Jedan od zna�ajnih savremenih istori�ara, ina�e naprednih gledi�ta, i vi�e od toga, napisao je pre tri godine u svojoj knjizi filozofskih eseja o istoriji da su �sva ljudska bi�a i dru�tva ukorenjeni u pro�losti� (Erik Hobsbaum). U razvoju svih dru�tava, pa i na�eg, pojavljuju se dihotomije, podela na dva lika, ili stvarna podela na dva dela: borba izme�u onoga �to nam je ostalo iz istorije, bez obzira na kvalitet tih �tekovina,� i onoga �to je dolazilo kao evolucija, napredak, modernizacija. Trenutno na�i ugledni istori�ari, sociolozi i politikolozi, vode raspravu o odnosu modernizacije i modernog dru�tva kod nas, ve� u XIX veku. I dalje kod nas, do danas, ima vi�e �modernizacije� (u tehnolo�kom smislu) nego stvarnog modernog dru�tva. Na�i polemi�ari, bar ve�ina, kao da �ele da obele�e srpsko dru�tvo kao neku �geneti�ku� pojavu koja ne �eli moderno dru�tvo. �injenica je da dana�nje generacije, bar ve�inom, pokazuju tu tendenciju. Me�utim, tu treba imati u vidu dve �injenice. Prva, mi smo dru�tvo optere�eno te�kim tektonskim poreme�ajima; �esto se ovi poreme�aji pojavljuju kao na�i neuspesi da se nosimo s vremenom. Druga, bez obzira da se svrstamo me�u nacionaliste, spoljni �inioci imaju veliku ulogu u na�em razvoju, po�to je re� o navalama na na�u zemlju iz drugih zemalja, uglavnom od strane imperijalnih sila, kao �to su vekovima bili Turska i Nema�ka, odnosno Austrija.
Me�utim, kad je re� o na�em op�tem trenutku u Srbiji danas, ono �to nam se �ini jasnim i okom vidljivim, to je prvenstveno na� privredni razvoj posle toliko godina izolacije, me�uetni�kih ratova i pritisaka spoljnjeg sveta. Ne samo da mi ne mo�emo di�i standard, unaprediti na�u infrastrukturu, po�ev od bolnica preko �eleznica do smanjenja nezaposlenosti, mi ne mo�emo ni dru�tveno da krenemo napred, od tehnolo�ke modernizacije ka modernom dru�tvu, odnosno da krenemo do jedne op�tecivilizacijske svesti. Na�a dru�tvena svest zaostaje; ona se mo�e opravdavati objektivnim �iniocima, ali je jasno da u dru�tvu ne samo da nema napretka u pogledu dru�tvene svesti nego ima sve vi�e � bez obzira na modernizaciju � regresije. Regresivna svest sad je otvorenija nego u doba Milo�evi�a, jer se u Milo�evi�evo vreme mnogo ljudi stidelo da se u pogledu svesti identifikuje sa Milo�evi�em. Sad nema razloga, govori se sasvim iskreno, da verujemo u �bitku unazad�. �uvena je duboka misao jednog akademika, slikara, koji nam savetuje � po�to �ivi i radi samo �etrdeset godina u Francuskoj � da �uvamo zdravu hranu i bistru vodu, odnosno da se ne �udvaramo Evropi� (koja nema ni bistru vodu, ni zdravu hranu!).
Iz ovog primera, ali i iz mnogih drugih na raznim poljima na�e dru�tvene stvarnosti, uz pitanje svesti, postavlja se kulutrolo�ko pitanje, te nam se �ini da su i politi�ki i ekonomski problemi u stvarnosti vezani za na� kulturolo�ki poraz u poslednjih pedesetak godina. Niko nije tako kao komunisti�ki re�im, istina uz obilatu pomo� najpre Zapada, a kasnije uz pomo� nerazvijenih zemalja, pa �ak i Sovjetskog Saveza, unapre�ivao na�u tehnologiju, a toliko nas udaljavao od modernog dru�tva. Dakle, jo� jedna dihotomija! U kulturolo�kom pogledu zanimljiv je slede�i utisak: �ak i za vreme komunisti�kog re�ima, satira i crni humor i te kako napreduju, �iroka publika ih prihvata povr�inski, ali ceo taj kulturolo�ki razvoj ne daje rezultata. Dru�tvo se, posebno u poslednje dve decenije, vra�a sve vi�e u pogledu svesti natrag. Recimo, odnos crkve i dr�ave, ne samo u poslednja dva veka nego i u cvetnom na�em srednjem veku, (XIII i XIV vek), bio je napredniji nego danas, ne samo formalno-pravno nego i u dru�tvenoj stvarnosti.
S jedne strane, taj kulturolo�ki problem ukazuje nam na dva aspekta na�e dana�njice. Dakle � bar kad je re� o Steriji � to je na� odnos prema patriotizmu, a s druge strane, na� odnos prema zaostalosti, prema malogra�an�tini ili, kako se danas to �esto isti�e, na� odnos prema �palanci�. Dodao bih ovde, kad je re� o palanci, da je ne valja povezivati samo sa malogra�an�tinom nego naglasiti izolaciju, neznanje, predrasude, kako kulturolo�ke tako i politi�ke. Ono �to je zanimljivo i �to odmah u po�etku ukazuje na na�u zaostalost to je da mi danas raspravljamo, posle stotinak I vi�e godina, o istim problemima u na�em dru�tvu, dok je ve�ina evropskih naroda oti�la dalje, ima nove probleme, stare je re�avala ili re�ila. Tu, odmah na pragu rasprave, vidimo kakva nas je zaostalost, ili istorijsko zadocnjenje sna�lo. I za divno �udo, ako su pre stotinak godina ovi problemi patriotizma i dru�tvene zaostalosti poga�ali Vojvodinu, u okviru Ugarske, to isto �udo, gledaju�i na politi�ki razvoj na izborima danas u Vojvodini, isti se problemi pojavljuju i ovde. Dakle, i Vojvodina je, na�alost, iako nam to mo�da nije izgledalo 1918. godine � vra�ena na svoj po�etak ili, da budemo pravi�niji, kulturolo�ki problemi danas u Vojvodini takore�i su isti kao i u �u�oj Srbiji�. Na nesre�u, postignuto je nekakvo �jedinstvo� u negativnom...
Za Jovana Steriju Popovi�a ostaju dva bitna problema. S jedne strane, to je Sterijina slede�a misao: �konac mog pisanja je ispravljanje� dru�tvenih zabluda i gre�aka. Tih zabluda i gre�aka mo�e biti kod svih naroda, i bilo ih je i kod najve�ih i uspe�nih, ali su ih oni ispravljali i i�li dalje. S druge strane, �ini nam se da je kod Sterije najvidljivije pitanje na�eg nacionalizma, odnosno patriotizma, i u vezi sa svim �to se zbiva u nacionalnoj politici odre�enih kolektiva. Uvek treba da vodimo ra�una da na�e zablude i gre�ke ne samo �to se ne ispravljaju nego se i ne uvi�aju, �to je verovatno najte�e. Uzmimo samo jedan problem � politi�ki. Izme�u 1950. i 1990. na� odnos, tj. odnos re�ima Jugoslavije prema Evropi, bio je izuzetno �uspe�an�, bez obzira na ideolo�ku konotaciju koja je stajala iza te politike, sa obe strane, od strane Zapada i od strane jugoslovenskog re�ima u toku �etiri decenije. Izme�u 1990. i 2000. godine taj se odnos potpuno izmenio, stanje se pogor�alo u toj meri da je do�lo do rata, mislimo na politi�ki rat, �hladni rat� Zapada protiv nas � idimo do kraja u svom politi�kom naturalizmu, ali i �na�� hladni rat nas protiv Zapada. Da li bi iko smeo da tvrdi da hladni rat izme�u Zapada ili, ako ho�ete bli�e, izme�u zapadnih medija i na�e dru�tvene stvarnosti danas nije nastavljen? Nemamo nameru ovde da ulazimo u politi�ki problem per se, ali zbog Sterije i njegovih �rodoljubaca� treba da u�emo u problem nacionalizma, nacionalne orijentacije, nacionalne politike. Kako je do�lo do na�eg sukoba sa Zapadom? Rekli bismo ovom prilikom da ve� mi, mislimo na javno mnjenje, ponajvi�e s�m re�im koji je imao dosta �iroku podr�ku javnog mnjenja, ne gledamo, ne vidimo da Evropa � ve� u toku hladnog rata izme�u Sovjeta i Zapada � sebe menja, i to istorijski menja, bez obzira na izuzetne pojedina�ne privredne i socijalne uspehe. Ali, najve�i domet Evrope jo� pre 1990. godine je stvaranje njene privredne i politi�ke zajednice. Eksperimenat je bio nov i jedinstven u pore�enju sa svim drugim kontinentima. Dakle, Evropa, koja nam danas postavlja te�ke uslove, nije osnovana radi nas, niko o nama 1952. i 1957. godine nije mislio. Na�a uloga, mislimo na SFRJ, nije bila Evropa ve� zadatak koji smo dobili od Zapada, a to je da zadr�avamo nesvrstane da ne odu sa Sovjetima. I to je Josip Broz genijalno izvodio, tako da su svi bili zadovoljni: na�e stanovni�tvo kako tog standarda tako i tog ugleda koji smo imali od pedesetih do devedesetih godina. Istina je samo, Evropa je �predose�ala� da je Jugoslavija prvi i najzna�ajniji budu�i kandidat za �lanstvo u Evropskoj zajednici (Ala su se prevarili!) Dakle, to je bila njihova gre�ka, ne na�a. Na�a je bila samo to �to mi nismo prime�ivali da se Evropa ra�a i raste, tu pred na�im vratima! Kakav je bio na� nacionalizam u samoj zemlji? Re�im je gajio ne�nu biljku bratstva i jedinstva, koja nije mogla da uhvati, bar takva kakva je bila, dubokog korena u na�em dru�tvu. Pored toga, javljali su se lokalni nacionalizmi, najpre albanski jo� 1944. godine kada je davao oru�ani otpor novoj komunisti�koj dr�avi. Potom se javio hrvatski nacionalizam poznih �ezdesetih godina, ali bez izgleda da uspe u jednoj vi�enacionalnoj zajednici. Javio se, najzad, posle Titove smrti 1980, slovena�ki nacionalizam na najpoliti�kiji na�in: bez nacionalisti�kog divljanja (od kojeg su bolovali kako albanski tako i hrvatski nacionalisti) i sa jasnim planom da Slovenija ima otvorena vrata za posebnost, ali jo� vi�e za modernizaciju svoje zemlje, �ak i politi�ku modernizaciju, �to je zna�ilo uvo�enje politi�kog pluralizma. Tek se onda javio srpski nacionalizam, mo�da najpre kao reakcija na modernisti�ke odnosno reformisti�ke tendencije u Sloveniji. Na�e tradicionalno dr�avotvorstvo nekada je davalo neku napredniju snagu, a u ovom trenutku, osamdesetih, bilo je regresivno. Srpski nacionalizam, mo�da jo� u ve�oj meri nego i s�m re�im, ve� se tada suprotstavio promenama, i mo�da jo� od tog trenutka, zajedno sa re�imom, ignori�e promene u svetu, uglavnom u Evropi. Sad se postavlja prakti�no pitanje: u �emu je sli�nost Sterijinih nacionalista, �rodoljubaca�, sa rodoljupcima Milo�evi�a posle nekih sto pedeset godina?
Sli�nost i razlika je ba� u tome �to su u dvema tako razli�itim istorijskim pojavama nacionalisti�ka skretanja dala pogubne rezulate. Jedan od reditelja Rodoljubaca, Jug Radivojevi�, napisao je na jednom mestu te�ke re�i, najpre zato �to je rekao da mi pokazujemo �na�u stalnu potrebu da la�emo i varamo radi li�nih interesa�. Kad je re� o li�nim interesima, ogromna je razlika izme�u rodoljubaca iz 1848. i rodoljubaca iz 1991�1995. u Bosni i Hercegovini. Oni pre�a�nji imali su koristi od svog propagandisti�kog laganja, imali su koristi za svoje li�ne interese, dok 1991�1995, u ime rodoljublja, zarobljavaju se Bo�njaci, potom im se oduzima novac i najzad pobiju. Da ne govorimo o zarobljeni�kim logorima i vezivanju vojnika me�unarodnih organizacija za mostove. Dakle, �li�ni interes na�ih rodoljubaca iz 1848. bio je sasvim naivan, detinjski, u pore�enju sa ovima od pre desetak godina. Kad je Jovan Skerli� pre stotinak godina pisao da su Sterijini Rodoljupci i danas �mladi, sve�i i korisni�, nije slutio ono �to �e se dogoditi posle gotovo stotinak godina! Uzimaju�i u obzir ova na�a razmatranja, moglo bi se, po onome �to je napisao u jednom dnevniku Radomir Putnik (�Sterija je u Rodoljupcima podvrgao �estokoj kritici onovremenu vojvo�ansku intelegenciju i gra�anstvo, i potpuno satiri�nu, samim tim i neprijatnu sliku narodnih vo�a�), i danas sasvim uop�teno re�i da je na� nacionalni, srpski i posebno vojvo�anski, pad u poslednjih dvadesetak godina veliki! Ne znamo u kojoj meri Jovan Sterija Popovi� mo�e da pomogne u ovoj na�oj savremenoj pometnji i drami?