�A Mili� je jedanput javno govorio: da se sami bankroti i kojekakve protuve na�inili rodoljupcima�.
(Rodoljupci, III, 7)

U ime roda
�Veselo pozorije u pet dejstvija�, tako stoji na po�etku Rodoljubaca Jovana Sterije Popovi�a, u kratkom, ali zna�ajnom, �Predgovoru� ovoj drami o srpskim pobunama u Vojvodini iz sredine pro�log veka. Koja je uloga predgovora u jednoj drami, jednom �pozoriju�? Predgovor se �ita pre nekog teksta kao vrsta uvoda u njega, gde autor najavljuje, predvi�a ili upozorava na ne�to �to �e se u samom potonjem tekstu re�i ili se ne�e re�i: to je uloga dopune, okvirna funkcija nekog govora u ime potonjeg teksta. Uloga vi�ka, okvira, govora �u ime� (kasnijeg govora) komplikuje se kad imamo posla � ili kad predgovor ima posla � s tekstom drame. Da li on pripada drami? Ne, ili barem ne sasvim. �ak kad bi bio pro�itan na pozornici, pre po�etka predstave, predgovor drami ne bi bio njen deo; �ak i kad bi ga govorio glumac, taj bi glumac mogao jedino da glumi konvencionalnog �direktora� drame, ili pak njezinog �autora�. A ipak, jedno delo � posebno ovakvo, kakvo je Sterijino � ne mo�e bez onoga �to mu stoji na po�etku, �to prethodi samoj drami kao tekstu, mada, kako �emo videti, tu dramu osvetljava u onome �to je u njoj mo�da najva�nije: smisao samih �dejstvija� u �pozoriju�.
Va�no je na samom po�etku naglasiti da ovakvi delovi teksta kao �to su predgovori svoj istaknuti zna�aj dobijaju upravo usled izdvojenosti, istaknutosti svog mesta koje prethodi po�etku. Predgovori drami jo� su istaknutiji utoliko �to se sa ovom ulogom predpo�etka udru�uje i na�elno druk�ija tipska uloga. Naime, oni su u na�elu druk�ijeg �anra od teksta koji im sledi i kojem slu�e kao nadopune. Ne samo da su to nadopune koje unapred dopunjuju, koje unapred, pre svakog teksta, skre�u pa�nju da bi, bez njih, tekst bio nedovoljan, ve� su to, dakle, i nadopune koje su na�elno, po smislu, po pravcu svog upozorenja, druk�ije od onoga �to treba da nadopune. Na osnovu svega moglo bi se postaviti opravdano pitanje da li takvi dopunski tekstovi mogu, u dramama posebno, da odigraju ulogu dodatnog obja�njenja, razja�njenja ili tuma�enja ako su na�elno po tipu razli�iti, ako govore drugom vrstom govora od onog govora umesto kojeg stoje i u ime kojeg pre po�etka govore. Govore li, mo�da, oni, sa razloga neobi�nih funkcija koje su im dodeljene, unekoliko suprotno od onoga �to ka�u? Po�to u na�em slu�aju �Predgovor� stoji na me�i unutra�njeg i spolja�njeg, drame i povesti, nadgledaju�i, da tako ka�em, obe strane, mo�emo se upitati razja�njava li taj tekst istoriju, ili istorija tekst, i na koje na�ine? Ova pitanja �e nas pratiti kroz ovaj zapis �iji je cilj da ispita u kakvom su odnosu Sterijin kratak �Predgovor� i sam tekst drame pod naslovom Rodoljupci. Odnos se unapred mo�e odrediti kao vi�estruki obrt ironije. Naime, �veselo pozorije u pet dejstvija�, kako autor veli za svoj komad, o�igledno je jedan ironijski tekst, drama ismevanja, pre u tradiciji rimske negoli gr�ke komedije. U slu�aju Rodoljubaca praobrazac takve vrste bila bi Plautova komedija sa motivom �hvalisavog vojnika�, budu�i da je i ovde miles gloriousus, umno�en u vi�e likova, razra�en sa vi�e strana, predmet dramskih �dejstvija�. Da se podsetimo: Sterijina drama po�inje hvalisanjem njenih likova da �e se juna�ki, ratni�ki boriti za svoju op�tu � srpsku � stvar, a zavr�ava se nimalo pohvalnim obrtom u kojem su isti likovi pokazani kako se bore, vi�e ne ratni�ki nego trgova�ki, za svoju stvar, koja vi�e nije op�ta � srpska. Njihovo �rodoljubije� obrnulo se iz halabuke i velikih re�i pozivanja na rat najpre u ratni profit, a potom u napu�tanje svake ideje, kako bi se izokrenulo u li�ni profit, kojem se, na kraju, dodaje sitna, pojedina�na korist. Drama prati ovaj obrt karaktera beskarakternosti, �to je tako�e obrt od ratni�tva ka trgovini, ali tako�e prati i obrt samog govora. Na po�etku imamo uzvi�en ton, retoriku visokih mesta, krupnih re�i, zanosa i strasti, da bismo na kraju imali niski, sasvim suprotan ton, sitnih izraza i zanimanja, hladne ra�unice li�ene patosa. �Rodoljubije� se kroz ove obrte pokazuje kao praznoslovlje, a rodoljupci kao hvalisavci. Ipak, postavimo sebi pitanje na po�etku na�eg �itanja: da li su ti hvalisavci zaista obi�ni? �ta zna�i hvalisanje, po �emu je ono prazan govor? Tako�e, za�to bismo likove koje Sterija ocrtava � �utilova, Nan�iku, Mil�iku, Lepr�i�a, Zeleni�ku, �erbuli�a, Smrdi�a (to su imena rodoljubaca) � uzeli kao obi�ne, ako kroz dramu, po njenom zavr�etku, vidimo da su veoma uspe�no pro�li kroz obrte, istorijske i li�ne, burne obrte jednog rata, a da ih ti obrti nisu promenili? Za razliku od njihovog antagonista, lika nazvanog Gavrilovi�, koji zaista do�ivljava kroz dramu promenu svog statusa i svog govora � on, naime, zavr�ava kao siromah, a njegova se beseda menja iz po�etne uzdr�anosti u bes i optu�bu � ovi likovi ne menjaju ni svoj socijalno-istorijski polo�aj, niti svoj govor. Ako nisu bogatiji nego na po�etku, oni jesu na putu blagostanja u to nas naznake drame lako uveravaju. Tako�e, oni po�inju time �to isti�u vlastiti patriotizam, kroz brojne znake, odore, zastave, kokarde, sve do deklamacija u slavu naroda u �ije ime govore, i u �ije ime sada ime svog govora, istaknutih znakova svoje besede osporavaju tu�i, antagonisti�ki, Gavrilovi�ev patriotizam. Oni ga na po�etku jednako optu�uju za nacionalnu izdaju, kao �to �e ga optu�ivati na kraju, na kraju kad je nama, gledaocima ili �itaocima, sasvim jasno da su mogu�e izdajstvo, praznore�ivost i pritvornost na njihovoj, a ne na Gavrilovi�evoj strani. Ma �ta rekli, ta�nije � ma kakav u�inak, po nas i na�e razumevanje drame, imao kraj drame, i neizbe�ni zavr�ni utisak o jednom rodoljublju kao praznoslovlju � drama u celom svom toku, od svog po�etka, preko sredine, pa sve do kraja, kao da nam poru�uje da, suprotno od na�eg zavr�nog utiska, sa hvalisavim vojnicima jedne uzvi�ene stvari same stvari ne stoje ba� tako obi�no. Tim pre �to se te stvari, stvari oko kojih je u drami glavni sukob, sastoje od govora. Gavrilovi�ev govor �e se promeniti iz sumnje u ogor�enost, ali ne govor rodoljubaca, koji �e i dalje biti govor o rodoljublju, ali sada, za nas, li�en svakog predmeta, i utoliko prazan.
�eleo bih da na ovom mestu, pre nego �to saberemo dovoljno �inilaca za odgovor o pitanju obrta u drami � obrta koji su, kad je o rodoljupcima iz drame re�, bez obrta � ispitam pobli�e u �emu se sastoji predmet rodoljublja, onako kako ga Sterijina drama, razume se, nazna�uje. Ve� prema �anru, kao komedija karaktera, ona to �ini kroz dve grupe likova: s jedne strane, kroz grupu ovih hvalisavih vojnika svoje stvari, a s druge, kroz grupu koja se sastoji od njihovog antagonista, pomenutog Gavrilovi�a, i od jo� jednog lika, Ma�ara Na� Pala, tako�e suprotstavljenog, i protiv svoje volje, prethodnoj grupi rodoljubaca. Izvesni navodi bi�e neophodni, kako bi nas s�m tekst drame, kroz svoje replike i obrte, vodio do stvari. Ili � do znakova stvari. U Rodoljupcima ne�emo imati posla sa stvarima, ve� za znakovima. Na po�etku, u prvom �dejstviju�, nacionalna stvar se pojavljuje u obliku znakova nacije. Po�to je ma�arska revolucija uspostavila gra�ansku jednakost (�Neme�, birger, prostak jednaka prava imaju. Svi su polgartar�ak� � gra�anska jednakost, naime, va�i kako za plemstvo tako i za stanovnike gradova i sela), pojavljuje se u haosu prevrata ideja vi�e ili ve�e slobode, koju bi trebalo da u�ivaju oni koji govore u ime nove ve�ine. Srpska ve�ina je u tada�njoj Ma�arskoj zapravo manjina, ali to ne sme-ta da oni koji govore u njeno ime � njeni patrioti svoj zahtev obrazla�u u ime jedne ve�ine koja nadilazi svaki odnos konkretnih ve�ina i manjina. Prva pojava, u drami, patriotskog duha, odnosno � budu�i da imamo posla sa ratni�kim patriotizmom nacije � prva pojava nacionalisti�kog duha vezana za ideju nadve�ine, ideju �slavjanstva�, �panslavizma�, �carstva slavjanskog� (�Slavjanski je narod najve�i na svetu. U Evropi ima osamdeset miliona Slavjana, i Evropa mora biti slavjanska�, I, 3). Na pitanje ��ta se to nas ti�e?�, nacionalisti�ki duh odgovora obrtom od ove ve�ine ka manjini, jednom pars pro toto i totum pro partis figurom, koja je u isti mah, u dramskom argumentu, sinegdohalni trop i metonimije i metafore: ��ta se ti�e? To je greh protiv narodnosti; a greh protiv narodnosti ve�i je u sada�nje vreme, nego smrtni greh. �ta mislite: �ta je Srbin? Bistra kaplja u neizmernom moru Slavjanstva. Slavjanski je narod najslavniji narod u Evropi�.
Zastao bih na�as na ovom mestu. �ta je Srbin? �ovek je jedinka, u tom smislu bezuslovna manjina, nesvodljiva na manje od sebe. Ta jedinka sadr�ana je �u jeziku i zakonu�, kako se drugde odre�uje narod, njegova �sre�a� (�Gavrilovi�: Ja dr�im sre�u narodnu u jeziku i zakonu, u veli�ini i napretku, a ne u kokardama i bojama�, II, 5). Biti dr�an u jeziku, zna�i biti izlo�en ne�emu �to nas odre�uje, ali �emu se, svaki put kad potvr�ujemo svoju nesvodljivost, mo�emo odupreti; jezik je ime za dvosmislenost jedinke pred sobom. Sli�no je i sa zakonom: neko pravilo, neki obi�aj, neka navika postavlja nas u polo�aj onoga ko prihvata pravila igre, ali u njoj i u�estvuje, menjaju�i je. Sterija �e ovu nesvodljivu situaciju �oveka kao jedinke pred jezikom naro�ito ispitivati u svojoj poeziji, kao �to �e zakone, naro�ito one obi�ajne, stavljati u pitanje u svojim dramama, ovde u Rodoljupcima.
Ta je pak manjina, u replikama rodoljubaca, svodljiva je na onu ve�inu koja se zove narod � u ovom slu�aju �slavjanski narod�. Svojstvo �biti Srbin� izvedeno je iz pripadanja ve�ini, iz toga �to je pojedinac samo znak za ve�inu, za narod. ��ta je Srbin? Bistra kaplja u neizmernom moru�� Pojedinac je svakako �kaplja u moru�, naro�ito �neizmernom� � onoj veli�ini kojoj se ne mo�e sagledati kraj, koja prevazilazi svaku meru i koju mo�emo stoga shvatiti, mada ne i obuhvatiti, samo kroz neki znak, znak neke uzvi�enosti. Ono �to u ovom obrtu ne mo�emo obuhvatiti bez ove logike znaka kojim se jedan znak uzima umesto drugog, u njihovom pomeranju sa singularnog na totalno, svakako je atribut bistrine. Za�to, po �emu bi Srbin bio �bistra� kaplja u nekom neizmernom moru? Izgleda da je posredi ne�to vrlo �bistro�, �ist besedni�ki vi�ak, vi�ak koji u isti mah odaje i poma�e, izdaje i ustanovljuje zanos, entuzijazam govornika. Dovoljno je biti samo �kaplja u moru�, dovoljno sa stanovi�ta stvari, ali o�ito nedovoljno sa stanovi�ta govora: tek kad se govor odvoji od stvari, kad se i s�m poka�e kao znak, �ist znak zanosa � ili znak �istog zanosa � on preuzima na sebe stanovi�te koje nadalje manje govori o stvari, ma kakva ta stvar bila, a vi�e u ime stvari, ma na koji na�in to ime predstavljao. Metonimija bliskosti postaje, posredstvom sinegdohe dela i celine, metafora za samu sebe. To je klju�na odlika �rodoljubija� kako ga ocrtavaju Sterijini Rodoljupci. Govoriti u ime: u ime manjine, u ime ve�ine, u ime slobode, u ime prava, pa �ak, zanosom govora, i njegovog uzvisivanja kroz imena kroz koja govori govore�i najvi�e o sebi, i u ime samih imena. Jer scene koje slede, u prvom i ostalim �inovima, ti�u se znakova. To su, tako�e, znakovi pripadnosti, tj. obele�ja po kojima se mo�e utvrditi odnos �kaplje� i �mora�, pojedinca i naroda: u 2, a potom i 4. sceni prvog �dejstvija�, to su kokarde, ma�arske, a onda srpske, zatim boje nacionalnih zastava i odela, kao i sama imena, njihove promene ili zna�enja, shodno promenama sinegdohalnih totalizacija. Zapravo, za imena je vezano i jedino dejstvije u drami, jedini �in koji �e rodoljupci izvesti u ime svoje stvari, svoje nacije: re� je o cepanju uredbi o davanju imena deci, koje su Ma�ari prethodno bili uveli, kojih se, dodu�e, kako nam drama veli, malo ko uop�te dr�ao, ako se i dr�ao, koje je zavo�enje op�te gra�anske ravnopravnosti opozvalo, ali �to sve za rodoljupce nije bilo dovoljno. Njihovo �rodoljubije� se od po�etka do kraja dokazuje kao �in imena, imenovanja, preimenovanja, �in govora u ime, u ime govora i u ime imena, govora o svojim imenima budu�i da ih vlastita imena proganjaju. Me�u rodoljupcima jedan se zove �utilov � �utilaji, drugi �erbuli�, �ija deca i �ena nose sasvim tu�a imena, �etvrta Zeleni�ka, koja zelenu, �ma�arsku� boju svog prezimena menja u plavu, a peti, najglasniji �andor Lepr�i�. Ovaj poslednji, koji nam je i dao ve� pomenuto odre�enje Srbina kao �bistre kaplje u neizmernom moru�, re�i �e da je stvar u �ije ime sada govori � narod, naravno � na putu da izgubi i ime (�Kad su na�i pretci ovamo pre�li, imali su svoje sopstvene barjake, i svoje sopstvene boje; no malo po malo sve se zaboravilo i izgubilo, �to god je narodno. Pa bi najposle izgubili bili ime�, I, 4). Od mogu�e bezimenosti, u ime imena koje treba sa�uvati, u znak svih znakova �svojih sopstvenih�, barjaka, boja, haljina, ovaj �uvar imena i govornik u njegovo ime, predlo�i�e stvaranje dodatnog znaka. �Da na�inimo srpske kokarde�, ka�e on, dodu�e uz nevolju: �samo dok se izvestimo koja je srpska boja�; onda �e biti obave�ten o bojama, ali i o tome da samo takvo bojenje ne�e biti dovoljno: na kraju (I, 5) ove parade znakova, imena i govora u ime, pa��e predlog za obele�je: �Na kokardama �e se �itati zlatnim slovima: rat�. Rat: ime poslednjeg imena, ono koje mo�e stati na kraj svakog imena, jer staje ili mo�e stati na kraj �ivota koji nosi ime, ili ime u �ije se ime mo�e sve re�i, pre svakog drugog imena, svake re�i, i u �ije ime se mo�e pore�i svako ime, i svaka re�?

U ime govora
Znaci su rodoljupcima na vi�e na�ina neophodni. U drugom �inu drame �u�emo tri puta iz njihovih usta da je narod u �ije ime govore jedan lud narod (II, 6: ��erbuli�: Jeste, srpski je narod lud narod�; ��utilov: Srpski je narod lud�; �Smrdi�: E, Srbin je lud od postanka�), �to zna�i da se u ime tog naroda sme i �initi po volji, mada se u njegovo ime po volji ne sme govoriti. Za jedini glas, glas razuma u Rodoljupcima, za Gavrilovi�a, rodoljupci �e od po�etka do kraja drame govoriti da je ili u nedovoljnoj meri rodoljub, ili da to uop�te nije, ve� je �orsag aruloja�, �izdajica ote�estva� (I, 2), �izdajica�, �izdajnik jedan� (V, 3), zato �to se usudio da ka�e ne�to protiv njihovih re�i i dela. Gavrilovi� govori u vlastito ime, a ne u ime drugih znakova ili imena, i nije spreman da odobri, a kamoli podr�i dela rodoljubaca, koja se sastoje u plja�kanju bli�njih, i u planovima da se proteraju svi koji ne dele njihove znake. U Sterijinoj drami proterivanje koje rodoljupci spremaju ne ograni�ava se samo na trenutne ma�arske neprijatelje, ve� je zao�treno sve do antisemitizma (�Nan�ika: �ta je s �ivutima? �utilov: Treba da se proteraju, ali nemam s kim�, IV, 2; ��utilov: Eno, ni �ivuti jo� nisu proterani�, IV, 3), tj. do totalizacijske ili totalitarne, generalizovane �istote koja je, kroz figuru �kaplje� u �moru� jo� na po�etku prizvana. Politi�ka pozadina drame time je jo� jednom izokrenuta, od po�etne gra�anske jednakosti u potpunu nejednakost, u progon i zlo�in. Tako�e, jezi�ka pozadina drame, uzimanje obele�ja nacije, njenih znakova, kao mere stvari, izokrenula se u gubljenje svake mere � jedna od najva�nijih osobina rodoljubija sastoji se jednako od progona izvan naroda u �ije ime se dela kao i od progona unutar naroda u �ije ime se govori. Ako je spolja�nja, ponekad prikrivena odlika nacionalizma politika mr�nje ili �ovinizma prema drugim nacijama i njihovim pripadnicima, unutra�nja politika kao jedva manje skrivena odlika nacionalizma sadr�ana je u internoj trija�i pripadnika vlastitog naroda na dobre i lo�e, na podobne i na izdajnike, na velike i na male.
Mo�emo se upitati, ponovo iz vidokruga Sterijinog �veselog pozorija�, da li su obe ove odlike �rodoljubija� ne�to �to se mo�e izbe�i, umanjiti ili umeriti, a naro�ito da li je unutra�nji �ovinizam produ�etak spolja�njeg, ili je obrnut slu�aj. Nacionalizam sebe rado predstavlja kao odbranu od spolja�nje opasnosti. Postoje i tzv. prosve�eni nacionalizmi koji �ak odbijaju da imaju veze sa �ovinizmom, sa mr�njom prema drugima, prema strancima. Me�utim, nema nacionalizma koji, govore�i u ime odre�enih obele�ja ili znakova kao �vrednosti� vlastite nacije, ne ocrtava makar konturu istaknutog, po�eljnog i stoga ekskluzivnog lika koji se ima ve�ini, ako ne i svim pripadnicima iste nacije, nametnuti za uzor. Nemogu�e je biti nacionalista bez uzoritog tipa, svejedno da li se taj primer uzima iz pro�losti, kroz znakove povesti, projektuje u sada�njost ili doziva kao budu�nost. U svakom od slu�ajeva re� je o trija�i znakova prema kojima se vr�i trija�a ljudi. Ovaj unutra�nji smisao nacionalizma mo�e imati i groteskni oblik samoisticanja, i upravo kroz taj oblik Sterijini Rodoljupci daju odgovor na na�a pitanja o prirodi nacionalisti�kog zanosa. Kraj drame je gotovo u celini posve�en tra�enju tog odgovora. Iako su rodoljupci u poslednjem, petom �dejstviju� do�iveli progon, oni ni kao izbeglice u Beogradu ne odustaju od nacionalisti�kog samoisticanja, od interne trija�e, unutra�njeg �ovinizma. Oni �e na kraju drame odustati od ideje o spolja�njem neprijatelju, od �ovinizma kao mr�nje prema drugom � �ak �e i k�er jednoga od sebe udati za Ma�ara � ali ne�e odustati od toga da unutar svog naroda i dalje tra�e i progone one koje su ve� unapred ozna�ili kao �izdajnike�. Njihov �ovinizam je sada izokrenut sasvim unutra, kako bi se sa�uvali svi oni znaci u �ije ime su govorili. Sterijina drama tako�e pokazuje ne samo da postoji kontinuitet izme�u spolja�njeg i unutra�njeg �ovinizma, ve� i da je obrtanje spolja ka unutra utoliko ve�e ukoliko su znaci postali li�eni svakog sadr�aja, ukoliko je govor ispostavljen kao la�:
Gavrilovi�: Ho�e li biti Du�anovog carstva?
Lepr�i�: Budala�tina! Nema nas dvadeset miliona.
Gavrilovi�: Ali bar slavjansko carstvo.
Lepr�i�: I od toga nema za sad ni�ta.
Gavrilovi�: Ta vama je to neprestano bilo u ustima.
Lepr�i�: Moralo se tako govoriti, da narod ustaje.
Gavrilovi�: To �e re�i: vi ste lagali�
Lepr�i�: E, tako je, drugoja�e nije moglo biti.
�Drugoja�e nije moglo biti� � to je ovde istina. Ali ni ta istina, ni istina poraza �rodoljubija� vi�e ni�ta ne zna�i samim rodoljupcima. La� im je poslu�ila kako bi ostvarili vlastite ciljeve. Istini zapravo nema mesta kad je o �rodoljubiju� re�, odnosno, kako Gavrilovi� ironi�no sa�ima odmah u nastavku: �rodoljubije sve dopu�ta� (V, 7). Ono dopu�ta da se la�e, �rtvuju bli�nji, da se progoni, ubija, plja�ka. Ono dopu�ta da se glasovi razuma, glasovi sumnje i umerenosti, poput Gavrilovi�evog, proka�u kao glasovi izdajni�ke istine, budu�i da istini u poretku �rodoljubija� nema mesta: osim kao �izdajni�koj�, ili upravo izdajni�koj (sa i bez navodnica). Sve ono �to bi moglo zaustaviti ili naru�iti govor u ime govora, imenovanje koje govori samo za sebe govore�i pri tom uvek i za druge, u ime drugih ljudi ili drugih govora � nema nikakvu funkciju u govorima �rodoljubija� do li onu koja te govore razgra�uje.
Smisao te razgradnje treba precizirati. Zapravo, Sterijina drama nam ga otkriva kao jo� jedan obrt �ovinizma, ne samo onog spolja�njeg, gde se u ime svoje nacije mrzi tu�a, pa ni samo unutra�njeg, gde se u ime svoje nacije mrzi � svoja (kroz internu trija�u �dobrih� i �lo�ih�, �primernih� i �izdajnika� itd.), ve� i kroz oblik koji se jo� jednom preme�ta iznutra prema spolja, kako bi ostao sasvim u znaku imena: to je �ovinizam tre�e vrste, kad se nacija mrzi sa stanovi�ta ili u ime, jo� jednom, nekog �op�teg� naroda, apstraktne nacije sveta, u ime �rodoljublja� prema samom ljudskom rodu (ili, preciznije, shodno svojoj predstavi o tome �ta je ljudski rod). Biti, na primer, Srbin, a mrzeti Srbe, nije manje mr�nja, �ovinizam ili nacionalizam, makar se i opravdavao ovim obrtom imena: mrzi se opet u ime, i jo� jednom se obavlja interna trija�a u ime � u ime po�eljnih tipova, �dobrih� primeraka �roda� u njegovom op�tem zna�enju �itavog ljudskog roda. �ovinizam tre�e vrste mrzi u ime izvesnog �ovekoljublja � u ime jedne nivelacije koju �e na kraju drame pokazati svi likovi brinu�i najvi�e o sebi, ali sada u ime imena koje se povuklo u sebe, u znak izokrenut protiv zna�enja (�Gavrilovi�: Vidite, gospodo: gospodin �utilov udaje k�er za Mad�ara; gospodin Lepr�i� primio je slu�bu izvan Vojvodine; gospo�a Zeleni�ka dobija pisma od svoga prijatelja Mad�ara; a Smrdi� i �erbuli� ho�e da prodadu Vojvodinu. Ka�ite mi koji je najve�i znak ro-doljubija�. � V, 8). Drama se zatvara u sumraku znakova, u �ovinizmima sve tri vrste, kao povest imena mr�nje. Zapravo, jedini ko toj drami ne�e pripasti bi�e pomenuti Na� Pal; on ne�e mrzeti ni sebe, ni Srbe, pa �e ovim drugima �ak uputiti sasvim razumne re�i, re�i koje �e biti odba�ene (II, 6). Jer � �ta zna stranac. A stranac � zna. Pre svega, stranac zna da mo�e govoriti samo u svoje ime. Naime, ne treba da nas zavara �to se tre�i �ovinizam koji u ime celog ljudskog roda, u ime predstave nadnacije mrzi naciju, predstavlja kao �uvar �op�te�elove�eskog rodoljubija�. On, tako�e, redukuje nesvodljivu jedinku �oveka na vi�i rod, rod svih ljudi, apstrakciju koja tako�e ima svoje uzorite tipove, kako kod ni�eg, prosve�enog nacionaliste, ili svoje druge koje treba odbaciti jer nisu svodljivi, kao kod najni�eg tipa, standardnog �oviniste. Da bi se izbegle �ovinisti�ke redukcije sva tri tipa, odnosno da bi se izbegao �ovinizam kao resantiman prema druk�ijem, potrebno je u prvom redu videti �oveka kao nesvodljivu jedinku, kao nesvodljivost koja svoju razliku, svoju drugost, �uva upravo time �to govori samo u svoje ime. Kao jedinke, pre svake redukcije, stranci smo u jeziku, a naro�ito svom jeziku, koji je na� utoliko �to nije zamenljiv � i �to oblikuje na�e jedinstvenosti. Jedinstvenost, nesvodljivost, drugi prolazi kroz jezik, kao trag neke stranosti koju nijedan rodoljubac redukcije na svoju klasu (porodicu, pleme, naciju, nadnaciju) ne mo�e podneti.
�ini mi se da je to veoma va�an moment u Sterijinoj drami, uvid od prvorazrednog zna�aja za razumevanje Rodoljubaca. Ne, dakle, da poretku �rodoljubija� smetaju �inovi, stvari, doga�aji, stvarnost, ve� njima smetaju druk�iji govori, drugi znakovi, a najvi�e, shodno primeru koji oli�ava Gavrilovi�, govor, znak ili ime koje govori samo u svoje ime i ni�ije drugo. Op�ti vidokrug drame ocrtava se kao drama jezika, pa time i drama mi�ljenja i ideja, a ne kao drama stvarne istorije stvarna istorija, progoni, zlo�ini, porazi jesu posledice ove jezi�ke drame gde jedan govor � onaj iz poretka �rodoljubija� � nastoji da sasvim zameni, istisne, ukine svaki drugi govor. Jedna od Sterijinih velikih poruka stoga bi bila neizbe�no ironi�na: istorija je, kao drama, proizvod oduzimanja prava na govor u ime jednog govora koji ho�e da govori u ime svih ostalih, a to zna�i u ime sveg govora. To je govor kojem nije vi�e potreban drugi govor, koji stoji ispred sveg govora, i u tom smislu je neka vrsta naopakog, izokrenutog �predgovora� svemu ostalom. �Predgovor� te vrste unapred rasu�uje, on ne razgovara, ne pregovara i ne dogovara, on je predrasuda koja sebe uzima za sud istine, bez ikakve zadr�ke ili dopune. To je predgovor predrasude, ta�nije presude, govor koji sudi i deli, i takvom �e se predgovoru, predrasudi i presudi suprotstaviti Sterijin �Predgovor� drami i sama drama.
Druga poruka je tako�e ironi�na: istorija stoji pod zakonom one prve ironije, i kad se govoru, u ime sveg, celog, potpunog govora, oduzme pravo na re�, na ime, na istinu, tada ona gubi smisao raznolikosti i kroz one-mele stvari postaje besmislena istorija ljudi kao stvari kojima upravlja la�. Ta la�, sa svoje strane � u tome je ironija ove poruke � nije vi�e sadr�ana ili zadr�ana u govoru, ve� se otela kao istina uni�tavanja istorije, stvari i ljudi. Jer iza Sterijine drame, na horizontu njenih dejstvija i scena, plamte sela i gradovi u po�aru, pokre�u se kolone izbeglica, a mrtvi prestaju da se broje. La� nacionalizma time postaje ubila�ka istina nacije; trostruki okret �ovinizma uspostavio se kao mera ��ovekoljubija�

Predgovor
Hteo bih da ove ironije Sterijinih poruka protuma�im u meri u kojoj mi prostor dopu�ta � upravo iz najproblemati�nije ta�ke ukupnog teksta Rodoljubaca, sa mesta njihovog �Predgovora�. Deo problema tog predgovora ve� sam nazna�io na po�etku: to je tekst pre teksta, pre drame, koji je nadopunjuje ali joj ne pripada, ni po sadr�ini, niti po vrsti, ni tematski, niti �anrovski.
Ako je drama, kako joj odre�enje autorovo ka�e, od vrste komedije, �veselo pozorije�, nakon nimalo veselih zbivanja u njoj ocrtanih postavlja se pitanje da li nam �Predgovor� ka�e ne�to drugo, neku istinu koja bi se mogla, ako ne suprotstaviti, a ono barem odvojiti od opasne igre la�i i istine iz same drame. Mislim da nam kratak uvodni tekst upravo to poku�ava da ka�e. �Predgovor� se sastoji iz tri odeljka. Najpre se veli: �Nastoje�e pozorije nisam izmislio, nego sve �to se u njemu nahodi, pak i same izraze i re�i, pokupio sam, koje iz �ivota, koje iz novina; i �itatelji �e se iz gdekojih op�tina za�uditi, kad svoje Smrdi�e, �erbuli�e, �utilove, itd. u svoj istovetnosti na�u�. Ako bismo ovde zastali, mogli bismo re�i � �ak i danas, ili naro�ito danas � da Sterija ni�ta ne izmi�lja, tj. da je drama koju �emo �itati, koju �itamo i koju smo pro�itali � drama istine. Sterija ipak nastavlja, pa u drugom odeljku veli i ovo, o�ito protiv izvesnog �rodoljubija� � la�i tog rodoljubija, kako �e se ocrtati u potonjoj drami � koje vidi samo svoj tipski govor, govor u ime svakog govora: �Bacimo pogled�, ka�e Sterija, �na najpozniju povesnicu na�u. �to je bilo lu�e, preteranije, nesmislenije, to je imalo vi�e uva�avanja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodni, kao protivnost i izdajstvo�. Sterija ovde govori upravo o narodu, o jednom pojmu naroda � u drami �e se taj pojam odrediti kao spoj �jezika i zakona� (�Gavrilovi�: Ja dr�im sre�u narodnu u jeziku i zakonu, u veli�ini i napretku, a ne u kokardama i bojama�, II, 5) � kao o ne�emu �to se mora suprotsta-viti neumerenosti, preterivanju, besmislu i ludosti. Ukratko, �to treba suprotstaviti �rodoljubiju�, koje samo, setimo se, dr�i da je narod � lud. Da li je taj pojam naroda odvojen od �rodoljubija�, pojam nacije izvan nacionalizma, zapravo odr�iv?
I kako? Kako se nacija, u svojoj umerenoj istini, mo�e o�uvati izvan dohvata rodoljubaca, koji nisu samo njegove la�i, ve� su � to nam ironi�ne poruke Sterijinog teksta upravo govore � i njegova stvarnost, pa stoga i istina? Kako se, ni�ta manje va�no, vrednost �ove�nog mo�e sa�uvati izvan posuvra�ene mr�nje u ime �rodoljubija� kao ��ovekoljubija�? Na mestu gde se �ini da Sterija najmanje govori sa stanovi�ta ironije, gde njegov govor izgleda kao sasvim jednostavan, jednosmeran i bez obrta, u zavr�nom odeljku �Predgovora�, mi u stvari vidimo mo�da najve�u ironiju �itavog ovog �veselog pozorija�. Jer, za razliku od rodoljubaca, za razliku od njihovog posla interne trija�e, bilo u ime svog, bilo u u ime sveg roda, Sterija tu trija�u ne �eli da obavi. On ka�e: �Pozorije dakle ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta�. Sterija podvla�i izraz kako bismo ga �uli ili pro�itali u svoj njegovoj te�ini i kako bismo se pripremili za nov obrt ironije: �Sve �to je bilo dobro, opisa�e istorija�. Ironija koju njegova drama opisuje te�ko da je ikakva istorija dobra. To je istorija zla, istorija la�i, pretvaranja, mr�nje, istorija �strasti i sebi�nosti�, kako se odmah veli u nastavku. �A moja namera�, ka�e autor u poslednjoj re�enici predgovora, �nije s otim ljagu baciti na narod, nego pou�iti ga i osvestiti, kako se i u najve�oj stvari umeju poroci dovijati� � i, najzad, na samom kraju, u poslednjem obrtu gde ironija samu sebe izokre�e i skoro poni�tava � �svaki �e blagorazuman rodoljubac sa mnom biti saglasan�.
Nasuprot rodoljupcima � nacionalistima bez nacije Sterija poku�ava da oslovi �blagorazumne� � naciju bez nacionalista, ljude koji sebe ne uzimaju za meru sveg roda. Taj �blagorazuman rodoljubac�, na kojeg se poziva Sterija kao na svedoka za svoju nameru drame ismevanja rodoljubaca, upravo je onaj lik Gavrilovi�a koji, posle sve ironije istorije, rezignirano polazi u svet, sa jasnim uvidom da se rodoljupci ne mogu privesti ni pameti, ni meri, niti istini o svojoj la�i, koju znaju, ali za koju ne mare, kao �to ih ne zanima ni predmet njihovih rodoljubivih strasti, re�i i �inova. Umesto da sudi, i deli � pravdu, ljude, govore � taj lik preuzima ulogu svedoka, o pro�losti, u budu�nosti. Tako�e, mo�da i zna�ajnije, ovaj mogu�i �blagorazumni rodoljubac� odri�e se naziva rodoljupca, imena �iji bi primer trebalo da bude, ostavljaju�i dramu bez onoga �to bismo mogli zvati pozitivnim primerom rodoljublja u ma kojem od tri pomenuta smisla se uzimao rod (kao svoja nacija protiv tu�e, kao svoja protiv svoje, kao op�ti rod protiv svoga ili tu�ega): �O, rodoljupci, rodoljupci�, ka�e sama zavr�na replike ove drame, �idem pripovedati svetu, �ta ste radili; da vidim, ho�e li se na�i koji, koji �e re�i, da po ovakovima mo�e narod procvetati. (Zavesa)�.
Iz daljine skoro jednog i po stole�a mogli bismo odgovoriti: takav se ne�e na�i, to niko ne�e re�i. Drama rodoljublja se zavr�ava u ti�ini, nad re�ima koje odlaze pada zavesa. Ona ista istorija, opisana u Sterijinom �veselom pozoriju u pet dejstvija� oduzela je, zavr�nom ironijom drame, svako veselje. Malo je komedija koje je stvarnost u�inila tako tragi�nim kao �to je to istorija uradila sa Sterijinim Rodoljupcima.

Autor je teoreti�ar knji�evnosti i profesor komparatistike na Odseku za op�tu knji�evnost Filolo�kog fakulteta u Beogradu