��to sam bila ne�u da znam,
ali �to sam sad, to ti ne mo�e� biti,
da ti se jo�t� jedanput nos podu�i.�
Fema, Pokondirena tikva

�Zaboraviti pro�lost i biti bolji od drugih� je diletantski usud ove na�e zemlje (pod pretpostavkom da je Srbija ta na�a zemlja) kome smo svi pomalo doprineli, �to zbog svoje sebi�nost (vernici bi rekli gordosti), �to zbog svojih strahova, inercije i lenjosti. Iako naizgled deluje jako anga�ovana, �ak motivaciono podsticajna, ova re�enica odslikava na�u duboko ukorenjenu pasivnost jer u sebi ne nosi pretpostavku napora da u odre�enom vremenu nekim radom �prevazi�emo� pro�lost i �postanemo� bolji od drugih. Osnovna razlika izme�u �glumca� i �diletanta� u zanatskom smislu. Prvi pamti put do gluma�kog re�enja, a drugi pamti re�enje i poku�ava da ga ponovi. Taj kontinuitet u sticanju i preno�enju pozitivnog iskustva dolaska do dobrih i zna�ajnih re�enja jeste ono �to nam nedostaje i �to je dovelo do gubitaka samopouzdanja �ak i onda kada se, kako to umemo da ka�emo, �u grudi busamo�. Ne verujemo nikome pa ni sebi. U toj sveop�toj neverici prema svemu i sva�emu, za�to bi �ene trebalo da veruju mu�karcima i sudu koji oni daju o prirodi �enskog bi�a, pravima �enskog postojanja, pa i na�im slabostima i manama? Obra�am se �enama ne kao vid diskriminacije prema mu�karcima i njihovom na�inu mi�ljenja, ve� zato �to sam imala potrebu da sa nekom �enom razgovaram o pitanjima koja su se nizala u toku �itanja komedija Jovana Sterije Popovi�a, a ti�u se dru�tva u kome �ivimo. Ja ne mogu da svet posmatram sa neke sigurne distance jer mi, sa jedne strane, to uslovi �ivota ne dopu�taju, a sa druge, primetila sam da mi uloga posmatra�a ne �le�i� i �ini me depresivnom! Kao �ena koja �ivi u Srbiji, na putu preispitivanja svog �enskog bi�a u okru�enju definisanom, �to javno �to pre�utno, kao �provincija�, izme�u potrage za nekim svojim teatrom koji mogu u ovom trenutku da �vidim� upravo u pomenutom okru�enju i odustajanja od istog uz konstataciju da je za takav teatar potrebno neko posebno mesto, postavi�u nekoliko pitanja. �enama, pre svega, jer mislim da im je mo�da vi�e stalo. Pre toga u duhu �enske prosvetiteljske misije nije lo�e podsetiti se:
Gra�anski zakonik od 1844. svrstao je �ene u istu kategoriju sa decom i mentalno obolelima, njena prava u porodici bila su zakonski ograni�ena ili nepostoje�a kada se radi o slobodi odlu�ivanja, svojini, politi�kim pravima. U svom �ivotu �ena je zavisila od oca, bra�e ili mu�a (N. �or�evi�, A. Stoli�). Upravo u takvom polo�aju varo�ke �ene u devetnaestovekovnoj Srbiji nailazimo na paradoks raskoraka njenog formalnog polo�aja i stvarnog uticaja i uloge u politi�kom �ivotu. Postepena, stvarna promena koja se dogodila u polo�aju �ena iz srpskih gradova bila je nagla i predstavljala je posledicu fenomena nagle urbanizacije srpskog dru�tva dvadesetih i tridesetih godina XIX veka.1 U sklopu zakonodavne aktivnosti ustavobraniteljskog re�ima srpske dr�ave, 23. XI 1844. donesen je prvi op�ti zakon o �kolstvu � Ustrojenije javnog u�ili�nog nastavlenija u kome se prvi put govori o �kolovanju �enske dece. Posebna uredba donesena je 17. VII 1846. � Ustrojenije devoja�ki u�ili�ta, kojom su odre�eni zadaci, organizacija i sadr�ina ovih �enskih �kola. �kolovanje �enske dece po�inje sa �est godina i obavlja se kroz tri razreda, u ukupnom trajanju od �est godina. Vreme prepodne bilo bi odre�eno zau�enje, a popodne za ru�ni rad.2
Anastasija�Nasta Dimitrijevi� (1816?�1886) je prva u�iteljica u Ni�u. Do�la je iz Prizrena i slu�bovala punih �etrdeset godina. Jo� kao dete, nekim slu�ajem, ostala je sakata. Leva ruka i leva noga bile su joj paralizovane. Njeni staratelji doveli su je u Ni�, gde se posvetila u�iteljskom pozivu, zarekav�i se da se ne�e udavati. Obla�ila se polumu�ki, a zvali su je �daskal� devojka. Na tri, �etiri godine pred oslobo�enje, zbog starosti, izgubljenog sluha i op�teg pogor�anja zdravlja,prestaje da radi i tako ostaje bez� ikakvih sredstava za �ivot. Pomo� u obliku pisane molbe zatra�i od Stojana Novakovi�a, tada�njeg ministra prosvete, koji je njenu molbu prosledio Narodnoj skup�tini sa predlogom da joj se odobri 300 dinara stalne godi�nje pomo�i. Odluku Skup�tine potvrdio je i knez Milan i izdao nalog: �Da se Anastasiji Dimitrijevi�, biv�oj u�iteljici u Ni�u pre oslobo�enja, mo�e izdavati godi�nje izdr�avanjeiz sume bud�etom odre�ene na izdr�avanje u�iteljskih udovica i siro�adi.�3

1. Kada �ensko rivalstvo ustupa mesto �enskoj solidarnosti?
KATICA (podskakuje): Blago meni, sad sam i ja vospitana!Odsad se ne�u ustru�avati, ma kakvo dru�tvo bilo! (Ulaguje se) Molim vas, slatka mamice, nau�ite me jo�t� �togod!
JUCA: To je dosta za tebe.
KATICA: Bo�e moj, dosta! Za�to mi ne ka�ete sve?
JUCA: Valjda �e� da bude� princeza?
KATICA: Ali molim vas, samo jo�t dve re�i!
JUCA: �ta �e meni posle ostati?
KATICA: Bo�e moj, ja vam ne�u ni�ta preoteti. (Umiljava se) Ka�ite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala!
JUCA: (Prokleta devoj�ura!) Dobro. Ako ti nije mnogo najedanput, ne branim. De da vidimo najpre hod i usta.
Tvrdica, dejstvo II, pozorje I

Moja omiljena �enska scena u kojoj se lako mogu prepoznati elementi igre onako kako ih Erik Bern u svojoj transakcionoj analizi defini�e. Kao seriju poteza koji kriju u sebi zamku ili ��tos�, u njima se folira i neko uvek u�ari. Svaka igra je u osnovi nepo�tena.4 Imamo dve �ene koje igraju igru. Nazva�u je �podu�avanje�. Juca je mlada �ena udata za matorog Grka iz ra�una, koji nikako ne uspeva da �naplati� s obzirom na to da je njen mu� Janja nevi�eni �krtac! Katica je k�i iz prvog braka istog tog tvrdice kojoj ne da su samo uskra�ena sredstva koja su potrebna svakoj mladoj devojci radi sticanja �enskog samopouzdanja i bu�enja �enske prirode, ve� bi otac i da je uda za matorog Grka Dimu, zato �to ovaj ne tra�i novaca! Vra�am se na igru. Dve �ene, razli�ite dobi, iskustva i o�ekivanja u �ivotu, dele istu �muku�, ovisnost o mu�karcu koji im uskra�uje sva prava i onemogu�ava ostvarenje elementarnih potreba �to bi trebalo da u njima probudi ose�anje solidarnosti i razumevanja mo�da �ak i �zavere�, dok u ovoj sceni �podu�avanja� prime�ujemo �ensko rivalstvo iz straha da Katica ne preotme Jucinu �ve�tinu�. Jucino �podu�avanje� je miniranje koje bi se razotkrilo onog trenutka kada bi Katica po�ela da se �koristi� svojim novonau�enim ve�tinama i da ih primenjuje u komunikaciji sa suprotnim polom i svojim okru�enjem. Zanimljivo je kako Katica, iako povre�ena i uni�ena, ipak �dr�i stranu� svom ocu protiv Juce. Iz ljubavi, odanosti, po navici ili zarad sigurnost? �Du�nik�, jedna od nekoliko �ivotnih igara koje Bern opisuje u svojoj knjizi, najbolje pokazuje relacije odnosa u Tvrdici. Svako je svakome du�nik i svako je svakoga ne�im zadu�io. Tako su svi u me�uzavisnom li�nom, intimnom, funkcionalnom, du�ni�kom ropstvu koje se ne�e prekinuti jer nije posredi novac ve� ��ivotni scenario�. I nije na� lokalni izum. Postoji u svim delovima sveta i moram sa neskrivenim divljenjem, priznati da Sterija ne samo da je sjajno opisao ove odnose ve� ih je savr�eno naslovio. �Tvrdica� je onaj ko ostaje zarobljen izme�u duga prema drugima i onima koji su mu du�ni. I opet ponavljam, nije posredi novac ve� odnosi. Tu nema mesta �enskoj solidarnosti izvan postoje�ih okvira igre. Rivalstvo igru oboga�uje i �ini je dinami�nijom. �enska solidarnost je alternativa koja mo�e da postoji ali, kao i svaka alternativa, ne mo�emo jo� tra�iti i da bude op�teprihva�ena! Ako imate tu sre�u ili nesre�u (od vas zavisi kako to do�ivljavate) da radite, sara�ujete u nekom poslu isklju�ivo sa �enom ili �enama, primeti�ete da �e se, pre ili kasnije, pojaviti neki mu�karac, poslovni partner, supervizor, mentor, investitor... koji �e poku�ati da vas vrati u poznatu, priznatu i prihva�enu igru. Naravno, u skladu sa novim tendencijama dozvoljeno vam je, �ak po�eljno, da izrazite svoju kreativnost i time obogatite staru igru. Moj cilj jeste da postavim ve�i broj pitanja koja bi mogla da podstaknu �ene u teatru i dru�tvu da se slobodno i glasno menjaju, pitanja o mogu�im putevima istra�ivanja i na�inima re�avanja odre�enih problema, koji �e u jednom trenutku, nadam se, dovesti i do nekih odgovora, a ne da dam odgovore koji treba da odrede put. Tako vidim i razliku izme�u teatra i politike, iako se ta linija razdvajanja nekako izgubila. Teatri sve vi�e te�e da realizuju unapred pripremljeno i smi�ljeno, a politi�ari su postali jako kreativni, te vole dugo da istra�uju ne bi li do�li do nekog originalnog re�enja. Kao da su teatar i politika u nas u
nekom nesre�nom braku iz ra�una. Kada pri imenovanju �ene na rukovode�e mesto jedne kulturne institucije, mlade �ene koja je zavr�ila tri fakulteta, i�la na stru�na usavr�avanja, radila kao profesor na fakultetu, rodila dvoje dece (imala sam privilegiju i zadovoljstvo da radim sa njom). Poslanici u Skup�tini grada Ni�a utro�e vi�e vremena na analizu njenog oca i mu�a nego na njene potencijale i program, to mogu da razumem (letimi�an pogled na sastav Skup�tine je dovoljan) iako ne�u da prihvatim! Ali kada se �ene dele, porede i takmi�e po tome kojoj stranci, instituciji ili mu�karcu pripadaju, sve imamo veliki problem. Silovana �ena u ratu bilo koje nacionalnosti jeste ��enski problem� a ne nacionalni ili problem rata! Jako je opasno kada tu napravimo prostor za polemiku. Ako se sve budemo pona�ale kao vlasnice velike, skrivene tajne, samo nama znane, koju treba po svaku cenu da sa�uvamo od ostalih jer je to tajna uspeha u �mu�kom svetu�, bojim se da �e i drugi mu�karci, osim plasti�nih hirurga, na�i na�ina da za visoku cenu sa�uvaju na�e �tajne�. Od Kir Janje koji ne d� novac do ovih �to na �enama dobro zara�uju, trebalo nam je bezmalo dva veka! �enska konkurencija je stvorena davno u glavi mu�karca, a mi je bez ikakvih su�tinskih razloga prihvatamo kao igru u kojoj treba da pobedimo.

2. Mislimo li i dalje da je batina iz raja iza�la?
STEVAN: Fala bogu, sad je do�lo vreme da i gospo�e sluge tuku.
SULTANA: Svi ste vi nevini. To je zar tako nebo htelo da iskusim ono �to nisam nigda ni pomisliti mogla. Majstor Sreta me je nau�io da nije sovestno decu sasvim maziti i raspu�tati. Moji roditelji su se smejali kad sam ja praskala i vikala po ku�i, i �to sam ve�ma slu�kinje kinjila i tukla, to je njima milije bilo. Ali danas me je majstor Sreta nau�io da je lako tu�i, ali vrlo te�ko trpiti.
Zla �ena

JOVAN: Pa znate li, majstorice, kad vas je pokojni majstor oklagijom �ak u podrum oterao �to niste teli raditi
JOVAN (vrti glavom): Da ne�to ustane pokojni majstor! Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko �ilima i �utova prevr�ali.
Pokondirena tikva

U prilogu o porodi�nom nasilju, tj. nasilju nad �enama u Srbiji, Vesna Mileti�-Stepanovi� ustvr�uje da nasilje nad �enama postoji kako u �patolo�kim� tako i u �normalnim� savremenim porodicama i da predstavlja osnovu odr�avanja lokalnog patrijarhata i dru�tvenog poretka. Ova vrsta nasilja nema karakteristike nelegitimnosti i patologije: kulturolo�ki je definisana kao normalna i legitimna. Razorenost svih temeljnih institucija globalnog dru�tva prati kontinuitet lokalnog patrijarhata, koji sa sobom nosi kontinuitet kulture nasilja nad �enama, definisanje �enskosti kao �drugosti� i jak obrazac destruktivnosti �drugog�. Gore pomenuto perpetuiranje tradicionalnog obrasca �ivljenja daje legitimitet li�noj vlasti, vlasti mu�a u porodici, koju karakteri�e diskriminacija, dominacija i nasilje.5
Vjeran Katunari�, analiziraju�i nasilje nad �enom unutar porodice i dru�tva, u agonalnom i potro�a�ko-hedonisti�kom dru�tvu, oslanjaju�i se pri tom na Frojda i psihoanalizu, postavlja slede�e pitanje: Da li porast sukoba u porodici, do �ega o�ito dolazi u modernim dru�tvima, ima veze s opadanjem dru�tvenih sukoba?6 Prema njemu, motivi neagonalnog nasilja nastali su preobra�avanjem, umanjivanjem i podra�avanjem agonalnih motiva, i me�u njima postoji uzajamna funkcionalna povezanost. �ena, sa druge strane, emancipacijom i ulaskom u do skora uskra�ene sfere dru�tvenog �ivota, dakle izlaskom iz porodi�nog okvira, pored porodi�nog nasilja, do�ivljava i nasilje u dru�tvu, i to u onom najprimitivnijem obliku, jer su mu�karci svoje motive agonalnog nasilja, usmerene na me�usobnu borbu, vremenom razvili i zamenili instrumentalnim dvojnicima u sferi rada i ratovanja. Ja bih dodala i politike. �ena svoju emancipaciju sti�e obrnutim redom od mu�karaca. Mo�e se slu�iti za�titom mu�karaca ili institucija, ali ipak mora pro�i kroz ni�e, alternativne sfere dru�tva. Nasilje joj preti na razli�itim mestima: na ulici, u braku, na poslu... Savremena buntovna �ena �esto je takva jer je sazrevala na iskustvima nasilja. Da li je sada lak�e razumeti Femu i njeno pona�anje? Tijana Mandi�, bave�i se temom nasilja, tako�e oslanjaju�i se na Frojda, podse�a na njegova upozorenja o strahotama neosve��enog, negiranog i nesublimisanog tanatosa i da, dokle god se ne suo�imo sa takvim potencijalom u sebi, bi�e nere�enih konflikata, neobja�njive mr�nje i ratova. Dokle god projektujemo, negiramo i potiskujemo, mi smo destruktivni potencijal.7
U na�em narodu postoji jedna pojava �ifrovanog sporazumevanja onih koji sve znaju, ali malo toga razumeju. Ona izgleda ovako: Neko ka�e �nasilje u porodici�, drugi ka�e �patrijahalna sredina�, oboje klimaju glavom kao sve im je jasno i razi�u se. Ima ih jo�! Na razli�ite teme: �tranzicija�, �depresija�, �tradicija�, �horoskop�, �palanka�... Svaki od njih je �ifrirani odgovor na vi�e razli�itih pitanja. Uz obavezno klimanje glavom, �to bi zna�ilo �ne govori ni�ta, sve znam�. Sve se zna, tako da nema potrebe da se o tome govori, kao ni da se time bavimo. Po�to svi sve znamo! Na pitanje: �Svi znamo koliko ima �ena u Srbiji koje su �rtve nasilja?� Odgovor je: �posledice rata�, �siroma�tvo�, �bolesno doba�, �stres�... I klimanje glavom. Na pitanje: �Svi znamo da nema novaca za prihvatili�ta ovih �ena?� Odgovor glasi �siroma�tvo,� �tranzicija�, uz neizbe�no klimanje glavom. Ovakvu vrstu odgovora dobijemo i kada pitamo o bilo kom obliku nasilja nad �enama i mogu�oj organizovanoj za�titi u okviru dru�tva. Ako nastavimo da klimamo glavom, neko �e se i kroz sto godina baviti �patrijahalnom sredinom� i klimati glavom. Kako �emo se mi same izboriti sa svojom destruktivnom energijom? Autodestrukcijom? Koriste�i se mu�kim modelima? Suo�i�emo se sa svojom destruktivnom stranom i kanalisati je kroz umetnost? Mo�da teatar? Mo�da pisanje za teatar? Ili potpuni autorski rad?
Drage dame, ima tu vi�e problema. Ja �u pomenuti tri. Prvi je da ono o �emu vi pi�ete ili na�in na koji radite predstavu bude okarakterisan kao suvi�e ��enski�, te ako ne znate, ne umete ili ne�ete da radite �to� �mu�ki�, mo�da treba da razmislite o nekom drugom na�inu suo�avanja sa sopstvenim nasiljem ili da, po starom srpskom obi�aju, radite u inat. Zorica Jevremovi� je u tekstu Strah od slobode8 sabrala iskustva savremenih dramskih umetnica, te vam ja preporu�ujem da prvo pro�itate taj tekst, a potom odlu�ite da li da se u �avanturu� upustite. Recimo da ste re�ili da istrajete, u �emu unapred imate moju podr�ku, pojavljuje se drugi problem. U publici vam sede oni �to su klimali glavama, oni �to znaju sve o svemu, pa i o nasilju. Po�to znaju sve o njemu, ne vole ni da ga vide na sceni, a kamoli da misle o tome �ta su videli. Nasilje je nasilje i mu�no ga je gledati. I tu imam preporuku da pro�itate tekst Neboj�e Rom�evi�a Slu�aj Sare Kejn9 o dramskoj spisateljici koja je svojim �ivotom, delom i smr�u svedo�ila mo� i pakao nasilja. Ako ste i posle ovoga odlu�ile da ostanete dosledne sebi i nastavite, postoji jo� jedan problem. Umetnica, za razliku od umetnika, nema pravo na gre�ku! Ona odmah mora da d� vidljiv i zna�ajan rezultat! Mogu�nost da u nekoliko poku�aja do�ete do rezultata zaboravite! Srbija je siroma�na zemlja i nema ona para za poku�aje ili, ne daj bo�e, proma�aje. Ako ne verujete, pogledajte godi�nju pozori�nu produkciju. Bilo koje godine. Postoji u nas izreka �Prvo pa mu�ko!�, �ime se daju posebna �estitanja roditeljima �to su �uspeli� da im prvo dete bude mu�ko. Ho�u unapred da vam ka�em kako se posle ne biste iznenadile, ako vam prvo nije mu�ko, velika je verovatno�a da drugu �ansu ne�ete ubrzo dobiti. Treba da pro�e neko vreme kako bi se �prvo �ensko�, zaboravilo. A na pitanje kako tuma�im �ekspanziju� dramskih spisateljica u nas, preporu�ujem da se napravi anketa po Srbiji (a to podrazumeva i neka druga mesta van Beograda) koliko su predstava ra�enih po tekstovima savremenih dramskih spisateljica imali prilike da vide u poslednjih nekoliko godina? To �to svi znaju ko je Biljana Srbljanovi� ne podrazumeva da su svi �itali njene drame ili gledali predstave, ve� da kontinuirano prate TV program.
Nasilje u dru�tvu i porodici jeste veliki, kompleksan i opasan problem. Klimanje glavom je najopasniji mogu�i izbor.

3. Da li su �urbano� i �palanka� jo� jedno �ifrovano klimanje glavom?
NE�A: Sad �to �e�, kako svi, tako �emo i mi.
STANIJA: Ama svi drugoja�ije rade, samo je ovde taj pokor.
NE�A: E, pa i mi smo ovde.
STANIJA: Ja nisam, ja idem u moj vilaet.
NE�A: Ama nemoj da mi gradi� bruku.
STANIJA: Ja vidim, kod vas je sve bruka, pa dobro. �Ajde da mi tra�i� kola.
NE�A: Nemoj pobogu, �to �u re�i kad me zapitaju ljudi?
STANIJA: Ka�i: moja je majka prosta, luda: ne ume modu, ne�e da sedi gologlava, pa je oti�la, da ne sramoti ovu svadbu.
NE�A: Ti ostavi druge, neka �ine kako o�edu, a ti po tvom obi�aju.
STANIJA: Jes� da ka�u tvoji gosti kakva je to matora! Pi! Ala je bezobrazna, ne�e da jede sas levu ruku, ne�e da skine maramu, i da vata momka pod ruku.
Beograd nekad i sad, dejstvo drugo, 9.

�Urbani mit opisuje kulturu, ideologiju, stil �ivot, moral, imaginarnu geografiju, pojavnost neopipljivog a prisutnog urbanog duha �ije su mene i krize pospe�ene haoti�nom lokalnom istorijom. Mit je ispisan kroz slike �ivota i topografiju urbanog centra, a formulisan kao narativ stalnog konflikta: �ivota i smrti grada; traju�e urbanizacije izlo�ene pretnjama deurbanizacije koju nose drugi � ne-urbani. Asimilacija opasnog ne-urbanog u urbane tokove preko niza tranzicijskih kulturnih modela, klasi�ni je obrazac razvoja grada. Shema vekovima ostaje ista, samo nove grupe i generacije dobijaju uloge �starih� (protagonista) i �novih� (antagonista); dobrih i lo�ih. Njihov sukob je utemeljen i na rodnoj i dru�tvenoj nejednakosti; nacionalnoj, civilizacijskoj razli�itosti; ideolo�kim oprekama; kontroverznoj klasnoj dinamici i iskonskoj nelagodi suprotstavljenih stilova �ivota, kulture i sli�no...�10 Kada sam na ve�inu svojih pitanja vezanih, pre svega � za probleme osmi�ljavanja kulturnog �ivota, mogu�eg razvoja u provinciji, konstantno dobijala odgovore �palanka� uz klimanje glavom, u prvom trenutku sam pomislila da je re� o popularnosti Radomira Konstantinovi�a i ogromnom broju ljudi koji su pro�itali njegovu knjigu.11 Bila sam iskreno iznena�ena jer za neke od tih ljudi bila sam ube�ena da ne vole ili ne �ele da �itaju �to je, naravno, pravo izbora. Ubrzo sam shvatila da je u pitanju moja palana�ka naivnost te, ne �ele�i da ispadnem naivna provincijalka u provinciji, re�im da ovu �ifru odgonetnem. �Palanka� sa klimanjem glave zna�i: izgubljen slu�aj, unapred izgubljena bitka, �ne poku�avaj nema �anse da uspe��, �nemoj da si naivna�, �nije valjda da misli� da si se ti prva toga setila�, �to nije za ovde�... �Palanka� je �ifra za ovakvu vrstu razgovora. Za stanje pasivnosti usled ose�anja inferiornosti. �To nije moja krivica ve� palana�kog duha u meni!�
�Urbano� sa klimanjem glave jeste �ifra za napredno, dinami�no, agresivno, sebi�no, manipulativno, kreativno. Klimanje glavom, za razliku od palana�kog �ne poku�avaj�, zna�i �sna�i se sama�. I samo da ne bude zabune. Ne govorim o kulturi urbanog na�ina �ivota, kao ni o procesu urbanizacije. (Sada ve� ima puno dobre i zanimljive literature o tome koja je i kod nas prevedena i dostupna.) Jo� manje mi je �elja da tome suprotstavim duh palanke, na�eg palana�kog iskustva, jer se to ne da staviti u bilo kakav polarizovani odnos! Duh palanke sasvim se lepo sna�ao u urbanim sredinama. �ak je dobio i medije kao pomo�. S druge strane, urbanizacija se odvija pod razli�itim uslovima i okolnostim u Srbiji, i to je neko prirodno kretanje ljudi u odnosu na trenutak i vreme. Kao �to sam sigurna da �e postojati period masovnog povratka prirodi. Ako je do tad ne uni�timo. Sukob postoji izme�u dva �ifrovana pojma pra�ena klimanjem glave. Jo� gore, postoji jaz, praznina. Postoji problem komunikacije ljudi koji na malom prostoru mogu da slu�aju sve i svakog, samo ne jedni druge. Zato �to misle da sve jedni o drugima znaju. Sterija je znao da svadba mora da se desi, kao i da u njoj moraju u�estvovati svi koliko god bili razli�iti. Baba Stanija, koja ose�a da tu ne pripada, da taj na�in �ivota i odnose (jezik!) ne razume, ipak ostaje na svadbi. Ostaje, izme�u ostalog, i zato jer je drugima stalo. Ne�a utro�i puno re�i da objasni da je njoj tu mesto. Ako smem da primetim, Ne�a, baba Stanija, kao i ostali, imaju mnogo bolju komunikaciju nego mi danas, iako nam je na raspolaganju obimna literatura iz oblasti komunikologije, kako teorijska tako i prakti�na, o tehnikama uspe�ne komunikacije. Pre nego �to krenemo na duhove, mo�da da prvo iza�emo na kraj sa provincijom i metropolom, sa severom i jugom ove zemlje. Interkulturalna teatarska komunikacija bi�e uspe�nija ako imamo nove, funkcionalne pozori�ne dvorane. U Srbiji, ne samo u Beogradu. Treba nam i zakon, ali polako, ima vremena. Dok to vreme ne do�e, dok se ne shvati da su potrebna nova pozori�ta u Srbiji i da ni jedan teatar nikada nije samo �lokalni problem�, ono �to se sigurno mo�e: vi�e tekstova spisateljica, vi�e rediteljki, vi�e komada sa �enskom tematikom, vi�e pri�a o zna�ajnim �enama, mnogo vi�e zna�ajnih �enskih uloga, vi�e �ena koje �e da vode pozori�ta... Vi�e svesti o tome da je srpski teatar i dalje dominantno mu�ki. Kako u provinciji tako i u Beogradu. Teatar se misli i stvara na mu�ki na�in! �enski je suvi�e nesiguran. On proces stavlja ispred rezultata! Biznis ili umetnost! Vide�emo �ta se vi�e isplati na du�e staze. A o uticaju na nove generacije i da ne govorim. Mo�da ovo i ima veze sa duhovima. Urbanim, palana�kim duhovima, pro�losti, sada�njosti i budu�nosti. Samo da prestanemo sa klimanjem glave. �itaju�i Sterijine komedije nisam mogla, a i nisam htela, da izbegnem da pogledam i neke od mnogobrojnih teatrolo�kih analiza koje nude puno mogu�nosti za polemiku, posebno u domenu analize likova, �enskih naravno (odli�na zapa�anja Neboj�e Rom�evi�a, ali ima �mu�kih� pravdanja koje samo �ena mo�e da primeti!). �itala sam i neke od kritika predstava vi�e da saznam iz kojih smo to razloga u odre�enim periodima posezali za komadima Jovana Sterije Popovi�a. �ta nam to o nama nije bilo do-voljno jasno ili je bilo toliko glasno da je moralo scenom da se uobli�i? �ak mi se u jednom trenutku u�inilo da �ujem kako Jovan Hristi� sa imenjakom razgovara. Ubrzo sam shvatila da su me analize o Steriji, bez obzira na svoj kvalitet i zna�aj, vra�ale u pro�lost, ili bar nisu pokretale na aktivnost, dok su me, nasuprot tome, same komedije jako motivisale. �to me je, moram priznati, iznenadilo. Sterija kao inspiracija? I to jo� komedije? Mislila sam da je to sa mnom nespojivo. �ifra �Sterija� i klimanje glavom. Svi sve znamo.
Pre nego �to zavr�im svoj intimni obra�un sa sobom, okru�enjem, teatrom i Sterijom, bele�e�i i prenose�i vam taj proces u ime �enske prosvetiteljske misije ili zarad suo�enja sa sopstvenom destruktivnom energijom, moram da vam postavim jo� neka pitanja. Ako dobijete malo vremena, ako vas neko od njih dovoljno inspiri�e ili iznervira, odgovorite. Kroz teatar, naravno. A kako druga�ije?
4. Oko �ega se �ene uvek slo�e?
5. Da li mo�eteda zamislite Femu koja je nema?
6. Da li se mo�e igrati Zla �ena u kojoj je Sultana �ena sa invaliditetom?
7. Kako izgleda ku�a u koju su se nastanili duh palanke i urbani duh?
8. Mo�e li se u Srbiji napraviti predstava zabranjena za mu�karce?
9. �enski tvrdica i moda!?
10. Volela bih da vidim Femu onakvu kakva je bila pre mu�evljeve smrti, kao i u svom ostvarenom snu? Pre i posle?
Uhvatiti svet u ta�ki njegove promene.
Zabele�iti ljude u trenutku promene.
Zabele�iti ljude u nastojanjima da se promene.
Zabele�iti ljude koji se opiru promeni.
Uhvatiti svet u trenutku promene sa ljudima koji se menjaju, koji bi da se promene i koji bi da izbegnu promenu.
Uhvatiti svet u ta�ki promene.
Prepoznati ljude koji se menjaju.
Prepoznati da se menja�.
Priznati da se menja�.
Zabele�iti sopstvenu promenu.
Zabele�iti svet koji se menja sa ljudima koji se menjaju dok se sam menja�.
Nabolje.
Esencija promene.
Sterija
Gotovo kao �ena!

Autorka je dramaturg iz Ni�a

1 �. Anti�, �Jedan prilog politi�kom �ivotu �ene u Srbiji u XIX veku�, Nova srpska politi�ka misao, god.VI, 3�4.
2 S. �unkovi�, �kolstvo i prosveta u Srbiji u XIX veku
3 M. M. Milovanovi�, Osnovno �kolstvo Ni�a i okoline u XIX i po�etkom XX veka, Gradina 1975.
4 E. Bern, Koju igru igra�, Nolit, 1980.
5 Stjepan Gredelj, Prikazi i osvrti (prof. dr Silvano Bol�i� i prof. dr An�elka Mili� ur.), Srbija krajem milenijuma: Razaranje dru�tva, promene i svakodnevni �ivot, Institut za sociolo�ka istra�ivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, 2002 www.komunikacija.org.yu
6 Vjeran Katunari�, �enski eros i civilizacija smrti, Naprijed, Zagreb 1984.
7 Tijana Mandi�, Vikariska traumatizacija, www.komunikacija.org.yu
8 Zorica Jevremovi�, Strah od slobode, www.komunikacija.org.yu
9 Neboj�a Rom�evi�, Slu�aj Sare Kejn, www.komunikacija.org.yu
10 Nevena Dakovi�, Urbani mit i filmske adaptacije 1991�2001, www.komunikacija.org.yu
11 Radomir Konstantinovi�, Filozofija palanke, Tre�i program ili bilo koje drugo izdanje.