�Zakuni se na �anelu�, ka�e Keri Bred�o svom de�ku, pokazuju�i na rukav legendarnog kostima. Ko je gledao �Seks i grad� zna da samo pitanje �ivota i smrti priziva u pomo� jedan tako va�an modni artefakt: samo se velike tajne �uvaju zakletvom u sveti brend.
Serija o �etiri Njujor�anke sa daleke planete Menhetn nije se bavila pomodarstvom, ve� visokom modom, te tako �anel nije uzre�ica ili prolazni hir, ve� svetinja i vrednost. Na planeti �ika �anel ima status Biblije, svetog teksta sveta mode. U tom svetu modni kreator je Tvorac, u pravom smislu te re�i. U seriji �Seks i grad� moda je bila peta glavna junakinja. Ta moda vi�e nije imid� koji se menja, ve� identitet koji se gradi. Na kraju milenijuma, na asfaltu velegrada, u svetu makar prividne ravnopravnosti, �anel, Dior ili Prada su neupitni deo sistema vrednosti. Me�utim, u blatnjavoj vojvo�anskoj varo�ici iz prve polovine devetnaestog veka, moda je ideal slobode i emancipacije, iako je svedena na �sedlanje krma�e�, na groteskno i nespretno izobli�avanje. Me�utim, kao �to jedna pop-pesmica ka�e, �estitka za Dan zaljubljenih po�iljaocu mo�e da ne zna�i ni�ta, ali primaocu mo�e biti smisao �ivota. Tako se lokne u kosi i lepeza u ruci negde podrazumevaju, a negde su revolucija.
U Feminom svetu, koji je daleko od stila i ukusa, od �ika ponajvi�e, za prevrat nije potrebna moda, dovoljno je pomodarstvo kao slepo i nemu�to imitiranje. Iz haosa paorluka nastaje ure�eni svet noblesa �im se uzme modni �urnal u ruke. Za Femu modni �urnal nije ni kredo ni sveti tekst, ve� bo�anstvo kom se neupitno klanja. Mi, dodu�e, ne vidimo da Sterijina junakinja lista modne �asopise. �urnal je mistifikovana referenca koja se neselektivno ubacuje u razgovor i citira kao knjiga koja nikad nije pro�itana. Literatura moderne Feme bila bi edicija �Bluff your way� a ne �Kosmopoliten�, jer nju ne zanima stvarna promena, ve� samo efekat promene. Pomo� u kreiranju la�nog utiska o revolucionarnoj promeni dolazi od la�nog arbitra ukusa: modna prvosve�tenica koja tuma�i sveti tekst je Sara, svetu noblesa kanda ni korak bli�e no �to je Fema, ali koja ipak ima autoritet da proceni da su Femine lokne �po poslednjem �urnalu�. Vazda gladna, pohlepna i prevrtljiva, ume�na u skrivanju svojih nedostataka a trapava u sprovo�enju �enidbeno-udadbenih projekata, Sara kao da je pravljena prema modelu korumpiranog i pohlepnog popa izelice koji nije zao, ali nije ni mo�an. I ovde se reference na religiju ne zavr�avaju. Prepoznamo li u imenu Sterijine junakinje �enu (femme), Pokondirena tikva se vol�ebno preobra�a u moralitet, dramsku formu kasnog srednjeg veka opsednutu temama smrti i polaganja ra�una pred Bogom. Dok moralitet Svako (Everyman) opisuje okajanje grehova i traganje za dobrim delima koja du�u vode u raj, Sterijina Everywoman �udi za transcendencijom koja treba da bude njena nagrada za �ivot pun te�kog rada i te�kih batina. Ona zahteva s punim pravom da u�e u svet �noblesa� i �komifoa� koji je daleko od nje koliko i smrt od �ivota. Fema je, za razliku od Svakog, svoj raj ne samo zaslu�ila nego i otplatila. Kao i Svako, ona se priprema za smrt tako �to ubija staru Femu, �enu opan�ara i sestru �izmara, doma�icu ispucalih ruku koje nepogre�ivo odaju njenu skoru pro�lost i iz nje inkarnira gospo�u filozoficu, naoru�anu pariskim modnim �urnalima i zaboravom svega pre�a�njeg. No, transcendencija ide te�ko �ak i pre�icom realnog materijalnog bogatstva i mistifikovanog �urnala, pa se simulakrum �u�enog sveta mora kreirati ovde i sada, u blatu i paorluku. Pokondirena tikva pripoveda o istini koja uspe�no skriva svoje nepostojanje, ne o bo�anskom raju nego o �avolovoj varci � o la�nim identitetima, strogo kontrolisanoj i manipulisanoj iluziji. Ta istina koje nema glasi da je promena samo sporazumna varka: promenjene su mo�da kulise, ali sve sve je ostalo isto.
Femina �enska kulturna revolucija, koja zahteva novu ode�u, novi jezik i novi pogled na svet, po�inje �est nedelja nakon smrti njenog mu�a, mra�ne figure autoriteta. Paorska Gertruda ne hita toliko filozofu u naru�je koliko bo�anstvu �urnala, drugom imenu za slobodu, pravo u dobrovoljnu amneziju � nikad ni�eg nije bilo �to nije bilo po njenoj volji. Sve �to podse�a na tiransku ruku pokojnika uklonjeno je: burmutica je poklonjena, �ifonjeri izneseni, k�erine zaruke stornirane. Ipak, patrijarhalni autoritet opstaje u liku Feminog brata Mitra, koji poku�ava restauraciju i milom i silom. Mitar je produ�ena ruka zlostavljanja i za�ti�eni svedok koji �uva spomen na nekada�nju Femu i na zlostavljanu �enu, i na jogunicu. Femino �pokondirenje� za njega je ludost i bolest, ali ne i iznena�enje, i ako bismo o njenoj transformaciji govorili kao o neuroti�nom poreme�aju, ne bismo je nazvali situacionom nego pre � karakternom neurozom. Iako poseduje nesumnjiv kontinuitet pobune i otpora, Femina strategija tretira se kao hir i do poni�enja je devalvirana mu�kim �itanjem. Ipak, da bi obezvredili �enske vrednosti, branitelji starog poretka prinu�eni su da koriste ��ensko oru�je�: promenama se opiru uz pomo� govora mr�nje, podsmeha i uvreda, netolerancije i grdnje. Sluga Jovan ima samo jedan argument u borbi protiv promene svog imena i lika, a taj argument je ksenofobija: dok Fema luduje za Parizom tek ne�to vi�e nego za Be�om, on ne�e da se �nem�i� niti da ga �prave Ciganinom�, a zazire i od Francuza, �one poganije �to �abe jedu�. Gazda Mitar o Femi govori samo kao o jogunastoj �ivotinji: �Krma�o jedna, obezobrazila si se kao va�ka.� Njegova pouka ka�e: �Dobro upamtite od Feme kakvo je zlo kad prost ho�e da digne nos navisoko. To ba� tako li�i kao kad bi krma�a vikala: Molim vas, metnite mi sedlo, meni to lepo stoji. Ja mogu biti kamila.� Fema koristi identi�an mizogini diskurs da bi svoju �erku naterala na promenu: malo se, doista, govorilo o pritisku kome je podvrgnuta Evica, u�ena prvo da bude robinja patrijarhata, pa potom pod pretnjom batina preusmeravana na nobles. Evica je krunski dokaz da je Fema i dalje u vlasti poretka od kog be�i: kroz primer intrarasizma, mehanizma po kome u dru�tvu bez slobode i ugnjetavani rado ugnjetava slabijeg od sebe. Svoju ne-slobodu Fema iskaljuje na Evici, prihvataju�i iste one metode kojima je ona sama porobljavana � govor mr�nje i nasilje.
Femina metamorfoza u damu je povr�na i sme�na, ali njena �elja za emancipacijom je iskrena ma koliko neartikulisana. Preteran zanos i podleganje manipulaciji samo su prvi korak ka sticanju identiteta u patrijarhalnom svetu koji �ensku �elju za promenom imenuje kao ludost, a �ensku volju tretira kao divlju �ivotinju.
Femin poku�aj revolucije ka�njen je dejstvovanjem patrijarhalne mo�i, ali nije ugu�en. Njena se �elja samo privremeno primirila, a represivni sistem vrednosti bio je izazvan na bla�u, pomirljiviju i mudriju reakciju protiv sila promene. Mitar kao produ�ena ruka tradicije, zakona i reda mora nalaziti na�in da kamuflira nasilje. Iako je od noblesa le�i silom argumenta, a ne argumentom sile, iako pristaje da glumi u iluziji, da preuzme Femin govor i strategiju kako bi je demaskirao, Mitar nije manje grub niti manje agresivan. On ne pregovara, ve� samo vreba �ansu za restauraciju starog sistema vrednosti i o�ivljavanje pokojnika.
Fema, ipak, nije gubitnik: jer, ona se starom prostom �ivotu vra�a kao novoj modi, a od noblesa odustaje tek u strahu od pravila da �e morati da ima tri mu�a. Jer, tri mu�a su tri figure autoriteta, tri mra�ne senke koje je nemogu�e pobediti i �est te�kih ruku kojima se ne mo�e pobe�i. Strah od novog ropstva tako gu�i �elju za osvajanjem slobode, i Fema odustaje od svoje slobode da ona ne bi postala novo ropstvo. Ipak, �elja za lep�im �ivotom ne trese samo nju. Iz blata i mraka �eli da pobegne i njen budu�i zet. Vasilije sanja o geroku od �oje i ku�i na pijaci, �gdi su gospoda�, i on �eli gospo�tinu i lep �ivot. Zaslepljena sjajem �urnala, Fema ne prepoznaje prirodnog saveznika i istomi�ljenika koji jednako �udi za slobodom i jo� lak�e naseda na �avolovu varku, koalicionog partnera s kojim bi bila ja�a.
Radikalni feminizam modu i �oping prezire sa obrazlo�enjem da je to novi vid porobljavanja �ene. Drugim re�ima, �anel kostim jam�i da je Keri Bred�o istinski modni vernik, ali joj ne daje nikakvu mo�. Ma kako Femina �enska revolucija podse�ala na pija�nu tezgu punu lo�ih i jeftinih kopija robnih marki, njeno kratko stolovanje u carstvu �urnala vredelo je napora da se ukovrd�a kosa i progovori francuski. Zadatak budu�ih �itanja Pokondirene tikve bi�e Evi�ina pri�a: nedosanjani �urnal i �anel, ili ku�a s marvom i �ivinom, ovde i sada? Autorka je anglista i knji�evna kriti�arka, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu