Kad se Ru�i�i� himnu posvja��ava,
svo jestestvo pa�ezemno tor�estvuje,
zmijevidni potok muziku pravi,
a tihoprohladitelni zefir
u sodru�estvu boginja i gracija kolo vodi,
oku neponjatno, umu neposti�no.
(Pokondirena tikva)

Vaistinu! To jest, lepo je Svetozar Ru�i�i� opisao blagotvorne efekte vlastitog stihotvorenija na vas okolni �ivi i polu�ivi svet. A onoj Femi, obudoveloj rastorokanoj paorskoj soka�ari �to se dala u nobles bez znanja i pokri�a, kanda bi ba� takav jedan pristajao � da tor�estvuje naprazno povazdan, kaogod �to kanarinac cvrku�e u krletki, bez uhvatljivog reda i smisla... Tja, kod Fridriha Direnmata �Grk tra�i Grkinju�, a kod Jovana Sterije Popovi�a, eto, tako�e kroz neku formu �enidbeno-udadbene berze, tikva tra�i tikvana. Pokondirenog, naravno. I nalazi ga, bogme, samo �to ovaj ima neke druge planove i prioritete, i radije �e tikvovati za svoj ra�un, kad se ve� ne mo�e, uz tu�u ste�evinu, i mladim �enskim mesom nasladiti.
Ru�i�i� je, dakako, izdanak tanu�nog srpskog (malo)gra�anstva ranog devetnaestog veka, tek koliko-toliko na noge stalog u �pre�anskim� krajevima, zadugo jedinima u kojima se o nekoj �srpskoj slovesnosti� uop�te i moglo govoriti. Pa ipak, ve� je moj prvi susret s njim, koji se morao zbiti kada sam imao ne vi�e od jedanaestak godina, polu�io nedvosmisleni efe-kat prepoznavanja u mojoj svesti. Ho�u, dakle, re�i da je Ru�i�i� za mene bio sve samo ne nepoznata i egzoti�na pojava: da, njegov je vokabular bio druga�iji, ali sve ostalo bilo je tako predobro znano. �iveo sam, naime, pod diktaturom pojezije, do�ekala me je ve� na mom doslovno smotanom izlasku iz skopskog porodili�ta odmota�e me tek kad me donesu onome �to �e slede�e tri godine biti moja ku�a � i ta mi se sveprisutna stihoklepna tiranija �inila ve�nom i oduve�nom, podrazumevaju�om, jedino mogu�om, nama jedino datom. �to �e se, uostalom, pokazati gotovo sasvim ta�nim. S pojezijom bismo uranili, s njom bismo i legali: u bukvarima i �itankama Titov naprijed, na bezbrojnim priredbama i recitacijama Ide Tito preko Romanije, na namenskim, �edukativnim� izletima neizbe�no izgiba ��eta �aka u jednom danu�. A na radiju? E, na radiju �vidim polja �to se �itom zlate�... O televiziji bolje da vam ne pri�am.
Onaj Sterijin Ru�i�i�, savremenik jedne od brojnih srpskih �prvobitnih akumulacija kapitala�, bio je, jadni�ak, freelance hoh�tapler prinu�en da se snalazi kod obesnih seoskih i malovaro�kih sna�a, kukavna banatska zamlata i ocvali dendi ispod �ijeg se pompeznog pla�ta krije tek praznina i gramzivost; kad pogleda�, pravi ovda�nji Sir Oliver devetnaestog veka... Ostavljen onako s�m na vetrometini slobodnog tr�i�ta, Ru�i�i� malo poje, malo �arcu daje, to jest, koliko god bio zanesen u svoje luftikaste deklamacije, ipak sti�e i da pro�kilji na mladu i jedru udava�u Evicu, a bogme i na Feminu burmuticu, koju diskretno, hm, �imovinski transferi�e� i le�erno daje zalo�iti kao da je njegova: halo Bing, kako brat ...
Tako je to, dakle, bilo za nenarodnih re�ima i isto takvih dr�ava: bilo, ne ponovilo se. U na�em je progresivnom dru�tvu, kojem je �ovek vazda najve�e bogatstvo, Ru�i�i� do�iveo nevi�enu transformaciju, promociju i procvat, zaposlio se, oku�io, sredio, postao ugledan i cenjen gra�anin, Bard takore�i. Ako li je samo naprednih pogleda, pri tome i sklon i vi�an opevanju koga-i-�ega-treba, sva su mu vrata otvorena, ubija�e muve na daljinu svojim radioaktivnim stihosmorima odasvud, iz �kolskih ud�benika i sa va�nih dr�avnih tribina gde se proslavljaju mnogobrojne Va�ne Godi�njice, vazda za lepe pare i zgodne privilegije koje prirodno pripadaju �pesniku revolucije�, �tono bi Ki� rekao za jednog koji � gle paradoksa � uop�te nije pisao pesme, a ipak je ru�i�i�evao sve u �esnaest. Da stvar bude gora, pojezija je postala ne�to kao obrazac dru�tvene po�eljnosti: profesionalni ru�i�i�i nisu vi�e bili dovoljni nego su i decu �kolske dobi, i mlade radnike-samoupravlja�e (tzv. �kulturne amatere�) i vikleraste doma�ice i penzionisane seoske u�itelje podsticali da mr�e papir svojim stihoumovanjima, da slobodno izraze kako i koliko vole Njega i Njih, a onda i sebe zato �to su Njegovi i Njihovi, i �to �ive u samom pupku kosmosa. Da je mogao ovo da vidi, Sterijin bi nesu�eni �uvegija jama�no zavapio � �E, crni Svetozare! Na�o si kad �e� se roditi!�. Jerbo su, naime, ru�i�i�i mnogo uznapredovali od njegovog vakta, namno�ili se i povezali, osnovali sindikat takore�i, postali miro�ija u svakoj �orbi u kojoj ima masti i slasti. Poneko bi naivan pomislio da i tome njihovom mora jednom do�i kraj, najkasnije zajedno s krajem Poretka Stvari koji su unjkavo i jalovo slavili, svojom kretenskom patetikom i pateti�nim kretenizmom nesvesno potpoma�u�i njegovo br�e samouru�avanje pod neizdr�ivim teretom overdouza apsurda.
Ne lezi vra�e: taman �to odrastoh tu negde do Evi�inih godina, zemljom Srbijom protutnja u histeri�nom galopu jedna epohalna �promena paradigme�, ali takva od koje ru�i�i�i samo imado�e koristi: jedna deklarativno oslobodila�ka ideologija, odavno i neumitno degenerisana u novo ropstvo, planetarno je odstupala; u mojoj pak zemlji, Srbijici, ona se nije dala umoriti bez borbe, nego je veselo mutirala, a novostvoreni mutant bio je grdan za gledanje i grozan za slu�anje, a ipak tako velik da si ga morao videti i tako dernjav da si ga morao �uti. Da vam ocrtavam konture te mutant-ideologije, bi�e da nema potrebe: sve to lepo pi�e u Rodoljupcima, uostalom. Ali, na� Ru�i�i� nikada nije imao problem da se seli iz komada u komad, tako da je lako otprhnuo iz Pokondirene tikve i preleteo na novu scenu, ponovo poletno zacvrkutav�i iz sveg glasa. Ta, on je �ovek bez predrasuda, �to je, dodu�e, u ru�i�i�evskim slu�ajevima eufemizam za nedostatak svojstava i uverenja. Ali, ko mari? Pesme o starom, upokojenom Vo�i je spalio, ono �to je ve� ob-javljeno zakopao sa sedam a�ova i sedam lopata ispod sedam zemljanih velova, i stao opevati novog, ovaj put provereno Narodnog Mesiju, ba� kao i Narod kao takav, plus slatko pravoslavlje-narodno-veselje i ostale divote novoprona�ene Narodne Du�e, do sada zato�ene pod tu�inskom, razbratskom �izmom (iz koje je, dodu�e, i na� prija�ko Ru�i�i� uredno �ampanjca pio, ali ko se toga jo� se�a?!). Ako je u Sterije ovaj vilozov i vantasta bio tek jedan palana�ki zvrndov, groteskni klajnbirgerski snob koji je poleteo iz kakvih sala�ar-skih kalja�a dritto u vaseljenska prostranstva, on je ipak bio � kao i ozlogla�ena Fema, uostalom � neko ko, makar na krajnje pogre�an i farsi�an na�in, te�i Boljem i Vi�em od onoga �to jeste i �to ga okru�uje. U najnovijem poretku stvari, pre�ansku je pretencioznu skorojevi�ev�tinu zamenilo tvrdo, dinarsko, �guslarsko� ojkanje, pak se glavnina na�e ru�i�i�ev�tine bacila na konfekcijsku proizvodnju one sorte stihotvorstva koja bi se mogla nazvati stilizovanjem prosta�tva; manji je deo pak istom onom demonskom Poslovodstvu slu�io ne�to druga�ije, uglavnom praznoreko i pokondireno vizantuju�i. Novi su kosovski ciklus pak vredno ispisivali i jedni i drugi, svako u svom registru.
Eh, neko bi trebalo da priredi antologiju pojezije objavljivane na prvoj strani subotnjeg, �kulturnog� dodatka �Politike� oko 1987�2000 (a i do danas ima recidiva...): sve je dijapazonsko bogatstvo primenjene parapatriotske ru�i�i�ev�tine tamo zasjalo punim sjajem, uistinu zaslepiv�i epohu, �to jeste-jeste. I ta se epoha zavr�ila neslavno, dapa�e i krvavo i sramno, i kanda jedino jo� ru�i�i�i nisu iz nje izvukli ama ba� nikakve pouke, nego sveudilj guslaju i cili�u na jednoj te istoj frekvenciji, kao one sablasne svrake �to �u�ore na drve�u ponad grobnih humki. Li�no najbolj� preferiram onog obe�enjaka �to �pancira okolo u dadaisti�ki vickastom �erlokholmsovskom outfitu, onog �to mu je svaki stih gotov aforizam, a svaka ka�a i paraka�a Biblija za po jednu nahiju. Ali ima i drugih rasnih egzemplara, od volje ti da bira� boju i dezen. Natirlih, nisu svi ru�i�i�i istoga karaktera: neki su autenti�no jurodivi i budalasti, drugi su � oni sposobniji i opasniji - prefrigani mali privrednici velikih prohteva, koji u pauzama poetsko-�amanskog transa znala�ki merkaju burmutice i ostale dragocenosti koje bi se mogle utopiti, a sve u vanvremensku �ast i slavu Pojezije. I gude�e oni tako u svoja gudala jo� dugo u mrklu potkontinentalnu no�, sve oku neponjatno, umu neposti�no. O, da, vavjekivjekov, miko fo, miko fo!

Autor je novinar iz Beograda