Mnoge ovda�nje poslovice ne poga�aju ni blizu mete, �to naravno ne �ini prepreku da budu obilato kori�tene. Naprotiv: upotreba nekih od njih ume da potraje i onda kad uveliko proma�uje inicijalni kontekst; kada rabljeni idiom ve� zazvu�i blisko re�i vrlo senilnog �eljadeta. Kad se pak on� poslovica: Sja�i Kurta da uzja�i Murta, primeni na postotomanski period zemlje Srbije, neko ko bi se zaista zamislio mogao bi re�i da je ovde pitanje u stvari: da li vlast ja�e narod ili je, u stvari, (i) obratno.
Skromni je utisak da je izme�u ovda�njih vo�a i mase odavno dogovoren sadomazohisti�an pakt u kojem visoki �inovnici podilaze svojemu populusu u duhovnom i ideolo�kom smislu, da bi mogli da ga pusto�e u materijalnom. (Po pravilu: �to su vo�i poreklom bli�e suvome plebsu, to ga vi�e pelje�e, poznaju�i ga u du�u, uklju�uju�i i njegov mazohisti�ki impuls.) A duhovni segment je, barem bi trebalo, i bar je u nekim sredinama tako, zna�ajan koliko i materijalni, �ak ih je negde te�ko i sasvim razdvojiti. Mo�e delovati paradoksalno da se nekome (makar i narodu) uga�a u oblasti za koju je njega najmanje briga (ma kakva duhovnost). Ali to je samo prividan paradoks: tek onaj ko naru�i idilu sveop�teg populizma i dominantnog populisti�kog diskursa, koji po�iva na krhotinama nekakve duhovnosti, istinski �e razjariti narod. Tako je za vreme devedesetih, po pravilu, ve�i gnev izazivao bilo kakav zasebni gest protivljenja kolektivnome metaumu nego sve one akcije koje su na�inile �e��e op�te u�inke. Ako narod i dr�avni �inovnici prakti�no i postaju jedno te isto u Sterijinoj drami Rodoljupci, ona se time samo potpunije uklapa u govor o duhovno-materijalnom kompromisu prvih i drugih na kom po�iva pakt koji nas intigrira. Samim tim zanimljivije deluje ovda�nji poku�aj recentne primene onih sartrovskih uputstava koja predvi�aju strogo razdvajanje �inilaca �pakta� �ak na tri po svemu razli�ite grupe ljudi. Prema nekim levi�arsko-kolektivisti�kim tipologijama, naime, odgovornost za sve lo�e u dru�tvu uvek imaju najpre vlast i intelektualna elita, a �to se ti�e naroda, �esto se �uje misao poput: ��ta je mogao obi�an puk, sirot, zaveden?� Ispada da se od njega izvestan debilitet ionako uvek o�ekuje. Ako je tako, na� narod zaista ispunjava maksimalna o�ekivanja. Svaka �ast na tim dometima, ali oni ne bi smeli da ga li�e ni odgovornosti, koju bi on ipak morao da podeli sa ovda�njom populisti�kom elitom, koju �ine vlast i tzv. intelektualna elita. Svi oni koji su nastojali da nasilno, pretnjama ili pukim urlicima promene politi�ki ukus suseda, rodbine ili bilo kog pojedinca, obavezno je trebalo da snose zakonsku krivicu. Tako bi bilo u ma kojoj ure�enijoj sredini. Naravno, ovo nije takva sredina, i za razre�avanje pomenutih finesa, pa, vidimo, i mnogo krupnijih ogre�enja, prosto nema duhovnih, a ni ostalih uslova. Ovo je jedinstvena sredina. Da bismo poku�ali da je u tom smislu sa�eto prika�emo � ve� koliko je to mogu�e s obzirom na njenu jedinstvenost � mora�emo posegnuti za druga�ijom tipologijom od svake sartrovske. Nema�ki postmoderni filozof Peter Sloterdajk u kontekstu militarizacije dru�tva razlikuje tri grupe pojedinaca: heroji, oklevala i kukavice. Potonji su po njemu najbolji, slede heroji �to, iako je posredi lo� trend, barem imaju snage i odlu�nosti da ga porinu. Najgora su oklevala, oni �to �ekaju da procene �ta �e prevagnuti u �irem kontekstu pa da postanu najgrlatiji zagovornici nastalog trenda. U pitanju je narod, kao �to bi heroje �inili vlast i intelektualna elita, a �kukavice� � individualci. Ako kona�no upregnemo Sloterdajkovu tipologiju u ovda�nje stanje stvari: krajem osamdesetihih su Milo�evi� i razni akademici ocenili da dovoljna kriti�na masa naroda rado jede �ito po slavama i ovu gastronomsku �injenicu ogrnuli uzvi�enim ideolo�kim velom; tek onda su je oklevala sa �ivahnijih slava i srodnih ceremonija prihvatila �iroko i uz nevi�eno srljanje i agresivnost. (Tragikomi�ni svr�etak imenovanoga pokojnika samo implicira da je ponekad pitanje i da li je narod uvek �rtva elite ili i elita ume da bude �rtva naroda.) Sterijina peto�inka Rodoljupci govori, izme�u ostalog, i o militarizaciji jednog sociokulturnog miljea. Sude�i po ovom komadu, na�in na koji se odvijao gra�anski rat 1848�1849. koji �e se okon�ati uspostavljanjem nepotpunog Srpskog Vojvodstva u tada�njoj Ma�arskoj, ne izgleda bitno druga�ije od srpskih devedesetih godina pro�log veka, ako njih postavimo kao parametar, a logi�no je da to u�inimo, uprkos tome �to bi, hronolo�ki gledano, trebalo da bude obrnuto. Osim toga, ovda�nje devedesete �ine toliki java�luk (nikako haos) da te�ko da mogu da va�e za bilo kakav kriterijum. A s obzirom na ovda�nju op�te naopaku primenu logike, utoliko je i logi�nije da se ravnamo prema tom periodu.
U oba slu�aja, i kod Sterije i re�enih devedesetih: �to ve�a grlatost i neumnost �heroja� i(li) oklevala, to ve�a ideolo�ka ispravnost, pri �emu su ispoljavanje svake �kukavi�ke� sumnje i nepopulisti�ke razlike samo pogonsko gorivo za gnev zapaljive ve�ine. To se i de�ava Gavrilovi�u, jedinom Srbinu koji u Sterijinom komadu poku�ava da promi�lja. I upravo to bi ga �inilo nepripadnikom pakta sa po�etka ovog skromnog razmatranja, a prema Sloterdajkovoj podeli: kukavicom. U jednom trenutku �ak likovi drame � pomamljeni kontekstualni pseudoheroji i oklevala: lokalna elita i narod u jednom � pominju da bi mu mogli zapleniti privatnu svojinu zbog �ma�aronstva�: zato �to se, za razliku, u �estim promenama tokom gra�anskog rata nije svaki �as druga�ije politi�ki odre�ivao, kamoli da je sve te metamorfoze �inio poput �rodoljubaca� alazonski grlato. Ve�ina ovda�njih problema i jeste rezultat �iroke game nepo�tovanja privatnosti: po�ev od surevnjivosti prema svakom individualizmu do kr�enja privatne svojine u radikalizovanom kontekstu.
Pa: upravo Gavrilovi�, individualisti�ko-�kukavi�kim� promi�ljanjem, a ne neki agresivniji lik koji nekom kratkoro�nom akcijom izaziva realne op�te posledice, ometa �narodnost�. Kao da, �itaju�i komad, posmatramo neku vanvremenu/svevremenu srpsku svadbu u kojoj su ukupno ve�e zamerke upu�ene nekom ko na njoj ne pije, ne pri�a suvi�e i ne igra, nego mlado�enji koji je, vesele�i se, kakvu zvanicu oma�kom upucao. Komad Rodoljupci J.S. Popovi�a napisan je sredinom 19. veka. Ako se to ima na umu, uz sliku sada�njeg srpskog dru�tva, sti�e se prili�no precizna predstava o postojanosti pakta �elite� i raje, �heroja� i oklevala. Sasvim nalik na ono �to se de�avalo u Sterijino doba, u reformisanoj Srbiji je, kao u kakvom i dalje visoko militarizovanom dru�tvu, na sceni svojevrsni diktat oralne kulture. U socijumu koji je epski obojen u meri jedva zamislivoj za 21. vek, do sada prakti�no nije izgra�ena ni moderna nacionalna sociologija, a kamoli nje-ne subdiscipline koje bi bile neophodne za promi�ljanje dru�tva usmenosti: sociologija svakodnevice; podoblast: sociologija kom�iluka. Na kulturu pak �tranziciono� ministarstvo koje je za to indikovano tro�i znatno manje od prethodnih, uklju�uju�i i ona koja su pripadala svrgnutome re�imu: kao da se �ini sve za sistemsko ote�avanje promi�ljanja. Budu�i da ni sredinom 19. veka, ni tokom pro�log, ni danas, ovde nije bilo nikakvog sistemskog hrabrenja na promi�ljanje, niti makar simboli�nih kazni za agresivni populizam, normalno je �to i dalje tako sve�e deluje pregr�t detalja iz Rodoljubaca: na primer, misaona odva�nost onih koji do mi�ljenja uvek tra�e pre�icu: gomila predrasuda, beskrajno razumevanje za sopstvene gre�ke, selektivna primena pravde, materijalno nasrtanje na dr�avu kao na plen koji valja rastrgnuti, objektivno luda�ki, a ipak jeftini sofizmi unutar politi�kog diskursa (npr. epsko-�moderni� pesnik Lepr�i�: �Rodoljubije sve dopu�ta: ispod haljine da se postave kokarde srpske, jer na�a srca srpski di�u, a spolja metnu�emo mrske kokarde ma�arske, za znak kako su nas gnjavili!�), nacionalizam kao �gra�anska� moda, sve do komi�nih re�enica poput �Srpski je narod lud�, koja asocira na teze pokojnih i poluteze nekih �ivih psihijatara, u oba slu�aja relativno vi�enijih protagonista savremene srpske politike.
�ini mi se ipak da nije bila potrebna posebna dalekovidost ni Steriji, kao ni kasnije R. Domanovi�u ili B. Nu�i�u, da napi�u tekstove od ve�ite aktuelnosti za Srbe. Bilo im je neophodno �samo� da pa�ljivo posmatraju svoje vreme, od �ijih previranja, u svakom slu�aju, (nijedna) lokalna �intelektualna elita�, zarad svojih uzvi�enih i nadasve niskih interesa, nije izvukla nikakvu pouku. Uvla�e�i se �vladaju�oj eliti�, nijedna takva skupina nije �elela ni�ta da menja kako bi ugodila raji i mogla mirnije (du�e) da je, zajedno s onom prvom, hara�i. Makar to �intelektualna elita� (ili pisati bez navodnika, ali �irilicom) �inila znatno skromnije od vladaju�e (ne zbog ve�e skromnosti intelektualaca, ve� isklju�ivo zbog njihove manje mo�i). Nije se u me�uvremenu su�tinski promenio ni narodni duh: stoga izme�u populusa i ovda�nje svakovrsne i mnogoljudne elite (!) i dalje nema ve�e bitne razlike. Pa, ovo nije uop�te anonimno dru�tvo i srazmerno je vrlo malo pojedinaca koji su u prilici da se, bez obzira na novac, mo� ili �ime god drugim da raspola�u, fizi�ki distanciraju od svojih voljenih zemljaka. Na kraju, ili na po�etku, ako mnogi lokalni akademici � intelektualni vrh �elite� � od plebsa imaju slo�eniju artikulaciju i poznaju vi�e re�i, uglavnom nema zna�ajnije razlike izme�u njihovog i narockog misaonoga sklopa.

Autor je pisac iz Beograda