Mnogo najavljivani filmski spektakl Stenlija Kjubrika �IROM ZATVORENIH O�IJU (Eyes Wide Shut), adaptacija �niclerove TRAUMNOVELLE iz 1926, prikazana je premijerno u leto nakon njegove smrti 27. marta 1999. (u sedamdesetoj godini, od te�kog sr�anog udara), nekoliko dana nakon �to je �Vorner Bros� objavio finalnu verziju scenarija i samo par nedelja nakon �to je PLAVA SOBA (adaptacija �niclerovog komada VRTE�KA) Dejvida Hera okon�ala svoje fenomenalno prisustvo na londonskom Vest Endu i na Brodveju. Za razliku od prethodnih scenskih i filmskih adaptacija  �niclerovih dela, kao �to su nostalgi�na LIBELEI Maksa Ofilsa (1933) ili LA RONDE (1950) ili Stopardovih mnogo tvr�ih LJUBAKANJA (Dalliance) i NEOTKRIVENE ZEMLJE (Undiscovered Contry, 1986), ove dve adaptacije prenele su pone�to od �okantnog dejstva koje su imali �niclerovi originali na svoju publiku, ne ponajmanje zahvaljuju�i blistavoj pojavi australijske glumice Nikol Kidman, koja je igrala u obema. Ovaj tekst ispituje na koji na�in je Srednja Evropa postala tematski fokus ovih adaptacija �niclera na raskr��u vekova, pretvoriv�i se u simbol seksa u anglosaksonskoj industriji zabave...
...�niclerova VRTE�KA i TRAUMNOVELLE kao i njihove najnovije adaptacije odlikuju se savr�enim ume�em i umetni�kim usredsre�enjem na geografiju �elje, a ipak su sva ova �etiri dela zajedno izazvala mnogo vi�e kriti�nosti nego pohvala u tom pogledu, �ak i �to se ti�e postupka samih adaptatora. Na kritiku u �Gardijanu� da je oskvrnuo remek-delo, Her odgovara ovako: �Te�ko je poverovati da je (kriti�ar) pro�itao original, ili barem da ga je dublje prou�avao. Izvrsna ideja za dramu, ali, verujte, ne za veliku dramu.� (93) Rafaelova reakcija nakon �itanja nepotpisanog rukopisa koji mu je Kjubrik poslao odlikuje se sli�nim protivre�nim raspolo�enjem: �To je veoma anahrono. A prevod je tako... krut. Prili�an deo toga je veoma budalast i pretenciozan. Ali postoji ne�to u tome... ne�to veoma upe�atljivo.� (22) Ovakvi ose�aji na�li su odjeka i me�u kriti�arima adaptacija. Jedna od o�trijih reakcija na Herovo delo dolazi od Marka Stejna: �Iako mis Kidman daje presudni doprinos ubedljivosti PLAVE SOBE, istinski �ok predstave jeste otkri�e da je njen predlo�ak najve�im delom isto toliko nezgrapan i neduhovit, kao i sli�ni holivudski predlo�ak. Ni�ta �to mis Kidman ovde �ini nije ni prineti njenoj prepredenoj, satiri�noj pojavi u liku, samosvesne, ali ubila�ki nastrojene Sjuzen u filmu �EZNUTI ZA (To Die For). Ali nadgraditi kulu od karata koju predstavlja Herov predlo�ak jeste jedna vrsta trijumfa... Ako ni�ta drugo, karakteri u ovoj verziji plo�niji su i prozirniji nego oni u originalnom tekstu. Her nikad nije bio naro�ito dobar u pitanjima seksa a u ovom slu�aju dao se zadovoljiti poigravanjem domi�ljatim bezna�ajnostima, svode�i ih na mogu�nost da vidimo mis Kidman kao, kako Britanci ka�u, svileno bezose�ajnu; njegov poduhvat sli�i usponu na vrh krti�njaka.�
O mno�tvu kriti�kih glasova koji omalova�avaju Kjubrikovo poslednje ostvarenje dovoljno govori i ovaj kratki navod: �Ovo dvo�asovno tuma�enje novele Artura �niclera predstavlja, u najboljem slu�aju, grubu skicu.� (Sigel) Iako ne tvrdim da su ovakvi glasovi jednodu�ni, oni odre�uju osnovni ton javne recepcije. Pronala�enje bezrezervnih pohvala za vrhunske umetni�ke domete pomenutih �niclerovih adaptacija ide daleko te�e. A ono �to se gubi iz vida u ovakvim crno-belim prosu�ivanjima jesu formalni aspekti tih ostvarenja i suptilnosti njihove konstrukcije...
...Rafael opisuje Kjubrikov poduhvat kao �san o do�aravanju daha (�meka � the air) Srednje Evrope i njegovom potajnom o�ivljavanju u du�ama Njujor�ana�. Kakva bi to vrsta �meka bila i zbog �ega bi Kjubrik �eleo da ga potajno udahne u svoje karaktere? S kakvim ciljem? U �niclerovoj pri�i GOSPO�ICA ELZA taj termin ponovo iskrsava, dolaze�i sa usana k�erke oca koji je sklon proneverama. Dok sa bogatom tetkom provodi odmor u planinama, Elza dobija hitan telegram od majke u kojoj ova od nje zahteva da uzme nov�anu pozajmicu od bogatog prijatelja porodice, �ije je prisustvo u hotelu Elza prethodno u svom pismu pomenula. �Das Luft ist wie Champagner�, neprestano uzdi�e Elza (�Vazduh je poput �ampanjca�). Herman Broh dijagnosticira �ivahni, dekadentni kvalitet tog �meka (air) u svojoj knjizi Hugo fon Hofmanstal i njegovo doba: Evropska imaginacija 1806�1920 kao eti�ko siroma�tvo:
�Krajnje zna�enje siroma�tva maskiranog u bogatstvo postaje jasnije u Be�u, u be�koj gorljivoj labudovoj pesmi, vi�e nego na bilo kom drugom mestu ili u drugom vremenu. Minimum eti�kih na�ela trebalo je zamaskirati maksimalnom koli�inom estetskih vrednosti, koje same po sebi vi�e nisu postojale. One nisu ni mogle postojati, po�to estetska vrednost koja nema eti�ko utemeljenje predstavlja svoju sopstvenu suprotnost � ki�. A kao metropola ki�a, Be� je istovremeno postao i metropola eti�ke praznine �itave epohe.�
Prema Brohu, ovu prazninu uo�ilo je svega par pisaca tog doba: �Sa izuzetkom Ber-Hofmana, koji mu je mo�da najvi�e bio sli�an, i samog �niclera, svi ostali /pisci/ govorili su drugim jezikom � jezikom puke knji�evnosti, dakle, pogotovo �to se ti�e Be�a, jezikom odvojenim od eti�nosti.� Ono �to je �nicleru bilo zajedni�ko sa Rihardom Ber-Hofmanom i sa Hugom fon Hofmanstalom, dakle ono �to ih je razdvajalo od njihovih lakomislenih, daleko povr�nijih savremenika, bila je spoznaja smrti:
�Jer, tamo gde ne postoji izvorni odnos prema smrti i gde apsolutna prevlast smrti nad svetom ne biva kontinuirano spoznavana, tamo ne postoji istinska etika � a Be�, prestonica umiru�e monarhije, imao je najraznovrsnije relacije prema umiranju, ali prema smrti ni najmanju. �uvena be�ka sentimentalnost bila je svest o opra�tanjima, ose�aj za rastanke, plod ve�itog stanja umiranja, �iji kraj niko nije predvi�ao, niti �eleo da predvidi; smrt je bila otelovljena u svemu od �ega se �ovek rastajao: �Es wird ein Wein und mir wer�n nimmer sein� (�Bi�e vina, al� nas ne�e biti�), kako je tvrdila istinski poeti�na be�ka popularna pesma, istovremeno radosna i melanholi�na. Hofmanstal je, me�utim, smrt shvatao ozbiljno zato �to je ozbiljno shvatao i �ivot, zato �to je eti�ka ozbiljnost bila njegov prioritet.�
A upravo je to bio slu�aj i sa �niclerom. Hajnrih Man ponavlja ovo ose�anje u svom odavanju po�te povodom �niclerovog �ezdesetog ro�endana: ��nicler: to je slatko�a �ivota i gorka neumitnost smrti...�, dok Franc Verfel dodaje jednu va�nu nijansu za razumevanje smrti u �niclerovim delima:
�Predo�ena smrt nije juna�ka, nije religiozna, niti neumitna smrt, kojoj se �ovek prepu�ta �zadovoljan �ivotom�, kako se ka�e u Starom zavetu, niti je re� o smrti koja li�i na izlazak iz smrtne �aure! � Smrt, predavanje, prekid, jeste ono �ega se pla�e �niclerovi karakteri zato �to nikad nisu potpuno spremni da vole niti da budu voljeni, zato �to beskona�na sramota nikad nije sasvim izbrisana, melodija nije nikad na�la svoju kadencu, sapeta u de�jim koracima erosa, nikada ne prelaze�i obalu �e�nje. �nicler ne posmatra smrt kao lekar � kao �to su mu to kriti�ari decenijama pripisivali; on je vidi kao eti�ar. Unutar njegovog, mo�da nesvesno sistemati�nog pogleda na svet, smrt predstavlja kaznu za usamljenost.�
...Najve�i broj anglosaksonskih kriti�ara pretvarao se, poput severnoameri�ke gra�anske publike na predstavama SLEPOG MI�A (Fledermaus), da su prisustvovali intelektualnom umetni�kom ostvarenju, a ne sentimentalnoj be�koj sapunici. Zamka koju Her i Kjubrik postavljaju za njih sastoji se u tome da su oni, u stvari, prisustvovali izvo�enju takvog umetni�kog dela za �iju procenu su se njihova Fledermaus-merila pokazala neodgovaraju�im. Herova distinkcija � �njen /Nikol Kidman/ uspeh nije u Sjedinjenim Dr�avama umetni�ka pri�a (arts story), ve� je re� o pri�i iz vesti (news story) � u ovom slu�aju je veoma indikativna. �tampa je mis Kidman tretirala kao nakin�ureni mecosopran, �iji su telesni atributi predstavljali sastavni deo �itavog spektakla. Igraju�i, u kontekstu umiru�e habzbur�ke kulture, izme�u istinske i ki� kulture, Her i Kjubrik potcrtavaju vrednosnu prazninu, koja je integralni deo milenijumske nelagodnosti, u istoj onoj meri u kojoj je to bila i u �niclerovo vreme, u doba umiru�eg srednjoevropskog carstva.

S engleskog preveo Svetislav JOVANOV