog pam�enja�, onda se tragi�ka postavka odnosa preobra�ava u ono �to je Benjamin najta�nije opisao kao ��alosnu igru� (Trauerspiel, play of mourning), a teatarska igra postaje antropolo�ka alegorija. U toj iscrpljenoj i iscrpljuju�oj Apokalipsi, nalazimo samo jedna�inu smrti u �ijem finalu zemlji preostaje da iz svoje utrobe izbacuje, kao �mle�ne zube�, skelete i lobanje. Negde blizu zaklju�ka svog spisa �Na� odnos prema smrti�, Frojd priziva staru poslovicu si vis pacem, para bellum, to jest �ako �eli� da sa�uva� mir, spremaj se za rat�, i parafrazira je tako �to ispisuje si vis vitam, para mortem, ili �ako �eli� da izdr�i� �ivot, pripremi se za smrt�. Sa svoje strane, posredstvom MLE�NOG ZUBA ZEMLJE, Marija Karaklaji� nam svojom alegorijom saop�tava: ako �eli� da obnovi� Igru, mora� pro�i kroz Pakao. Dobrodo�li.

Svetislav JOVANOV

LICA:

NEZNANAC
�ENA
MU�KARAC
MLADI�
STARICA
HOR  prosjaka i skitnica, preuzima obli�ja drugih lica u drami; broji �estoro �lanovaI

Hor uvodi Neznanca.

HOR: Ovo je legenda o �oveku koji je bio.
U ratu?
Sad je mrtav. Gde je sad?
Zna li?
Kuda.
Mrtav je.
NEZNANAC: Dajte mi vode!
Obnevideo, prljav, bos, Neznanac posr�e.
HOR: Mesta! Mesta za kralja!
HOR: Padamo na kolena, klanjamo se Tvojoj slavi, �elima ljubimo zemlju po kojoj hodi�!
HOR: Bauljamo po vrletima, puzimo kroz jaruge, tumaramo kroz klance i pustare. No�imo po svrati�tima gde nas grizu stenice i kradu debeli kr�mari. Gacamo po blatu, ranjavih stopala, �iba nas sunce, umiva suv vetar. Po nama se nahvatala pra�ina kao skrama, cedimo je iz o�iju, muljamo po ustima mesto u�eglog hleba. Oslu�kujemo gnjecavu mahovinu, usmeravamo se ka svetlosti zornja�e, vrtimo u istom krugu. Po panjevima crtamo putokaze, ali ih ki�e spiraju, a �umski duhovi bri�u. Zaboravili smo kada smo po�li, pre sedam dana, nedelja ili godina, ali znamo kuda smo krenuli i znamo da smo tu. Na� kralj je mrtav, ali ga krepkost jo� slu�i, korak mu je siguran, a pogled �vrst. Kruna i �ezlo blistaju sjajem njegove mo�i!
Hor na Neznan�evu glavu stavlja venac od slame, u ruku mu gura leskov prut.
HOR: Tvoja veli�ina pred Tobom stupa! Predajemo se Tebi, Najsvetliji! U na�u odanost ne sumnjaj, la�ljive osmehe i pretvorna srca ovde ne�e� na�i.
HOR: Put je dug, jo� nam mnogo predstoji. Njegova je Visost �eljna tople postelje i vru�eg hleba.
HOR: Na�e postelje su raspremljene, �itnice otvorene, a �ene i k�eri �ekaju na Tebe, Najmo�niji. Ali pre no �to utoli� svoju glad, uta�i na�u! Govori nam! Svojim mudrim re�ima obasjaj slepilo na�eg neznanja, tamu na�e prostote. Govori!
Neznanac baulja, sa rukama pru�enim ispred sebe, kao slepac.
NEZNANAC: Vode!
HOR: Vode? Zar je to sve �to �emo �uti, Najmudriji?
HOR: Mo�da na� kralj ne zna da kiti re�i kojima se budi nada, ali njegova je lepota nesvakida�nja, a srce toplo i meko kao sve�a kravlja balega.
Neznanac trlja o�i.
NEZNANAC: Ni�ta ne vidim!
HOR: �ta �eli� da vidi�, Svevide�i?
HOR: Mi vidimo. Lju�timo pomr�inu kao koru s drve�a.
HOR: �uma je gusta. Mi �emo je pose�i, ne bi li na� kralj razabrao put.
HOR: Ali kralj je sada tu. Ono �to danas zna, �ega se danas se�a, sutra �e uzalud tra�iti u hrpi pose�enih stabala.
Neznanac se zatetura, padne.
HOR: Stopala Va�eg Viso�anstva puna su trnja.
Hor vadi Neznancu trn iz noge. Neznanac tiho jaukne.
HOR: Kralj je mrtav. Jo� uvek to ne zna.
HOR: Mrtav si. Kojim putem sad?
Hor oduzima Neznancu kraljevska odli�ja, pobegne.
NEZNANAC: Ni�ta ne vidim...

PRVI �IVOT, SLIKA 1.

Imanje.
Neznanac le�i na tlu.
Dotr�i �ena, s vilama u ruci. Ustremi se na Neznanca.
Mu�karac dolazi za �enom.

MU�KARAC: Zatuci �ivotinju!
Neznanac bespomo�no zaklanja lice rukama, mumla.
MU�KARAC: �ta �eka�? Bolestan je!
�ena okleva.
�ENA: Nema crnih krasta po licu. Ode�a mu je dronjava i iscepana, ali su ruke bele kao u deteta. Za�to mumla�? Zini! �uje�, zini!
�ena gura �iljke Neznancu u usta.
�ENA: U duplji nema gnojne sluzi.
MU�KARAC: Ko si? Odakle dolazi�? Jesi li bolestan, ranjen? Jesu li te napali? Za�to ne ustaje�? O�i su ti podnadule. Dolazi� iz daleka? Iz brda? Jesi li bolestan?
Neznanac rukama daje nerazumljive znake.
�ENA: Nem je!
NEZNANAC: Vode!
�ena i Mu�karac �utke posmatraju Neznanca.
�ena se udalji.
MU�KARAC: Pre tri dana zatekli smo dvojicu, tela prekrivenih krastama. Vukli se, previjali po zemlji, bljuvali vlastitu utrobu. Dotukli smo ih, a le�eve spalili. Eno, tamo, gomilica pepela. Vidi�?  Svud po imanju gomilice pepela.
�ena se vra�a s kofom vode.
Neznanac zagnjuri lice u kofu, halapljivo pije. Trlja kapke, polako ih otvara.
�ENA: Lep si. Kako ti je ime? Odakle dolazi�?
Neznanac �uti.
Mu�karac dohvati vile.
MU�KARAC: Ne�e� da govori�?
Neznanac izbezumljeno vrti glavom.
NEZNANAC: Ne... ne se�am se.
MU�KARAC: La�e. Ubijmo ga.
�ENA: Ne.
Neznanac govori brzo, plaho, gutaju�i vazduh.
NEZNANAC: Bio je rat, gorele ku�e, kamen na kamenu, a gore, iznad nas?  I pucalo se, metak u oko, no� pod grlo, a ja sam � ja sam � jama, pet hvati duboka, u no�i, pljujem zemlju, plamti loma�a, veliki rat, a iznad nas? I nji�ti konj i �ena bez lica, a ja sam � i �iklja i bode i se�e, gomila �aka bez prstiju, krik u tami, a iznad nas? �ut mesec, rascopana lobanja.
MU�KARAC: Rat? Ko ratuje? Gde?
NEZNANAC: Tu.
MU�KARAC: La�e�. Ni ovde ni u susednim oblastima najstarije glave ne pamte poslednji rat.
�ENA: Mo�da � Banda?
MU�KARAC: Video si ih? Govorio s njima? Bio si u brdima?
�ENA: Jesu li te oni napali?
NEZNANAC: Ne znam... Ne znam ko sam... kako sam dospeo ovamo... Moja pro�lost po�inje od trenutka kad sam vas ugledao. Mogu li da ostanem?
MU�KARAC: Ne verujem mu. Ubijmo ga.
�ENA: Ove nedelje ostali smo bez trojice radnika. Sezona �etve se bli�i.
MU�KARAC: Mr�av je i slab za rad u polju. Ali neka nadzornik odlu�i. Ako dobije� dozvolu da ostane�, preda�e� svoju slobodnu volju nadzorniku. Niko ne zna ko je vlasnik imanja. Nadzornikova vlast neograni�ena je. Pokori�e� se svakoj naredbi, izvr�iti svaku zapovest, povinovati se svakoj kazni.
NEZNANAC: Rado se odri�em slobode koju daje izgubljeno pam�enje.
�ENA: Do�i. Da�u ti ve�eru, spava�e� u maloj �tali, sa �drepcima.
Neznanac  po�e za �enom i Mu�karcem.

II

Hor okru�i Neznanca.
HOR: Bio je rat, a ja sam � ja sam �
HOR: Na �ijoj strani si ti bio?
HOR: Prsti su mi pocrneli, dlanovi ispucali, �uljevi su tvr�i od kamena. Srp je uz �aku srastao, s njim spavam, njime se umivam, njime zmijska le�a u polju gladim. A ruke su bile meke kao u deteta. Glava je ote�ala, telo umorno, noge tra�e po�inak.
HOR: Dok ne takne� svaki struk �ita, ne ugazi� u najmanju brazdu, ne pose�e� i poslednji klas, noge �e te nositi s jednog kraja na drugi. Iz jednog �ivota u drugi.
NEZNANAC: Ho�u da odem.
Neznanac stoji u mestu.
HOR: Kud god da po�e� � tu si. Trupka� u mestu, ide� u krug, vrti� se na vrtuljku s kog se svojevoljno ne silazi.
NEZNANAC: Ja ni�ta nisam mislio, ni�ta nisam uradio...
HOR: Ako jesi?
HOR: Ho�u da odem. Navu�i �u cokule s debelim �onom, odenu�u novo ruho. Zajaha�u vrtuljak i odjezditi duboko pod zemlju.
HOR: Navla�i� �ivote kao nova odela. Dok se u jednom �epuri� ili ga sa sebe besno trga�, druga dr�i� pod klju�em. Ti si njih zaboravio, ona tebe nisu.
NEZNANAC: Ja ni�ta nisam �
HOR: Tvoje namere su dela, ali tvojih dela nema.
HOR: Mrtav si.
HOR: Kojim putem sad?
Hor se razi�e.
Neznanac stoji u mestu, mlitavo, bespomo�no.

DRUGI �IVOT, SLIKA 1.

Tamnica �- preure�ena bo�na soba kr�me.
Iz glavne prostorije sve vreme nerazgovetno dopiru pijani, razuzdani, lascivni glasovi.
U tamnici su trojica zato�enika.
MLADI�: Koji je od vas dvojice?
Mu�karac i Neznanac sede svaki u svom uglu.
MLADI�: Ko je i�arao ceo zid?
MU�KARAC: Ova soba tupo odjekuje, kao kad udara� maljem po presnom mesu. Trunke lete na sve strane, kao re�i. Malj! Malj! Malj!
MLADI�: Crtica je bilo... bilo ih je... ne mnogo... A ti si ih dodao bezbroj! Ili ti? A bilo ih je, otkako sam ovde, za svaki dan po jedna, bilo ih je...
MU�KARAC: Trideset, tri ili trista, zar nije svejedno?
MLADI�: Nije! Meni nije!
MU�KARAC: I tebi je. Zar ne ose�a� kako ti ravnodu�nost puzi po �elucu, izjeda utrobu i gr�i creva?
NEZNANAC: To je glad.
Mu�karac podrigne.
MU�KARAC: Prokleta cipela! Klopara u stomaku!
Mu�karac odgurne izan�alu, izjedenu cipelu.
MU�KARAC: Glo�em je danima, ali glad je prepredena, glad je majka mudrosti. A od cipele � ni�ta. Guma mi odska�e u �elucu, a usta se su�e od obu�arskog lepka.
MLADI�: Kada bi se u cipelu gledalo kao u dlan: opipava� brazde, poderotine, neravnine na �onu, me�u prstima drobi� pra�inu i zna�: u kakvim kr�mama je vlasnik pio, u koje bordele zalazio.
MU�KARAC: Vlasnik je sad okru�en i  jednim i drugim.
Mu�karac udara po zidu.
MU�KARAC: Dosta! Zveri pijane!
Mladi� zagrize cipelu, pljune s gadljivim izrazom lica.
MLADI�: Vlasnik je pro�ao mnoge frontove, s provijantom u jednoj, a krivim kantarom u drugoj ruci.
NEZNANAC: Ho�e� moju? Da gleda� u nju.
MU�KARAC: Tvoju cipelu pam�enje sigurno slu�i bolje nego tebe.
Iz susedne prostorije za�uju se dva � tri pucnja, �enski krik.
Neznanac se sklup�a u svom uglu.
NEZNANAC: Ja ni�ta nisam uradio!
MLADI�: Dosad nisu pucali.
MU�KARAC: Rat je. Pijani preki sud. Pet krivaca i tri kurve na gomilu, zatvori� o�i, opali� nekoliko puta, pa �ta kome sudbina udeli.
NEZNANAC: Ja nisam kriv...
MU�KARAC: Svi su ovde krivi.
MLADI�: Mo�da... niko nije ubijen.
MU�KARAC: Mo�da. Navikni se.
MLADI�: Na �ta? Na smrt, ubistva, progone, ve�ala, rovove i pu�ke?
MU�KARAC: Ti nisi bio na frontu, ne zna� �ta je smrt. Ali on mo�da zna. Samo se ne se�a. Ili ne �eli da se se�a.
NEZNANAC: Ja ni�ta ne znam...
MLADI�: Ali ja znam! Jednom, kad se rat zavr�i, kad iz humki bude iznikao korov, a od drvenih kundaka budu tesane svirale, iz svih patnji i stradanja izra��e nov �ovek, plemenit i �ist!
MU�KARAC: Kre�ti� u prazno, kao �egrtaljka. Se�a� li se vremena pre rata? Vremena pre ro�enja? Rat �e trajati sve dok iz svakog i poslednjeg �ivog stvora ne iznikne gust korov.
Iz susedne prostorije ponovo dopre razuzdan smeh.
MU�KARAC: �uje�? Rat je neuni�tiv.
Neznanac se pridi�e.
NEZNANAC: Ne znam za�to sam malopre... mora da je glad. U gladnom stomaku svakakve slike! Rastu i grizu...
MU�KARAC: Budi zahvalan gladnom stomaku, na svakoj slici, kad je ve� tvoj mozak sasvim sit.
MLADI�: Ti si sre�an �ovek. Nema� ni imena ni pro�losti, ro�en si ju�e, u tamnici, �ist. Pomisli, �ta bi sve mogao da bude�!
MU�KARAC: Pomisli, �ta si sve mogao da bude�. Razbojnik.
MLADI�: Dobro�initelj.
MU�KARAC: Ugnjeta�.
MLADI�: Ute�itelj.
MU�KARAC: Krvolok.
MLADI�: Izbavitelj.
MU�KARAC: Glavose�a.
MLADI�: Milosrdnik.
MU�KARAC: Silovatelj. Oceubica. �edomorac. Ovde ti je mesto.
NEZNANAC: Praznina u glavi, kalup za va�e re�i! I strah! Ja �elim, ali ne mogu. Kad bi bar glad prestala!
MU�KARAC: Presta�e, kad se crvi koji ti sad jedu utrobu, razmile po o�nim dupljama, dole, pod zemljom.
MLADI�: Presta�e, kad se iz ovog blata izdigne nov �ovek, oslobo�en tereta pro�losti, kao ti, �istih ruku, li�en se�anja na gadost i ljudski vonj.
Pucanj.
Sva trojica se umire.
Odjekne �enski smeh.
Svako se povu�e u svoj ugao.
MLADI�: Crtica je bilo... bilo ih je... ne mnogo...
Mu�karac podrigne.
MU�KARAC: Prokleta cipela!
NEZNANAC: Nov �ovek... nov �ovek...

III

Hor se pribli�i Neznancu.
HOR: Tri staze vode kroz �umu, na sve tri mrtav putnik stupa.
HOR: U torbi nosi samo svoju savest.
HOR: Tri klupka namotava, tri tanka konca sledi.
HOR: Sve tri staze nose odredi�tu, i nijedna, sva tri klupka bi�e namotana, i nijedno.
NEZNANAC: Jato vrana! Be�ite od mene!
HOR: Sva tri konca bi�e prekinuta.
HOR: Po �umskim stazama ne gazi se nasumice, njihove su �udi  promenljive a du�ine im nisu podjednake. Putnik ne zna �ta ga na slede�em zavijutku vreba.
HOR: Svaka staza svoju putanju upisuje.
HOR: Jedna se kotrlja niz strmine, vrze po �ikari, davi se u �ivom blatu.
HOR: Druga vijuga za puzavicom, obmotava poleglo granje, zalazi u vu�je leglo.
HOR: Tre�a puzi kroz gusti�, zapinje o korenje, uvire za ponornicom.
HOR: Svaka staza stvara novu javu.
HOR: Dato ti je da svim trima uporedo hodi�. Trnje koje u jednoj ne pose�e�, izrasta u drugoj. Blato koje u drugoj ne pregazi�, davi te u tre�oj.
NEZNANAC: Nije meni dato ni�ta �to ne �elim da uzmem!
HOR: Jedna java ne �uva se�anje na drugu.
HOR: Ali utvare su uvek iste. Jedan mu�karac, jedan mladi�, jedna starica, jedna �ena. Slede te u stopu.
HOR: Posvuda � sablasti. Putokazi du� svake staze.
NEZNANAC: Pu�kom! Sve prikaze i aveti!
HOR: Tvoje misli su birale staze, tvoja dela prizivala utvare. Daje� im obli�ja svoje krivice.
NEZNANAC: Ja nisam kriv!
HOR: Vreme je da putnik po�e. Sam.
HOR: U svetu pri�ina i slika, svaka se staza zavr�ava smr�u. Ve� mrtav, umre�e� jo� tri puta.
Neznanac zamahne ka horu.
NEZNANAC: Graktave la�i!
HOR: Mrtav si.
HOR: Utvare svedo�e tvoju krivicu, one su staza, one su put!
Hor se razbe�i.
Neznanac potr�i za horom, stane. Sam je.

TRE�I �IVOT, SLIKA 1.

Front.
Iz daljine neprekidno dopire pu�karanje. Gruvanje topova odjekuje potmulo, prete�e.
Neznanac, s torbom o ramenu, prebira po tlu.
Mladi� sedi, le�ima okrenut Neznancu.

NEZNANAC: Danas sam ubio dvojicu. Kada smo krenuli iz rovova, prsa u prsa. Jedan je naleteo na bajonet, svom snagom, umalo da mi izbije pu�ku iz ruke. Osetio sam kako mu vrh �iljka raseca rebro, krto kao dvopek.
MLADI�: Ne prestaje ve� nedelju dana. Tanad te zvi�dukom budi, topovi sviraju pove�erje, umesto O�ena�a.
NEZNANAC: Drugom sam prosvirao metak kroz utrobu. Zurio je u mene tupo, svojim dahtavim, �abljim o�ima. Ali celog dana taj zvuk � kao kad se lomi dvopek... Ko�ni remen!
Neznanac baci opasa� u stranu.
NEZNANAC: Izre�etan...
MLADI�: Pogledaj, ve�ernja rumen na zapadu. I krvavo sunce.
NEZNANAC: Danima � ni�ta. Dva prstena, mesingana. I jedan izan�ali koporan, ali ceo. Uboga je ova vojska. Svaka vojska.
MLADI�: Moja k�i uvek vri�ti od straha kad vidi crveno sunce. Grca da je to �avo zatvorio jedno oko, a drugim �miri i seva. Uzalud je �ena i ja uti�avamo. �avolje oko! Tad joj je bilo �est.
Neznanac podigne prsten, zagrize ga.
NEZNANAC: Mesing! Le�evi su sve siroma�niji. Kraj rata je blizu.
MLADI�: Jutros je jedan dugo umirao pored mene. Metak mu je u�ao kroz stomak i zalutao negde u telu. Niko nije mogao da ga na�e. Kad su pitali ranjenog mladi�a �ta ga boli, rekao je: Srce! I tako je umirao od srca. Satima. Hajdemo odavde.
Mladi� ustane. Stresa se.
MLADI�: Vetar je jak. Podilaze me �marci, mile po meni kao crvi. Hajdemo odavde, u rov, bilo kuda, �to dalje od ove kosturnice.
NEZNANAC: Vidi, sat! Jo� radi. Ovom je noga smrskana, lanac se upetljao. Pomozi mi.
Mladi� se sagne. Naglo ustukne.
MLADI�: On... on jo� mrda...
NEZNANAC: Pa?
MLADI�: Stani! Izdi�e...
Mladi� i Neznanac gledaju u be�ivotno telo pred sobom.
Neznanac se sagne, izvu�e sat. Prisloni ga uz uvo.
NEZNANAC: Tik-tak. Kao srce...
MLADI�: Jedan od retkih kojima �e ostati upam�en ta�an dan i �as.
Neznanac opipava le�. Iz unutra�njeg d�epa izvadi pismo. �ita.
NEZNANAC: ��Najdra�i moj...��  Vidi se da je skoro prispeo. �ene ga se jo� uvek se�aju.
MLADI�: Pismo je jo� toplo, od tela. Hajdemo odavde.
NEZNANAC: Rano je.
MLADI�: Ne natrag.
Neznanac se uspravi.
MLADI�: Znam vo�u putuju�e trupe. Idu po frontovima, razonode vojsku, i jednu i drugu. Iluminacije, snagatori, nakaze. Prolaz im je svuda slobodan.
NEZNANAC: Tra�i�e nas.
MLADI�: S njima mo�emo do granice. Ja �u preko, a ti � kud te volja nosi!
Neznanac �uti.
NEZNANAC: Nek� ide k vragu! Dva mesingana prstena! Samo da na�em dobre cokule.
MLADI�: Taj �to je natr�ao na bajonet, svom snagom�
Neznanac skida cokule s le�eva, proba ih.
NEZNANAC: Ove su dobre! Ima mesta u njima, a nisu prevelike. Kao grob.
MLADI�: Misli� da je namerno? Na bajonet...

TRE�I �IVOT, SLIKA 2.

Front.
Pucnjava ne prestaje.
Putuju�a trupa na odmori�tu, artisti uve�bavaju program.
Pomo�nik ste�e om�u oko svog vrata, proverava izdr�ljivost i �vrstinu konopca.

MU�KARAC: Na� poziv je plemenit. Uveseljavamo narod, odvra�amo misli od nesre�e i smrti. Zalazimo u razru�ena sela, ne drhtimo pred prvom linijom fronta, koliko smo puta izvodili ta�ke na jo� toplom i neprohodnom boji�tu. Zadovoljstvo publike najve�a nam je plata. Strepe�i za �onglera  ona ne vidi provaliju nad kojom sama visi, rugaju�i se na�im nakazama zaboravlja svoju obogaljenost i smrad. Uzimamo samo ono �to nam daju. Oficiri � cigarete, �okoladu, poneki obdaren dare�ljivo��u ili predose�anjem skore smrti i pokoji zlatnik. Seljaci � mleko, tuce jaja, ra�ani hleb, a za redove izvodimo i bez plate. Ne gledamo uniforme, epolete, zastave. Za nas je svaki vojnik isti: �eljan smeha, �iste savesti i zaborava.
MLADI�: Ako nas budu tra�ili?
MU�KARAC: U klanici, me�u mrtvim i pokopanim telesima? Ve� su dvaput pljunuli za pokoj va�e du�e. Ovde �ete biti od koristi, uvek treba neko da sklopi i rasturi pozornicu, pogura kola iz blata. Do radne snage te�ko se dolazi. Sve �to je mu�ko, ili ratuje ili na jednoj nozi ska�e a drugu nosi u zubima. Ali pripazite, i ovde se glava lako gubi. Zalutali meci. Od jutros smo ve� ostali bez jednog.
POMO�NIK: Ka�u � bi�e primirja. Zato se ovoliko puca, da se potro�i preostala municija.
MU�KARAC: Zlo sluti�! Primirje vodi miru a mir nas ostavlja bez posla. I artista je sve manje. Pro�le nedelje, nekolicina pijanih vojnika uhvatila guta�a vatre i rasporila mu trbuh. Da vide je li spr�en iznutra. A ti? Vi�ljast si i lak, ume� li da se preme�e� preko glave, savija� u struku, da balansira� na tankoj �ici?
NEZNANAC: Mo�da sam i umeo. Moja je glava prazna me�ina, a telo uzica koja je ve�e.
MLADI�: On nema ni pam�enja ni pro�losti. Na�li smo ga jedne no�i, sklup�anog u rovu. Ode�a mu je bila poderana, a iz rane na nozi liptala je krv. Od tada je sa nama.
MU�KARAC: Ti si slobodan �ovek.
NEZNANAC:  Ro�en usred rata; zaborav �uva od odgovornosti. Dugo smo hodali, stopala nam se lepe za �onove. Ima li hrane, �ena?
MU�KARAC: I jednog i drugog bi�e u izobilju kad stignemo u prvu kr�mu.
Pomo�nik se stropo�ta na tle, bez glasa, s om�om oko vrata.
Artisti mirno nastave ve�banje.
MLADI�: Obesio se!
Mu�karac se pribli�i Pomo�niku.
MU�KARAC: Metak. Kroz �elo. Ovo je drugi danas. Uve�bavao je novu ta�ku, publika bi pomahnitala od radosti. I? �ta sad?
Svi �ute.
MU�KARAC: Preuze�u je na sebe. Ti �e� mi pomo�i.
NEZNANAC: Treba da se ve�am? Da svojom smr�u zabavljam puk, za par�e �okolade i jedno jaje? Za�to ne?
Prbli�ava se �ena s brkovima.
�ENA S BRKOVIMA: Kipti i raste! Sunce kao raspukla dinja, gnjili iznutra, pljuje trulo seme po njivama. Gle! Plug o kamen! Na pola! Blato blatu! Zemlja pro�dire i bljuje. I�te, drobi, melje! Raste korov, ni�e dete, vonj trule�i u krilu majke.
MU�KARAC: �ena s brkovima. Pro�le jeseni silovala su je trojica-�etvorica. Od tada � glava ne zna �ta jezik smera.
�ena s brkovima pri�e Neznancu.
�ENA S BRKOVIMA: O�i su ti ta�kaste i �ute, kao sitan pesak. Moje suknje su �arene, na njima raste trava a senke su duboke. Do�i, odmori se! Ali ne slu�aj lukavu zmiju! Njenim bedrima te�e olovo. Ispi�e ti o�i!
Neznanac se smeje.
NEZNANAC: Idi od mene!
�ena s brkovima povu�e Pomo�nikovo telo.
�ENA S BRKOVIMA: Pod zemljom, duboko, krtica rije. Noktima �e iskopati najmek�u postelju.
MU�KARAC: Hajde, pomozite joj. Vreme je da se kre�e.
Mladi� i Neznanac poduhvate le�.
�ENA S BRKOVIMA: Rije, duboko, pod zemljom krtica rije...

TRE�I �IVOT, SLIKA 3.

Front.
Plotuni, u daljini.
Mu�karac i Neznanac izvode ta�ku programa.
Na pokretnom postolju, pred U�esnikom iz publike, kle�i Mu�karac s om�om oko vrata. U�esnik dr�i u ruci drugi kraj konopca. Deli ih tanka drvena pregrada sa use�enim prorezom kroz koji U�esnik i Mu�karac mogu da posmatraju jedan drugog.
Neznanac stoji uz njih, obra�aju�i se U�esniku i publici koja je, sude�i po �amoru, prisutna u velikom broju.

NEZNANAC: Koliko �e jo� izdr�ati? Sapeta �ivotinja u tvojoj vlasti!  Tvoja joj milost daruje �ivot! O�i mole, bez glasa, u njima se koprca unezverena du�a, ptica rugalica u kavezu od kostiju i mesa. Ptica ho�e da prhne, da odleti. Ti si gospodar njene slobode! Ti zna�: dovoljan je jedan trzaj. Samo jedan! Ipak, zate�e� om�u polako, sasvim polako, gleda� kako se uvija i gr�i pod tvojim nogama, preklinje za milost, tebe, gospodara �ivota! Nemo�no se trza, zver uhva�ena u kljusa, sve dublje se useca om�a u zverinji vrat. Njeno telo drhti od strave, u njenom dahu boravi smrt. Milosti nema! Ne za slabe, ne za nejake, ne za one koji mole! Njen strah je tvoja hrana! Oseti snagu! Oseti mo�! Bilo ti silno tu�e, krv plamti, snaga raste! Ti ste�e� konopac jako, sve ja�e! I ja�e! I ja�e!
Mu�karac slaba�nim pokretima nastoji da olabavi om�u oko svog vrata.
Neznanac op�injeno posmatra prizor. Prene se.
NEZNANAC: Dosta!
Neznanac prisko�i U�esniku, istrgne mu konopac iz ruke.
Prolomi se aplauz, povici odobravanja.
U�esnik deluje zbunjeno, smeteno, kao da je naglo probu�en iz dubokog sna. Osmehuje se nesigurno.
Neznanac poji Mu�karca vodom.

DRUGI �IVOT, SLIKA 2.

Tamnica.
Raskala�ni, opsceni glasovi prodiru u sobu.

MLADI�: Reci nam! Jesu li te davili, �amarali, tukli? Prebijali prste, gurali �ake u vatru? Jesu li ti u �drelo sipali klju�alu vodu?
MU�KARAC: Jesu li te pustili me�u izgladnele pse? Ima� li posekotine po vratu?
MLADI�: Jesu li te hranili pepelom?
Neznanac �uti.
MLADI�: Ispitivali su tebe, nemu�tog, tra�ili da prizna�. �ta? Za�to si kriv?
Neznanac se ne pomeri.
MU�KARAC: Video si ih? U sobi, do nas?
MLADI�: Modrica ispod levog oka, rase�ena gornja usna. �ta su hteli da znaju?
NEZNANAC: Vodi�e. I vas.
MU�KARAC: Kuda? Dali su ti da jede�. Sit si, zato �uti�.
MLADI�: �ta si mogao da im ka�e� ti, �ovek bez imena i pam�enja?
Razdragan vrisak, zatim piskutav �enski kikot.
MU�KARAC: U stomaku cvr�i i zavija, a na dva koraka lo�u iz debelih krigli, �deru, dok im se mast sliva niz bradu, pare se i dah�u na prljavim stolovima.
MLADI�: I tebi pljuva�ka curi, ali od �elje za onim �to ne mo�e� da ima�. Koliko bi svog ukvarenog provijanta dao za jednu debelu, masnu kurvu?
Iz glavne prostorije za�uje se nekoliko uzastopnih pucnjeva.
Zato�enici oslu�kuju.
MU�KARAC: Jedan.
MLADI�: Dva.
MU�KARAC: Fla�a, sto, greda na tavanici. I jedan u meso.
MLADI�: Krigla, sto. Dva u meso. Mo�da samo okrznuo, nadlakticu ili obraz, ali i �etvrti kroz meso.
MU�KARAC: Dajem svoju preostalu cipelu i tri debele, uhranjene va�ke da je bio samo jedan. U ne�ije mlohavo, lepljivo salo.
NEZNANAC: Odvesti. Pretopiti. U salo.
MLADI�: Odvesti � kuda?
Neznanac �uti.
MLADI�: �ta su hteli da znaju? Za�to si kriv?
Otvaraju se vrata. Dve ruke u tamnicu gurnu �enu. Zatvore i zakra�unaju vrata za njom.
�ena i zato�enici posmatraju se netremice.
Zato�enici se polako pribli�avaju �eni, zagledaju je kao retku, neobi�nu �ivotinju.
MU�KARAC: Ose�am miris pohote i pijanih mu�kih ruku...
MLADI�: Milo lice... I �isto...
MU�KARAC: Udubljeno kao postelja posle no�nih orgija.
NEZNANAC: Za�to � ovde? Za�to kod nas? Nema mesta! Malo, usko, prljavo. Ima i drugih �elija! Ima?
MU�KARAC: Mo�da nije debela i masna...
Mu�karac posegne za �enom, �ena se izmakne.
MLADI�: Ostavi je. Dobrodo�li, gospo�ice. Ova sku�ena soba, mo�e biti, nije �ivahna kao ona iz koje ste do�li, ovde se ne igra na stolovima, ne jedu se pe�eni fazani, oficiri ne greju ruke pod znojavim devoja�kim suknjama i ne ubijaju ljude zbog gasova u �elucu i kiselog vina. Ali trudi�emo se da Vas razveselimo, deli�emo s Vama sve radosti zatvoreni�kog �ivota, do poslednjeg kai�a na cipeli.
MU�KARAC: Umesto u mekim perinama, spava�ete na tvrdom, vla�nom podu, umesto ljubavnika no�u �e Vas gristi stenice i va�i, a onda, kad Va� izgladneli o�aj savlada gadost, Vi �ete gristi njih. A kad se me�u prstima nahvata pra�ina i telo prekriju kraste od prljav�tine, mo�da �ete pogledati i nas? Ili se varam? Mo�da je gospo�ica ve� navikla na �ivot s prirodom, na no�i u pojatama i vukove u senu?
�ENA: Ovo je �ala. Ho�u da iza�em, iza�i �u, sutra ve�.
MLADI�: Ovde sutra traje danima.
MU�KARAC: Pre �e vam izbiti rogovi, izrasti rep i stopala se pretvoriti u papke � �ala! � no �to �ete iza�i odavde.
NEZNANAC: Pro�lo osam!
MLADI�: Ujutru ili uve�e?
NEZNANAC: Uve�e! Znam � danju creva zavijaju na levoj strani, a �im pro�e osam � glad grize na desnoj. Mo�da �emo danas jesti.
�ENA: Ne hrane vas...
MLADI�: Hrane, svaki put kad pauk oplete pun krug po zidovima tamnice, �to je poslednji put bilo... bilo je...
MU�KARAC: Ju�e.
NEZNANAC: Pre deset dana.
MLADI�: Dvadeset.
NEZNANAC: Dva meseca.
MU�KARAC: Dve godine.
MLADI�: Pauk je sad tek na polovini prvog zida.
�ENA: Tri kostura. Zveke�u sablasno u gluvoj tami. Ho�u napolje!
MU�KARAC: Smej se, osta�e� ovde, s nama, dok ne istrune�!
MLADI�: Malopre, kad su se za�uli pucnji, koliko je ljudi pogo�eno?
�ENA: Ne znam...
MLADI�: Seti se!
�ENA: Jedna devojka...
MU�KARAC: Rekao sam! Jedan u meso.
�ENA: I jedan vojnik... ranjen...
MLADI�: Dva! Cipelu!
NEZNANAC: Meni � va�ke!

DRUGI �IVOT, SLIKA 3.

Tamnica.
Glasovi.

MU�KARAC: �uti�?
Kroz prozor doleti predmet, pogodi Neznanca.
Neznanac jaukne, opipava glavu.
NEZNANAC: Krv!
Mu�karac podigne predmet.
MU�KARAC: I vilju�ka. Iskrivljena, zar�ala, ali � vilju�ka.
�ENA: Uletela, s neba.
MU�KARAC: Nekom padne mana, nekom pribor za jelo.
NEZNANAC: Boli � kao ujed p�ele!
�ena razgleda vilju�ku.
�ENA: Vrhovi su krti, iskrzani. Mo�da ti se par�e zarilo u glavu.
MU�KARAC: I sad juri po mozgu, tra�i izlaz, kao p�ela uhva�ena u boci... Kroz grli� oka.
NEZNANAC: Ne, ne! Samo krv!
�ENA: Prozor je visoko, re�etke su uske.
MU�KARAC: Svejedno, nekog ima s druge strane, neko zna da smo unutra.
Neznanac li�e prste.
NEZNANAC: Gorka!
MU�KARAC: Hej! Ti, napolju!
Napregnuto oslu�kuju.
Ti�ina.
Iz glavne prostorije dopre glasan smeh.
�ena se priljubi uz vrata.
�ENA: Kao no�na buba na svetlost fenjera! Nek� mi spr�i trbuh, samo nek� iscuri mrak!
MU�KARAC: Hej! Tu si?
NEZNANAC: Nikog!
MLADI�: Onda napolju postaje unutra, lice se pretvara u nali�je, Mebijusova traka uvijena u zar�alu vilju�ku.
MU�KARAC: Ispale su ti re�i.
NEZNANAC: Dva-tri zrna. Iz zapu�enog d�aka.
MU�KARAC: Brzo ih pozobaj, proklija�e.
Mu�karac �ustro pri�e Mladi�u, drmusa ga. Mladi� se ne opire.
MU�KARAC: Kuda su te vodili? Na isto mesto kuda i njega? �ta si video? �ta su hteli da znaju? Govori! Za�to �uti�?
�ENA: Naglo progutane, nesvarene re�i teraju na povra�anje.
MU�KARAC: Za�to si kriv?
Mladi� �urno ispu�ta re�i iz sebe.
MLADI�: Sanjao sam zeca, pe�enog. Tr�im, hvatam ga, a zec, na ra�nju � ska�e. Tri skoka ispred mene. Rastem, pravim d�inovske korake, jednim skokom prelazim brda i planine, i zec raste, i gledam odozgo u ku�e, si�u�ne kao ze�ji brabonjci i zec uvek � tri skoka ispred. I po�inje da se jede. Otkida jedno d�inovsko uvo, grize ga, pa drugo d�inovsko uvo, ceri mi se u lice, onda jednu za drugom sve �etiri no�urdice. Bale mi se slivaju niz grlo, iznemogao, dah�em za zecom koji ska�e na ra�nju i kida svoju pe�enu utrobu i pregriza svoj divovski vrat. Onda iske�ena nju�ketina izgrize sebe samu i zeca nestane, samo ra�anj nastavi da ska�e � tri koraka ispred.
NEZNANAC: Ja ne�u � zeca! Veknu hleba! Jedno par�e!
�ENA: U postelji moje prijateljice jedan vojnik je sanjao kako jede vola. Buncao je da �dere pe�eni but. Ujutru ga je prona�la mrtvog, naduvenog stomaka. Doktor je rekao da se vojnik prejeo.
NEZNANAC: Ja nikada nisam sanjao.
Kroz prozor uleti klju�.
Svi zure op�injeni.
�ENA: Klju�!
MU�KARAC: Nije!
NEZNANAC: Ipak!
MLADI�: Probaj!
�ENA: Ja �u!
�ena posegne za klju�em, Mu�karac je grubo odgurne.
MU�KARAC: Ne!
Mu�karac dohvati klju�, grozni�avo nastoji da otvori vrata.
MU�KARAC: Nije...
Mu�karac pri�e prozoru.
MU�KARAC: Hej! Ti, na drugoj strani! Ko si?
Ti�ina.
MU�KARAC: Odgovori!
Ti�ina.
NEZNANAC: Nikog! Zar nikog?
MLADI�: Mo�da je gluv. I nem. Taj, kog dozivate.
�ENA: Ipak � znak!
MU�KARAC: Ili � �ala! Znala si od po�etka. Igra! Sa tri piona u prljavoj ku�ici.
�ENA: Nije istina.
MU�KARAC: La�e�!
�ENA: Kao �to la�em da sam sino� otvorila o�i i ugledala avet kako pohlepno nju�i moja ramena i vrat. �ala?
MU�KARAC: Snovi�enje.
�ENA: Koje ostavlja tragove. Ogrebotinu na licu i meso ispod mog nokta. Vidi! �ala?
MLADI�: Vodi�e nas na strati�te. Da poma�emo pri ukopu osu�enika... Ili �
Ti�ina.
MU�KARAC: Otkud zna�? Rekli su ti! �ta jo�?
Mladi� �uti.
NEZNANAC: Na strati�te? A onda? Pobe�i! Pobe�i odavde!
�ENA: Mo�da ovaj klju�, ipak...
�ena poku�ava da otklju�a vrata.
Mu�karac pri�e prozoru.
MU�KARAC: Hej!
Ti�ina.
Smeh iz glavne prostorije, jedva �ujno.

PRVI �IVOT, SLIKA 2.

Imanje.
Neznanac i �ena, u �umi.

NEZNANAC: Do�i!
�ENA: Bli�i se no�, tra�i�e nas.
NEZNANAC: Neka! Daj da spustim glavu u tvoje krilo. �elo ti je svetlo, miri�e� na detelinu i na mlad mesec.
�ena se smeje.
NEZNANAC: U snu, kupala si se u jezeru iza �ume, naga, le�ala u travi, otirala se mesecom. A ja sam nahvatao punu kapu svitaca i oka�io je na oblak, da svetli. Zasadi�u �empres pod tvojim prozorom!
�ENA: Lep si. Telo ti se osna�ilo, ruke oja�ale od kose i srpa.
NEZNANAC: Danas sam uhvatio lisicu! Ovim rukama! Bila je sakrivena ispod panja, bradavica nabreklih od mleka. Pustio sam je, u �umu.
�ENA: Ludo! Zna� li koliko nadzornik pla�a za njihovo krzno?
NEZNANAC: �ta me se ti�e! Kako ide pesma?
Rodio me patuljak pod hrastovim panjem
�umski duh me dojio mlekom veverica...
�ENA: Sino� je nadzornik rekao da �e nas voditi u grad. Izvodi nas, kao pse. A ti � nikada nisi bio... Tamo se igra, pije vino. �ene nose �arene suknje i blistave ogrlice. Ho�u da odem.
NEZNANAC: Isple��u ti venac od poljskog cve�a, ugrabi�u te i odvesti u najgu��u �umu!
�ena se strese.
�ENA: Vetar postaje sve ja�i. Vetar donosi Bolest. Treba da po�emo. Vidi, seva!
NEZNANAC: To je svitac.
�ENA: Vreme je. Posle svake �etve prolazi Bolest, ubira zaostale plodove. U njenu ko�aru ljudi padaju kao snoplje. Zadr�i se do zime, onda pre�e tamo, iza brda.
NEZNANAC: Kad padne sneg, tesa�emo malu ku�u od leda, sa si�u�nim stolovima i patuljcima koji se kotrljaju niz ledeni krov.
�ENA: Mo�da �emo biti mrtvi, kad padne sneg. Opet seva!
NEZNANAC: Granje se svija nad nama, vazduh je mek, svud okolo � gusta, mle�na no�. Mogao bih je ka�ikom jesti. �uje�? Zrikavci! Smrt ne postoji.
�ENA: Ljudi pri�aju o Proroku, �udotvorcu... Isceljuje umiru�e, dodirom otklanja ku�ni dah Bolesti. Hoda zemljom, mo�da zaluta u ovaj kraj.  Pri�e kojima se le�i zara�ena nada.
Uka�e se Mu�karac. Iz prikrajka posmatra �enu i Neznanca.
NEZNANAC: Ne veruje�? Ni u �ta?
�ENA: Ni jedne zvezde! Bi�e oluje.
�ena ugleda Mu�karca, naglo sko�i.
MU�KARAC: Tu ste. Pitao sam se.
�ENA: Kakav si! Lice ti je crno, ruke garave! �ta se dogodilo?
MU�KARAC: Izgorela je. Mala �tala, sa �drepcima. Svi mu�karci su dole. Neko �e morati da odgovara.

PRVI �IVOT, SLIKA 3.

Imanje.
Radnici stoje pred Mladi�em.

MLADI�: Niko ni�ta nije video... �tala se zapalila sama, kao grm kupine, sa dvanaest �drebaca koji su nji�tali radosnu objavu!
PRVI RADNIK: Ju�e je jedan oboleli zalutao u zabran, iza imanja. Spalili smo ga. Mo�da nepa�njom, slu�ajem...
MLADI�: Slu�aj ne postoji! Postoji samo krivica. Koja je uvek ne�ija. Kriv je onaj ko raspiruje loma�u, onaj ko je hrani le�evima, onaj ko je potpaljuje, onaj ko dovla�i granje, kriv je onaj ko je zasadio drvo za potpalu. Ko?
Svi �ute.
MLADI�: Bi�e ka�njen onaj ko je kriv. Ili onaj ko la�e. Ko?
Svi �ute.
MLADI�: �utanje je priznanje krivice. Svi �ute, zna�i � svi su krivi, zna�i � svi �e biti ka�njeni. Bolest je sad s druge strane reke. Posla�u po jednog obolelog i zatvori�u vas u preostalu �talu, zajedno s njim. Sve vas.
Mladi� po�e.
Mu�karac istupi.
MU�KARAC: Ja znam. Ja znam � ko je...
Mladi� zastane.
MU�KARAC: Ako vinovnik ima smelost zeca i savest lisice, ako ne preza da �rtvuje desetinu �ivota skrivaju�i se iza kukavi�kog �utanja, ja vi�e ne�u  da hranim ovaj muk koji nam svima guta glave. Ne�u, zato �to sam krivca video pro�le ve�eri kako se �unja oko male �tale, s kudeljom u ruci.
MLADI�: Koga?
Mu�karac upre prstom u Neznanca.
MU�KARAC: Njega!
MLADI�: Istina?
NEZNANAC: Ja nisam zapalio �talu.
MLADI�: Nije istina?
MU�KARAC: Niko ga nije video. Pobegao, dok smo obuzdavali po�ar. Tek kasnije, kada su od �tale ostale samo ugljenisane grede, zatekao sam ga u �umi, s njom.
MLADI�: Istina?
�ENA: Bio je sa mnom.
MLADI�: A pre toga?
�ENA: Ne znam gde je bio.
MLADI�: Istina?
Neznanac �uti.
DRUGI RADNIK: Ni ja mu nisam video senku cele ve�eri.
TRE�I RADNIK: Rekao bih da sam ga opazio pored zgrade s vunom, ju�e, oko podneva...
DRUGI RADNIK: No�ima bunca o ratu o kom niko ni�ta nije �uo, o spaljenim i razru�enim ku�ama...
PRVI RADNIK: Pro�le nedelje je mese�ario. Kada sam ga prenuo iz sna, unezvereno je �i�tao da treba spaliti, do temelja! Nisam razabrao �ta.
MLADI�: Istina?
Neznanac �uti.
MLADI�: Zna�i � istina. Trista �iba, pet dana bez hrane. Svi ostali � dva dana bez hrane. Prazan stomak krepi duh. Slobodni ste.
Mladi� pri�e Mu�karcu.
MLADI�: Ti �e� izvr�iti kaznu.
Radnici se razilaze.
Mladi� gleda Neznanca u o�i dugo, pronicljivo.
MLADI�: Za�to?
NEZNANAC: Ja nisam zapalio �talu.
MLADI�: Trista pedeset �iba. Svrha kazne nije fizi�ka bol, ve� spoznaja krivice. Spoznaja krivice uzrokuje du�evnu patnju, patnja ra�a pokajanje, pokajanje vodi pro�i��enju. Za�to?
Jedan od radnika donese korba�. Na Mladi�ev znak, radnik svu�e Neznancu ko�ulju, udalji se.
Neznanac, go do pasa, �uti.
MLADI�: Da bi mehanizam bio pokrenut, neophodno je priznanje. Za�to?
Neznanac �uti.
MLADI�:  Ako priznanja nema, ni spoznaja krivice nije mogu�a. Zna�i � fizi�ka bol nije dovoljno jaka. Petsto �iba, deset dana bez hrane.
Mladi� uru�i korba� Mu�karcu. Ode.
Ti�ina.
Neznanac progovori blagim, nezlobivim glasom.
NEZNANAC: Pristao sam da se pokorim svakoj naredbi, povinujem svakoj kazni. Dozvolili ste da ostanem. Neka se nadzornikova volja vr�i.
Pojavi se �ena, pri�e Neznancu.
�ENA: Ja znam da ti nisi... kako si i mogao!... ali bolje je, �to neko... Ho�e� vode?
NEZNANAC: Evo �arene vrpce, zatakni je u kosu. I smej se!
MU�KARAC: Odlazi!
�ena gleda Neznanca u o�i. Ne pomera se.
Mu�karac zamahne korba�em, o�ine Neznanca svom snagom.
Neznanac tiho jekne.
MU�KARAC: Jedan!

TRE�I �IVOT, SLIKA 4.

Kr�ma.
Zvuci bitke, ne odvi�e blizu.
U sobi na spratu, pred ogledalom sedi �ena, �e�lja kosu.

�ENA: Stigli su?
DEVOJKA: Pre �etvrt �asa. Kola su u dvori�tu, konji vezani u �tali. Sede za stolovima, galame, gromko se smeju. �ujete ih? Neki su ve� ispraznili bokale.
�ENA: A on?
DEVOJKA: Dole, sa ostalima. Rekla sam mu da ga o�ekujete.
�ENA: Nije se setio?
Devojka �uti.
�ENA:  Svaki put, iznova, naginjem se nad bunar, ne bih li videla �iji mi se odraz ceri sa dna.
U vratima se pojavi Neznanac.
Devojka se ukloni.
�ena po�e u susret Neznancu. Zastane, gleda ga netremice.
�ENA: Tu si!
NEZNANAC: Poslali su me ovamo.
�ENA: Umoran si, �edan? No� je odmakla, �ta vas je zadr�alo? Kod sru�enog mlina put je izrovan, jesu li se kola opet zaglavila, to�ak udario o kamen, kao pro�li put?
NEZNANAC: Pro�li put? Ah, sve kr�me su iste. Zaudaraju na u�eglo vino i kr�marev dupli ceh.
�ENA: Vidi, kod ogledala � mirta! Usred zime. Pro�li su trgovci s juga, doneli svilu i ukrasno bilje. Jednom si rekao da voli� miris mirte. Spustila sam nekoliko gran�ica kraj uzglavlja. �ekala sam te.
NEZNANAC: Za�to � mene? Od cele trupe � mene? To godi. Ume� da se umili� mu�karcu.
�ENA: Ti se ne se�a�... Dolazio si, jednom s trupom, ali ranije, sam... koliko puta! Ne se�a� se? Ne? Svaki put prise�a� se mog lika, ponovo upoznaje� moj vrat i grudi. Od kad te znam, tvoje pam�enje je pukotina iz koje zija mrak, ali uvek se iznova nadam da ovaj put, mo�da... Koliko je pro�lo? Dva meseca, tek... Seti se! Le�ao si na ovom krevetu, �irom otvorio prozor da u�e no�, maramom prekrio ogledalo da ne gleda� brazgotinu iznad oka.
Neznanac se smeje.
NEZNANAC: Moje se�anje vezalo se za mene kao le� za d�elata. Vu�em ga toliko dugo, da sam ve� zaboravio koga sam ubio. A sobu, zar vidim? Samo da je postelja meka i da se ne�ije telo svija oko mene. Ti miri�e� kao �ena.
�ENA: Seti se, u rano jutro vodila sam te na reku, brali smo zovino li��e, kupali stopala u hladnoj vodi. Govorio si da �e� od moje kose isplesti sviralu u kojoj �e hu�ati reka.
NEZNANAC: Tvoja kosa mi je poznata, ali zar sve nemate ista bedra, iste ruke, iste usne koje sipaju slatke, otrovne re�i? One unose nemir u uzavrelu mu�ku krv! Do�i!
�ENA: Jednom si mi doneo mladun�e je�a. Stavi ga u postelju, rekao si, da te �uva od nasrtljivaca i zlih duhova. I ova ogrlica, od tebe je.
NEZNANAC: Sigurna si? Da sam svaki put bio � ja? I ako jesam, �ta onda? Sad mi je potrebna �ena. Napolju besni oluja. Zagrli me!
�ENA: Ti ne veruje�... Ali ja poznajem mlade� na grudima, i ra�vasti o�iljak ispod pupka.
Neznanac gleda �enu podozrivo.
NEZNANAC: Mo�da sam zaista dolazio. Vrag �e ga znati!
�ENA: Ja nisam imala druge mu�karce.
NEZNANAC: Svejedno. Jedan ili stotinu. Verova�u da me voli� sve dok mesec ne isisa no�. Ujutru �u biti trom i lenj, a ti �e� tra�iti novog ljubavnika.
�ENA: Ali ja ne�u �
Neznanac nestrpljivo privu�e �enu k sebi.
NEZNANAC: Dosta praznog brbljanja! Poljubi me!

TRE�I �IVOT, SLIKA 5.

Kr�ma.
Odjekuju topovi, razle�u se pucnji.
Gosti sede za stolovima, piju. �ena i Devojka ih slu�e.
Pijanac ide od jednog artiste do drugog.

PIJANAC: Hajde, razgali me, premetni se preko �anka, jednom rukom podigni ovaj sto, s na�om lepom kr�maricom na njemu.
PIJANAC: A tebi, evo sve�e, po�deri plamen!
PIJANAC: Sko�i sa �tale, zabodi glavu u bokal piva!
PIJANAC: Nahvata�u ti mi�eve, bar ih u ovoj rupi ima, zavrni im �iju, progutaj ih �ive!
Artisti se smeju.
MU�KARAC: Idi od nas, nesre�o!
PIJANAC: Plati�u vam! D�epovi su mi prazni... Ali su zato moje duge ga�e pune! A i naopako ih nosim...
NEZNANAC: Sedi za na� sto, crkotino! �asti�u te jednim pivom.
PIJANAC: Razdragajte me, pijan sam i star!
Pijanac se stropo�ta na stolicu.
MU�KARAC: Cele no�i nisam spavao. Napolju oluja, a u sobi vazduh � krt, lomi se pod zubima. Grlo suvo, po rukama kao da mravi mile.
NEZNANAC: To prazna postelja golica �elju. Nakvasi grlo, da utrne svrab.
Neznanac nazdravlja Pijancu.
NEZNANAC: U tvoje zdravlje, matori le�u!
U kr�mu ulazi Starica.
STARICA: Duva, duva, oduva�e mi glavu s ramena! A onda � matora trupino, glavu pod mi�ku i bezglavi put pod noge. Dajte da se ugrejem!
Starica sedne kraj vatre.
STARICA: Preskakala sam mrtve klade, sve dve po dve, ne bih li stigla ovamo.
MLADI�: Drum je jo� zakr�en...
STARICA: �uje� kako pra�ti? Granate oru blato, poljana zaudara na �alitru i ljudsko meso.
MLADI�: Bi�e primirja, pri�a se naveliko. Danas, sutra, idu�eg meseca...
�ENA: Dolazi� s boji�ta?
STARICA: Jato �ena kru�i po ledini, i�te sinove. Prevr�u nesahranjene, sapli�u se o telesa, zapinju o razbacane udove. Niz poljanu se kotrlja �ulad, ma�i� se � ne zna� da l� je glava ili �ule. Oti�le su dalje, za topovima, uz uniformu prilepljene va�i.
�ENA: Tra�i� nekog?
STARICA: Vidi � puna torba znamenja. Ali mi ne kao le�inari, nikad � prodaj! Svakog jutra � razmenjujemo: slike, pisma, burme, ako neka prepozna... Danas mi jedna pokazala medaljon, mislila � mo�da... ali nije on!
NEZNANAC: Hej! Je l� ta hijena iz moje bratije?
MLADI�: Ne bih rekao. Ne sakuplja zlato, ve� la�nu nadu.
Starica op�injeno zuri u Neznanca. Prilazi mu polako.
STARICA: Sine?
Starica se obisne Neznancu oko vrata.
STARICA: �iv! �iv!
Neznanac grubo odgurne Staricu.
NEZNANAC: O�i ti jo� gledaju le�eve. Ja nisam taj.
STARICA: Ne prepoznaje�? Koliko ima?  Dve zime!  Dve zime otkako si oti�ao. Daj da te vidim!
NEZNANAC: Be�i od mene, aveti!
Pijanac progovara, kroz dreme�.
PIJANAC: Aveti, aveti! Svud okolo!
MLADI�: Pre dve zime uveliko je bio s nama, na frontu.
STARICA: Hajde sa mnom, ku�i! �to dalje od ovog gliba u kom se lede kosti. Ku�i!
Neznanac se smeje.
NEZNANAC: I ova �ena tvrdi da me zna. Cela moja pro�lost puzi po prljavom kr�marskom podu. Tu joj je i mesto. Hej! Ima li koga ko vidi moju budu�nost?
STARICA: Ti se �ali�! I kao dete, koliko puta! Govorio da u �umi, na drve�u, vise mrtvi ljudi. Ja po�em � samo golo granje, povija vetar. A ti se smeje�, smeje�! Hajdemo ku�i.
PIJANAC: Dajte! �eni mrtvo dete!
�ENA: Da�u ti preno�i�te, sutra nastavi svojim putem. On nije taj koga tra�i�.
STARICA: Ne! Ne�u! Ne bez njega! Zar ne zna� za Boga?
NEZNANAC: Bog? Tre�a ta�ka programa.
MU�KARAC: Svekoliki Bo�ji �ar!
Artisti se smeju. Jedan ustane.
ARTISTA: U dve vre�e nasla�emo raskomadane udove. Publika izvla�i i sklapa. Ko stvori najve�u grdobu � odnosi nagradu!
PIJANAC: Sklapamo i sla�emo! Raskomadane Bo�je udove!
�ENA: Hajde.
STARICA: Sine!
NEZNANAC: Vuci se odavde, matora drtino!
Lom prozorskog stakla.
Pijanac se sru�i na pod, bez re�i.
Svi se uko�e.
ARTISTA: Metak!
NEZNANAC: U srce.
MLADI�: Zalutao...

TRE�I �IVOT, SLIKA 6.

Kr�ma.
Paljba, odasvud.
Mu�karac nazdravlja.

MU�KARAC: Za majku kobilu koja nas povija i doji, greje svojim otrovnim jezikom i �titi nadutim trbuhom. Za majku kobilu koja pre�iva na�u publiku, a iz creva izbacuje na�u platu. Za najbr�u ragu u ko�ijama napretka! Za rat! Da jo� dugo po�ivi tegle�a marva istorije! U to ime, pijmo!
ARTISTI:  Za rat!
Mu�karac se spusti na stolicu.
MU�KARAC: Da bacimo jo� jednom!
NEZNANAC: Kocke su prevrtljive gospo�ice. Nikad ne zna� kome �e namignuti svojim �estorim okicama. Ti dobija� cele ve�eri. Opet!
MU�KARAC: Jalov trud. Bestraga joj glava! Pod ko�ulju se zavukla! Grizu me stenice, u pustoj sobi. A grize i �elja. Ti si sre�an �ovek. Na�a vrla kr�marica navla�i zastore na tvoj prozor svake no�i. I za podbradak me ujela! Evo je! Umri, bestidnice! Hajde, baci!
NEZNANAC: Nek� ti ono devoj�e pirne u kocke, za sre�u!
MU�KARAC: Ta sre�a je suvi�e �goljava za moj ukus.
MLADI�: Oluja besni ve� satima. A do granice � svega nekoliko dana...
BOGALJ: Ho�e� preko? Kakva je razlika? Ku�e gore, ljudi ginu i ovde i tamo. Front je jedan.
Bogalj nazdravlja.
BOGALJ: Za rat! Za sve odse�ene noge koje tra�e svoje vlasnike!
ARTISTA: Koliko se ve� dugo tvoja vucara?
BOGALJ: Tri zime... Ili pet. �avo �e ga znati! Upala u kljusa, dok sam be�ao. Prijatelj me ostavio u polju, a na�i, kad su me zatekli, odsekli su je, odmah. I pustili me. Da otpuzim.
ARTISTA: Za ratne bogalje! Bogalji su na�a najbrojnija publika!
ARTISTI: Za bogalje!
MU�KARAC: Igramo jo�?
NEZNANAC: Ve�eras su mi d�epovi rupa bez dna. Vi�e nemam �ta da ulo�im. Mora�e� da mi plati� bokal vina. Ili ne: ostavljam te, san je ja�i, igra�emo sutra.
MU�KARAC: �ekaj! Ti ima� �ta da ulo�i�. Ima� � koga. Njeni bokovi mogu da zavrte �oveku pamet. Samo jednu no�. Pristaje�?
Neznanac pa�ljivo gleda Mu�karca.
NEZNANAC: �to da ne? Hej, �eno, baci�u kocke jo� jednom. Ulog si ti.
�ena se uko�i.
�ENA: Ne �ini to.
NEZNANAC: Ja �inim ono �to mi se prohte. Bacaj!
Mu�karac baci kocke. Smeje se.
MU�KARAC: Mo�e� bolje?
NEZNANAC: �ta misli�, �eno? Mogu li?
Neznanac baci kocke.
NEZNANAC: Ah, prvi put ve�eras!
BOGALJ: Dobio? Sad, prvi put? Sre�a je kurva, zarazi te kad se najmanje nada�. Smej se, curo!
NEZNANAC: Izgleda da �e se divlje stenice i no�as gojiti tvojim salom. Sudbina. Ili ne: sre�a mi se ve�eras podala prvi put. Pokaza�u da nisam nezahvalan � prepu�tam ti je ove no�i.
�ENA: Ne! Ja ne�u!
NEZNANAC: Ti ho�e� ono �to ja ho�u. Ionako me umno�ava� u drugim mu�karcima. Veruj da je on ja.
MU�KARAC: Velikodu�an si.
Svi se smeju.
ARTISTA: Kakva plemenitost! Du�evna veli�ina!
DRUGI ARTISTA: Samo veliki pobe�uju svoje niske, sebi�ne nagone!
TRE�I ARTISTA: Hej, odigraj jednu partiju sa mnom!
�ENA: Ne, ja ne�u...
MLADI�: Ovaj ili neki drugi? Kakva je razlika?
BOGALJ: Smej se, curo! I dobro se sad najedi. Sutra te opet �eka ista ve�era!
Mu�karac povu�e �enu.
MU�KARAC: Hajde!

DRUGI �IVOT, SLIKA 4.

Strati�te.
Mladi�, �ena i Neznanac ukopavaju pogubljene.

MLADI�: Vilica utrnula, o�i razroga�ene od strave. Mora da je izdahnuo pre nego �to su pucali.
NEZNANAC: Taj je poslednji?
MLADI�: Danas je u ovu rupu stalo dvanaest. Ovaj je dvanaesti. I poslednji.
NEZNANAC: Da zatrpavamo!
�ENA: Ne sipaju kre�... Zadah se �iri poljanom, uvla�i pod odelo... Strgnuti! Sve sa sebe!
MLADI�: Svima su prsti �uti, istanjeni. Ne pro�e ni dva sata � ve� omr�aju. A nokti � rastu...
NEZNANAC: Raste! Du�a je u noktima.
�ENA: Izbaci�u!
�ena nastoji da povrati, bezuspe�no.
�ENA: Mu�nina kljuca, od jutros. Kada bih mogla da se zave�em u �vor oko svog vrata. I stegnem. Be�ati! Kuda? Svud su oko nas...
NEZNANAC: Eno ga, opet! Gavran! �itavog dana zvera, vreba. Jutros � vukao sam jednog, on mu iskljuvao oko. �u! Zla sre�o!
Dolazi Mu�karac. Preko ramena nosi okove. Spusti ih na zemlju.
MU�KARAC: Skinuo sa pogubljenih. Okovi osu�enika na smrt donose sre�u. Ka�u.
MLADI�: Kopao si rake. Gde?
MU�KARAC: Iza ovog �umarka le�i jo� jedan. Izme�u njih � ledina.
�ENA: Ima i drugih? Video si? Zatvorenici, kao mi?
MU�KARAC: Oni nisu kopali rake.
NEZNANAC: Oni su � �ta? �ta? A ti?
MU�KARAC: Nisu mnogo vi�ni. Morali su � nekoliko puta... �rtve su se dugo trzale.
Muk.
MLADI�: Koliko ih je bilo?
MU�KARAC: Ne mnogo.
MLADI�: Tri? Deset? Pedeset?
MU�KARAC: Nisam brojao.
MLADI�: Ali njima su sudili! Kao i ovima ovde... Sudili su im?
Mu�karac �uti.
MLADI�: Oni su krivi. Krivi su? A ti?
MU�KARAC: Ja sam kopao rake.
�ENA: Misli� � i nas �e... Ili �emo mi?
MU�KARAC: S ove ili s one strane pu�ke, zar je bitno?
NEZNANAC: Kako  s one? Za�to � s one? Ja nisam kriv!
MLADI�: Nikada nisam... ni dr�ao... ja ne�u!
MU�KARAC: Boji� se? Da tane ne izleti kroz kundak i pogodi tvoju savest pravo u srce?
Ti�ina.
NEZNANAC: Vetar zuji kroz u�i...
�ENA: Kuda? Ne vidi� ih, ali � oni bdiju. Tamo, u �umarku, motre sa drve�a, vrebaju iz �ipraga, nadziru svaki pokret, svaki zamah lopate. Nabacajte jo� zemlje!
Mladi� dohvati lopatu, rije po zemlji.
MLADI�: Sudili!
MU�KARAC: Zaboravljate da ima razloga za radost: od ovakvih prizora prolazi �elja za hranom.
NEZNANAC: Ili � ne!
MLADI�: Kao da lopata zapinje o ne�to tvrdo, o kamen ili... kosti! Ljudske kosti, i lobanje!
Svi se okupe, zure u iskopine.
�ENA: Koliko ih je!
MLADI�: Bele, isprane...
NEZNANAC: Mle�ni zubi zemlje! Ispali � ko zna kad! A tek sad ih pljuje.
MU�KARAC: Kosturnica! Mi gazimo blato, ne slutimo da ispod �ivi mrtva�ki grad. Smeju se, piju, orgijaju i bludni�e kosti nepristojno nabacane na gomilu.
�ena poku�ava da povrati.
�ENA: Opet � ni�ta...
MU�KARAC: Gra�e je mnogo, ho�emo li da stvaramo? Novog �oveka. �bicu po �bicu.
Za�uje se rafalna paljba.
Svi oslu�kuju.
MU�KARAC: Bi�e truda.
NEZNANAC: Grane �iljcima paraju oblake. Mo�da se utroba neba sru�i na nas. S ove ili s one strane?

DRUGI �IVOT, SLIKA 5.

Strati�te.
Mladi�, �ena i Neznanac sede me�u humkama.

NEZNANAC: Pusto, tmurno, i gore i dole.
MLADI�: Zamisli � po�e� pravo, niz poljanu, hoda� i hoda� i sve bude jednako sivo i ne opazi� kad sa sive zemlje korakne� na sivo nebo i produ�i� tako po nebu naglavce, sve gledaju�i obrnuto: i reke i topove i ljude i odjednom spozna� da je nebo, u stvari, samo izokrenuta zemlja.
NEZNANAC: Ne�u na nebo.
�ENA: Treba obele�iti humke... makar strnjikom.
MLADI�: Trnovim vencem i trskom.
NEZNANAC: Po trnje treba u �umu. Ja ne�u. Noge tonu u blato � kao da hodam po ka�i od mozgova.
Iz �umarka se pomoli Starica. Primi�e se, nerazgovetno pevu�i.
Zatvorenici su zate�eni.
MLADI�: Otkuda dolazi�?
STARICA: Imala sam �edo,
Pacovi ga rastrgo�e.
Na devetom tavanu,
Ispod stare ba�ve s vinom...
�ENA: Zatvorena, i ti? Rije� zemlju, kopa� rake?
STARICA: Vidi, imam kost. Eno ih tamo, jo�! Hajde da igramo klisa! Zabo��u kost u zemlju, na�i �emo lobanjicu � jabu�icu da nam bude klis.
MLADI�: Luda!
STARICA: Zamahnu�u, udari�u, palicom po klisu. Polete�e, odlete�e, duboko, duboko. Uje��e mi jabuku! Zubima �u crvenperku, zubima se zaka�iti, zubima odleteti pod zeleni oblak. Ali ja nemam zuba! Ja sam krezuba, gvozdenzuba, gvozdenbuba. Kljucnu�e me onaj gavran, tamo!
�ena se smeje.
�ENA: Hajde, gvozdenbubo, sedi. Otera�emo gavrana.
STARICA: Zemlja je o�elavila. Tu i tamo poneki �uperak u kom se gnezde poljski mi�evi.
STARICA: Lepe su ti haljine. Od kostreti i crne svile. I njene su bile takve.
NEZNANAC: �ta s ovom?
MLADI�: �eka�emo. Odve��e je.
STARICA: Odveli... odneli i zatrpali.
Starica pomno posmatra Neznanca i Mladi�a. Pri�e Neznancu, unese mu se u lice.
STARICA: Ti si bio tamo!
NEZNANAC: Gde � bio?
STARICA: Silovao, zapalio! Ti!
NEZNANAC: Melje, melje, mahnita joj glava!
STARICA: Vukao se za vojskom, upadao u ku�e, grabio ono �to je preteklo, a �ene, decu... Strvoder!
NEZNANAC: �ta ona to? O kome ona to?
STARICA: Provalio u na�u ku�u, mene udario, vezao, k�er tu, na podu... Onda odvukao, u vo�njak, vezao za jabuku, jo� jednom, onda zapalio...! Naterao da gledam... Ti!
NEZNANAC: La�e, ve�tica! Ja nikad!
STARICA: Gasio vatru i palio i gasio i palio, smejao se... I ja gledam! Njeni krici i jabuka u zubima i pucanj...!
Neznanac pomamno udara Staricu.
NEZNANAC: La�e�! La�e�! Ja nisam! Ja nikad!
Mladi� prisko�i.
MLADI�: Pusti je! Pusti! Mahnita je, zar ne vidi�!
�ena poma�e Starici da se pridigne.
�ENA: Idi odavde... idi...
STARICA: Ti!  Zapalio!
Neznanac progovori klonulim glasom, jedva �ujno.
NEZNANAC: Ja nisam... ja nikad... strvoder...!

DRUGI �IVOT, SLIKA 6.

Strati�te.
�ena poku�ava da povrati.
Mu�karac posmatra �enu.
Neznanac u rukama okre�e svoju cipelu.

NEZNANAC: Za�to � ovolika pertla? Sapli�e, sapinje... Jutros se umotala oko ne�ije ruke, dvaput sam se preturio, umalo usko�io u grob!
�ENA: Klobu�a i vri, krene pa se vrati... gadost!
MU�KARAC: Duva, s nogu. Ju�e me jedan u gr�u stegao za nogavicu. Nisam mogao da mu rasklopim prste, vukao sam ga tako, kao kladu. Noga mi je otvrdnula. Pipni, �eno.
�ena okrene glavu.
NEZNANAC: I �on! Zija, kao razjapljena usta le�a. �ta s pertlom? Podvezati stopala, odskakutati dole, niz livadu.
MU�KARAC: I jo� dalje, do ledine. I na tebe �e do�i red.
NEZNANAC: Do�i � ne do�i, pa �ta!
�ENA: Koliko krti�njaka, svud okolo! Izbili najednom, preko no�i...
MU�KARAC: Malopre sam video krticu. Valju�kasta, uhranjena, sita!
Ti�ina.
�ENA: Muka mi je... Mo�da u �umarku...
�ena krene ka �umi.
Mu�karac pogledom prati �enu.
MU�KARAC: U �umarku, iz �umarka, sa dna pustog jarka...
Mu�karac se uputi za �enom.
Neznanac obmotava pertlu oko vrata.
NEZNANAC: Mlitava, kao le� gliste. Za�to ovolika?
Neznanac se obazire.
NEZNANAC: Sam? Danas, u d�epu jednog, na�ao par�e hleba. Pojesti � sad sve ili sad pola? Ako posle pola � bi�e ih jo�, svako po zalogaj i � sad sve!
Neznanac halapljivo �va�e.
Za�uje se �enski krik.
Neznanac gleda oko sebe.
NEZNANAC: �to bulji� u mene, tim zveravim o�ima? Ne dam! Ni mrve! �u odavde, zla ptico! Eno, kri�e mladun�ad u �umi! Misli� � ja �u za tobom?
Glas �ene dopire iz �ume: Ne! Ne�u! Pusti!
NEZNANAC: Ne u �umu. �umske staze krivudaju, o�as zaluta�, ne na�e� vi�e put, nikad, ili: okru�i te strnjika, uve�e, sapne i hiljadu trnova bu�i glavu i trup, ili: po�dere te drvo, usisa stablo, i stoji�, raskre�en, crna smola kaplje mesto krvi. Kud god stupi� � �ivo blato. Davi! Kako onda? Miruj. Neko �e se postarati. Ne�to �e se postarati. Ili � samo od sebe, izbi�e, kao krtica iz zemlje. A gde? S ove ili s one strane? Na lice ili nali�je? Ali � lice je nali�je, napolju je unutra, pertla oko vrata, ste�e... �ta me se ti�e!

PRVI �IVOT, SLIKA 4.

Velegrad.
U birtiji, zadimljenoj i bu�noj.
�ena ple�e s Gostom.
Mu�karac sedi za kartaro�kim stolom.
Neznanac iz prikrajka posmatra �enu.

GOST: Haj, zadigni suknje, vi�e! Vi�e jo�! Nek� damaraju no�ice, silno, da zaiskri kamen! Kremen-kamen, tvoje vrele usne! De, pogledaj me!
�ENA: Vrti mi se!
MU�KARAC: Obr�i, jo� jedan krug.
DRUGI GOST: Lako ka�e�: obr�i! kad ti gizdave odore i zlatne krune idu od ruke. Na mene ne�e ni karta ni �ena.
BLUDNICA: To je zbog mirisa. Treba te staviti u prozor, da tera� komarce i muve.
MU�KARAC: Dok su nas dovodili u grad uveliko su kru�ile pri�e o novom prepadu Bande. Pre nekoliko dana spustili se s brda, u selo preko reke, usred Bolesti. Divljali cele no�i, plja�kali, pobili... a niko se nije zarazio.
BLUDNICA: Ni kod mene se niko nije zarazio, a harali su, toliko puta, besplatno i neka�njeno.
DRUGI GOST: Bolest ne udara na Bandu.
TRE�I GOST: Ka�u da su u brdima orobili sve hramove i pretvorili ih u konju�nice i �tale.
MU�KARAC: Zato su i otporni na Bolest. Treba im pri�i. Dve!
TRE�I GOST: Ne idem dalje!
BLUDNICA: Po�i sa mnom. Pretvori�emo moju sobu u �talu hrama.
GOST: Kako se izvija! Struk ti je tanan, bojim se: prelomi�e� se. Da te prihvatim!
MU�KARAC: Dama herc, okru�ena pubovima. Jedan �e joj zariti no� u srce.
DRUGI GOST: Vra�ji �ovek!
�ENA: Klonula! Sednimo!
�ena i Gost sedaju pored Neznanca.
NEZNANAC: Vrpca ti je ispala iz kose.
�ENA: Ne pilji u mene! Tvoj pogled izaziva osip po rukama.
NEZNANAC: Dok igra�, lice ti se za�ari a usne podrhtavaju od slasti.
�ENA: Vazduh je gnjecav, lepi se za zube. Otvorite prozore! Otvorite, dok jo� nije...
TRE�I GOST: Ne! Ne ve�eras. Gostioni�aru, je li vreme?
Gostioni�ar proviruje kroz prozor.
GOSTIONI�AR: Svetiljke se gase, zastori spu�taju. Ulice su prazne, jedino se na trgu svetina gura da vidi Staricu.
DRUGI GOST: Ju�e, na trgu, slepac je ispio eliksir i progledao. Tu, pred mojim o�ima.
GOSTIONI�AR: Njene lekarije spre�avaju zaraze, melemi vidaju rane. Ka�u da Starica spravlja �udotvoran eliksir, koji le�i i samu Bolest!
BLUDNICA: Ta je kuvala trave i za jednu moju sestru, ali ne protiv te bolesti.
TRE�I GOST: �ta mogu trave? Prorok dodirom isceljuje telo, re�ju ozaruje duh. Vra�a u �ivot samrtnike. U krajeve koje pohodi, Bolest se ne vra�a.
MU�KARAC: Video si ga?
TRE�I GOST: Glas o njegovim �udesima putuje br�e i od same Bolesti.
BLUDNICA: Ja sam �ula da je Prorok � �ena.
TRE�I GOST: Besmislice!
BLUDNICA: Za�to ne � �ena? Mo�da � neka moja sestra.
U birtiju ulazi Prosjak. Sakat je, nema podlakticu leve ruke.
PROSJAK: Jeza se uvla�i u kosti. Nema je, jo�!
GOSTIONI�AR: Narod be�i, sklanja se?
PROSJAK: Dole, na mostu, preturila se kola, zakr�ila put. Konji nji�te, jedna �ena ne mo�e da se izvu�e, rulja je psuje i gazi.
Tre�i gost odmerava Drugog gosta.
TRE�I GOST: Krenula te je. Odnosi� ve� drugi krug.
DRUGI GOST: Izgleda da je tvojim zlatnicima udobnije na mom delu stola.
PROSJAK: Dajte da se od tog obilja jedna kap prelije i u moje prazno grlo.
DRUGI GOST: Suvi�e je velika, zadavi�e te.
�ENA: Tera� mi crvenilo u obraze!
GOST: Tvoja bestidna ramena! �ovek ne mo�e da gleda u njih i da sa�uva bistru pamet. Kupi�u ti crvenu maramu!
MU�KARAC: Kad umrem, nama�ite mi usne jarko crveno, da se ne prevare...
BLUDNICA: ...i zabunom po�alju u raj, re�e kurva. Volim tu pesmu. Danas smo je pevale, na ukopu jedne...
�ena se pribli�i Mu�karcu.
�ENA: Nisi vi�e u milosti malih pubova? U nedrima �uvam nov�i�. Uzmi ga, mo�da bude tali�an u narednom krugu.
�ena se okrene Gostu.
�ENA: Igrajmo!
PROSJAK: K�i mi boluje od su�ice. Le�i sama, u vatri, trese je groznica...
TRE�I GOST: Smeo si da je ostavi� samu? U ovoj no�i? Ne boji� se?
Bludnica se pripija uz Tre�eg gosta.
BLUDNICA: Ja se uz tebe no�as ne bih bojala.
DRUGI GOST: Mlada je? Lepa je?
PROSJAK: I jo� mnogo vi�e!
TRE�I GOST: Treba li joj �enik?
DRUGI GOST: Da�u ti pola ove gomilice ako ka�e� gde ti le�i k�er.
PROSJAK: Vi se izrugujete ubogom starcu.
DRUGI GOST: Ali ja sam ozbiljan: pola je tvoje ako nam poka�e� put. Ne treba da strahuje�: zapu�i�emo sve prozore, dobro zabraviti vrata. �uva�u joj strah, dok se ti ne vrati�. Gde ti je �atrlja?
PROSJAK: Ne, to ne ide...
DRUGI GOST: Ne ide ni da i�te�, a da zauzvrat ne nudi� ni�ta.
GOSTIONI�AR: Hej! U ovoj birtiji onima koji prose odsecamo �ake.
PROSJAK: Pustite me da ostanem. Hodao sam celog dana, noge su mi ote�ale, le�a bride kao da sam vukao kola s arnjevima. Uskoro �e, nema vremena, a ku�a je daleko. Zavu�i �u se u ugao, pritajiti pod stolom, broja�u drvene grede na tavanici. Samo me pustite dok ne pro�e!
GOSTIONI�AR: Tornjaj se u kraj!
Neznanac uhvati �enu za ruku.
NEZNANAC: Hajdemo odavde, van grada � da tumaramo poljima, le�imo u grmlju i pla�imo slepe mi�eve. Vrati�emo se pre jutra.
�ENA: Sad? Pre nego �to...? Lud si!
Gostioni�ar zviri kroz prozor.
GOSTIONI�AR: Gluva tama, posvuda. Ceo grad je utihnuo. Na drugoj strani ulice ne�to se kome�a... kao da crkava pseto. Vreme je.
Tre�i gost odjednom sko�i.
TRE�I GOST: Poka�i!
DRUGI GOST: Pusti karte!
TRE�I GOST: Svi kraljevi su pro�li! Otkud onda...? Zato te ho�e, tri kruga zaredom! Ni�tarijo!
Tre�i gost potegne no�, nasrne na Drugog gosta.
Neznanac prisko�i.
NEZNANAC: Dosta!
Gostioni�ar odgurne Neznanca.
GOSTIONI�AR: Pusti!
Drugi gost zarije Tre�em no� u stomak.
Tre�i gost se tetura,  pada na Prosjaka.
Prosjak se izmi�e, unezvereno odbija Tre�eg gosta od sebe.
PROSJAK: Be�i! Be�i!
Tre�i gost, pri padu, cepa Prosjakovu odrpanu ko�ulju. Ko�ulja sklizne, otkriva podvezanu levu ruku, celu.
Drugi gost stoji nad mrtvim telom.
DRUGI GOST: Lagao je.
MU�KARAC: Ja nisam video petog kralja.
GOSTIONI�AR: Neka bude. Lagao je.
BLUDNICA: Mrcina! Ionako me ne bi poveo sa sobom.
Gostioni�ar uhvati Prosjaka za ruku.
GOSTIONI�AR: A ti!
PROSJAK: Ja nisam mislio, nisam hteo...
Iznenada, Gostioni�ar pusti Prosjaka.
Svi oslu�kuju.
GOSTIONI�AR: �ujete? U daljini? Primi�e se!
Ustumaraju se.
GOST: Jesu li prozori dobro zatvoreni?
�ENA: Zapu�ite otvore, zatisnite dimnjak!
GOSTIONI�AR: Napolje s njm.
PROSJAK: Ne, nemojte! Samo ne napolje!
GOSTIONI�AR: I ovaj le�, �to dalje! Da ne oseti zadah, ne ostrvi se kad bude prolazila.
Drugi gost odvla�i le�.
PROSJAK: Ja ne�u! Ona je tu!
NEZNANAC: Ostavite ga dok ne pro�e!
PROSJAK: Moja k�i, bolesna... molim vas!
GOST: I k�er je izmislio.
PROSJAK: Nisam, k�er nisam, re�i �u vam gde, samo nemojte...
GOSTIONI�AR: Br�e! Nema vremena!
Neznanac stane na vrata.
NEZNANAC: Oterajte ga, ali ne sad!
GOSTIONI�AR: Obojicu napolje!
MU�KARAC: Ne njega. Mo�e da se dobije pristojna cena.
Mu�karac odgurne Neznanca, sna�no ga udariv�i po le�ima.
Neznanac jaukne, presamiti se od bola.
MU�KARAC: Ako mu dobro ispeglamo le�a.
GOSTIONI�AR: Hitro!
Mu�karac i Gost poduhvate Prosjaka koji se otima i vri�ti.
PROSJAK: Ne! Preklinjem vas! Ne napolje! Ne u Bolest!
Mu�karac i Gost izvuku Prosjaka iz birtije, zatvore i zabrave vrata za njim.
�ENA: Prigu�ite svetlost.
Prosjak  udara u vrata.
PROSJAK:  Otvorite! Ako za Boga znate, otvorite!
Ti�ina.
Udarci utihnu.
Gostioni�ar progovori tihim, muklim glasom.
GOSTIONI�AR: Tu je. Bolest je tu.
DRUGI GOST: Pre�la, s druge strane reke.
BLUDNICA: Kroz grad...
MU�KARAC: Grabi u na� kraj.
�ENA: Dovoljan je dodir � stisak ruke, laki drhtaj obraza...
MU�KARAC: ...pa da se ko�a ospe krastama, velikim kao jaje. Prvi dan.
GOST: Onda, iznutra, po �elucu, jednjaku, usnoj duplji, na stotine malih pri�teva... Drugi dan.
BLUDNICA: ...iz kojih kulja crna gnojna sluz. Tre�i dan.
DRUGI GOST: Onda kraste po�nu da prskaju... �etvrti dan.
GOSTIONI�AR: Ali pre nego �to se ko�a slju�ti, ugu�e te sopstvena plu�a, pretvorena u gustu ka�u. Peti dan.
BLUDNICA: �estog te bace na loma�u.
�ENA: Ako u�e? Kroz pukotinu u zidu, rupu na podu? Ako u�e?
GOSTIONI�AR: Bolest nikada ne ulazi. Samo pro�e.
Neko kuca na vrata. Spolja dopre �enski glas.
�ENSKI GLAS: Otvorite!
Niko se ne pomeri.
�ENSKI GLAS: Otvorite, pustite me unutra!
Neznanac krene ka vratima.
NEZNANAC: Otvorite joj!
Drugi gost zadr�i Neznanca.
DRUGI GOST: Ne prilazi!
�ENSKI GLAS: Molim vas!
BLUDNICA: Ka�u � Bolest se ponekad javi glasom �ene, deteta, kuca i moli, mo�da se neko prevari, pusti je da u�e...
GOST: Ili uzme na sebe obli�je devojke, uka�e se na prozoru, zove u no�...
Ti�ina.
GOSTIONI�AR: Bubnji sat, odbrojava korake... Ne jo� dugo.
Ti�ina.
MU�KARAC: Ona odlazi... Zar ne ose�ate? Odlazi.
�ENA: Odlazi?
DRUGI GOST: Odlazi!
GOSTIONI�AR: Rekao sam! Samo � pro�la!
BLUDNICA: Ve� je na kraju grada? Nema je? Zaista je nema � ili se pritajila?
Gostioni�ar gleda kroz prozor.
GOSTIONI�AR: Ljudi izviruju kroz prozore, dva pijanca u kapiji preko puta tuku se oko fla�e, iz burdelja dopiru �agor i smeh.
DRUGI GOST: Da se pije! Da se igra!
Gost uhvati �enu za ruku.
GOST: Nazdravimo!
Mu�karac se okrene Gostu.
MU�KARAC: Ali onako kako se nazdravlja posle velikih pomora: na �ivot i smrt.
GOST: �emu? Bolest je pro�la, �ene se opet smeju na ulicama.
Gost obujmi �enu oko struka.
GOST: Dah ti je topao a �aka vla�na. Igraj sa mnom!
MU�KARAC:  Vidim da se tvoja smelost sapli�e o nabore �enske suknje. �ta se to �uje? Mi�je srce tu�e pod keceljom! Neko drugi mo�da?
GOST: Ne. Ja �u. Gostioni�aru, ima� li spremljenu burad? Pi�emo do dna.
GOSTIONI�AR: Ne ve�eras. Jedan je dovoljan.
�ENA: Ja ho�u da igram!
DRUGI GOST: Nek� se pije na moj ra�un � dugo nisam gledao. Donesi vino iz podruma. Ja pla�am!
GOSTIONI�AR: Neka bude.
Bludnica poljubi Mu�karca, zatim Gosta.
BLUDNICA: Mo�da je poslednji.
Gostioni�ar se vra�a, nosi dva mala bureta. Spusti ih na sto.
GOSTIONI�AR: Tra�ili ste. U jednom je tucano staklo.
Drugi gost preme�ta buri�e, trese ih.
DRUGI GOST: Ni�ta se ne �uje! Gluva, do dna! Najbolja burad u �itavom gradu.
MU�KARAC: Biraj!
�ena iz dekoltea izvadi nov�i�, pru�i ga Gostu.
�ENA: Za sre�u!
Gost izabere bure.
MU�KARAC: U zdravlje!
Gost i Mu�karac piju, naiskap.
Svi, izuzev Neznanca, bodre ih povicima.
Mu�karac ispije prvi. Posmatra Gosta koji guta te�ko, sporo.
Povici jenjavaju.
Gost ispusti prazno bure, stropo�ta se na stolicu. Bespomo�no otvara usta, guta vazduh.
Svi gledaju  u Gosta, �ute.
MU�KARAC: Izvrsno vino. Udara pravo u stomak.
Gost se previja od bolova, pljuje krv.
Neznanac pri�e Gostu, poku�ava da ga uspravi.
NEZNANAC: �ta s njim? Kuda s njim? Kod lekara! Pomozite mi!
BLUDNICA: Bolje kod pogrebnika.
GOSTIONI�AR: Nosite ga odavde!
Neznanac natovari mlitavo telo Gosta na le�a. Zastane pred �enom.
NEZNANAC: Po�i sa mnom.
�ena okrene glavu.
Neznanac se, posr�u�i, uputi ka izlazu.
Drugi gost sakuplja novac sa stola za kartanje.
DRUGI GOST: Evo, za vino i �tetu. Lukavo ve�e!
Drugi gost pri�e Bludnici.
DRUGI GOST: Hajde, ja �u te oble�ati ove no�i.
Mu�karac se okrene �eni.
MU�KARAC: Jo� ti se igra? Bolest je pro�la, grad vi�e nije ku�an! Idemo, dalje, u no�!

PRVI �IVOT, SLIKA 5.

Velegrad.
Mladi�, Starica i Neznanac na ulici.
U mimohodu, dvojica prolaznika.

PROLAZNIK: Jurio sam kao mahnit, preko mosta, pre�icama, sve do ku�e. Ka�em ti: za dlaku! Mogao sam da osetim kako mi Bolest dah�e u vrat. Samo �to me nije potap�ala po ramenu i pozvala: Hej, prijatelju! Onda sam sedeo satima, buljio u svoje ruke, �ekaju�i da izbije prva krasta, pa druga, tre�a... Obnevideo od straha! I � ni�ta... No�as sam ponovo ro�en.
DRUGI PROLAZNIK: Jezivo! Dok te slu�am, groza mili niz le�a, a svrabe� hvata po �itavoj ko�i.
Starica znala�ki odmerava Neznanca.
STARICA: Slabunjav je.
MLADI�: Vi�ljast i tanu�an. Ne zauzima mnogo prostora, jede upola manje nego drugi.
STARICA: Suv!
MLADI�: Ali sna�an. Golim rukama �upa mladicu jasike.
STARICA: Je li podlo�an zarazama? Ima li osetljiv crevni trakt?
MLADI�: Ni kijavice, od kad ga dr�im.
PROLAZNIK: I tolika strava � za�to? Zarad devoj�eta s vragolastim crnim uvojcima. Bestraga joj glava! Danima se �unjam oko njenog prozora, kao ma�or, mrnjau�em, predem, oblizujem se, a sve �to dobijam, ve� petu no� zaredom, jeste: �ic!
DRUGI PROLAZNIK: Sam si kriv. Rekao sam ti da lovi� i druge mi�eve, pa kom prvo spusti� �ape na vrati�, ili malo ni�e...
STARICA: Zini! Za�to drhti�? No� je topla, nigde ni da�ka vetra. Ne ide. Kolena mu se tresu kao vetrokaz!
MLADI�: Prestani!
STARICA: Zini! Jo�! Tako.
Starica opipava Neznancu zube.
STARICA: Zubi o�uvani, tvrdi, o�tri pri vrhu. �krgu�i! Vilica pokretljiva i �vrsta.
MLADI�: Ne da se lako polomiti.
STARICA: Ali le�a! Le�a su mu kao izrovan kolski drum. Da�u Vam polovinu sume.
MLADI�: Brazgotine govore o jakom organizmu. Ne�u ga dati budza�to!
PROLAZNIK: Ne vi�e! No�as sam doneo odluku: odbe�i �u u brda, u Bandu!
DRUGI PROLAZNIK: Ti se �ali�.
PROLAZNIK: Nimalo. Bedno je �ivotariti u strahu, pi�tati i gr�iti se nad svojim sitnim �ivotom. �ta je �ovek? Splet krvi i nerava. Bolest ga razotkriva, lju�ti traku po traku, pretvara u ka�u koja hoda. Nisko i nedostojno! A tamo, u brdima, spava se na zlatu, �ene se same nude, svakakvog plena ima u izobilju. I najva�nije � Bolest ne udara na Bandu! �ta mi treba? Nau�i�u da pucam, mamuzam konja, da obr�em no� u ruci. Sutra ve�!
STARICA: Izrovana le�a znak su nepredvidive, buntovne prirode. Ka�ete: slu�aj. �ta ako se ponovi? �ta ako se pomami, po�ne da grize, grebe, da se rita i ujeda? A maniri? Raspolo�enje? �ta ako podriguje, ispu�ta gasove, pljuje u lice kao kamila? Ako je slabih �ivaca? Razdra�ljiv? Ako se lako uzrujava, dobija tikove, nekontrolisano dr��e, ski�i, cvili i jeca? To mo�e biti neugodno. Mogu li le�a da jam�e za njegovu narav?
MLADI�: Karakter mu je blag, narav krotka. Pitom je i odan.
STARICA: Za�to se sad trese, balavi i beslovesno mrda glavom?
MLADI�: �ta je?
Neznanac vrti glavom.
MLADI�:  Govori!
NEZNANAC: Svud po gradu � vuku se i previjaju, umiru od Bolesti. Video sam � pored reke, kopaju rupe u koje vatrom nagone zara�ene, motkom ih zatuku u zemlju ili zatrpaju �ive... Kod groblja, dvojica-trojica no�evima ga�aju jednog zara�enog, on urla, prikovan za vrata stra�are...
STARICA: Trice! Prost puk nije u stanju da spozna da je Bolest zdravlje. Bolest je neophodna, Bolest razdvaja �ito od kukolja, Bolest je na�a nasu�na potreba. O�ekujem da uskoro prona�em lek.
DRUGI PROLAZNIK: Ka�u da Banda svoje no�eve gla�a sve dok ne postanu prozirni poput kristala. Pred smaknu�e primorava �rtvu da posmatra svoj odraz u se�ivu. Mo�i �e�?
PROLAZNIK: Kre�em u zoru.
STARICA: Uvi�ate li rizik koji preuzimam? Meni su potrebni prvoklasni primerci.
MLADI�: U tom slu�aju, ako od mene i dalje tra�ite zalog poverenja...
STARICA: �ekajte! Ima lepo lice. I jaku lobanju. Dve tre�ine sume.
MLADI�: Va� je!
Iz mraka izroni Bludnica.
BLUDNICA: Stra�i svoju dobit na mene.
MLADI�: Vuci se!
Bludnica od�eta do Prolaznika. Obisne mu se oko vrata.
BLUDNICA: Znam jedno skrovito, raspusno mesto.
PROLAZNIK: Pusti, nemam vremena!
BLUDNICA: Zar ove no�i? Posle Bolesti prolazi Pohota. Ne ose�a�? Titra ti u prstima, �agri obraze, pali dah!
PROLAZNIK: Tako se ve�to uvija� oko mene! Telo ti je tamno i podatno, kao zrno kafe. Ali ja, no�as... S vragom! �to da ne? Banda mo�e da �eka. Vodi me!
DRUGI PROLAZNIK: Hej! A ja?
BLUDNICA: Po�i s nama. Tamo kuda idemo no� rasprostire �ar�ave za sve namernike.
Bludnica se tiho smejulji.

PRVI �IVOT, SLIKA 6.

Velegrad.
Na trgu, pred buljukom sveta, Starica prikazuje Neznanca.
Neznanac stoji uspravno, ra�irenih ruku i nogu, le�ima okrenut znati�eljnicima. Lice mu je prekriveno, oko struka nosi opasanu tkaninu.
 
STARICA: Pitate: kako? Kako je mogu�e da �iv stvor � �ovek! � prele�i Bolest. Sve �to gami�e, puzi, pliva, rije, raspada se u njenom trulom dahu, jedino se slabo dvono��e, bez o�trih kand�i i �iljatog kljuna, otr�e samrtni�kom zagrljaju. Kako? � pitate, a ja vam odgovaram: snagom volje, silinom razuma! Organizam je pred vama! Njegova borba sa Bole��u jo� traje, ali ja pristajem da vam poka�em dosada�nji napor, dosada�nji tegobni put, ne bih li ulila nadu i povratila veru. Pogledajte! Posle tri sedmice blagotvornih kupki, lekovitih melema, i, nadasve, novog otkri�a, novog leka �ija je formula godinama pomno ispitivana u fiolama i retortama moje laboratorije � evo ishoda! Njegova le�a, istina, pro�arana su brazgotinama i ranama, lice je mu�an prizor za nenaviklo oko � ali osmotrite ruke, osmotrite noge, ko�a je glatka, svilena. Za manje od dve sedmice, ne sumnjajte, izbrazdana le�a bi�e meka kao u dojen�eta!
Glasovi iz publike: Gledamo ruke, i glatka stopala! Ni o�iljka, ni traga! Reci nam, poka�i!
STARICA: Zar ima jo� nekog ko ne uvi�a da je organizam �ovekov precizni satni mehanizam? Treba ga unaprediti! Treba ga rasklopiti, prou�iti svaki zup�anik, svaku oprugu, i onda popravljati: �raf po �raf. Svi mehanizmi otkucavaju isto, ali ono �to izdvaja primerak pred vama jeste velika izdr�ljivost. I zato tvrdim: njegovo izle�enje bi�e potpuno!
Glasovi iz publike: �udo! �udo!
STARICA: �ta to �ujem? �udo? U vreme velike su�e, u susednoj oblasti, dok su ljudi i stoka krepavali od �e�i i jare, jedna �ena usrdno je dizala ruke nebu i vapila: Ki�e! Ki�e! I ki�a je pala. Padala je tri dana, natapala useve, gasila po�are, punila pojila. Svi su razdragano klicali, zahvaljivali �eni: �udo! �udo! A onda, tre�ega dana, nabujala reka izlila se iz korita i za sobom povukla �eninog sina koji je na obali sakupljao �areno kamenje. Ko je ikada video �udo? Ko ga je ikada omirisao? Mo�e li se uhvatiti, dodirnuti? A vi? Zar verujete u �arlatane koji omamljuju  la�nim sjajem, prevla�e mrenu slepog verovanja preko o�iju? Zar verujete zavodljivim, opsenarskim re�ima? Zar ste kao svrake koje se za mesing hvataju kao za srebro? Krpene lutke punjene slamom i ku�inom! Razme�u se praznim govorom, zve�e kao napukla zvona. Oslu�nite dobro: pozna�ete ih po klepetu�ama njihovim! A pogledajte, ovde, pred vama, evo �ivog, opipljivog dokaza da je snaga �ovekova neograni�ena! Organizam njegov sazdan je od �vrste tvari! Istina, mukotrpna je staza kojom se uputio, ali pobeda blista pred njim! Pitam vas, jo� jednom: verujete li u �uda?
Glasovi iz publike: Tebi verujemo! Pou�i nas, prosvetli!
STARICA: U ruke su �oveku date dizgine sveta, britak korba� da o�ine Zemlju, o�tre mamuze da podbode Prirodu � da ukroti, podredi, nadvlada! U celoj oblasti nema ku�e �iji dovratak nije obele�en znakom Bolesti, iz �ijeg dimnjaka ne kulja zadah smrti. �ovek je uni�en, osramo�en, prezren. Ali do�ao je kraj pomoru, kraj strahu! Vreme je da se slabo dvono��e izdigne iz kaljuge po kojoj pokorno stupa, da podvlasti stihije! Kako? � pitate. Snagom volje, silinom razuma! Novi lek daje �oveku mo� da Bolest pot�ini sebi. U �ovekovom umu le�i istina! U mojoj laboratoriji su odgovori na sva pitanja! Pouzdajte se u mene! Ja znam!
Glasovi iz publike: Ti zna�! Ti si istina, ti si put!
STARICA: U ovom �asu, tu, pred vama, zapo�inje poslednji ciklus izle�enja. Organizam �e ispiti sredstvo za umirenje, organizam �e utonuti u dubok san, za manje od dve sedmice, organizam ne�e pamtiti ni najmanji trag Bolesti.
Neznanac ispija pripremljenu te�nost.
STARICA: Ima li jo� onih koji sumnjaju? Neka pri�u i uvere se! Nema sile koju �ovek svojim umom ne mo�e da savlada! Makar ona bila Bolest! Makar bila i sama Priroda!
Glasovi iz publike: Gotovo je sa Bole��u! Gotovo sa strahom! �ovekova mo� neograni�ena je!
Neznanac se sru�i na zemlju.
STARICA: Nosite ga!
Svetina se odu�evljeno tiska oko Starice.

TRE�I �IVOT, SLIKA 7.

Front.
Jaka pu��ana paljba u daljini.
Artisti prikupljaju rekvizite zaostale posle predstave.
Mu�karac i Neznanac su izdvojeni.

NEZNANAC: Uvek zaustavim ruku koja zate�e konopac. Uvek pre.
MU�KARAC: Treba da ode�.
NEZNANAC: Svetina se lepi na ta�ku kao strvinari na crkotinu, pljuje i urla. Hrani se tvojim samrtnim strahom. Moj glas je obuzima, nosi. Svetina �e po�i za mojim glasom.
ARTISTA: Trambulina se istanjila. Otrpe�e jo� skok-dva, onda �e se provaliti poda mnom, ugu�i�e me u blatu.
DRUGI ARTISTA: Ve�eras sam video pacova � glo�e daske na kolima. Progrizao je rupu veliku kao ljudska glava. Treba je zakrpiti. Treba dovu�i drva, istesati nove daske.
ARTISTA: Odakle? Sve su �ume pose�ene, �to za ogrev, �to za sanduke.
MU�KARAC: Crvena ogrlica zarivena u vrat... Svakog dana utiskuje se sve dublje konopac u �ilu kucavicu. Ako je prekine?
NEZNANAC: Ako ne?
MU�KARAC: Ve�eras sam umalo izgubio svest.
NEZNANAC: Zadr�ao si dah suvi�e dugo.
TRE�I ARTISTA: Publike je sve manje. Kruni se, osipa. Ve�eras � jedva da bi stala pod jedno ove�e �atorsko krilo.
ARTISTA: Misli� � kao ovo koje koristimo za ukop?
TRE�I ARTISTA: Starac koji se glasno smeje svaki put kada se telo zaljulja ili noga sklizne sa �ice, ve�eras nije do�ao. Ni de�ak s verglom.
DRUGI ARTISTA: Ni mladi� bez leve �ake, ni devojka sa o�iljkom na licu, ni �ena s rukama debelim kao gove�i but.
ARTISTA: Brojite glave! Jedna ruka, jedna noga manje nego sino�, ali zato dve nove, drvene, i jedna proteza, od ramena nadole. Jedan u dobitku!
MU�KARAC: Jutros su dolazili traga�i. Hteli su da znaju ima li vojnih begunaca u trupi. Trojica, u�agrenih, nemirnih o�iju. Kad uhvate nekog, pri�a se, ne vode pred sud, ve� odmah, tu, no�evima razderu stopala. Onda ga uve�u konopcima, zapale vatru i nagone da gasi sve dok ne utrne i poslednja �eravica.
TRE�I ARTISTA: Kru�e pri�e da se trupe gomilaju na severu, na granici. Mo�da treba da po�emo...
�ETVRTI ARTISTA: �emu? Ne�emo prevaliti ni polovinu puta. Bi�e primirja, ka�u.
NEZNANAC: Pred tvojim kolima u dva dana dvojica, u razli�itim uniformama. Dolaze no�u, kradom, zadr�e se kratko � tek da �uju �ta govori�: polo�aji, trupe, naoru�anje.
MU�KARAC: Pri�inilo ti se.
NEZNANAC: �ta ako jedna uniforma sazna za drugu?
DRUGI ARTISTA: Neko je izgubio britvu. O�tra je, mogla bi kamen da se�e.
�ETVRTI ARTISTA: Uzmi je, treba�e nam da stru�emo blato sa �onova. Ili sa zuba.
MU�KARAC: Sledimo tragove vojske, prelazimo iz jedne oblasti u drugu.Za nas granica nema. Posle toliko godina, uniforme se vi�e ne razlikuju, a sva vojni�ka lica postaju jedno. Boji�te je nepregledno.
ARTISTA: Hajde, pogurajte kola. Izgleda da �e biti ki�e.
Artisti guraju kola.
TRE�I ARTISTA: Dve ruke bez dve noge ili jedna noga bez drvene glave ili tri proteze sa tri glave ili...
MU�KARAC: Nikada unapred ne mogu da znam koja �e vojska da slavi a koja da sakuplja mrtve i ranjene. Ta me nemo� li�ava neugodnog dru�tva savesti. Ali ostaje saznanje da sam ja, ipak, deo istorije, prirode, �ega god, deo poretka koji upravlja doga�ajima. Ja upisujem svoju volju u sveop�ti tok. Kao ruka koja zate�e konopac.
Ti�ina.
MU�KARAC: Treba da ode�.
NEZNANAC: Sutra kre�emo, na sever.

TRE�I �IVOT, SLIKA 8.

Front.
�uje se rasprskavanje granata.
�ena i Neznanac.
Artista, nezainteresovan.

�ENA: Hodala sam danima. Probijala se kroz boji�ta, sledila trag kola, ne bih li te na�la.
NEZNANAC: Ko si ti?
�ENA: Stopala su mi poderana, u telo se utisnuo svaki kamen na kom sam le�ala. Ali na�la sam te i znam � ovaj put ti �e� se setiti. Seti�e� se?
NEZNANAC: Govor ti je �udan i smu�en. Dolazila si ranije?
�ENA: U kr�mi... poslednji put, besnela je oluja, sedeli ste danima, i ti � kockao se, pio, a mene � ne se�a� se? Ne?
NEZNANAC: Kockao sam se i pio u mnogim kr�mama.
�ENA: Ni dva meseca...
NEZNANAC: Be�i, ludo!
�ENA: No�ivao u mojoj sobi, dodirivao lice i vrat, a onda me, na kocki � Seti se!
NEZNANAC: Zabavlja� me. �avo �e znati s kim me je tvoja suluda glava zamenila.
�ENA: Pogledaj me! Pogledaj, bar!
Neznanac prsne u smeh.
NEZNANAC: Pa gledam te.
�ENA: Ne prepoznaje�... Tvoje se�anje tumara po mraku.
NEZNANAC: Hajde, idi tamo, iza, da�e ti hleba.
�ENA: Pogledaj me!
NEZNANAC: Be�i!
�ena se ne pomeri.
ARTISTA: Jutros smo prona�li jednog pod kolima, glo�e paoke na to�ku. Dali smo mu da jede. Dohvatio je no� i po�eo da dubi ranu na nozi. Mirno, bez jauka. Onda smo ga udarali � po glavi i stomaku, �iletom mu sekli ruke i parali trup. Ni glasa...
NEZNANAC: Imamo novu ta�ku, izgleda.
Ulazi Ranjenik, povla�i se pred Mladi�evim udarcima.
MLADI�: La�e�! La�e�!
RANJENIK: Petorica, u iscepanim uniformama bez oznake. Izvukli ih iz ku�e, na drum, �ena i k�i se otimale, vri�tale, udarci, metak svakoj.
MLADI�: La�e�...
RANJENIK: Krio sam se u ambaru, gledao kroz rupu u zidu.
ARTISTA: I ovog smo na�li danas.
MLADI�:  Do�ao s druge strane granice, odakle i ja, prepoznao me. Ali bezuman je, la�e! Mo�da, negde, ista takva ku�a i ambar i orah spr�en gromom... Ja tebe ne poznajem!
RANJENIK: Mleo si �ito u vodenici mog oca.
Ti�ina.
RANJENIK: Tela su ostavili na drumu, nepokopana.
Ti�ina.
RANJENIK: Ku�u su zapalili, onda oti�li, dalje.
MLADI�: Mrtve? Zar mrtve, obe?
NEZNANAC: Do granice � svega dva dana. Zna�e�.
ARTISTA: Ve� mesecima � svega dva dana.
Pojavi se �ena s brkovima.
�ENA S BRKOVIMA: Modro sunce za�lo za oblak, a ja tr�ala za metkom, da ga uhvatim, u �aku. Doleteo niotkuda, �tektao nad na�im glavama kao detli�, onda kljucnuo ma�ioni�ara, pravo u grudi.
ARTISTA: Jedna ta�ka vi�e, druga ta�ka manje...
�ENA S BRKOVIMA: Ma�ioni�aru sam rekla, pre dva dana: �uta ti je senka pala na obraze, ne sluti dobro, do�i kod mene, po no�i, gleda�u ti u staklenu zemljinu kuglu, pomra�i�u sun�eve pege na tvom licu.
�ena pri�e Neznancu.
�ENA: Po�i sa mnom, bilo kuda, �to dalje odavde!
Neznanac se smeje.
NEZNANAC: Ume� li i ti da gleda� u staklenu kuglu, da iz zvezda �ita� moje izgubljeno pam�enje?
�ENA: Uskoro �e primirje, svud se pri�a, onda �emo mo�i, negde, mirno...
�ENA S BRKOVIMA: Uskoro �e primirje, ho�e, ho�e, kad sunce poplavi kao nabrekla vena. Rase�i �u ga �iletom, da zalipti krvavo primirje svud po zemlji!

TRE�I �IVOT, SLIKA 9.

Front.
Tutnji i grmi, odasvud.
Mu�karac, sa om�om oko vrata, le�i na pokretnom postolju.
U�esnik iz publike zuri u nepokretno telo.
Tik uz njega, Neznanac.

U�ESNIK: Ja... ja � nisam hteo � slu�ajno sam... a on... u�inilo mi se da mo�e, jo�... i gledam ga... kanap re�e meso... i vu�em kanap sve ja�e... i ... i... nesre�a!
NEZNANAC: Slu�ajno? Namerno? Ko �e ti verovati?
U�ESNIK: Ne, ne namerno! Ti si bio tu, ti si video, ti si govorio �
NEZNANAC: Odlazi! Be�i odavde! Kaza�u da si se otrgnuo, pobegao... Be�i!
U�esnik iz publike pobegne.
Artista dotr�i. Zastane pred mrtvim Mu�karcem.
NEZNANAC: Pobegao je.
Ti�ina.
ARTISTA: �ta sad?
NEZNANAC: Krenu�emo, jo� ve�eras. Na granicu je stiglo poja�anje, nova regimenta, kurve jo� nisu stigle da isisaju poslednji dukat iz njihovih d�epova.
Primi�e se Mladi�.
MLADI�: Sunce je danas dvaput za�lo. Na zapadu upalo u tamu, onda odsko�ilo, krvavo kao odrubljena glava, stalo da �mirka svojim bezbrojnim �avoljim okicama, da zvera u dva mrtva tela na drumu.
ARTISTA: �ta to govori�?
MLADI�: Dvaput se okrenulo, izbu�eni kotur sira, i upalo u sever. Eno, viri mu kapa crvena od krvi! Ali izmi�lja, la�ljivi vodeni�arev sin � �ena i k�i ubijene, ba�ene na drum divljim psima... La�e! La�e!
Muk.
Mladi� opazi Mu�karca.
MLADI�: Topao jo�. Vidi! Sme�i se jo�. Doleteo metak? Zakopajmo ga, dole, na poljani, tamo granate sla�u humku do humke.
NEZNANAC: Odnesite ga.
Mladi� gura kolica.
Artista ide za Mladi�em.
MLADI�: Ukopajmo, pokopajmo � crvima, ne psima...
Iz mraka izroni �ena.
NEZNANAC: Ti, opet. Bila si tu, sve vreme?
Ti�ina.
NEZNANAC: �ta ho�e�?
�ENA: Dozvoli da ostanem.
NEZNANAC: Be�i!
�ENA: Sede�u kraj tvog uzglavlja, ljubi�u ti �elo, svake no�i, sve dok se ne seti�...
NEZNANAC: Odlazi od mene!
�ENA: Bi�u tiha, be�umna. Dozvoli da ostanem...
Neznanac pri�e �eni, udari je.
NEZNANAC: Odlazi, �uje�!
�ena prima udarce trpeljivo, bez jauka.
�ENA: Osta�u.
NEZNANAC: Aveti! Utvaro! Be�i! Nestani!
Za�uje se prasak, u neposrednoj blizini.
Neznanac se bez glasa sru�i na tle.
�ena vrisne. Obgrli Neznanca.
Neznanac se ne pomeri.

DRUGI �IVOT, SLIKA 7.

Tamnica.
Glasovi iz susedne prostorije su utihnuli.
�ena, Mladi�, Mu�karac, svako u svom uglu.
Neznanac pod prozorom.
Mu�kar�eva leva ruka obmotana je zavojem.

NEZNANAC: Stane� pod prozor, isplazi� jezik � ovako, i dr�i�, dr�i�. Dugo! Onda po�ne pra�ina, spolja, krupnija od ove tu, u uglu. I tako � danima, dok ne donesu komad hleba... Jedan, bar! Sad!
�ENA: Jedi pod. Zemljan je, drobi se.
NEZNANAC: Ne pod vi�e. Nadujem se i bljujem, ne�to zeleno, po�ne trava da raste u stomaku.
�ENA: �uje�?
NEZNANAC: �ta?
�ENA: Tamo, kod njih...
NEZNANAC: Ne �ujem.
�ENA: Ti�ina. Bez glasa.
MU�KARAC: Nedostaje ti zveket �a�a i pohotna cika, �eno?
NEZNANAC: Govori. Sve je manji. I belji. Ruka? Boli?
Mu�karac �uti.
NEZNANAC: Boli! Pro�li put � samo �aka zavijena, sad � �itava ruka, do ramena.
Mladi� se trgne iz sna.
MLADI�: Stojim na ledini, s pu�kom u ruci. Magla. Preda mnom mutna masa, tromo se nji�e u mestu, sad na jednu, sad na drugu stranu. Ne razabirem �ta je � �ivo ili ne, ljudsko ili ne. Magla me podbada, gura, hiljade maglinih ruku govori da pucam. Ni�anim nasumice, pritiskam oroz � pu�ka je prazna. Bacam je daleko od sebe, ci�im od radosti, ali masa se raspada, urla, lete krvavi udovi svud po ledini. Ko�mar!
MU�KARAC: Tamo, na strati�tu, pu�ka nije bila prazna.
Ti�ina.
MLADI�: I tamo � nasumice, mo�da nikog...
MU�KARAC:  Mo�da.
Ti�ina.
MU�KARAC: Ja sanjam nju, svake no�i.
NEZNANAC: Opet � strati�te. Kad je bilo? Gde je bilo? Ja se ne se�am!
�ENA: Bilo je �
MLADI�: Pre dva dana.
MU�KARAC: Dva meseca.
�ENA: Dve godine.
MU�KARAC: Pro�le no�i, �eno.
MLADI�: Ne se�a� se, i dalje? U tvojoj glavi nema jama, telesa, gnjecave zemlje? Ni snova?
NEZNANAC: Samo prljavi tamni�ki zidovi. Cela pro�lost pru�ila se izme�u dva zida. Premeri� je u tri koraka.
MU�KARAC: La�e.
MLADI�: Ne la�e! Oslobo�en gadosti i smrada, zapo�inje iznova. �ist �ovek.
NEZNANAC: �ovek od gume. Stomak se istanjio, jednim prstom guram ga unutra, drugim ga izvla�im napolje. Vidi! Kad iza�em � onda �u po va�arima, za komad hleba! �ovek od gume!
MU�KARAC: Iza�e�?
MLADI�: Ki�a curi s tavanice, ve� danima. Kod mene u uglu tle je raskva�eno, meko. Ako ovom vilju�kom po�nemo, sad, i ako budemo dovoljno dugo � onda �emo u jednom trenutku � tamo, s druge strane!
MU�KARAC: Da kopamo rupu!
MLADI�: Mo�emo da se smenjujemo.
NEZNANAC: Ja ho�u! Ja!
�ENA: I ja.
MLADI�: Napolje.
MU�KARAC: Kuda onda? U rat?
MLADI�: Ne u rat. Ja ne bih, nikada �
MU�KARAC: Pucao si! I ti si pucao! I on! I ja!
Ti�ina.
MU�KARAC: Lice je nali�je, napolju je unutra... Ja �u ostati ovde, s njom.
�ENA: Ne sa mnom! Ovom vilju�kom �
MU�KARAC: �ta?
MLADI�: Kopa�emo rupu. Ja �u po�eti, jo� ve�eras.
Otvaraju se vrata tamnice. Ruka ubaci omanji, okrugao hleb. Zatvori vrata.
Zatvorenici op�injeno zure.
NEZNANAC: Hleb!
Sve �etvoro bace se na hleb, kidaju ga rukama i zubima.
Iz susedne prostorije dopre krik.
Gu�anje prestane. Svi uznemireno nju�e vazduh.
Neznanac dograbi ostatke hleba. Halapljivo jede.
�ENA: Daj! Daj!
MLADI�: Otkud hleb? Ceo! Nikad nisu ovako...
MU�KARAC: Ostao mi je jo� jedan zalogaj. Ho�e�?
�ENA: Daj!
MU�KARAC: Do�i da te pomiri�em, �eno.
�ena polako prilazi Mu�karcu. Kada mu se sasvim pribli�i, Mu�karac stavi hleb u usta i naglo je privu�e k sebi. �ena se otima.
�ENA: Pusti me! Pusti!
Mu�karac �vrsto stiska �enu.
MU�KARAC: Modrice, bol, zavoji � sve nestane kada se setim tvojih butina, �eno. I tvog straha.
�ena se otrgne, svom snagom udara Mu�karca po zavijenoj ruci.
�ENA: Ne ose�a�?! Ni ovo?! Ni ovo?!
Mu�karac se ne opire.

DRUGI �IVOT, SLIKA 8.

Tamnica.
Mu�karac i Mladi� spavaju.
Obe Mu�kar�eve noge su zavijene.
�ena je nagnuta nad Mu�karcem.
Neznanac posmatra �enu.

NEZNANAC: Ne�u!
�ENA: Pomozi mi.
NEZNANAC: Ne ja!
�ENA: Vilju�ka je o�tra, zar�ala � Hajde!
NEZNANAC: Baci je!
�ENA: Pla�i� se? Obe su mu noge u zavoju, slab je, �uje� kako te�ko di�e?
NEZNANAC: Ne! Bauljam po mraku, sapletem se o telo, mrtvo izme�u dva zida... Nema mesta!
�ENA: Jo� jedno telo na strati�tu � zar je bitno? Jedno � vi�e?
NEZNANAC: A oni? �ta �e oni? Mo�da i nas, tako kao njega. Nemoj, nemoj!
�ENA: Samo jo� jedno... Ovo!
Neznanac se primakne �eni, ho�e da joj uzme vilju�ku.
NEZNANAC: Daj! Da kopamo!
�ENA: Be�i!
Neznanac se odmakne.
�ENA: Pomisli samo � bez njega, vi�e hleba, nama!
NEZNANAC: Vi�e?
�ENA: Njegov deo � nama.
Ti�ina.
�ENA: Mo�da nas prebace negde odakle je lak�e � gde ne mora rupa �
NEZNANAC: �ta ako i nas �
�ENA: Za�to bi? Misli� � njega su slu�ajno �
NEZNANAC: Sigurno je zbog ne�eg � ina�e ga ne bi tako, svog... Kriv! Onda i mi mo�emo da... kaznimo?
Neznanac oprezno prilazi Mu�karcu.
�ena iznenada baci vilju�ku.
�ENA: Gadno mi je! Gadno!
Neznanac se brzo povu�e.
Ti�ina.
�ena se pribli�i Neznancu.
�ENA: Daj mi ruku.
NEZNANAC: Pusti.
�ENA: �aka ti je topla. Zagrli me.
NEZNANAC: Idi od mene.
�ENA: Zagrli!
NEZNANAC: Ima� svoje mesto!
�ENA: Pokrij mi glavu �akama, tren samo!
NEZNANAC: Be�i!
�ena pla�e.
Neznanac drmusa Mladi�a.
NEZNANAC: Ustani! Ti sad kopa�.
Mladi� se pridi�e. Posmatra Mu�karca.
MLADI�:  I noge, ovaj put? �iv je?
Neznanac pri�e Mu�karcu.
NEZNANAC: Budi se!
MLADI�: Rupa raste, sve je du�a.
NEZNANAC: Proguta�e!
MLADI�: Ceo se uvu�em, puzim, dugo, a kad okrenem glavu ne vidim po�etak.
�ENA: Vidi � mravi! Prvi put, ovde.
MLADI�: Uskoro, jo� nedelju, dve, mo�da.
MU�KARAC: Kopa�, rije�, onda za nedelju, dve, isko�i�. U slede�u �eliju.
MLADI�: Isko�i� napolje!
MU�KARAC: Nastavi� da kopa� i opet � slede�a �elija. Danima, godinama, svaki put � slede�a �elija.
MLADI�: Ja �u iza�i! Ho�u?
�ENA: �ivo je, mrda se.
NEZNANAC: Gde su?
�ENA: Dube pod, uvla�e se u hodnike. Gradi�e mravinjak.
NEZNANAC: Cvr�i i zavija, gladna utroba. Gde su?
Neznanac gazi mrave, brzo ih stavlja u usta.
NEZNANAC: Jedan, dva, trista, petsto mravljih le�eva � mravinjak u stomaku!

DRUGI �IVOT, SLIKA 9.

Tamnica.
Svako u svom uglu.
Celo telo Mu�karca obmotano je zavojima.

�ENA: Mislio si � ve�eras?
Ti�ina.
�ENA: Pro�li put, unutra, do�la sam do velikog kamena. Onog o kom si pri�ao. Ve�eras?
Ti�ina.
�ENA:  �ta ako je jo� uvek rat? Zna� kuda?
Ti�ina.
�ENA: A on? U zavojima � lice, trup, sve. Osta�e ovde?
Ti�ina.
�ENA: Osta�e!
Ti�ina.
�ENA: Ve�eras?
MLADI�: Hodnik je uzan, zemlja na svodu gnjila. Mo�e da se obru�i, zatrpa.
�ENA: Ne�e!
NEZNANAC: Sanjao sam. Zidove tamnice. Primi�u se, sve br�e, sabijaju i gu�e.
Iz susedne prostorije dopre krik.
Niko se ne pomeri.
MLADI�: Ja ne�u. Napolje.
�ENA: Kako � ne�e�?
Ti�ina.
�ENA: Boji� se?
Ti�ina.
�ENA: �ega se boji�?
Ti�ina.
Vrata tamnice se otvore. Dvojica stra�ara u�u, bez re�i poduhvate Mladi�a, povuku ga za sobom.
MLADI�: Kuda? Ne�u napolje! Ovde! Ne�u! Napolje!
Stra�ari izvedu Mladi�a.
Neznanac mirno sedi.
Ti�ina.
�ENA: A mi? �ta sad mi? Bez njega?
Ti�ina.
�ENA: Vrati�e ga?
Ti�ina.
�ENA: Mo�da je ovaj � rekao ili � �uti! Za�to �uti?
�ena se pribli�i Mu�karcu.
�ENA: Rekao si im? Za rupu?
�ena udari Mu�karca, on se ne pomeri.
�ENA: Govori!
�ena kida trake zavoja, odmotava Mu�karca.
�ENA: Govori! Govori!
Muk.
�enin glasan, histeri�an smeh.
�ENA: Ni�ta! Ispod gomile traka � ni�ta!
Ti�ina.
�ENA: Idemo! Ne ve�eras, sad!
Neznanac je nepomi�an.
�ENA: Okleva�?
Ti�ina.
�ENA: Vidi� ga? Pretvoren u vazduh. Pra�inu. I nas �e tako. I mene, i tebe.
NEZNANAC: Za�to � mene? Nisam ja prvi � rupu! Rekao sam im! Nisam ja prvi!
�ENA: �ta si rekao?
Neznanac iza le�a izvu�e veliki hleb, pomamno grize.
NEZNANAC: On se prvi setio � Prvi je � rupu. Zato su ga odveli! Ne ja!
�ena po�udno zuri u hleb.
�ENA: Malo!
NEZNANAC: Za�to � mene? On je � Ja nisam �
Neznanac �va�e sve br�e. Zagrcne se, poku�ava da do�e do vazduha.
�ena posmatra Neznanca.
Neznanac krklja, hvata se za grlo, bespomo�no mlatara rukama.
Neznanac se umiri.
�ena oprezno gurne Neznanca.
Neznanac se ne pomeri.
�ena dohvati hleb, halapljivo ga gura u usta.

PRVI �IVOT, SLIKA 7.

Imanje.
Neznanac i �ena.

NEZNANAC: Lutao sam nedeljama, prelazio iz oblasti u oblast. Ljudi su se uklanjali preda mnom, upirali prstom: Onaj je prele�ao Bolest. Ne prilazite! On je ljubavnik Bolesti. Sklonite decu, zarazi�e ih pogledom.
�ENA: Nadzornik ti nije rekao?
NEZNANAC: Tra�io sam Proroka. U svakom selu, svakoj kr�mi, isto: Zaputio se u susednu oblast, pre nedelju, dve. Sledio sam njegov trag, od jednog varljivog glasa do drugog.
�ENA: Vlasnik �e prodati imanje. Sve: ku�e, �tale, zemlju, jezero iza �ume.
NEZNANAC: Nisam ga na�ao.
�ENA: I nas. Tu, u blizini, sada je velika tr�nica, u polju. Posvuda se ljudi guraju, tiskaju kao svinje, pipaju robu. Jedan �ovek � deset zlatnika.
NEZNANAC: Kada sam dolazio na imanje, zaustavila me je reka. Voda je bila mirna, blaga. Zagazio sam. Na sredini me je dohvatio vir. Otimao sam se, ali reka je nadirala u o�i, nos, usta. Tonuo sam. I video tvoje ruke kako se svijaju nada mnom. Probudio sam se na drugoj obali, idu�eg jutra.
�ENA: Pobe�i �emo. Pridru�iti se Bandi. Treba nam jo� jedan �ovek
NEZNANAC: Jo� uvek nosi� vrpcu u kosi.
Ti�ina.
NEZNANAC: Vratio sam se. Zbog tebe.
�ENA: Po�i s nama.
Dolazi Radnik, pridr�ava Mu�karca.
�ena i Neznanac prisko�e, poma�u Radniku da spusti Mu�karca na tle.
Neznanac poduhvati Mu�kar�evu glavu, polo�i je sebi u krilo.
NEZNANAC: Drhti, kao u groznici. A �elo � led!
RADNIK: Nema krasta, samo ogrebotine, po licu i rukama. I ubod na desnoj nozi, ne mnogo dubok.
�ENA: Done�u vode.
RADNIK: Ve� dva dana radnici �apatom govore da si tu. Pobegao od Starice i vratio se. Prele�ao Bolest. Avet!
NEZNANAC: Dva dana dr�ali su me pred glavnom kapijom. Da se uvere da nisam zara�en.
�ena donosi vodu.
Neznanac i �ena kvase lice i telo Mu�karca.
�ENA: Bio si u gradu? �uo? Video? Govorio s njim?
Mu�karac govori tiho, s naporom.
MU�KARAC: Bolest je svuda. Ne samo kod nas. U susednoj oblasti. Preko reke. U�la je u grad. Ljudi be�e, bezglavo, ostavljaju sve za sobom, ili plja�kaju, vuku kase s novcem kroz ulice. Svi prilazi gradu su zakr�eni. Kada sam odlazio, palili su stra�are u ju�nom predgra�u.
�ENA: Govorio si s �ovekom iz Bande?
MU�KARAC: Nije se pojavio. Kru�e pri�e da se Banda povukla, dublje, u brda.
NEZNANAC: Ka�u da se Banda sakrila, da miruje. Nedeljama bez ijednog prepada. Ka�u � boje se. Bolesti.
�ENA: Nije istina! Bolest ne udara na Bandu.
RADNIK: Treba da po�emo. Pita�e za tebe.
Mu�karac se pridi�e.
MU�KARAC: Osta�e�?
Ti�ina.
RADNIK: Idemo.
Mu�karac i Radnik odu.
�ENA:  Kapije otvorene posle osam sati uve�e � trista �iba, dva dana bez vode. Neovla��eno napu�tanje imanja � petsto �iba, pet dana bez vode.
NEZNANAC: Po�i �u s tobom.
Ti�ina.
�ENA: Vidi, mesec. Iza�ao, bole�ljiv i tih.
NEZNANAC: Hajde sa mnom, do jezera iza �ume.
�ENA: Pod prstima ose�am brazgotine i o�iljke, svud po vratu. Ima� ih jo�? Bole te?
NEZNANAC: Tamo je mesec odsko�io visoko nad vodom. I nebo je svetlo. Hajdemo!
�ENA: Lice ti je �isto. Lep si.
Ti�ina.
�ENA: Poljubi me.

PRVI �IVOT, SLIKA 8.

Imanje.
Neznanac i Mladi�.

MLADI�: �uti�, i dalje?
Ti�ina.
MLADI�: Trebalo je da pobegne� s njima.
Ti�ina.
MLADI�: Ali nisi.
Ti�ina.
MLADI�: Ostavili su te.
Ti�ina.
MLADI�: Ostavila te je.
Ti�ina.
MLADI�: Nameravao si. Zna�i � u�inio si.
Ti�ina.
MLADI�: Podneo si deo kazne. Ali nije te izmenila. Tvrdokoran si. Nepopustljiv.
Ti�ina.
MLADI�: �ta da u�inim da bih te naterao da uvidi� svoju krivicu? Da te pustim u Bolest? Ona tebi ne mo�e da naudi. Ka�u.
NEZNANAC: Nisam prele�ao Bolest.
MLADI�: Priglupi puk veruje da jesi. Za pet dana s tobom bi umrla i praznoverica da si uspeo da nadvlada� Bolest.
Ti�ina.
MLADI�: Ne. Raspadanje tvog fizi�kog tela odigralo bi se suvi�e brzo. Ispa�tanje ra�a preobra�aj samo ako bol traje.
Ti�ina.
MLADI�: Kuda su oti�li?
Ti�ina.
MLADI�: Ne se�a� se? Sino�, dok si se tu, na zemlji, previjao od bolova, opet si buncao. O spaljenim ku�ama i sakatoj deci.
NEZNANAC: Buncao?
MLADI�: �eli� da zna�?
Ti�ina.
MLADI�: Tvoja savest ubila je tvoje pam�enje.
Ti�ina.
MLADI�: Pre dva dana, pred glavnom kapijom na�li smo jednog. Dronjav, izubijan, s patrljkom umesto desne ruke. Satima je nepovezano pri�ao o ratu. Pitao sam ga: Govori� o Bandi? Ne Banda � rat! � rekao je. Jutros ga nisam zatekao.
NEZNANAC: �ta je rekao? �ta?
MLADI�: Kuda su oti�li?
Ti�ina.
MLADI�: U grad? U brda? Kuda?
Ti�ina.
MLADI�: Ne�emo ih goniti. Oni vi�e nisu bitni. Ali ti jesi.
Ti�ina.
MLADI�: Priznaj. Pokaj se. O�isti krivicu.
Ti�ina.
MLADI�: Do kraja idu�e nedelje imanje i radnici bi�e prodati. Ti �e� ostati ovde, u �umi, vezan za drvo.
Ti�ina.
MLADI�: Telo ti je ranjavo, udovi vise, �iba ne mo�e da na�e put. Ali ostalo je lice. Netaknuto.

PRVI �IVOT, SLIKA 9.

Imanje.
�ena.
Neznanac, prikriven.

�ENA: Ne vidim te!
Ti�ina.
�ENA: Ne vidim!
Ti�ina.
�ENA: Spaljeno, razru�eno, sve?
NEZNANAC: Radnici, u no�i pred prodaju. Ubili nadzornika. Zapalili. Zgrade i �tale.
�ENA: I ti?
NEZNANAC: Dole u �umi, vezan. Gorelo je pet dana.
�ENA: Poka�i se.
Ti�ina.
NEZNANAC: Oti�li, zajedno?
�ENA: Nas dvoje. Pri�li Bandi. Jedne no�i, na svrati�tu, Bandu je iznenadila Bolest. Nekoliko nas izbeglo je njen dodir. Tada.
Ti�ina.
�ENA: I on. Mrtav.
Neznanac se pojavi.
�ena i Neznanac netremice se gledaju.
Neznanac zakora�i ka �eni, ona ustukne.
�ENA: Ne prilazi!
NEZNANAC: Moje lice? Izobli�eno, gadno. Gvozdenim �iljcima, posle va�eg odlaska.
Ti�ina.
NEZNANAC: �estog dana, kada je vatra stala, pojavio se Prorok. Okru�en svitom na konjima i magarcima. Lice, pogledaj moje lice! Zurio je u mene tupim pogledom. Osmehnuo se, bezubo. Sasu�en, umoran starac. Odvezali su me, ljudi iz pratnje. I oti�li.
Ti�ina.
NEZNANAC: Odvukao sam se do jezera, nadneo nad povr�inu, ali voda nije htela da poka�e moj odraz. Mre�kala se � vodeni duhovi gr�ili su lica s ga�enjem i jezom.
�ENA: Idi.
Ti�ina.
NEZNANAC: S tobom, �to dalje. Da�u da se izradi gvozdena maska, ne�e� morati da odvra�a� o�i od nakarade.
�ena se stresa.
�ENA: Vetar je jak.
NEZNANAC: Hladno ti je? Daj mi ruku.
�ENA: Ne prilazi!
NEZNANAC: Zar toliko? Mu�no, gadno�
�ENA: Dalje od mene, �uje�!
NEZNANAC: Da ga strgnem, prekrijem mahovinom� reci! Samo da budem� tu.
Ti�ina.
�ENA: Jutros, dok sam dolazila, prikrala mi se Bolest, s le�a�
NEZNANAC: Ti drhti�. Do�i, zagreja�u te.
�ENA: Uskoro �e kraste, prvo po rukama, �elu� Odlazi!
�ena uzmi�e.
Neznanac hitro pri�e �eni.
NEZNANAC: Do�i!
Neznanac prihvati �enu u zagrljaj.
�ena se otima. Neznanac je �vrsto dr�i.
�ena se umiri.
Neznanac i �ena stoje, zagrljeni.

IV

Neznanac stoji, sam.
Hor okru�i Neznanca.

HOR: Krug je zatvoren.
HOR: Kao i drugi.
HOR: Kao i tre�i.
HOR: Sve staze uviru u jednu. Prva java nestaje u drugoj, druga se utapa u tre�u.
HOR: Rane ne krvare, o�iljci blede. Iz tvojih stopala ispalo je trnje.
HOR: Utvare su na�le mir.
HOR: Ti nema� se�anja. Nema� detinjstva. Nijednog �ivota. Detinjstvo je pred tobom.
HOR: Vrtuljak se zaustavlja. �irok, svetao put te �eka. Po�i.
NEZNANAC: S vama? Sam?
HOR: S nama? Ne.
HOR: Sam? Ne.
NEZNANAC: Kuda?
HOR: U dubinu.
HOR: U visinu.
HOR: Zakora�i � spozna�e�.
HOR: Da je svetlost oduvek tu.
HOR: Da si ti oduvek tu.
Hor se polako razi�e.
Neznanac stoji, sam.

K R A J

Beograd, 2002/2003.