Beskrajno inspirativna, jedina i postuhmno objavljena knjiga �kotlan�anina Iana Sutija, ranog britanskog psihoanaliti�ara, iz 1935, Poreklo ljubavi i mr�nje2, predstavlja jo� jedan oblik preispitivanja Frojda i rane psihoanalize3. Ovo delo tako�e predstavlja preispitivanje teorije mr�nje, kao i klju�ni doprinos �teoriji objektalnih odnosa�4 i teoretisanju o interpersonalnom nastanaku ljudskih problema, naro�ito destrukcije i depresija. O odnosu psihoanalize i kulture �esto se provokativno i, na�alost, pogre�no mnogo pisalo. Potrebno je razumeti suptilnosti kompleksne i paradoksalne psihoanalize da bi se ona primenila, pogotovo na tako suptilnu oblast kao �to je kultura. Suptilnost proizlazi iz ljudske ne�nosti. Potrebno je pro�i kroz psihoanaliti�ku terapiju da bi se psihoanaliza razumela, a onda te dve suptilnosti zdru�ene �ine �uda. Psihoanaliti�ki je zanimljivo posmatrati �ta je od psihoanalize preneto u kulturu, a koji je deo psihoanalize ostao skriven i zabranjen. Naime, svaka psihoterapija i teorija li�nosti imaju svoju vrstu psihopatologije, koju, kao i svaki tabu, dru�tvo ne dira. U tom svetlu Sutijev koncept tabua na ne�nost je ostao nepoznat na�oj stru�noj i kulturnoj javnosti. Imaju�i kao polazi�te osnovne psihoanaliti�ke koncepte, naro�ito pojam nesvesnog, Suti je bio o�tar kriti�ar dru�tva svog vremena, kao i mnogi umetnici u razli�itim epohama i na razli�itim podru�jima. Naime, i umetnici i psihoanaliti�ari se uvek trude da osvetle ljudske i dru�tvene probleme i tabue, samo iz razli�itih uglova kako bi se, racionalno ili iracionalno, svesno ili nesvesno, borili sa njima. U ovom svetlu, sli�nosti izme�u Sutijeve misije i dela Jovana Sterije Popovi�a su velike; i Suti i Sterija su bili o�tri kriti�ari dru�tvenih tabua vremenskih epoha u kojima su �iveli.
Borba protiv tabua na ne�nost je bila za Sutija u �kotskoj i Steriju u Srbiji su�tinski ista, a kulturolo�ki razli�ita. Jedan psihijatar i jedan pisac su se suo�ili sa ve�ta�ki stvorenim ali dru�tveno korisnim konstruktima: mu�karac � �ena, odraslo bi�e � dete, gra�anjin � seljak, doma�e � strano, rodoljub - izdajica , pripadanje � otpadni�tvo i ljubav � mr�nja.
I Sterija i Suti su nai�li na iste probleme u borbi protiv ovog univerzalnog tabua � tabua na ne�nost.
Razmi�ljaju�i o prvim i ujedno najpatogenijim traumatskim do�ivljajima sa kulturom u kojoj odrastamo, Suti analizira proces vezivanja, separacije i diferencijacije od majke, koja je, u stvari, ambasador o�evog sistema vrednosti koji je zahtevao gu�enje, eliminaciju i tabuizaciju ne�nosti iz na�ih �ivota. Iako su psihoanaliti�ki pioniri u toj oblasti bili Ma�ar Ferenczi i Englezi Hadfield i Suti, ime koje je danas prva asocijacija za teorije povezanosti jeste D�on Bolbi5, koji je pisao kako rani gubitak ne�nosti i hroni�ne deprivacije u de�ijem �ivotu �ine osnovu svakojake psiholo�ke traume.
U razmi�ljanju o mentalnom zdravlju, razvoju i sre�i ljudskih bi�a, psihoanaliti�ari su shvatili va�nost teritorijalnog pona�anja koje odavno izu�avaju zoolozi. Ako postavimo �iva bi�a na istu teritoriju i u isto vreme, me�u njima po�inju da se razvijaju razli�iti oblici povezanosti koji mogu da odole svakojakim fizi�kim i psihi�kim ugro�enostima. Ljudsko tra�enje zavi�aja, po psihoanalizi, ima svoje korene u teritorijalnom pona�anju i ljudi i �ivotinja. Ta, prvenstveno fizi�ka, blizina razvija se u do�ivljaj topline, sigurnosti, poverenja i za�ti�enosti me�u ljudima. �ak i u normalnoj autisti�noj fazi kada nam novoro�en�e deluje zaokupljeno samo sobom i vreme provodi uglavnom u jelu i spavanju, ono ipak po�inje da uspostavlja veze sa drugim ljudima, okolinom i svojim bi�em. Ako uspe da se pove�e, u normalnoj simbiotskoj fazi, detetu je potreban �zna�ajan drugi� da kroz njega na�e sebe6. Povezanost (bonding) sa �zna�ajnim drugim� jeste uslov sine qua non razvoja i opstanka ljudskog identiteta, iako su beba i taj drugi u toj fazi jedno, a izme�u njihove simbioze i ostatka sveta postoji veliki za�titni omota�. Ako se za vreme nastanka prvih bazi�nih povezanosti postigne dovoljno dobar kvalitet, onda govorimo o sigurnoj povezanosti (attachment), �ije su dominantne karakteristike odanost, prisnost, intimnost, pripadanje i privr�enost.
Upravo je Suti pretpostavio da energija i kvalitet ne�nosti omogu�avaju razvoj sigurne povezanosti. Ne samo da je kategorija ne�nosti nu�na za nastanak povezivanja i razvoj ljudskog uop�te, ve� omogu�ava i opstanak povezivanja kroz krize identiteta. U jednoj od takvih kriza, fazi separacije-individuacije, ego jednog ljudskog bi�a se odvaja od druge osobe tako �to to bi�e po�inje da prime�uje razlike, do�ivljava granice, izlazi iz monologa i ulazi u nu�ni dijalog sa drugima. Ne�nost omogu�ava diferencijaciju, prestanak negacije razlikovanja Ja i Ti i normalan izlazak iz simbiotske �aure. Ne�nost je, tako�e, odgovorna za ja�anje onog individualnog pokreta koji �e stvoriti kreativno Ja (creative self)7. Ne�nost stvara uslove sigurnosti i za�ti�enosti za uve�bavanje tog jedinstvenog ljudskog paradoksa, biti odvojen i razli�it, a opet i kvalitetno povezan sa drugima. U fazi ponovnog povratka, ne�nost motivi�e �elju da podelimo svoja otkri�a sa drugima. U fazi krize, toleri�emo i svoje i tu�e paradokse. U fazi razre�enja, ne�nost omogu�ava pun razvoj identiteta, prihvatanja tu�ih razlika i kreiranja Super ega.
Ne�nost motivi�e i energetski omogu�ava blag Super ego koji je nu�an za kreativan dijalog sa sobom, sa prirodom, sa Drugim, sa kulturom i njenom pro�lo��u i budu�no��u i sa Bogom. Odsustvo ne�nosti stvara surovi Super ego koji je uglavnom odgovoran za ljudska nerazumevanja, destrukciju i sadizam. Postizanje zdrave relacijske konstantnosti uklju�uje i zdrav proces tugovanja u kome ne�nost opet ima presudnu ulogu. U fazi �oka, ne�nost omogu�ava emotivno raskravljivanje iz faze stupora. U fazi borbe, ne�nost nam poma�e da budemo milosrdni �ak i prema neprijatelju. U fazi bola, pru�a utehu; u stanjima straha, pru�a samopo�tovanje; u fazama ljutnje, ne�nost nam daje snagu. Kad pravimo racionalizacije, poma�e nam da budemo objektivniji, u prihvatanju gubitaka daje nam nadu i omogu�ava opra�tanje i neophodna je da bismo ponovo rizikovali i bili zahvalni.
Ne�nost je izuzetno va�na, ali se nekako izgubila iz na�ih teorija i na�ih �ivota. Taj prestanak razmene ne�nosti, gubitak i zabrane na ne�nost u na�im �ivotima odvijaju se na sistematski, a ne na slu�ajni na�in. U nametnutom tabuu se pretpostavlja da je taj gubitak �nu�an i zdrav� za opstanak civilizovanih bi�a, iako izuzetno onesposobljava ili iskrivljuje dalji ljudski razvoj. Suti iznosi uznemiravaju�u tezu o kvalitetu me�uljudskih odnosa ili, bolje re�i, o nedostatku tog kvaliteta, ne lo�e ve� dobre majke (po regularnim standardima te kulture). Klini�ki smo analizirali odsutnog oca i hladnu majku, shizofrenogenu majku i psihopatskog oca, ali su nam surovi otac i gruba majka nekako promakli kao �normalni�. Zna�i, te takozvane dobre majke, po standardima dobre nege tog dru�tva, motivisane dobrim motivima, drasti�no obogaljuju svoju decu, iracionalno veruju�i da ih dobro pripremaju za dalji �ivot. Naravno da ne�nost nije jedini sadr�aj kompleksnog odnosa povezanosti8, ali je vitalan. �ivot surovosti, grubosti i psihopatije koje same sebe obnavljaju, slom prirodnih, primarnih, ne�nih povezanost, po Sutiju su uzro�nik mr�nje, kreiranje kulture odgovorne za postojanje i odr�avanje racinalizacije tih slomova. Naglo i surovo povla�enje ne�nosti u fazi nastajanja osnovnih organizacija identiteta i unutra�nje realnosti, od strane majke, koja je u to vreme bila ta koja se bavila detetom, odr�ava iracionalnu patrijahalnost tih vremena i kulturu koja se zasniva na tabuu na ne�nost. Neke retke kulture toleri�u, po ro�enju i ponegde do godinu dana, svakojake razmene ne�nosti za koja su ljudska bi�a sposobna. Zatim se ta ne�nost povla�i i zamenjuje raznim oblicima grubosti i surovosti koje idu do sadizma. Racionalizacije koje odr�avaju takav tabu su, naravno, nema�tovite: �takav je �ivot� i �tako se mora�.
Suti smatra da ta iznu�ena predaja i pristajanje deteta na �ivot sa vrednostima bez ne�nosti i intimnosti izuzetno osaka�uje decu, kreira bolesna dru�tva i favorizuje ratnike nad umetnicima. Prema njemu, naro�ito se tabuizira ne�nost izme�u mu�karaca na javnim mestima, jer je shva�ena kao pervezna i zabranjena, a ne kao prirodna kategorija. Ne shvataju�i implikacije svojih pona�anja, odrasli sprovode i u�estvuju u takvoj socijalizaciji, majke se pona�aju kao poslu�ni iracionalni vojnici, pripremaju�i dete na surovi svet, bez intimnosti, bez zadovoljstava i kreativnosti, nesvesno potkrepljuju�i takav konstrukt realnosti.
Insistiranje prvenstveno na razli�itostima (mu�ko �ensko, dete � odrasli, ja � ti, na� � njihov, doma�i � stranac, mlad � star, ovakav � onakav), pre nego na sli�nostima, oja�ava razdvajanja vi�e no �to omogu�ava integracije, intimnosti i pripadanje. Kreirana matrica za separaciju i individuaciju je iracionalna: ako odraste� � �ivot boli, ako ostane� u simbiozi i infantilan � �ivot boli. Takvo, prema Adleru kompenzatorno9, insistiranje na grubostima i razlikama, ve�ta�ki odr�ava nepotrebne granice i defini�e drugog kao apriori neprijatelja. Takvi manevri ote�avaju intimnost i stvaranje kvalitetnih i smisaonih intra i interpsihi�kih odnosa. U fazame integracije dobrog ja, lo�eg ja, i ne ja, u relacijama u kojima nedostaje ne�nost, onemogu�ava intrapsihi�ku integraciju identiteta i komplikuje priojektivne identifikacije. Dobro u meni i u svetu postaje senka iluzije.
Sve ono za �ta se verovalo da donosi i da odr�ava tabu na incest, prema Sutiju se, u stvari, odnosi na ne�nost. Supstitucijom potreba za ne�no��u otvara se veliki prostor za manipulaciju de�ije, pa time i ljudske prirode. Kasniji tok doga�anja dodatno se komplikuje neu�estvovanjem ne�nosti u prirodnom procesu tugovanja, u korigovanju anksioznosti, u prevazila�enju poni�enja i konfuzije, osu�uju�i nas tako na bolesni odnos prema drugom. Serija nanesenih trauma, kasnije lomljenje bilo kakavog otpora tom primarnom ljudskom jeziku, stvara do�ivljaje besmislenosti, te dete tako napu�ta maternji jezik ne�nosti, i socijalizuje se u ratnika, konzumenta ili bolesnika. Zapanjuju�e su sankcije za prekr�ioce tabua na ne�nost. Zapanjuju�a je �estina, na�in i sistemati�nost sa kojom se borimo protiv ne�nosti. U zavisnosti od psihopatologije10 sistema u kome dete odrasta, i ciljeva takvog dru�tva, dete se obu�ava da ne veruje svojim osnovnim potrebama, percepcijama, mislima i ose�anjima.
Paralelno sa tim procesom generi�e se hroni�ni stid od toga kakva sam u stvari, stid koji me tera da preispitujem svoje su�tinsko bi�e, svoje vrednosti, misli i ose�anja, veruju�i pre drugom nego sebi i u�e�i pravila dominantne igre. Tada je lako ponuditi gladnoj, dezorijentisanoj i upla�enoj li�nosti supstitute i trgovati sa njima. Be�e�i od tog bazi�nog stida, potiskivanje ne�eljenog postaje bazi�an motivator odraslog �ivota. Bol, koji se fragmentarno pojavljuje, kao posle svake traume, kao i odbrane od bola, koje izazivaju sna�nu nelagodu, jasno se prime�uju u trenucima socijalne neadekvatnosti, kad napravimo budale od sebe, gre�ke zbog kojih se kajemo vi�e no zbog pravih zlodela (izdaje sebe i svoje autenti�ne prirode). Stid koji nam uzvra�a udarac s kamatom, stid �to smo izdali svoje bi�e, biva otcepljen, inkapsuliran, ali u danima o�aja probija i dodatno unesre�uje. Cilj stida nije osveta, ve� mnogo popularnija potreba za samokorigovanjem, proizvedena i reintegrisana u pro�lost na�eg kontinuiteta, protiv preispitivanja sveta kakvog ga percipiramo. Za mnoge ljude je oduvek najve�i strah predstavljalo preispitivanje sebe, naro�ito klju�na pristajanja i odustajanja.
Kod odraslih se prepoznaju odustajanja od ne�nosti, prvenstveno po nemogu�nosti osmi�ljavanja sopstvenog �ivota, ali i po nemogu�nosti smisaonog u�estvovanja u �ivotima drugih. Ne�nost omogu�ava empatiju i simpatiju i, pre svega, ubla�ava bolnu usamljenost.
Prihvatanjem vrednosti surovosti, koju Suti zove psiholo�ko slepilo, obja�njavamo toleranciju na nasilje, incest i seksualne perverzije. Dru�tva vi�e toleri�u psihopatologiju ljubavi no autenti�nu ljubav i za to nude neverovatne racionalizacije, dok �e svaka individua morati da smisli specifi�an argument opravdavaju�i svoju osaka�enu egzistenciju. Anksiozno neprihvatanje emocija, danas nazvano odsustvo emocionalne inteligencije, ili emotivna kuga, hara vekovima.
Zna�i, ne�nost je nu�na za razumevanje sebe, osmi�ljavanje �ivota, razumevanje drugog i stvaranje smisaone ljudske veze. Izgleda da nam je u nauci, kao i u drugim oblicima dru�tvenog �ivota, lak�e da baratamo razli�itim vrstama i nijansama psihopatologije, a ne uspevamo da altruizmu i neseksualnj ljubavi na�emo mesto u psihoanalizi. Suti je 1932. po�eo da dovodi u sumnju Frojdovo shvatanje ne�nosti kao derivata seksualnosti i zaklju�io, suprotno Frojdu, da su pro�ivotna ljubav i ne�nost op�tiji, �iri pojmovi od seksualnosti. Pri tom, naravno, na pamet mu ne pada da izbaci niti minimizira va�nost i ulogu seksualnosti i agresiju u ljudskoj prirodi, ve� se zala�e i za mesto prirodne, autenti�ne ne�nosti. Klju�no razlikovanje od Frojda je verovanje u uro�enu pro-�ivotnu ljubav, koja se naslanja na prirodnu, uro�enu potrebu za dru�enjem svakog novoro�en�eta. Ako stavimo re� ljubav umesto Frojdove re�i libido, dobi�emo referentni okvir u kome je ne�nost oblik ljubavi isto kao i seksualnost, sa mogu�nostima razli�itih ispoljavanja i razvojnih diferencijacija. Radost, sre�a i u�ivanje dobijaju legitimni nau�ni status, isto kao seksualnost i agresija. Prvobitna psihoanaliza je nastala u psihoterapijskim prostorijama, te, kao i psihologija pacova i golubova, ne pi�e �esto o sre�i, radosti i u�ivanjima dru�enja. Igra, kooperacija, altruizam i zainteresovanost za kulturu, isto su tako prirodni i primarni motivi kao i potreba za kiseonikom, vodom i toplinom.
Moderna istra�ivanja o socijalnim ve�tinama, hedonisti�kim tendencijama i kreativnosti ne smatraju da je nu�nost majka stvaranja ve� igra, dru�enje, radoznalost i radost deljenja lepog sa drugim. Zbilja je �teta sto je Suti umro mlad i nije bio tu da �iri i brani svoje stavove. Ne�nost nije derivat seksualnosti inhibisanog cilja, kako je razumeju rigidni frojdisti, ve� primarni autenti�ni ljudski nagon, koji ne mora da se potiskuje da bi osoba porasla u normalnu osobu. Bez nje neme ni normalnosti, ni kreativnosti, ni altruizma. Ne�nost ne isklju�uje, niti otupljuje o�trinu kriti�kog mi�ljenja, niti onemogu�ava borbenost.
Ohrabruju�e prisustvo i u�estvovanje drugog, nega i toplina nikako ne isklju�uju ni o�trinu re�i ne, ni postavljanje granica drugima, ni kaznu. Ne�an �ovek nije blesavi, pateti�ni slinavko bez kriti�ke misli, hrabrosti i asertivnosti; naprotiv, on uz ne�nost izrasta u sna�no i kreativno ljudsko bi�e, oslanjaju�i se i koriste�i jednu sna�nu prirodnu silu. Sutiova teorija o ne�nosti uklju�uje i o�tru kritiku nakazne psihologije individualizma i dru�tvene zloupotrebe takvog psihologiziranja. Prema Sutiju su pohlepa i mr�nja (majmun i tigar u nama) sekundarni u odnosu na dobro�udnost, altruizam i hedonizam. Za njega privobitni greh nije bilo ubistvo oca i brak sa majkom, ve� odustajanje od dobrote, lepote i hedonizma i stvaranje surovog sveta. Anksiozno prihvatanje pogre�nih vrednosti: surovo jednako realno jednako dobro i lepo, racionalizuje sadizam i mr�nju: one su u ljudskoj prirodi. Surove i sadisti�ke kritike, ismejavanja i razlozi za odbacivanje i poni�avanje, nastaju kada dete iskusi da je dobrota drugih uslovna, privremena i zabranjena.
O�uvanje pozitivnog dobrog ja u sebi, u drugom i u svetu je nemogu�e u takvoj realnosti. Ne�nost postaje ne samo lo�e ja, ve� ostaje skrivena u ne - ja. Postoji neverovatno puno manevara kako u tome uspevamo. Navodim samo naj�e��e: Prvi naj�e��i manevar je tipa: da bismo sa�uvali i tako opstali � u svojoj psihi �majku koja nas voli�, gre�ku pripisujemo sebi, a tako i krivicu: mene je nemogu�e voleti, ja nisam zaslu�ila ni�iju ljubav. U drugom manevru regrediramo na nivo odoj�eta, bolesnog ili zavisnog, iz vremena kada su smeli da nas vole i budu ne�ni prema nama. U tre�em manevru odustajemo od majke, to jest zna�ajnog drugog, veruju�i da smo mi bolji od drugog, stvaraju�i religiju i ideologiju u kojoj su Bog ili vo�a zamena za majku. U �etvrtom manevru zamenjujemo potrebu za ne�no��u drugim potrebama: za mo�i, posedovanjem i destrukcijom. Cena je, naravno, ekstremna izve�ta�enost, rigidnost i prisilne repeticije stvorenih racionalizacija, uz bolno potiskivanje iskonske i neutoljive gladi za izgubljenim. Delinkventnost, gangovi, mnogi klubovi i stranke predstavlaju ritualizaciju ovog manevra. Svi ovi manevri kreiraju karikature mu�kosti u surovom svetu u kome je �ovek �oveku samo vuk i ni�ta drugo.
Tako skrojeno dru�tvo i takva relacijska realnost11 zahtevaju neverovatna osaka�enja ljudskih bi�a. Mehanizmi odbrane, kao �to su sublimacija, racionalizacija i potiskivanje, nedovoljni su. Primitivniji mehanizmi odbrane, kao �to su cepanja, izolacije, poni�tenja, projektivne identifikacije i reaktivne formacije, privremeno omogu�avaju krhku ravnote�u. Tako iscepkano bi�e je izuzetno anksiozno, nestabilno i uznemireno, ili se pretvara u karikaturu. Prema Sutiju su i Meri Popins (bekstvo u saharinski aseksualni svet) i D�ems Bond (bekstvo od separacione anksioznosti u avanturisti�ki, erotizovani svet) primeri takvih nesre�nika. Setimo se Malinkovkog i njegovih predivnih opservacija Trobianskih plemena u kojima se veruje da su sasvim prirodni i normalni seksualni odnosi mladog para pre braka, ali da devojka nikako ne sme da kuva, naro�ito ne omiljeno jelo svom izabraniku, jer se to smatralo neprirodnim i nenormalnim. Takva je njihova civilizacija. Zato svet treba da �ita i Malinkovskog i Sutija i Steriju. Uvek se lak�e primeti tu�a gre�ka. Idealna situacija za posmatranje razli�itih kultura su i zatvori i zatvorska pona�anja. Kao na dlanu imamo nacrtanu karikaturu jednog dru�tva i nesre�nike koji se bune, ali na vrlo destruktivan na�in. Ako propovedamo askezu i stoicizam surove realnosti, veliki deo na�ih bi�a moramo ubiti, iscepkati ili potisnuti. Obi�ni gra�ani se zadovoljavaju zavi��u i ljubomorom. I u toj oblasti je Sutijev doprinos bio va�an. Nesre�ni i nezadovoljni ljudi zavide jedni drugima: mu�karci �enama, �ene mu�karcima (Edipov i Zevsov kompleks); starija bra�a mla�oj � mla�a starijoj (Kainov kompleks) i tako u nedogled. Psihoterapeuti imaju pune ruke posla smi�ljaju�i imena za razli�ite komplekse. Stvoren je fantasti�an prostor za filozofsko-intelektualisti�ka re�enja, uvide i obja�njenja �prave ljudske prirode� i snishodljivu ljubav prema jadnim smrtnicima. Tako se �esto pona�aju neki psihoanaliti�ari, uhva�eni u klopku, veruju�i, s jedne strane, da ljubav le�i, ali pla�e�i se da tom ljubavlju ne potkrepe psihopatologiju, mu�e�i se sa kontra-transfernim odosima. Intresantno je da je upravo Suti insistirao na Frojdovoj nedoslednosti u psihoterapiji. Frojd je, �ele�i da od psihoterapije stvori objektivnu nauku, uporno pisao i uveravao svoje studente kako moraju biti neutralni i objektivni, da bi u praksi pacijentima pozajmljivao novac, i�ao sa njima u pozori�te i radio mnoge druge spontane i normalne stvari.
Inspirisana Sutijm, Meri Hamer12 je izu�avala incest iz nove perspektive. Neverovatna dru�tvena tolerantnost na incest, i pored burnih javnih zgra�anja, upravo govori o tome da je dru�tvo spremnije da prihvati incest nego ne�nost. Dru�tvene konfuzije i kontradiktornosti oko incesta, prema njoj, samo izra�avaju dvomoralnosti na�ih dru�tava koja su spremnija da prihvate incest nego ne�nost. Novonastale konfuzije i neizvesnosti oko mu�kog identiteta su, izme�u ostalog, i posledica rigidnih frojdisti�kih iluzija, o nu�noj uskra�enosti, pesimizmu i cinizmu, i propratnom besu i nasilju, a predstavljaju samo jo� jedan od oblika hipokrizije. Klasi�ni, rigidni frojdisti zato smatraju da, ako �elite da budete kontroverzni kao Ian Suti, ne umrite mladi. Sutijeve �lanke je uni�tila bomba koja je pala na Tavistok kliniku. Malo toga nam je od njega ostalo, ali zato mo�emo da �itamo i gledamo Steriju i da nastavimo osvajanje ne�nosti i kroz kritiku dru�tva i njegovih tabua.

LITERATURA
Adler, Alfred, WHAT LIFE COULD MEAN TO YOU, Hazelden, Center City, Minnesota 1992.
Buckley, P. (editor), ESSENTIAL PAPERS ON OBJECT RELATIONS, New York University Press, New York 1988.
Bowlby, J., Attachment and Loss, Basic books, New York 1969.
Brown, C., Freud and the post-freudians, Pelican book 1961.
Hamer, Mary, Incest a new perspective, Blackwell publishing, London 2002.
Mandi�, T., Menjati se a ostati isti � Bele�ke psihoterapeuta, BATA, Beograd 1990.
Sullivan, Harry Stack, Conceptions of Modern Psychiatry, First William Alanson White Memorial Lectures, Tavistock Publications, London 1955.
Sullivan, H. S., Schizophrenia as a Human Process, W. W. Norton & Co., New York 1962.
Sullivan, H., The Fusion of Psychiatry and Social Science, W. W. Norton & Co., New York 1964.
Suttee, Ian, The origins of Love and Hate, Kegan Paul, London 1936.
Watzlawick, P. (ed.), THE INVENTED REALITY. HOW DO WE KNOW WHAT WE BELIEVE WE KNOW? CONTRIBUTIONS TO CONSTRUCTIVISM, W. W. Norton and Co., New York 1984.

Autorka je psiholog iz Beograda, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti i direktorka Anglo American School

1 Crte� mladi�a u pubertetu i po�etak razgovora sa njim o njegovom identitetu, nacrtan 1994, na Soros debatnim kampovima na Jabuci (u okviru istra�ivanja �Ovo sam ja�, Mandi� i Razi�, vlasni�tvo Anglo-American School u Beogradu). Mladi� je za dva-tri minuta nacrtao sebe, a zatim se desetak minuta mu�io sa cvetom, komentari�u�i, �Sada �ete vi pomisliti sva�ta o meni�.
2 Ian Suttee, The origins of Love and Hate, Kegan Paul, London 1936.
3 C. Brown, Freud and the post-freudians, Pelican book, London 1961. Braun opisuje po�etke psihoanalize u Engleskoj. Izme�u ostalog on, govori o dr Ernestu D�ounzu, jedinom Britancu me�u Frojdovim ranim sledbenicima koji je postao pionir ortodoksnog psihoanaliti�kog pokreta u Velikoj Britaniji. Tokom dvadesetih i tridesetih godina pro�log veka, osim pristalica Adlera i Junga koji su se sami otcepili od pokreta ili bili izba�eni, postojale su dve osnovne �kole kojima su pripadali analiti�ari. To su bile: a) ortodoksni Frojdovi sledbenici i b) grupa ljudi C. Brown�s, Freud and the post-freudians, Pelican book, London 1961. U ovoj knjizi, autori su relativno korektno bili inspirisani Frojdom, ali su zadr�ali pravo da se ne pridr�avaju njegovog u�enja. Braun naziva ovu drugu grupu eklekticima �iji se najbolji rezultati mogu videti u radu klinike Tavistok, koju je osnovao dr Kricton Miler u Londonu, a u �iji rad su bila uklju�eni dr J. A. Hedfild, Ian D. Suti i Ronald Leng.
4 J. Bowlby, Attachment and Loss, Basic books, New York 1969.
5 Teorije povezanosti su prevod engleskih re�i bonding i attachment koje se koriste naizmeni�no i ne uvek dosledno.
6 H. Sullivan, Conceptions of Modern Psychiatry, Wash., D.C.1947. Wm.Alanson White Psych. F.
7 Alfred Adler, WHAT LIFE COULD MEAN TO YOU, Hazelden, Center City, Minnesota 1992.
8 Danas se naj�e��e koristi �est kategorija u analizi povezanosti: sigurna, nesigurna, agresivna, ambivalentna, bri�na, usamljena i morbidna. Ne�nost je bitna karakteristika sigurne povezanosti, a odsustvo ne�nosti uti�e na maladaptivnost ostalih pet. (Tijana Mandic, Komunikologija � Psihologija komunikacija, Klio, Beograd 2003, str. 43).
9 Alfred Adler, WHAT LIFE COULD MEAN TO YOU, Hazelden, Center City, Minnesota 1992.
10 Pojam koji je stvorila Mari Selvini-Palacoli i koji se danas veoma koristi za makroanalize (T. Mandi�, Komunikologija, Clio, Beograd, str. 250).
11 T. Mandi�, Menjati se a ostati isti � Bele�ke psihoterapeuta, BATA, Beograd 1990.