One, 1848. godine, kada u malom banatskom gradu po�inje zbitije Rodoljubaca, gori cela Evropa. To je godina �prole�a naroda� u kojoj se revolucija �irila ritmom najbr�ih onovremenih skorote�a. U doba kada su Rot�ildovi kuriri stizali od Pariza do Be�a za pet dana, revolucija je stigla za dve nedelje od Pariza do Berlina, a zatim za nekoliko dana do Be�a i Budimpe�te. Potres koji je razdrmao Evropu od Balti�kog mora do Palerma, od Pirineja do Transilavije, najvi�e je li�io na �svetsku revoluciju� o kojoj su odvajkada sanjali revolucionari. Posvuda su se zavijorile razne trobojnice, sve proistekle iz Francuske revolucije. Me�utim, te trobojke, iako sve �eda iste revolucije, bile su razli�itih boja, me�usobno suprotstavljene.
Isto tako, sloboda, na sva�ijim usnama, bila je druga�ije shvatana. Sve su revolucije imale ogromni po�etni uspeh i sve su ubrzo propale. Do zime 1848. godine revolucija je trajala jo� samo u nekim delovima Italije i u Ma�arskoj, a do leta 1849. godine i tamo je pora�ena. Dok je u svom epicentru, Francuskoj, revolucija imala uglavnom socijalni karakter, u Italiji i Ma�arskoj je poprimila karakter rata za nacionalno oslobo�enje. U Ma�arskoj su stvari komplikovane time �to su Ma�ari �inili manje od 40% stanovni�tva, a njihovo revolucionarno rukovodstvo je odbijalo da omogu�i bilo kakva nacionalna prava nema�arskim narodima. Tamo se revolucija pretvorila u ogor�eni rat celog ma�arskog naroda, ne samo sa be�kim dvorom ve� i sa najve�im delom nema�arskih naroda Ugarske, a na kraju i sa Rusima, koji su kona�no uni�tili ma�arsku revoluciju. Do intervencije ogromne ruske vojske, ma�arska revolucionarna vojska je bila najuspe�nija revolucionarna vojska tada�nje Evrope, zadav�i nekoliko velikih poraza Austrijancima, uklju�uju�i i bana Jela�i�a koji je predvodio hrvatske i srpske trupe. U ma�arsku revoluciju su se ve� prvih dana uklju�ili i Srbi, pre svih �aci Tekelijanuma u Pe�ti, me�u kojima su bili Ja�a Ignjatovi�, Jovan ?or�evi� i Jovan Suboti�. Oni su sastavili srpske zahteve u 17 ta�aka, u kojima su priznali �ma�arsku narodnost�, ali su tra�ili i upotrebu svog jezika, upravljanje �kolama, srazmerno u�e��e u dr�avnoj upravi. Ma�ari su nerado gledali i na ovakve blage srpske zahteve. Pred Srbe se postavila stra�na dilema: da podr�e revoluciju i rizikuju poma�arivanje, ili da podr�e be�ki dvor i budu sredstvo kontrarevolucije. Mitropolit Raja�i� je apelovao na Srbe da ostanu u miru, da pla�aju feudalne da�bine i da �ne slu�aju nikakvi drugi u�itelja�. Stariji srpski politi�ari su tako�e bili za opreznost, ali ne i omladina koja je ma�tala o obnovi Du�anovog carstva ili o novom slovenskom carstvu. Deo liberala je bio za socijalne reforme i slobode koje je nosila ma�arska revolucija.
Prvi nemiri su izbili u sredi�tu sremske �upanije, Vukovaru, a zatim u gradovima Vojne granice, Pan�evu i Zemunu. �U prvim pobunama po srpskim naseljima jo� nije bilo jasno gde je granica koja deli ma�arske pristalice od njihovih protivnika� (Ekme�i�). U Zemunu su prvo nosili ma�arske kokarde, u znak podr�ke revoluciji, ali su te kokarde zamenjene srpskim zastavama. Deputacija novosadskih Srba, predvo�ena studentom prava ?or�em Stratimirovi�em, hladno je primljena u ma�arskoj Dijeti. Na povratku, spaljene su novosadske mati�ne knjige vo�ene na ma�arskom jeziku. Mitropolit je bio primoran da za prvi maj (13. po novom kalendaru) sazove Narodnu skup�tinu. U aprilu, ve� gori Vojna granica, otima se spahijska i manastirka zemlja. Ve� po�inju prelazi gradova iz ruke u ruku. U Kikindi su skinuli ma�arsku zastavu i pustili robija�e koji su po�eli sa paljevinom, plja�kom i jo� retkim ubistvima. Me�utim, na pojavu ma�arske vojske, opet su istaknute ma�arske zastave, a vo�i pobune izru�eni. Tami�ki veliki �upan Petar �arnojevi� dobio je mandat od ma�arske vlade da oru�anom silom ugu�i nerede i proglasi preki sud u Banatu i �ajka�koj, kao i gradovima Novom Sadu, Aradu i Temi�varu. Majska skup�tina je odr�ana u atmosferi op�te euforije. Progla�ena je �Srbska Vojvodina�, koja je obuhvatala Srem, Banat, Baranju i Ba�ku, sve do Or�ave i Segedina. Ovaj �entitet� je stupio u savez sa Trojednom kraljevinom Hrvatskom, Slavonijom i Dalmacijom. Banatskim Rumunima je priznata �narodna samostalnost�. Stvoren je Narodni odbor kao neka vrsta vlade. Ma�arska vlada je srpsku skup�tinu proglasila nezakonitom. Austrijski dvor, u �elji da se sporazume sa Ma�arima, predao im je vlast nad Vojnom granicom i li�io bana Jela�i�a banskog zvanja. Srpsko-ma�arski rat je po�eo napadom generala Hrabovskog na Karlovce. U me�uvremenu, Hrvati su zauzeli protivma�arski stav, a vlada Kne�evine Srbije je po�ela da podsti�e ugarske Srbe da se stave na stranu Hrvata. U leto 1848. godine sti�u i organizovani dobrovoljci iz Srbije, od avgusta pod Kni�aninovim rukovodstvom. Razlike izme�u Srba i Hrvata jo� nisu jasne: u Zagrebu isti�u srpske kokarde, a izgleda da je do razlikovanja srpske i hrvatske trobojke (koje su ina�e obe nadahnute Sveslovenskim kongresom u Pragu) do�lo slu�ajno, jer je postojala i namera da to bude jedna zastava. Koreni onog �to je kasnije nazvano jugoslovenstvo utemeljeni su ovom revolucijom, a Srbi i Hrvati su se kao retko kad u svojoj istoriji, u njoj zajedni�ki borili. A ta borba je bila pravi op�tenarodni rat izme�u Ju�nih Slovena i Ma�ara: u tom su ratu goreli gradovi, a civili bivali ubijani, plja�kani i proterivani. Sentoma� u �ajka�koj je postao simbol srpskog otpopa, jer su Srbi (a me�u njima i veliki broj srbijanskih dobrovoljaca) u njemu uspeli da vi�e puta odbiju ma�arske napade. Zato je i nazvan Srbobran. Situacija u Banatu je, me�utim, bila mnogo nepovoljnija za Srbe, jer su tamo, sem pobede kod E�ke, uglavnom trpeli poraze. Svi pokreti trupa su bili pra�eni odmazdama nad neprijateljskim civilnim stanovni�tvom.
U septembru je Hrvatska objavila rat Ma�arskoj, a zatim i Austrija, koja je ve� od avgusta re�ila da upotrebi Srbe i Hrvate protiv Ma�ara. Novi car, Franc Jozef, potvrdio je odluke Majske skup�tine, ali nije definisao teritoriju Vojvodine. Ve� u oktroisanom ustavu iz marta 1849. godine nije vi�e re� o autonomnom polo�aju Vojvodine. Srpska vojska je uglavnom stavljena pod komandu carskih austrijskih oficira.
U prole�e 1849. godine je krenula ma�arska protivofanziva, pao je i sam Srbobran. Dok su se u �ajka�koj Srbi uz pomo� dobrovoljaca brzo konsolidovali, u Banatu je do�lo do sloma srpskog pokreta. Palo je Pan�evo 10. juna, a na godi�njicu napada na Karlovce, 12. juna, Novi Sad je zapaljen artiljerijskom vatrom sa Petrovaradina. Izbeglica je bilo 30 � 40. 000 po celom Sremu i u Beogradu. Tek je slom Ma�ara u ratu sa Rusima u leto 1849. godine okon�ao i rat u Vojvodini. U�e��e Ju�nih Slovena u gu�enju ma�arske revolucije, a posebno u�e��e Rusa, izazvalo je talas antislovenskih ose�anja kod tada�nje evropske levice. Verovatno je zbog uloge Srba i Hrvata u ratu sa Ma�arima, Engels nazivao Ju�ne Slovene �V�lker Abfall� (otpad od naroda). Austrijski dvor, naravno, nije odr�ao obe�anja data u vreme rata sa Ma�rima. U �itavom ovom ratu poginulo je po (oko) 6.000 Srba i Rumuna, 1.000 Hrvata, 10.000 Austrijanaca, 24.000 Ma�ara i vi�e desetina hiljada Rusa.
Svi ovi podaci koje obi�no sre�emo po knjigama �klasi�ne� istoriografije, pomalo deluju suvo. U njima nema �privatne povesnice srpskog pokreta�, kako bi Sterija rekao u svom predgovoru. Uticaj velike istorije na male ljude, njihove �ivote, porodice, poslove i ose�anja, danas je u sredi�tu interesovanja istoriografije. Takva saznanja nam, na�alost, uglavnom ne nude knjige iz na�e istoriografije, ali, na sre�u, tu su Sterija, Ja�a Ignjatovi�, Sremac, a ne�to kasnije i Gli�i�, Laza Lazarevi� i Matavulj. Me�u svima njima mo�da nema bolje �uhva�enog� velikog istorijskog trenutka kao u Rodoljupcima. Zapravo, Rodoljupci prevazilaze okvire male i parohijalne srpske knji�evnosti. Teme i likovi svih ostalih pisaca mogu se na�i i drugde, isto kao i teme i likovi ostalih Sterijinih komada. Rodoljupci pak mogu se zbivati samo u Vojvodini za vreme revolucije 1848. godine. Ova, prividno, komedija, predstavlja dragoceno svedo�anstvo prave istorijske tragedije malih ljudi u velikim vremenima koja uni�tavaju �itav svet kakav su poznavali, stavljaju�i ih pred politi�ke i moralne izbore koje ne razumeju ili kojima nisu dorasli. Njihova zbunjenost oko nacionalnih simbola nije samo odlika povr�nosti ili pozerstva. U pitanju je svet koji otkriva nacionalne identitete, a koji jo� nisu tako �vrsto utvr�eni, kao �to se kasnije verovalo, pogotovo ne u ju�noj Ugarskoj. Otuda originalnost Rodoljubaca. Jedan od osnovnih komi�kih zapleta, stalna smena nacionalnog opredeljenja, nije samo komi�ko preterivanje, ve� slika jednog mete�nog trenutka, u kome svi �ele nacionalnu i dru�tvenu slobodu. Cela 1848. godina je zapo�ela u slobodarskom duhu borbe za demokratiju i osloba�anja na svim poljima, pogotovo na nacionalnom.
Veliki ideali, dru�tvene i nacionalne slobode, na terenu �ivota obi�nih ljudi pretvaraju se u me�ususedski rat i plja�ku. Da stvari budu jo� slo�enije, ne samo da svaka grupa vidi slobodu isklju�ivo za sebe, ve�, postoji i nedoumica oko pitanja ko smo to �Mi�, a ko �Oni�? - i to ne samo u slu�aju Srba i Ma�ara, gde su razlike, makar jezi�ki i verski, ako ne i politi�ki, jasne, ve� i u mnogo zamr�enijem slu�aju Srba i Rumuna (�erbuli�), a da i ne govorimo o razli�itim shvatanjima onoga �to bismo danas zvali �integracija�. Da li praviti Du�anovo carstvo svih Srba, ili neku dr�avu Ju�nih Slovena, ili panslovensko carstvo, ili pak biti deo reformisane Ma�arske? Lepr�i� nije samo pesnik, samozvani nacionalni vizionar, kakvih smo se nagledali i u kasnijim vremenima. Ne samo intelektualne elite onovremenih Srba ve� i svih ostalih naroda Habzbur�kog carstva nalaze se pred sli�nim problemima. Svi veruju i otkrivaju zaboravljene nacionalne vrednosti, a zapravo stvaraju sasvim nove. Svi se pla�e da �e ih progutati ve�i narodi; �ak i sami Ma�ari, �ije je plemstvo do pred revoluciju na saborima govorilo latinski, a �ija je elita govorila nema�ki. Stare elite su bile ravnodu�ne prema tim pu�kim idealima, kao �to su narodni jezik ili narodna prava. Nove elite, armije ljudi �eljnih bilo kakve sigurne slu�be, a bez aristokratskog znanja jezika, bile su nosilac nacionalnih pokreta. Treba imati na umu jo� jednu tragi�nu dimenziju 1848. godine u ju�noj Panoniji. Nama, koji smo pre�iveli 20. vek, �vek mega smrti�, sa milionima �rtava i svim mogu�im zverstvima, brojevi �rtava i materijalne �tete 1848. godine deluju manje nego savremenicima. Setimo se da je to vreme bidermajera, stabilnosti i reda, u kome su ratovi na doma�em terenu bar vek i po daleko. Niko od junaka Rodoljubaca nije mogao da zapamti takva iskustva kao �to su izbegli�tvo, gra�anski rat, pokolji. Njihova �elja da u�are �to vi�e i pro�u �to jeftinije nije samo znak pokvarenosti njihovih naravi. Iako Sterija jama�no nije imao nameru da ubla�ava slabosti nijednog od svojih junaka, ja ne mogu bez odre�ene simpatije da pomislim na �ene iz Rodoljubaca�, koje, usred �mu�kog� ratovanja i politikanstva, �eznu za malim, obi�nim ciljevima: da idu na bal, nose lepe haljine, da se udaju. A zatekle su se u istorijskom trenutku kada su i bezazlene intimne ljudske odluke - sa kim se dopisivati, ili plesati - taoci velike politike.
Devedesete godine 20. veka dodatno su �obogatile� �itanje ovog komada. Problemi ratnog profiterstva ili izbegli�tva deluju bolno poznato, kao i konfuzija oko odre�ivanja nacionalnih granica i identiteta, kao i moralna predaja i prodaja. Je li srpska istorija tragikomi�ni krug? Iako Sterija pesimisti�ki zaklju�uje: �Ho�e li se na�i koji �e re�i da po ovakovima mo�e narod procvetati?�, srpski narod je ipak procvetao �ak i posle sloma revolucije 1848. godine. Nadamo se da �e i dana�nji pesimizam biti opovrgnut sli�nim budu�im razvojem.

Autor je istori�ar iz Beograda