�Dokle se god budemo samo hvalili,
slabost i pogre�ke prikrivali...
donde �emo ramati, i ni za dlaku
ne�emo biti bolji.�
Jovan Sterija Popovi�

Kad rastete pod uticajem op�teprihva�enih misli o postojanju srpskog Horacija, srpskog Molijera, Getea, Gogolja ili �ilera, nemalu bol predstavljaju trenuci suo�enja sa realnim literarnim razlikama, jazovima u koje se survavate napre�u�i se da upi�ete stvarala�ki sjaj tamo gde on zapravo iskristalisan nije � u maglene dolove srpske knji�evnosti.
I posle dva veka od ro�enja Jovana Sterije Popovi�a, njegov �ivot � kao i opus, a time i pozicija u istoriji nacionalne knji�evnosti � prou�en nije, �to otvara prostor jalovim polemikama i na intuitivnom do�ivljaju zasnovanim nesporazumima.
Osnovno bi bilo razre�iti nedoumicu: da li je Sterija pledirao da �podu�ava,� �nauku �ivljenja daje�, �ispravlja mane� i �pamet soli� (�to je op�teprihva�eni klasicisti�ki stereotip) ili je pisanje do�ivljavao kao, savremeno re�eno, psiho-terapiju, �posle svakodnevnog zamornog poslovanja� kada je �eleo �da se odmori i da se razonodi� (po sopstvenoj izjavi iz 1839)?
Ovakve nedoumice otvaraju mogu�nost da sama li�na harizma Jovana Sterije Popovi�a (iako biografska celina �ivota, bez umetni�kog aspekta, te�ko mo�e biti vrednost), upravo zato �to je nedovoljno poznata � i time podlo�na mistifikacijama � inspiri�e i �ini strukturu Sterijinih umetni�kih dela i dalje otvorenom.2 Ako bismo se li�ili visokih, normativisti�kih o�ekivanja i sagledavali Sterijino delo neutralno, iz njega samog, mogli bismo se sa zadovoljstvom prepustiti verifikaciji bogatstva i originalnosti Sterijinog talenta. Jer, neosporno je �prisustvo� Sterijinog duha u na�em okru�ju. Ne mo�e se poricati da, ne samo kada je godina jubileja, Sterijina dela � uglavnom komedije � nalaze put i do velikih i do malih glava pozori�nih uprava. Sterijini tekstovi predstavljaju izazov talentovanim re�iserima, a Sterijini likovi inspiraciju glumcima. Sve ostalo mo�e biti sporno.
Zbog ��ivotnosti� komediografskih radova Jovana Sterije Popovi�a, u glavnom tekstu �emo njih imati pred o�ima.

Stvarala�ko na�elo
�Najve�a mana, ako je priznate,
posta�e Vam vrlinom.
Krug se zatvara tamo gde otpo�inje.�

Veliki pisci nikada nisu patili od moderne bolesti sku�enog shvatanja originalnosti po svaku cenu, niti su se ustezali od preuzimanja okvira, tema, tipova ili situacija. Jedno se vreme (rani srednji vek) takav pristup zvao anonimnost umetni�kog dela, danas ga imenujemo postmoderna citatnost. Kao �to su �ekspir, Molijer ili Gogolj stvarali svoja najoriginalnija dela sa preuzetim elementima, i Jovanu Steriji Popovi�u se ne mogu zameriti posu�ivanja od Horacija, Sofokla, Servantesa ili Molijera.3
Sterijina obrada univerzalnih tema (la�no rodoljublje, tvrdi�luk, pokondirenost, umi�ljenost, slavoljublje) �esto je ozna�ena sku�enim horizontima vremena i te�kim nasle�em nerazvijenih kodova pro�losti. Poneka od tema ima jo� delimi�nu aktuelnost; u potpuno izmenjenim istorijskim uslovima naziru se tragovi nekih od tada �ivih dru�tvenih fenomena, ali Sterijino umetni�ko razvijanje tema sigurno nije to �to ga �uva od zaborava.
Sterija, bez sumnji o�trouman i obrazovan �ovek, kao komediograf nije imao onu potrebnu visprenost i lako�u uma (koja je �esto indikator lakoumnosti), toliko potrebnu za duhovite4 obrte. Sme�no je kod njega, pre svega, nepravo/naopako delanje ljudi, naro�ito �ena, u odnosu na horizont o�ekivanja zajednice u kojoj �ive. Ostali elementi: jezi�ki kalamburi i ponavljanja (verbalna komika) retko se izdi�u sa nivoa niske komike, a �esto jedva zadr�avaju van granice vulgarnosti; komika situacije je vrlo nerazvijena (lepo razra�enih klasi�nih postupaka gotovo da i nema),5 tematsko-motivske strukture su �ablonske i otuda vrlo predvidive; ono �to je pre�ivelo promenu vremena je komika karakteristi�nog postupka. Re�ju, u Sterijinim komedijama prisutan je komediografski, dramatur�ki, vi�e nego literarno podatni komi�ki potencijal.
I sama forma Sterijinih komedija je specifi�na (i indikuje nepravedno pore�enje sa klasi�nim Horacijem, Molijerom...). Definicuju komedije, i u normativnoj i u deskriptivnim poetikama karakteri�e sre�an kraj. Kod Sterije komedije nemaju sre�an kraj, bar ne iz ugla glavnog junaka/inje. Ni likovi (na kojima �emo se zadr�ati) nisu klju� Sterijine aktuelnosti. U klasicizmu6, postupak se uvek motivi�e odre�eno��u junakovog karaktera; junak ne deluje samo zato �to tako mora i valja, nego i zato �to je on s�m takav, tj. postupak se odre�uje i stavom i karakterom, izra�ava stav karaktera, naravno ne za junaka koji postupa nego za autora-gledaoca koji se nalazi van njega. To je na mestu u delima gde je cilj da se stvori karakter, tip. Sterijini likovi u smislu tipova, vi�e nisu �ivi. To su sada dru�tveni rudimenti, bizarni pojedinci i u vremenu emancipacije i prevazila�enje patrijarhalnih dru�tvenih recidiva, da ne pominjemo informati�ku eru.

Likovi
�Svojom zavr�eno��u i zavr�eno��u doga�anja ne mo�e se �iveti, ne mo�e se delati; da bi se �ivelo, mora se biti nezavr�en, otvoren za sebe � u svakom slu�aju, u svim bitnim trenucima �ivota � valja vrednosno biti ispred sebe, ne podudarati se sa svojom prisutno��u�.
Mihail Bahtin

U obilju i bogatstvu Sterijinih likova postavlja se pitanje kriterijuma diferencije. Mogu�a su razli�ita gledi�ta, razli�iti planovi pristupa, razli�ita na�ela vrednovanja:
pozitivni i negativni junaci/kinje (autorov odnos),
autobiografski i objektivni,
idealizovani i realisti�ki,
op�tepoznata klasifikacija na osnovu scenskih postupaka: ljubavnik/ca (lirski, dramski), rezoner, prostak/u�a...
Iz dana�njeg (rodnog) ugla gledano, �neprora�ene� pozicije �enskih likova u Sterijinim komedijama zavre�uju bar impresionisti�ki kroki; jer su �esto okosnice zapleta.
U na�elu, Jovan Skerli� s punim pravom ka�e:
�Kao �to redovno biva u delima u kojima pisac �eli da plasira jednu ideju, li�nosti su nestvarne, preterane po svojim porocima. To nisu �ivi ljudi, koji nikad nisu ni toliko dobri ni toliko r�avi, kako se to po knjigama predstavlja, to su apstraktni tipovi, lutke-simboli odre�enih strasti i poroka. Kao u srednjevekovnim moralitetima, gde li�nosti ne nose imena ljudska, ve� se nazivaju Licemerje, Tvrdi�luk, Pohota, Slavoljublje...�
U dubljim nivoima doga�anja i karaktera velike raznovrsnosti zaista nema; svi su dramski likovi jedan na drugog, manje/vi�e nalik, svi imaju istu ishodi�nu ta�ku: neprilago�enost dru�tvenim normama (bilo da ne mogu ili ne �ele). Svi se mogu prepokriti temom: �ovek i njegova sudbina. Tema kao takva bi i danas bila aktuelna, problem je �to nas tako idealizovani karakteri za�u�uju, u�e ili zasmejavaju, ali nam ne otkrivaju ono �to u sebi mo�emo osetiti. Sterija nikada ne predupre�uje razvoj mana, ne bavi se nedostacima i slabostima u nicanju.
Iz tog ugla, zabava je pretegla nad moralnim zadacima stvaranja. Sterija slika karaktere u krajnostima ogrizle, ali ti poroci nikada nemaju ni veliku dramsku razara�ku mo� (i to im je dodatna mana).7 Likovi ostaju potuljeni, nemo�ni i naivni. �ivot naivnih junaka/inja gotovo uvek organizuje te�nja ka slavi.
To nije romanti�arsko-idealizovana, herojska, istorijska slava, ve� slava pozicionirana u sociolo�kom preseku.8 Referentni okvir glavnih junaka je svet �ivih � ne umrlih junaka i potomaka, koji nose istorijske kulturne vrednosti � niz doga�aja koji zna�enjem ne prelaze granice porodi�nog, li�nog �ivota (i kada se prepokriva nacionalnim). Moto ovakvih likova je savremen: iscrpsti �svoj identitet� i �ivot u kontekstu savremenosti. ��ivot� se uzima iz vrednosnog konteksta savremenih razgovora, popularnih �asopisa, popularne nauke, novina, lake literature... �ivot takvih junaka/inja je neposredno i naivno esteti�an; rukovode�e �ivotne vrednosti nisu spoznajno-eti�ke ve� esteti�ke, ta�nije, sinkreti�ne.
Put ka slavi, u ve�ini slu�ajeva, Sterija povezuje sa prirodnom potrebom �oveka/�ene: da bude prihva�ena, da bude voljena. Tu se vra�amo procesu kreiranja sistema �ivotnih vrednosti junaka/inja. Kao i u svakoj dobro strukturiranoj bajci, glavnom junaku/inji dodeljuju se �pomaga�i,� koji aktivno u�estvuju u postupku obmanjivana, i mogu biti:
svesni (hoh�tapleri, la�ni baroni, prevaranti svake vrste...) i
nesvesni (lakoverni pomodari, snobovi, pesnicizanesenjaci...).
Da nastavimo, proces oblikovanja sebe (junaka/inje) odre�en je procesom oblikovanja sebe u tu�oj svesti; te�njom da se stvori �eljena ljubav9 drugog tako da bude pokreta�ka i organizuju�a snaga u celini �ivota. U ljubavi, prirodno, �ovek/�ena te�i da nadraste samu sebe. Ljubav odre�uje emocionalnu uzburkanost i napregnutost, ljubav vrednosno osmi�ljava i otelovljuje sve unutra�nje i spolja�nje promene i detalje (maniri, na�in �ivota, pravila pona�anja...). Tu postoji jak komi�ki potencijal Sterijinih tekstova. Te�nja za samonadrastanjem pra�ena je procesom vrednosnog osve��enja. Besmrtnost, a time i bezvremje kao postulat ljubavi, razbija granice fabularnosti i otvara nove horizonte. Re�ju, �ivot se puni novim vrednostima, novim sadr�ajem, �ivot postaje avantura. Li�imo li junakinje osnovne i vrednosne atmosfere drugosti, pustolovina vrednosti �e umreti. To je avantura izle�enja koju mi kod komediografa Sterije pratimo.
Spoznajno-eti�ka usmerenost junaka/inja u svetu drame zavr�ava se spolja, u prostoru, u svesti drugog o njemu/njoj, u o�ima posmatra�a. I tu postoji momenat dupliranja realnih ravni,
1. s�m junak/inja, prikazana iznutra kroz postupak ispovedanja i pomaga�a koji joj je darovan, sa te�njama i usmerenjem koji je konfrontiraju okru�ju u kom je zate�ena, i
2. druga lica iz okru�ja (me�u kojima je naj�e��e i rezoner) koja neretko imaju tradicionalnu funkciju hora, a koja u svesti glavnog lika predstavljaju ne samo karaktere ve� i tipove koji joj stoje nasuprot. Njihov �ivot, za razliku od junakinje, mo�e imati zavr�enu fabulu. Tzv. hor je nosilac vrednosno jakog i sna�nog izraza, koji je na spoljnom planu (planu fizi�kog postojanja) utvr�en, obavezuju�i i sankcioni�u�i. Oni predstavljaju potpuno odre�ene �ivotne okolnosti junaka/inje.
U toj uzajamnosti ravni gradi se prostor koji okru�uje glavno aktivno lice �ivota i ma�te o �ivotu. Taj prvi stepen podvajanja grana se u niz drugih, konkretnih motivacijskih podvojenosti (�ije sagledavanje i prevazila�enje predstavlja �lek� kojim Sterija ozdravljuje zabludele junakinje):
u Pokondirenoj tikvi, Fema, sa manirima i navikama ruralnog okru�ja, te�i kulturnoj estetici (pari�ke) urbane profinjenosti � lek je eliminacija Ru�i�i�a i prihvatanje brata Mitra kog se odricala,
u La�i i parala�i, otac-snob i pomodarski sentimentalni romani Jelicu u Aleksine la�ne oblake odvode � lek je odricanje od romana pod, za oca razo�aravaju�im, udarcima sudbine,
u Zloj �eni, Sultana je frustrirana zbog materijalne ovisnosti od mu�a nakon udaje, dok po feudalnom kanonu zadr�ava pravo gospodarenja nad slugama � lek su batine zanatlije Srete, u D�andrljivom mu�u, Maksimova potreba za nerealnom dominacijom bez materijalnog upori�ta koji je od �eninog miraza o�ekivao � lek je satiri�na �iba podsmeha...
No, prvi zadatak umetnika je da junka/inju obu�e, otelovi u spolja�nje telo. Pojavnost Sterijinih junaka/inja uvek sadr�i neki nivo (mitskog) maskiranja. Maskiranost se ne zasniva samo na Sterijinom omiljenom stilskom sredstvu preterivanju, u pojavnom (nivo rasko�nog odevanja). Maskiranost se javlja kao element efektnog zapleta doga�aja.
Naj�e��a i najkomi�nija je karakterizacija likova kroz jezi�ko10 maskiranje. Mo�da je najbolji primer za to upravo Fema, jer je njeno �izobra�enije� dovedeno do apsurda. Ona govori jezik bez smisla, koji ni sama ne razume, ali duboko veruje da je to nobl, po francuski (seper se leper, saturtur...). To izopa�avanje, saka�enje i prevrtanje doma�ih i stranih re�i (koje je Steriji jo� za �ivota silno zamerano) psiholo�ki je simbol, najja�i filtar sagledavanja karaktera junaka/inja. S druge strane, Femin pomaga� Ru�i�i� � sve dok maske potpuno ne padnu � pose�e za komplikovanim i nerazumljivim slavenoserbskim jezikom kad god zatreba narodsku prostotu zaseniti i svoj la�ni rejting (masku) odr�ati.
Vremenom spektakularni elemenat maske prevlada nad sadr�ajem koji iza maske pogre�no i utoliko bezuspe�no, poku�ava da se razvije u nov identitet. Ra�a se apsurdno rasko�an prizor, grotesknog i pomalo jezivog utiska, upravo zbog dehumanizovanosti lika. Stvaraju se klovnovske maske koje na kraju komada imaju boja�ljive, besadr�ajne osmejke, ali u sebi i dalje sadr�e veliku i nesavladivu koli�inu tuge.

Vreme i prostor
�Umreti zna�i izgubiti vreme i oti�i iz njega, ali to ujedno zna�i pravi �ivot. Jer su�tuna �ivota je sada�njost i njegova tajna predo�ava se samo na mitski na�in, u vremenskim formama pro�losti i budu�nosti. Ideja vremena i prostora...je takore�i prostonarodski na�in na koji se �ivot obznanjuje, a tajna pripada posve�enima... Narod se podu�ava da du�a putuje. Znalcu je poznato da je u�enje samo ruho tajne o trajnoj sada�njosti du�e i da njoj pripada sav �ivot, po�to je smrt razbila zidine njene zatvorske �elije i oslobodila je iz tamnice.�
Tomas Man

Po�etak je XIX veka. Doba bidermajera11. Srbi su raseljeni po Monarhiji, sa nadom u �slavjansko carstvo�, u ustavni �ivot koji �e im garantovati jednakost pred zakonom i slobodu veroispovesti. Sa �eljom za ukidanjem feudalnog poretka, sa �eljom da se izdignu do �gra�danskog� �ivota prestonice.
To je doba �estokih borbi izme�u ostra��enih Vukovih novatora i branilaca knji�evnog jezika, doba visokoparnih a silno nespretnih �i�atova�kih harfi i neukusnih sentimentalnih vite�kih urlika, doba u kom se plediralo na evropski knji�evni kod, dok su se �srpska dela na hartiji za fi�eke pisala, barutom u vodi razmu�enim, umesto mastilom�. To je doba u kom jo� nije postojao definisan knji�evni, a nekmoli pozori�ni jezik, sa scenskim govorom i terminologijom. Doba u kome je postojala podvojenost izme�u stilisti�ki vulgarnog narodskog i stilisti�ki nezgrapnih crkvenoslavenskog i slavenoserbskog vokabulara. To je doba u kome je Sterija uspeo da izlije svoje plodno pozori�no seme.
Jedino vidljiv uzrok �budnosti Sterije� mogla bi biti filozofska ambicija koju su �stari� umetnici sebi davali za pravo. Dana�nji vek odvaja filozofiju/etiku od umetnosti/estetike. Dana�nje dru�tvo sve vi�e vezuje utilitarnost potro�a�kog mentaliteta (estetsko) za umetni�ki �in, i dopu�ta da se pravila �ivota jo� samo kroz likove, ose�anja ili doga�anja provla�e. S druge strane, pretezanje eti�kog ugla slabi interesovanje za o�iglednost �ivota, za �istu fenomenalnost, za ekspliciranje granica �oveka i njegovog sveta.
Sterijin pogled na svet stvorio je i objedinio njegov vidokrug, stil stvorio i objedinio njegovu okolinu. I tek u toj uravnote�enosti mogu� je unutra�nji vrednosni mir autora, mir kao argumentovani vrednosni stav svesti koja se javlja kao uslov estetskog stvarala�tva. Sterija �ivi verovatno zato �to se usudio da aktivno u�estvuje u uravnote�enju, promeni sebe, u promeni sredine, u promeni doba, poniru�i svojim obimnim znanjem, ali i talentom, u odnose svoga dru�tva, i daju�i u tipi�nim uslovima dovoljno tipi�ne karaktere, koji su nad�iveli svoga pisca, i�etav�i sa rampe pozornice, u�av�i u �ivot i prekora�iv�i vremenske okvire. Tako je pionir srpskog pozori�ta, ugro�en svim naivnostima po�etka, postao jedna od najkrupnijih njegovih pojava.
Ako se pod umetni�kim �ivotom knji�evnog dela podrazumeva trajnost njegove lepote, mogu�nost da u do�ivljaju �itaoca ili slu�aoca pobu�uje estetsko zadovoljstvo, njegova inspirativnost i raznovrsno podsticanje drugih, mla�ih stvaralaca da na motivima takvog dela stvaraju nova njegova snaga u razvoju eti�ke svesti ili knji�evnih teorija � savremene persifla�e Sterijinih tekstova vode nas samo ka jednom putu: insistiranju na osnivanju instituta koji bi se nau�no pozabavio delom Jovana Sterije Popovi�a.

Autorka je profesorka knji�evnosti i retorike iz Vr�ca

1 Sterijin klasicizam imao je svojstven ton i oblik, vezan za kasno javljanje i za sudbinu tre�e generacije klasicista; �to je klasicizam bez konvencionalne mitologije� �bidermajerski neoklasicizam� u kojem se otkriva �otpor prema romantizmu� (M. Pavlovi�). Erudita Sterija, �iji prevodi Horacija i Ovidija predstavljaju vezu njegovog komediografskog i satiri�kog opusa sa anti�kim uzorima, njegov uvid u evropske, posebno nema�ku knji�evnost, pokazuju da jasno izra�ena eruditska nit vodi od Dositeja, preko Mu�ickog do Sterije.
2 Otvoreno delo, po Umbertu Eku, obuhvata dve vrste dela:
- dovr�ena dela koja ostaju otvorena za izvesne odnose, �to ih s�m �italac ili slu�alac otkriva ili bira�
- dela u pokretu, koja sadr�e poziv upu�en posmatra�u da delo stvara sa umetnikom.
Njegove su karakteristike: ...nedovr�enost forme, dvosmislenost ili �ak mnogosmislenost bez definitivne poruke, bez nu�nog ili predvidljivog zavr�etka... (U. Eko, Otvoreno delo)
3 I s�m je Molijer za svog legendarnog Harpagona (Tvrdica) preuzeo/obradio �itave situacije i zaplete iz Plautove primitivne i so�ne Aulularije.
4 Pojmovnu diferencijaciju: komi�ni, humorno i satiri�no, videti u: Hugo Klajn, Sterijin humor.
5 Retkost je Zla �ena sa zgodno izgra�enim situacijama zamene i preru�avanja.
6 Sterija je neosporno poznavao Aristotelovu, Horacijevu i Boaloovu poetiku i njegova koncepcija stvaranja uskla�ivana je sa njima. Odnos Sterijine komedije i tragedije tako�e: u tragediji, koja pripada uzvi�enom stilu klasicisti�ke poetike, Sterija koristi ili istorijske li�nosti (De�anski) ili mitske li�nosti, kao �to je slu�aj u tragediji Nahod Simeon, gde se koristi anti�ki mit u dve verzije: izvorni, u vidu Sofoklove tragedije Car Edip, i u prera�enom obliku preru�en u srpsku narodnu pesmu sa istim motivom. Tako u Sterijinoj poetici srpska narodna pesma i njeni junaci dobijaju ulogu anti�kog mita i mitolo�kih li�nosti. Ali je tu karakteristi�an odnos prema anti�kom mitu koji se javlja u klasicisti�koj optici � u humornom ili satiri�nom klju�u � za �ta se opet mo�e na�i pokri�e u antici (Lukijan, Batrahomiomahija i sl.). Sterijine komedije su neosporno vezane za uzore anti�ke knji�evnosti (Plaut) ili evropskog klasicizma (Sterija Molijera prevodi sa gr�kog), njegov satiri�ki opus u prozi (Milobruke i Kalendari Vinka Lozi�a), satiri�ni Roman bez romana (1838, nezavr�en), njegova retorika (1844) i Slogomerje (1854), pa �ak i njegove istorijske drame i tragedije (Nahod Simeon 1830; Smrt kralja De�anskog, 1841. itd.) nose jasne tragove klasicisti�ke estetike i pe�at Aristotelove Pesni�ke umetnosti. Sterijino pesni�tvo odnegovano na poeziji Ovidija i Horacija, njegov skepticizam i stiocizam, u novije vreme dovodi se u vezu sa kasnijim latinskim pesnicima (Lukrecije Kar), a njegov moral sa moralom �rimske republikanske aristokratije� (Marko Aurelije i priru�nik Epiktetov, kod nas preveden 1799).
7 Femina opsednutost gospodstveno��u nije reljefna, nije razvijena, nije izneta na videlo. U klimaksu Pokondirene tikve, deklamuju�i Sari o planiranom prevratu, ne realizuje ga nijednom gestom. Ostaje na virtuelnoj, verbalnoj pobuni.
8 Izbor li�nosti s obzirom na stale�ki polo�aj upu�uje da je Sterija koristio i Got�tedovu klasicisti�ku teoriju dramskog stvaranja. Got�tedu je i stav o smislu komedije u dru�tvenoj realnosti: da spoji poro�no/sme�no sa pou�nim/korisnim stvaraju�i norme dru�tvenog pona�anja. Sa dve rane komedije (La�a i parala�a i Pokondirena tikva) Sterija je u�ao u usavr�avanje komedije karaktera i tim putem nastavlja sa Tvrdicom i Zlom �enom.
9 Valja napomenuti da Sterija nije za sobom ostavio nijednu pravu ljubavnu pesmu.
10 Sterijina versifikacija, za razliku od versifikacije Mu�ickog, ima i rimovani i nerimovani repertoar. Anti�kim formama � elegijskom distihu, alkejskoj strofi, rimovanoj safijskoj strofi (�to, s obzirom na to da ovu strofu nije koristio Mu�icki, predstavlja vezu sa Vezili�em i XVIII vekom Sterija dodaje i barokne forme (poljski trinaesterac) i romanti�arske oblike silabi�kog rimovanog pesni�tva. Njegovo �eolsko metri�ko ruho� (Sapfin i naro�ito Alkejev metar) i posebno njegov elegijski distih dobijaju druga�ije zvu�anje posle njegovih teorijskih istra�ivanja na planu metrike, dakle posle 1854. i pojave Slogomerja. Jezik Sterijinih tragedija je metafori�an, ukra�en jezik uzvi�enog stila, a peripetije, prepoznavanja, obrti i likovi gra�eni su po uputstvima iz Aristotela, kako bi izazvali pro�i��enje. U komediji, koja po anti�koj poetici pripada niskom stilu, Sterija se dr�i tri jedinstva (mesta, vremena, radnje), uzima neukra�en jezik ulice i li�nosti, i njegova komedija je realisti�ka u onom smislu u kojem je realisti�ka i komedija antike, uva�avaju�i specifi�ne zavr�etke koji kod Sterije po pravilu nisu veseli i sre�ni (sem delimi�no u Zloj �eni). Scenska poliglosija, ono jezi�ko �arenilo tako karakteristi�no za Sterijine komedije gde likovi govore crkvenoslovenski, gr�ki, nema�ki, ma�arski, slova�ki, francuski, poznata je kao postupak u istoriji evropskog pozori�ta XVII veka i ima je kod Molijera, ali i kod �panskih i drugih komediografa te epohe.
11 Biedermeir (nem.) � deo ukusa Srednje Evrope po�etkom XIX veka. Preuzete ideje klasicizma razvodnjene u gra�anskom smislu, epigonski prihva�ene romanti�arski neodre�ene �e�nje, naklonost za istoriju, prirodu i doma�e tle, sentimentalnost i setu. Prikazivanje sredine i likova poku�avaju se obraditi realisti�kim postupkom.