Prvi put u jedanaest godina postojanja, festival Vr�a�ka pozori�na jesen: klasika i nova klasika (14. do 20. oktobra 2004), koji se odvijao pod motom: �Novi preseci � novi pogledi�, dobio je obrise jasno definisanog festivala �iji su glavni program ovaj put zna�ajno, tematski i koncepcijski, podr�ali raznorodni i zanimljivi prate�i programi. Najve�i deo zasluga za ovo redefinisanje festivala �ija je forma, u iscrpljuju�em ponavljanju istog, ve� dugo bila tek prazna lju�tura, ima, po jednoglasnoj oceni pozori�ne javnosti, selektor i umetni�ki direktor �eljko Huba�.

Kakvo je mesto i polo�aj festivala Vr�a�ka pozori�na jesen � klasika i nova klasika na na�oj festivalskoj mapi?
� U Srbiji egzistira vi�e desetina pozori�nih festivala i smotri, i mi�ljenja sam da za sve njih ima dovoljno mesta, ba� kao i za neke nove, jer svaki grad ima pravo da svojoj publici uprili�i pozori�ni praznik. Ono �to je bitno u pri�i o broju festivala jeste njihovo vrednovanje. �ta jedan festival �ini zna�ajnim!? Po mom mi�ljenju, to je, pre svega, �vrst koncept, koji omogu�ava neprekidnu interakciju sa teatarskom praksom i okru�enjem, dakle festival koji nema za cilj puko prikazivanje stanja u ovda�njem pozori�tu, ve� festival koji mo�e konkretno da uti�e na teatarsku zbilju.
S tim u vezi, potpuno je logi�no da okosnicu festivalske stvarnosti u nas �ine Bitef, Sterijino pozorje, Jugoslovenski pozori�ni festival u U�icu i Vr�a�ka pozori�na jesen. Prvi, Bitef, najzna�ajniji je i svakako ima najve�i stepen odgovornosti, jer nam je prozor u svet koji bitno uti�e na ovda�nju sveukupnu pozori�ni praksu. Sterijino pozorje, utemeljeno na doma�em tekstu, razvija esenciju teatra � doma�u dramaturgiju, a  u�i�ki festival traga za najboljim predstavama i time pru�a mogu�nost da se stalno defini�e i redefini�e pojam kvalitetnog pozori�nog �ina, odnos prema trendu, eksperimentu, mejnstrimu i off teatru.
Vr�a�ki festival je, na prvi pogled, antipod Bitefu, ali se s njim ipak negde susre�e i to ne samo na planu forme pozori�ne predstave, pri tom, on je u tesnoj vezi sa Sterijinim pozorjem jer potvr�uje vrednosti koje Pozorje neguje i, najzad, to je festival koji se programom donekle prepli�e sa u�i�kim, jer je �injenica da na�i teatri, kada se repertoarski okrenu klasici, to �ine sa velikim ambicijama.

Da li je me�u njima, ipak, vi�e razlike nego sli�nosti?
� Ova �etiri festivala se, naravno, po mnogo �emu razlikuju, ali pre svega po � statusu. Naime, Bitef i Sterijino pozorje su institucije koje imaju vi�edecenijsku tradiciju i, shodno tome, zna�ajan status i ozbiljnu infrastrukturu. U�i�ki i vr�a�ki festivali su, pak, znatno mla�i i ponajvi�e su briga gradova u kojima se nalaze, a mnogo manje briga republi�kog Ministarstva kulture. Pri tom, ono �to vr�a�ki festival mo�e da ima kao prednost u odnosu na u�i�ki, jeste to da u procesu regionalizacije Srbije bude zna�ajnije sagledan od strane pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Zatim, ova dva festivala nemaju jasno izgra�enu infrastrukuturu, ve� se oslanjaju na postoje�u u gradskim teatrima, u U�icu i Vr�cu. Dakle, neki od bazi�nih elemenata nisu ostvareni. Uvre�eno mi�ljenje pojedinaca iz lokalne sredine da kori��enje infrastrukture mati�nih teatara mo�e biti, pod odre�enim organizacionim uslovima, trajno i dobro re�enje je, po mom mi�ljenju, apsolutno pogre�no. Smatram da je budu�nost ovih festivala te�nja saradnja sa Sterijinim pozorjem. Korist bi bila obostrana � jednima bi to bio odli�an put ka verifikaciji statusa, a logi�no, potom, i ka stvaranju infrastrukture, a siguran sam da bi ova saradnja pomogla da Sterijino pozorje najzad prevazi�e nagomilane konceptualne i ostale probleme, koje je nemogu�e re�iti pukom kozmetikom.

Da li je razmi�ljate i o eventualnoj me�ufestivalskoj saradnji?
� Jedanaesti vr�a�ki festival otvorila je direktorka Sterijinog pozorja Mirjana Markovinovi�. Iako se to dogodilo zahvaljuju�i odre�enom spletu okolnosti, voleo bih da se �pro�ita� kao neki znak. No, svestan sam kompleksnih odnosa u na�oj teatarskoj zbilji i nisam siguran da �e se stvari na planu saradnje odvijati tako lako, ako �e se uop�te i odvijati. Ali, preduslov saradnje jeste u tome da sopstvenim snagama izgradite polazne vrednosti s kojima �ete krenuti u saradnju.
Organizaciji pro�logodi�nje Vr�a�ke pozori�ne jeseni kao selektor i umetni�ki direktor pristupio sam sa pozicije da je ovom festivalu imperativ da se u kratkom roku izbori za status te da se, shodno tome, otvori put ka njegovoj institucionalizaciji. Podnaslov Festivala Novi pogledi � novi preseci imao je za cilj da sublimira sva moja nastojanja da uka�em na dobro u postoje�em konceptu, na ono �to je bio kvalitet prethodnih selekcija, te da se na tim presecima pogleda u budu�nost.
Prvi korak u tom smeru, bio je organizovanje Festivala po modelu aktivne interakcije sa teatarskom stvarno��u. Elem, pojam klasike se u nas tuma�i na prili�no konzervativan na�in. Naravno, i iz ovog ugla, dr�e�i se kruto na�ela �ta je klasika, a �ta ne, mogu�e je napraviti uzbudljiv festival, ali ako se taj i takav uzbudljiv festival ne ti�e nikoga izvan Vr�ca, onda je to mrtav koncept. Fleksibilnost u tuma�enju pojma klasike mo�e se posti�i traganjem za novim formama u tuma�enju klasi�nog teksta, verifikacijom rediteljskog izraza koji je godinama prerastao u svojevrsnu klasiku i koji je iz tog stadijuma iznova unapre�en, pru�anjem mogu�nosti za upore�ivanje i otvaranjem prostora da se iz takvog pore�enja izvedu neki zna�ajniji zaklju�ci�
S tim u vezi, okosnicu ovogodi�nje selekcije vr�a�kog festivala �inle su tri predstave: RODOLJUPCI u re�iji Dejana Mija�a (Sterija, JDP), MAJSTOR I MARGARITA Kokana Mladenovi�a (Bulgakov, NP Sombor) i BELI, BELI SVET Rahima Burhana (po motivima romskih bajki tekst napisala Milena Markovi�, Malo pozori�te �Du�ko Radovi� i Belef). Naime, Mija� kao svojevrsni simbol novog pogleda na doma�u klasiku, tu mislimo pre svega na Steriju i Nu�i�a, radio je ponovo RODOLJUPCE sa, od javnosti nametnutim, imperativom da u odnosu na svoju legendarnu re�iju staru dve decenije, u�ini iskorak u duhu ovog vremena, koje je na bolan, banalan i nadasve krvav na�in definisalo rodoljupce iz RODOLJUBACA. Kokan Mladenovi� je, pak, u vremenu tranzicije teatra, u�inio nesvakida�nji napor i vratio nam veru u to da posve�eni�ki rad, koji se temelji na rizi�nom eksperimentu, ima budu�nost (mo�da ne u Beogradu, ali, najzad, mogu�e je da Beograd i nije, bar ne jedini, prostor u kome �e se dogoditi lep�a strana budu�nosti srpskog teatra). Rahim Burhan je jedan od simbola ve� vreme�nog procvata jugoslovenkog (SFRJ) teatra, koji se vezuje za svakako najkontroverzniju pozori�nu pojavu u nas, Ljubi�u Risti�a. Burhan je u predstavi BELI, BELI SVET spojio sve ono �to je ve� rekao kao reditelj, a �to je bila nekada�nja avangarda u izrazu, sa onim �to je njegovo teatarsko iskustvo u poslednjoj deceniji (a to iskustvo je zna�ajno, s obzirom da Burhan radi u Nema�koj). Dakle pojava ova tri reditelja razli�itih pogleda na teatarsku praksu (a sa stanovi�ta istorije ovda�njeg teatra, �ini mi se, prili�no komplementarnih) u�inila je da vr�a�ki Festival krene u otvorenu komunikaciju s pozori�nom praksom. U�e��e KOSE Ujvideki sinhaza i NARODNOG POSLANIKA zrenjaninskog teatra, kao dva svakovrsna antipoda, otvorili su, tako�e, prostor za pore�enje i za izvo�enje zaklju�aka. Ali, zaklju�ke niko nije definisao, pa �ak, na neki na�in, ni �iri Festivala, koji je glavne odluke doneo ve�inom glasova (pojedini �lanovi �irija su to posebno isticali) �to je retkost u na�oj festivalskoj praksi. Dakle, sve je ostalo otvoreno i podatno za analizu u kojoj ima prostora za sasvim razli�ite estetske poglede.

Festival je obele�io veliki broj prate�ih programa, prvi put, zna�ajnija medijska kampanja.
� Prate�i programi Festivala, barem po sadr�aju, nisu nikakva novost u na�oj festivalskoj praksi (ali u Vr�cu jesu) i svojevrsna su kompilacija ideja reformatora Sterijinog pozorja (tu pre svih mislim na Jovana Hristi�a i Vladimira Stamenkovi�a) a ti programi su u gradu doma�inu, na moje odu�evljenje, prihva�eni sa velikim interesovanjem o �emu govori i podatak da je festivalska zbivanja pratilo skoro 4000 gledalaca (�to je bezmalo deset odsto stanovnika grada Vr�ca). Okosnica tih programa bio je Okrugli sto na temu �Pozori�te nacionalnih manjina u Srbiji� �iji je medijator i organizator bio Aleksandar Milosavljevi�, a aktuelnost ove teme kao posledicu imala je i veliki broj zaista zna�ajnih u�esnika. Ovim Okruglim stolom samo je na�eta jedna slo�ena tema kojoj treba otvoriti vrata u budu�nosti, ali pre svega u praksi, tema koja sublimira i estetiku, i politiku, i svakodnevicu� Potom, pokazalo se da je program Klasika na akademijama, koji je uobli�io Pavle Lazi�, a u okviru koga smo prakti�no, kroz pozori�ne predstave, videli kakav je tretman klasike na na�im gluma�kim �kolama, izazvao veliku pa�nju publike. Izlo�be, promocije Scene i Ludusa, kao i razgovor sa Dejanom Mija�em, odli�no su prihva�eni od strane publike i novinara, a �injenica da je kroz Vr�ac za tih sedam dana pro�lo vi�e od 500 pozori�tnika iz cele zemlje, pa i iz inostranstva, te pomo� dnevnog lista Danas, koji je svakodnevno iscrpno pratio Festival, po mom mi�ljenju su omogu�ili da se u dobroj meri prevazi�e medijska barijera.
Dakle, na ovaj na�in sam, razmi�ljaju�i i o glavnom i o prate�im programima, ali i o realnom teatarskom i medijskom okru�enju, �eleo da Vr�a�ku pozori�nu jesen programski pribli�im formi jasno definisanog festivala koji mo�e da ra�una na odre�en uticaj u okru�enju, koji ima perspektivu i sa kojima vredi sara�ivati.

Da li mo�ete, iz ovog kratkog iskustva, da sagledate, dakle, kakva je budu�nost Vr�a�ke pozori�ne jeseni?
� Realno, to je zaista te�ko pitanje na koje je bezmalo nemogu�e odgovoriti zbog svih onih razloga na koje sam na po�etku ovog razgovora ukazivao. Naime, pro�le godine bilo je mogu�e napraviti odre�ene pomake zahvaljuju�i visokom stepenu razumevanja lokalne samouprave i velikom entuzijazmu zaposlenih u vr�a�kom teatru. Ali, �ta ako se dogodi da tih uslova u budu�nosti ne bude. Najzad, Festival je ko�tao grad Vr�ac vi�e od dva miliona dinara, �to se, neminovno, odrazilo na bud�et vr�a�kog teatra. Iskustvo me u�i da je sve ono �to se zasniva isklju�ivo na neobaveznom razumevanju i entuzijazmu � kratkog daha. Dakle, tu se vra�amo su�tini problema. Budu�nost ovog, za na� teatarski �ivot zna�ajnog festivala, treba tra�iti u institucionalizaciji na �irem nivou. Tek kada se ti uslovi steknu, kada ovaj festival postane briga ve�eg broja kompetentnih ljudi, ali i kompetentnih institucija, tek tada mo�emo govoriti o nekakvoj zna�ajnoj budu�nosti. Pro�logodi�nji uzlet treba posmatrati samo kao prvi korak iza koga je sasvim mogu�e da se stvari vrate unazad. Nepovoljan razvoj doga�aja, mogu�e je, nekoga bi i obradovao, ali to svakako ne bi doprinelo unapre�enju kvaliteta teatarskog �ivota u nas. Kvalitet nam je svima cilj. Valjda...