Jovan Sterija Popovi� je veoma istaknuta i specifi�na li�nost u srpskoj istoriji. Njegovo delo, nastalo u s�m osvit nove srpske dr�avnosti, impresivno je po �irini interesovanja i problema koje zahvata, ali tako�e i po mogu�nosti da kroz razli�ite forme izra�avanja u samom za�etku uhvati i zabele�i osnovne dileme i nezgode koje ovaj narod prate ve� dva veka. Tokom kratkog �ivota obavljao je vi�e zna�ajnih dru�tvenih, kulturnih, pedago�kih, umetni�kih, organizacionih... poslova, postavljaju�i osnove na kojima je srpski narod mogao da gradi svoju budu�nost u okviru porodice evropskih nacija.
Sterija je adekvatno priznanje, na�alost, do�iveo samo kao komediograf. Ostatak njegovog stvarala�kog, idejnog i delatnog opusa tek treba da do�ivi istinsku recepciju. Za autora ovog teksta kao posebno intrigantno i privla�no podru�je izdvaja se kompleks politi�kih, politi�ko-filozofskih, eti�kih, vrednosnih i ideolo�kih na�ela koje je Sterija zastupao. Ukratko, vi�e je nego potrebna jedna dobra monografija o Jovanu Steriji Popovi�u kao teorijskom i prakti�nom politi�kom misliocu, koji se kao zahvalan predmet istra�ivanja name�e i zato �to je svoja politi�ka na�ela prezentovao i upra�njavao kroz veoma �iroku lepezu oblika i �inova: od prakti�ne izgradnje institucija do stvaranja pesama i komedija. Sterija, mo�da vi�e od bilo koje li�nosti iz na�e moderne istorije, zaslu�uje naziv prvog srpskog politi�kog konzervativca.
U ovom �lanku �u se ograni�iti na samo jedan problem iz ovog �irokog spektra mogu�nosti. Poku�a�u da Steriju postavim u kontekst tada�njih rasprava o nacionalnom pitanju u Evropi i da poka�em kako je kroz karakter jedne svoje li�nosti uspeo da iznese svoje normativno politi�ko stanovi�te o nacionalnom pitanju.

#
Tragi�ni doga�aji iz pro�le decenije i onaj oblik komunisti�kog, anahronog i manipulativnog nacionalizma koji je dominirao na ovim prostorima od kraja osamdesetih, kod velikog broja ljudi izazvali su ga�enje, i za Srbe tako uobi�ajeno preterivanje na drugu stranu, koje je u velikom delu na�e intelektualne elite proizvelo prezir prema samoj ideji nacije i nacionalnosti. Bogato i slojevito Sterijino delo ponovo je do�ivelo savremena �itanja duboko pro�eta aktuelnom politi�kom situacijom. Kao �to su posle Drugog svetskog rata omiljeni bili delovi Rodoljubaca u kojima se prodaje Vojvodina, kao simbol �prodaje sopstvene zemlje� koju su u tek zavr�enom ratu vr�ili �kvislinzi�, tako je u ovo nesre�no vreme u prvi plan isko�ila ideja karikiranja same ideje rodoljublja, kao navodno univerzalne maske za plja�kanje i obmanjivanje. Za temu zloupotrebe pojmova rodoljublja, patriotizma ili nacionalizma ima dosta materijala u na�oj istoriji, kao i u istoriji drugih malih i velikih naroda. Poslednjih desetak godina su plasti�no pokazale kako su raznorazni tigrovi, �korpioni, orlovi i sli�ne pojave, svoje navodno rodoljublje, odnosno monopol na tuma�enje, odbranu i praktikovanje �nacionalnog interesa�, brutalno koristili za plja�kanje, otimanje, �verc i promet droge (dakle trovanje sopstvenog naroda), cigareta, nafte, umetni�kih predmeta i svega �to je moglo da donosi brzu i enormnu zaradu.2 Isti model pre vek i po koristili su razni �utilovi, Smrdi�i i ini koje je Sterija sretao tokom burnih de�avanja iz 48�49, ali i prethodnih osam godina dok je boravio u tada�njoj Srbiji. Sterija zaista u predgovoru Rodoljubaca insistira na ovoj razornoj kritici i razotkrivanju la�nog rodoljublja. On ka�e: �Otud nije �udo �to nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebi�nost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mare�i ho�e li se time svojoj op�tini ili svome narodu kakva �teta na�initi. �3 Malo dalje on upozorava da �e se ovde samo predstavljati strasti i sebi�nosti, a da ono �to je bilo dobro ostavlja istoriji. Me�utim, na samom kraju predgovora Sterija uvodi li�nost �blagorazumnog rodoljupca� koji bi morao da se slo�i sa njegovom namerom da svoj narod pou�i i osvesti i uka�e na lo�e strane i na to kako se �umeju poroci dovijati�. Iako je, dakle, u njegovoj nameri zaista nagla�ena kriti�ko-deskriptivna nota, on dovoljno jasno i precizno iznosi i svoje normativno stanovi�te sa koga i kritikuje la�no rodoljublje i individualnu sebi�nost. Ovo stanovi�te je na briljantan na�in locirano i situirano pre svega, u jedinom pozitivnom liku koji nam je pred o�ima, u Gavrilovi�u.4 Lik Gavrilovi�a je, na�alost, shodno svojoj povu�enoj, smirenoj i neagresivnoj poziciji ostao u senci raspojasanih, napadnih i freneti�nih �rodoljubaca�, a njegova bogato i suptilno gra�ena normativna pozicija ostala je potpuno u pozadini negativnih pojava, strasti, egoizama i poroka koji su obilato ilustrovani preko ostalih likova. Stoga se kao va�an zadatak name�e rekonstrukcija normativnih na�ela ugra�enih u pomenutom karakteru.
Milan Tokin nas obave�tava da je zaista postojao �ovek koji se zvao Arsenije Gavrilovi�, i koji je tokom previranja zajedno sa Sterijom bio u Okru�nom odboru. Bio je to po�ten �ovek, zanatlija i trgovac, ugledan �lan Crkvene op�tine u Vr�cu, koji je u vreme pisanja komada ve� bio mrtav, pa je Sterija, po tada�njim obi�ajima, mogao da upotrebi njegovo ime. Me�utim, kao i u slu�aju Na� Pala, i ovde su elementi na�eni u jednom �oveku obilno nadopunjeni drugim osobinama i idejama, tako da je s�m lik uzdignut do simbola, do jedne normativno �iste, gotovo idealizovane pozicije. Tokin je sasvim u pravu kada tvrdi da je preko ovog lika Sterija izlo�io i sopstveno gledi�te, kao i gledi�te �tolikih drugih po�tenorodnih gra�dana�.
Teorijska i prakti�na pozicija koju Gavrilovi� simbolizuje poznata je u savremenoj filozofiji, etici i teoriji nacionalizma kao �liberalni nacionalizam�. Tokom poslednje decenije pro�log veka vo�ena je velika debata o ovom problemu. Sama teorija nacije i nacionalizma do�ivela je veliku ekspanziju zahvaljuju�i prakti�nim podsticajima u vidu mno�tva etni�kih i me�unacionalnih sukoba koji su se odvijali od Balkana, preko podru�ja biv�eg Sovjetskog Saveza, Afrike, Azije, pa �ak i same Evropske unije. U vreme op�te euforije �kraja istorije�, razbuktali nacionalni sukobi bili su �injenica koja je pobijala dominantnu teorijsku matricu i stoga je najlak�e bilo osuditi je kao anahroni atavizam ili kao neadekvatnu reakciju na zakasnelu modernizaciju.
Ove povr�ne �urnalisti�ke ocene koje su usled neoprosvetiteljskog optimizma, dominirale i u svetu nauke, bile su najpre suprotstavljene ozbiljnim teorijama iz osamdesetih koje su nacionalizam upravo obrnuto tuma�ile kao izrazito modenu pojavu, zapravo kao oru�je i instrument modernizacije u doba razvoja modernog kapitalizma, dakle kao sredstvo homogenizacije, opismenjavanja, �irenja zajedni�ke pisane kulture, stvaranja javne sfere, industrijske mobilizacije i sl. Drugo, po pravilu kod takvih kvaziteoreti�ara implicitno bi bila integrisana percepcija o dobrim i lo�im nacionalizmima, time �to su odre�eni nacionalni pokreti osu�ivani kao po sebi (ili po definiciji) lo�i, anahroni i nasilni, dok su neki drugi podsticani, branjeni i pomagani. Npr. jedna od apsurdnijih stvari je savremeno kritikovanje svakog principa nacionalnosti i nacionalizma, uz istovremeno zalaganje za manjinska etni�ka prava � takva prava se, me�utim, zasnivaju upravo na principu etnonacionalizma. Zbog toga je nekoliko autora preduzelo ozbiljnu dubinsku analizu fenomena nacionalizma u svim njegovim aspektima, polaze�i od realnih, objektivnih merila � ideja je bila izbe�i prihvatanje samo remedijalisti�kog nacionalizma, ve� istra�iti s�m princip nacije i nacionalizma i videti da li se on mo�e legitimisati kao univerzalna teorija, odnosno da li se mo�e racionalno i eti�ki objasniti �injenica da najve�i broj ljudi i dalje naciju do�ivljava kao najva�niji oblik, lokus dru�tvene identifikacije. Ovaj projekat se vezuje za nekoliko zna�ajnih imena kao �to su Dejvid Miler, Nil Mekkormik, Vil Kimlika i, pre svih, Jael Tamir, koja je svoju �uvenu knjigu upravo i naslovila Liberalni nacionalizam. Brane�i Mekkormikovu ideju liberalnog nacionalizma kao umerenog, racionalnog nacionalizma, Tamirova na jednom mestu sa�ima osnovne postulate ove teorije i ka�e: �Ali za�to bi nacionalizam bio jedini dru�tveni ideal koji se ili zastupa na radikalan na�in ili se ne zastupa uop�te? Umereni nacionalizam nudi koherentnu teorijsku poziciju, poziciju koja je zaista mnogo koherentnija od pozicija njegovih ekstremnih �ro�aka�. Za�to bi liberalni nacionalizam koji u svoj centar postavlja refleksiju, izbor i imanentnu kritiku i odbacuje koncepciju prema kojoj nacionalizam mora nu�no �ista�i ideju nacije iznad svih drugih ideja�, bio definisan kao postnacionalisti�ki? Glavna odlika liberalnog nacionalizma je da name�e nacionalne ideje bez gubljenja iz vida ostalih ljudskih vrednosti sa kojima bi nacionalni ideali trebalo da se uskla�uju. Rezultat ovog procesa je redefinisanje legitimnih nacionalnih ciljeva i sredstava koja se koriste da bi se oni ostvarili. Liberalni nacionalizam tako slavi partikularnost kulture zajedno sa univerzalno��u ljudskih prava, dru�tvenu i kulturalnu ukorenjenost individua zajedno sa njihovom li�nom autonomijom. U ovom smislu radikalno se razlikuje od organicisti�kih tuma�enja nacionalizma, koja podrazumevaju da je identitet individua u potpunosti konstituisan njihovom nacionalnom pripadno��u, i da je njihova li�na volja �istinski slobodna� samo kada je u potpunosti ulivena u op�tu volju. On je direktni naslednik Herderovog kulturnog pluralizma i Macinijevog liberalnog nacionalizma�.5 Poslednjim re�ima ova autorka ukazuje na �injenicu da je pomenuta ideja u punoj meri razvijena upravo u doba kada je �iveo Jovan Sterija Popovi�, u kasnim dekadama prve polovine devetnaestog veka. Posredi je ideologija koja, s jedne strane, afirmi�e jednaka univerzalna prava svih nacija, �ime se legitimisala opravdana borba svih malih i velikih naroda koji su se borili za izvla�enje iz okova dominacije vi�evekovnih imperija, a s druge strane, tra�i da se sadr�aj unutra�njeg �ivota i identiteta tih nacija puni racionalnim, liberalnim vrednostima koje, osim prava na zajedni�ku kulturu, pojedincima pru�aju i pravo na kreativan, kriti�ki, pluralisti�ki pristup tom zajedni�kom podru�ju. Upravo u suptilnom spoju ove dve tendencije mo�e se na�i osnova mi�ljenja velikih devetnaestovekovnih liberala kao �to su Macini, Vladimir Jovanovi� ili D�on Stjuart Mil. Su�tinu ideje mo�da najbolje ilustruje polemika izme�u Mila i Tokvila vo�ena 1842. godine. U vreme velike krize u englesko-francuskim odnosima, u avgustu 1842. Mil pi�e Tokvilu pismo u kome izra�ava svoje �aljenje �to je nacionalizam u Francuskoj zapao u tako lo�e stanje. Nije, dakle, sporan s�m princip nacionalizma, ve� njegov oblik i sadr�aj. �tavi�e, Mil podse�a na Tokvilove re�i da je ose�anje nacionalnog ponosa jedino ose�anje koje je uzvi�eno i okrenuto javnom duhu, a koje je pre�ivelo, i da stoga ne sme da se dozvoli da ono nestane. On se apsolutno sla�e sa Tokvilom o vrednosti tog neegoisti�kog ose�anja kao moralnog podsticaja koji se mora �uvati i negovati. Ali i dodaje: ��elja da sjajimo u o�ima stranaca i da nas oni visoko uva�avaju mora se po svaku cenu negovati i ohrabrivati u Francuskoj. Ali, u ime Francuske i civilizacije, budu�nost ima pravo da o�ekuje da bi takav �ovek kao �to ste vi, trebalo svoje zemljake da u�i boljim idejama, o tome �ta je to �to konstitui�e nacionalnu slavu i nacionalni zna�aj, od niskih i prizemnih ideja koje izgleda da imaju u ovom trenutuku ni�e i prizemnije nego �to danas postoje u bilo kojoj zemlji Evrope, osim mo�da u �paniji. Ovde, na primer, najgluplja i najneobrazovanija osoba zna savr�eno dobro da stvarni zna�aj dr�ava u o�ima stranaca ne zavisi od glasnog i agresivnog isticanja sopstvenog zna�aja, �ija je zapravo posledica utisak ljutitite slabosti, a ne snage. On stvarno zavisi od preduzimljivosti (industry), obrazovanja, morala i dobre vladavine u jednoj dr�avi: jedino time ona �ini da je susedi uva�avaju ili �ak i da je se pla�e.�6 Ovu plemenitu, univerzalisti�ku, eti�ki utemeljenu normativnu poziciju u potpunosti otelotvoruje lik Gavrilovi�a u Rodoljupcima. U ostatku teksta poku�a�u da sa nekoliko klju�nih elemenata ilustrujem na�ela pomenutog normativnog stanovi�ta.

#
Gavrilovi� je svakako privr�en partikularnim interesima svoje nacije. On prihvata princip nacionalnosti kao sasvim legitimno na�elo na osnovu koga svaki narod ima pravo na negovanje svoje kulture, svojih institucija i obi�aja. To se jasno vidi iz njegove stalne zabrinutosti za polo�aj i budu�nost svog naroda, iz �injenice da uvek deli sudbinu svojih sunarodnika, bez obzira �to se ne sla�e sa generalnom politikom, i posebno �to je spreman da ula�e u izgradnju narodu potrebnih institucija. U �etvrtom pozorju �etvrtog �ina saznajemo da je o svom tro�ku sagradio crkvu na vr�a�kom groblju. Kona�no, i on s�m ka�e �te�ko svakom koji ne �eli svome rodu dobra�7.
Dakle, nacionalna pripadnost je svakako neosporna vrednost za Gavrilovi�a. Ali ono gde se on razilazi od ostatka ove vesele dru�ine jeste tuma�enje �ta ona podrazumeva i �ta implicira. Nacionalizam, kao i bilo koja druga ideologija, mo�e biti vrednosno neutralna, prazna forma koja se mo�e puniti najrazli�itijim sadr�ajem. Razlika liberalnog od, recimo, primordijalnog ili �ovinisti�kog nacionalizma jeste u tome �to se nacionalni identitet do�ivljava na konstruktivan i dinami�an na�in, kao stvar koja je velikim delom vezana za mogu�nost izbora, redefinisanja i vrednosnog dopunjavanja samopercpecije identiteta odre�ene zajednice. Osim partikularnih odlika te specifi�ne nacije, neophodno je najpre pomenutu formu puniti univerzalnim eti�kim normama koje bi morale jednako da defini�u pripadnike bilo koje nacije. S te strane gledano, Gavrilovi� zaista oli�ava klasi�ne moralne norme jedne osobe koja ne dozvoljava da apstraktna pozivanja na navodno specifi�ne interese nacije postanu izgovor za zloupotrebu nacionalnog principa i za zanemarivanje bazi�nih eti�kih i vrednosnih normi, i u opho�enju prema svojim sunarodnicima, ali, �to je isto tako va�no, ni prema pripadnicima drugih nacija. Za razliku od �utilova koji isti�e da sloboda narodna potire po�tenje, Gavrilovi� tvrdi da je on od partije po�tene, od onih koji za svoj novac lebac jedu i �ak tvrdi da je za narod bolji stran po�ten, no svoj nevaljao.8 On je oli�enje individualne moralne autonomije kantovskog tipa budu�i da brani pravo na autonomiju (u odnosu na klasi�nu moralnu heteronomiju �utilova, �utilaja, �utilovi�a, koji se menja kako vetar dune), na postojanu privr�enost moralnim na�elima, na moralnu �vrstinu, na slobodu izbora i racionalnog promi�ljanja �itave kategorije nacionalnog interesa. �tavi�e, potpuno u duhu navedenih Milovih re�i, Gavrilovi� insistira da se narodnost ne dokazuje bahato��u, �ovinizmom i neobavezuju�om upotrebom simbola: �Narodnost nije budala�tina; ali da �ovek nije narodan ako ne metne kokardu, to je budala�tina.� I malo dalje: �Ja dr�im sre�u narodnu u jeziku i zakonu, u veli�ini i napretku, a ne u kokardama i bojama.�9
Njegovo konstruktivisti�ko i dinami�no shvatanje nacionalnog identiteta vidi se u njegovom stalnom insistiranju da kritikuje lo�e strane svoje nacije i svojih sunarodnika, koje su krive za neuspehe, narodnu nesre�u i lo�e stanje �itave nacije. Za razliku od la�nih rodoljubaca, Gavrilovi� s pravom insistira da �e stvarni napredak nacije biti mogu� isklju�ivo uz istinsku toleranciju, pluralizam, kontrolu, vladavinu zakona, sankcije za one koji svoj interes grade na ra�un zloupotrebe nacionalog pitanja, dakle uz pridr�avanje liberalnih na�ela unutar same nacije � odnosno sloboda nacije ne�e biti mogu�a ako se ne stvore uslovi za slobodu svakog pojedinca unutar te nacije. On neprestano kritkuje licemerje, prevrtljivost, otimanje, plja�ku, bahatost prema drugima koja se zavr�i nesre�om onih koji nisu krivi, nastojanje pojedinaca da sebe izuzumu iz pravila koje name�u svima drugima itd.10 No, uz to ide vrhunski odraz lojalnost prema svom narodu kada pred tu�im �ovekom ne �eli da blati svoju naciju (za razliku od ostalih rodoljubaca koji se nadme�u ko �e gore o Srbima pri�ati). To je onaj sjajan kraj drugog �ina kada kori ostale �to su pred tu�im �ovekom tako ru�no pri�ali o svom narodu i ukazuje na to da je o Srbima bolje pri�ao Na� Pal nego svi oni. Istinski rodoljub �e se truditi da stvarne probleme re�ava u svojoj ku�i, a da pred drugim nacijama poku�a da se predstavi u �to je bolje mogu�em svetlu.
Posebno valja uo�iti njegovo zalaganje za racionalan pristup nacionalnim poduhvatima. Umesto iracionalnog, buka�kog zaletanja koje �esto dovodi do velike nesre�e, Gavrilovi� tra�i da se stvarno sagledaju na�e snage, da se vidi �ime raspola�emo, �ta se s time mo�e uraditi, da se stvari osmisle i pripreme, da se prora�una novac i tro�kovi svakog poduhvata ... Da ne bude kako Na� Pal ka�e, kod Srba vazda prisutni scenario: prvo iju-ju, a posle jao i lele. Kona�no, Gavrilovi�, i kad sve propadne, ostaje uz svoj narod. On koji je jedini ukazivao na opasnosti po imovinu, ljude, crkve i sl. od prekomernog i neracionalnog naprezanja svojih snaga, u trenucima op�te depresije i raspada sistema bi�e prvi koji �e pokrenuti konkretne akcije da se narodu pomogne, da se sakupe sredstva za materijalnu pomo� siroma�nima i za reorganizaciju ljudi i resursa kako bi se �ivot nastavio dalje i postepeno obnavljale snage nacije. Naravno i tu �e (u poslednjem �inu u Beogradu) zasmetati kvazirodoljupcima koji su se u me�uvremenu na op�toj nesre�i obogatili i debelo obezbedili.
Ne slu�ajno, mnogo toga istovetnog mo�e se prepoznati i nakon 150 godina. Me�utim, Sterija je upravo u liku Gavrilovi�a ostavio jedan sjajan primer istinskog rodoljublja, normativnog ideala srpskog nacionalnog delatnika, koji se ne predaje ni u trenucima velikih nesre�a kakve su nas zadesile u pro�loj deceniji, i poku�ava da gradi trajne vrednosti, te da svoj narod prosve�uje, organizuje, civilizuje i u�i kako da se po�tenim radom i moralno i materijalno uzdigne.

Autor je filozof iz Beograda, nau�ni saradnik Instituta za evropske studije

1 Ovaj �lanak je nastao kao deo projekta 149026 koji, u okviru Instituta za evropske studije, finansira Ministarstvo nauke i �ivotne sredine Republike Srbije.
2 Lik Ljubi�e Kur�ubi�a, tj. ��ika Kureta� iz Dragojevi�evog filma Rane, u tuma�enju Dragana Bjelogrli�a, ostao je tipski obrazac junaka iz prve polovine devedesetih.
3 Sterija, Predgovor, Izabrane komedije, Rad, Beograd 1970, str. 146. Ovo Sterijino delo je kao odraz zrelosti neverovatno bogato, kreativno i inspirativno u svakom pogledu, pa i u pogledu metodologije i dramaturgije. Iako je nazvano �veselim pozorjem� i puno duhovi tih dijaloga, obrta i karikiranja, ono zaista ostavlja ukus gor�ine i vi�e li�i na tragediju, epopeju o propasti jednog naroda, nego na razbibrigu i komediju. Tokin to sjajno uo�ava: �Rodoljupci su komedija koja se toliko pribli�uje tragediji da se skoro poistove�uje s njome. Ona je, u ostalom, jedina njegova uspela tragedija... Od svih Sterijinih komedija jedino je ona u pet �inova, kao da je i time hteo jo� bolje da naglasi njenu srodnost sa tragedijom� (M.Tokin, Jovan Sterija Popovi�, Nolit, Beograd 1956, str. 171).
4 Postoji, naravno, i njegov vrlo va�an parnjak na ma�arskoj strani, gra�anin Na� Pal, ali on se pojavljuje samo u dve scene, i to sa jasnom namerom pisca da ilustruje univerzalnost po�tenog partikularizma, odnosno mogu�nost univerzalnog postojanja liberalnog nacionalizma. Tokin tvrdi da je ovaj lik, tako�e ra�en prema realno postoje�em ma�arskom politi�aru, uzdignutom do simbola, predstavljao oli�enje �gra�danske po�tenorodnosti�, odnosno onoga �to je trebalo da bude ma�arska politi�ka linija prema Srbima i ostalim narodnostima u Ma�arskoj. (Vidi: Tokin, isto, str. 173)
5 J. Tamir, Liberalni nacionalizam, �Filip Vi�nji�, Beograd 2002, str. 149.
6 J.S. Mill, Collected Works, tom XIII, Toronto University Press, 1963, str. 536.
7 Sterija, isto, str. 154.
8 J. S. Popovi�, Izabrane komedije, str. 208. Ko misli da su ove re�i hibris samo neka pogleda sada�nju ulogu MMF-a u poku�ajima da se smanji javna potro�nja u Srbiji i da se spre�i daljnje razvla�enje javnih preduze�a koja doma�e partije nemilice eksploati�u.
9 Isto, str. 170.
10 Kao �to skorote�a (Isto, str. 199.) ukazuje da �itav poduhvat iz 1848. propada zato �to se na na�oj strani mnogo plja�kalo pa nije bilo para za topove i naoru�anje, tako i Gavrilovi� (str. 154) odbacuje standardno srpsko zapomaganje da su nam stalno drugi krivi i ukazuje na �injenicu da je i stara srpska dr�ava propala zbog nas samih, na�e nesloge i �elje svake na�e vlasti da sebe obezbedi, da pohapsi nepodobne i po cenu �tete za naciju.