| |
�PANSKI KOMAD ponovo je Jasminu Rezu doveo u
vezu s Likom Bondijem, rediteljem koji je
postavio i TRI VERZIJE �IVOTA na nema�kom 2001.
Pariska premijera, u januaru, neslavno je pro�la
kod kritike. Drugi veliki evropski pozori�ni
reditelj � Kristijan Lupa � isti komad postavlja
u martu, u Var�avi. U me�uvremenu, �kraljica
bulevara� odbija da daje intervjue, a ovaj koji
sledi objavljen je uo�i pariskog praizvo�enja
�PANSKOG KOMADA, i vrlo brzo skinut sa sajta
La Terrasse, specijalizovanog glasila o
pariskim scenskim doga�anjima
Za�to ste svom poslednjem tekstu dali ba�
takav naslov, �PANSKI KOMAD?
� Naslov
nema nikakvo posebno zna�enje. Dugo sam �elela
da napi�em komad o glumcima. Navela sam ih da
probaju jedan komad koji se odmah nekako
nametnuo kao ��panski�, a da ne znam ta�no ni
za�to. Volim �paniju, �ini mi se da ta zemlja
ima neki poseban ritam i u jeziku i u muzici. U
svom komadu napisala sam �panski komad.
�injenica da je re� o nekom stranom delu, �to �e
re�i onom koje proizlazi iz neke druge kulture i
koje je napisao, navodno, neko drugi, a ne ja,
daje mi neuobi�ajenu slobodu. Komad po�iva na
principu ruskih lutaka. Sastoji se iz vi�e
fioka, jer to je �panski komad u kome glumci
probaju bugarski komad, a sve ukazuje i na
postojanje nevidljivog komada, koji sam �elela
da prika�em. Ovo bi moglo da izgleda
komplikovano, ali stvari su jasnije kad se vide.
Oprostite mi, ali, istinu govore�i, nisam ba� u
mogu�nosti da defini�em svoj rad. Pi�em
slobodno, a o svom tekstu pri�am vrlo
konvencionalno i restriktivno.
S lako�om ste pre�li s romana na pozori�ne
tekstove koji su, po Vama, manje
�usamljeni�ki�.
� Pozori�na forma je,
o�igledno, manje �usamljeni�ka�. Na komadu se
radi dalje, pisanje je samo jedna etapa. Ipak,
pisati za pozori�te ne zna�i pisati kratko, ve�
to zna�i stvoriti verbalnu muziku namenjenu da
bude izgovorena. U mojim prvim komadima
atmosfera je zauzimala najva�nije mesto, a
njihova koncepcija bila je klasi�nija. Ne bih
�elela to da ponovim i otuda evolucija forme
koju i sama zapa�am. Pi�em elipti�nije,
otvorenije, didaskalije su re�e i u �PANSKOM
KOMADU skoro nestaju. �injenica da je taj komad
poveren Liku Bondiju svedo�i o ubrzavanju
evolucije. Komad je sav u fragmentima,
isprekidan, savremeni svet je samo tako mogu�e
prikazati. Komad TRI VERZIJE �IVOTA, koji je
Patris Kerbra postavio u Parizu, a Lik Bondi na
nema�kom u Burgteatru u Be�u, po�iva na principu
mogu�eg i verovatnog. Ne verujem da bih vi�e
ikada mogla da pi�em za pozori�te po sistemu
linearnog. Ponavljam: radim instinktivno, ne
trudim se da ovladam elementima komada koji me,
tu i tamo, povuku, ali vremenom sam nau�ila da
mnogo pronicljivije sagledam svoje �elje.
Forma pisanja evoluira, a teme su sli�ne.
� Iste opsesije, iste preokupacije:
vreme, ontolo�ka pitanja, samo�a, problemi u
porodi�nim i ljubavnim odnosima, ropstvo
savremenog �oveka i prazni razgovori. Stalno se
ponavljam, ali forma evoluira. Komad RAZGOVOR
NAKON SAHRANE, u re�iji Patrisa Kerbraa, bio je
jedan od najlep�ih momenata u mom �ivotu.
Izrazila sam ono najintimnije u sebi, a to je
onda i za druge dobilo nekakav smisao. Imala sam
tu sre�u, tu mogu�nost, zahvaljuju�i kvalitetu
rada, da analiziram univerzalne vrline kroz
li�ni govor. Tako�e, vi�e ne te�im da se udaljim
od same sebe. U �PANSKOM KOMADU dve sestre su mi
veoma sli�ne. One �sa�imaju� moju li�nost. Bave
se istim poslom, obe su glumice, ali jedna je
uspe�na, a druga ne. Obema je poznato ose�anje
o�aja, razlika izme�u uspeha i neuspeha je mala.
Meni su obe situacije poznate. Danas �ak mislim
da sam bliskija Aureliji, manje sre�noj. Uop�te
ne vidim sebe kao nekoga ko je uspeo.
Kako do�ivljavate vezu svakodnevnog
�ivota, porodi�nih odnosa i pozori�ta?
�
Svakodnevni �ivot dobija posebnu dimenziju pod
svetlo��u pozornice. Vezu stvarnog �ivota i
pozori�ta smatram veoma �vrstom, ne zato �to se
u pozori�tu prikazuje stvarni �ivot, nego zato
�to igra �ini zna�ajan deo �ivota, a stvarnost
�ini veliki deo pozori�ta. Glumac koji igra
Fernana ka�e: �Kad napu�ta� neki lik i sve ono
�to ga je �inilo, ose�a� ve�u nostalgiju nego
kao da si napustio neko mesto koje zaista
postoji.� Ima u tome ne�eg uznemiruju�eg. Kao da
je stvarni �ivot nedovoljan i kao da pozori�ni
mehanizam, koji stvara od bi�a likove, omogu�ava
da se �ivot sintetizuje i u�ini zbijenijim,
�e��im, intenzivnijim. Pozori�ni �in uzdi�e
banalno na nivo posebnog.
�Autor je ono mra�no i nepomi�no bi�e koje
sedi u dnu sale, u uglu osvetljenom pomo�nim
reflektorom.� Za�to ste se odlu�ili za komad o
glumcima?
� S glumcima imam poseban
odnos koji bi se mogao opisati kao o�ajni�ka
ljubav. Bi�a koja me istovremeno fasciniraju i
intrigiraju i koja mogu da uti�u na mene �ak i u
svakodnevnom �ivotu. Glumci su, za mene,
materijal, oru�e, kao olovka. Jedan lik u komadu
�ali se da ne predstavlja ni�ta. Veliki glumac
je svestan da je sastavljen od veli�anstvenog
materijala. Mi smo neraskidivo povezani. Se�am
se da mi je Pjer Arditi jednom rekao da ga �ivot
ne interesuje. Svi glumci koje poznajem
inspirisali su me na ovaj komad, �ukrala� sam im
replike, ose�anja, potrebe. Iskreno, ne znam da
li autor, kao �ovek, mo�e da bude glumcu od
koristi. Mislim da ne. Nasuprot tome, autor
postoji zahvaljuju�i glumcima. Nakratko, glumac
postaje superioran. Mnogi autori pisali su o
pozori�tu i o glumcima. �ekspir, �ehov,
Pirandelo. To je neizbe�na tema. Sudbina glumca
je prava misterija. Ponekad neki od njih
toliko uti�u na mene da moj tekst dobije
neo�ekivan obrt.
(Iz La Terrasse)
Prevela Bojana JANJU�EVI�
|
