Ponekad knji�evni junaci sasvim neo�ekivano prona�u svoje srodnike u vremenima i podnebljima koje njihovi tvorci sigurno nisu mogli da naslute. Te su srodni�ke veze, naravno, o�igledne onda kada je re� o arhetipskim junacima �iji se ve�ni �ivot � slobodan od svih okova istorije, geografije i antropologije � nekako i podrazumeva.
Otuda vi�e i nije posebno zanimljivo ukazivati na spone koje povezuju, na primer, Homerovog Odiseja i D�ojsovog Leopolda Bluma, ili Sterijinog Kir Janju sa Molijerovim Arpagonom i �ekspirovim �ajlokom. Veliki i osobeni knji�evni junaci, me�utim, umeju da o�ive i onda kada se �ini da je njihovo postojanje mogu�e samo u sasvim precizno odre�enoj sredini i jo� preciznije odre�enom istorijskom trenutku. Stoga i mo�emo govoriti o vezi dvojice junaka koji na prvi pogled nemaju gotovo ni�eg zajedni�kog: o �ekspirovom Malvoliju i Sterijinom Kir Janji.
Malvolio je, podsetimo, lik iz �ekspirove komedije Bogojavljenska no�, savesni i pouzdani domoupravitelj romanti�ne grofice Olivije, koji �e zbog svojih rigidnih puritanskih stavova biti brutalno ismejan i poni�en. Lezilebovi�i kojima se svojom strogo��u zamerio podmetnu�e mu pismo u kome mu njegova gospodarica tobo� izjavljuje ljubav. Razumljiva spremnost da u tako ne�to poveruje dove��e ga u niz neprijatnih situacija, sve do nategnuto sre�nog kraja, na koji pada mra�na senka Malvoliovog obe�anja osvete, tako neuobi�ajenog i disonantnog u svetu �ekspirovih romanti�nih komedija.
Kakve to veze mo�e imati sa Sterijinim Janjom koji, reklo bi se, isklju�ivo s�m sebe ka�njava svojim tvrdi�lukom? Na prvi, pa mo�da i na drugi pogled, nikakve. Veze, me�utim, postoje. Janjin je greh, pre svega, sli�an Malvoliovom: re� je o potpunom nedostatku razumevanja za tu�e potrebe, posebno one koje bi se, makar sa stanovi�ta dvojice asketa kakvi su Kir Janja i Malvolio, mogle svrstati u hedonisti�ke. �uveno pitanje upu�eno Malvoliju � Zar misli� da zato �to si ti tako besprekoran, vi�e ne treba da bude kola�a i piva? � ne�e dobiti odgovor, ne samo zbog o�itog Malvoliovog prezira prema onome ko je to pitanje postavio ve�, pre svega, zbog nerazumevanja smisla takve filozofske dileme. Dilema je samo naizgled plitka: re� je o dijalekti�kom suprotstavljanju hedonizma i asketizma, onom koji le�i u korenu i Kir Janjine nesposobnosti da shvati Jucinu potrebu za novim �e�irom i kavaljerskom pa�njom (Nije dosta kad ti zovim: du�o Juco; kad ti ka�em: pili moje?), niti Kati�inu �elju da u�i da svira �gitar� (Koliko sum krajcari ve� dao kroz to prokleto gitar!).
Nisu, me�utim, samo svojim su�tinski druga�ijim na�inom razmi�ljanja ova dvojica junaka predodre�ena za uloge gubitnika. Status autsajdera daju im, pre svega, njihove nasle�ene psiholo�ko-kulturne matrice: Malvolio je puritanac, �to je u poznoelizabetanskoj Engleskoj jo� svojevrsna bizarnost, a Kir Janja je cincarskog porekla. Janju u tom pogledu naro�ito odaje njegov jezik (koji je, uzgred, i jedan od najpostojanijih izvora komike u �itavom komadu). Jer, kako u svom udvaranju Katici zaklju�uje lukavi i pronicljivi Mi�i�: ��to je jezik prostiji, to su �uvstva prirodnija.� Janja nema �uvstava, makar ne onih koja se na prvi pogled prepoznaju kao prirodna, i zbog toga mu je, pored ostalog, jezik takav kakav je. I Janja i Malvolio, dakle, otelovljuju lik stranca, ne samo u doslovnom ve� i u onom mnogo zna�ajnijem i modernijem, metafori�kom smislu. Otu�enje, kao neizle�iva bolest ve�ine velikih knji�evnih junaka dvadesetog veka (o dvadeset prvom mo�da je jo� prerano donositi zaklju�ke) povezuje 1837. godine ro�enog Kir Janju, i bezmalo dva i po veka starijeg �ekspirovog junaka. Pri tome, ni jedan ni drugi ne mogu da shvate zbog �ega im se nanosi takva egzistencijalna nepravda, po�to sebe, naravno, vide kao uzor �estitosti i ispravnog na-�ina mi�ljenja.
Istini za volju, u svom tvrdi�luku i uskogrudosti, njih dvojica ipak jesu uzorni doma�ini, svaki na svoj na�in: Janja je tvrdokorno okrenut pro�losti i slavnoj trgova�koj tradiciji svog naroda, dok je Malvolio zagledan u budu�nost i re�en da bez imalo sentimentalnosti uklanja sve prepreke na putu do nje. Zbog toga su nesposobni da �ive u sada�njosti i da u njoj zadovolje ono malo svojih istinski ljudskih potreba. Paradoksalno, me�utim, ova dvojica asketa strada�e upravo zbog svojih ovozemaljskih strasti. Pri tome Janja apsurdno u�iva u estetskim dra�ima novca kao takvog, dok je Malvolio prakti�niji: njegova ljubav prema gospodarici, premda nije svedena na vulgarno koristoljublje, ima sasvim jasno nagla�enu konotaciju dru�tvene ambicije � domogne li se Olivije, domo�i �e se i socijalnog i materijalnog statusa o kakvom ina�e ne bi smeo ni da sanja. Ipak, obojica stradaju ne samo zbog svojih strasti ve� i zbog svojevrsnog �ovinizma u na�inu razmi�ljanja. Za Kir Janju ne postoje dileme o superiornosti gr�kog naroda, zbog toga je svako ko po njegovim kriterijumima pokazuje umnost i domi�ljatost � pametan kao Grk; Malvolio, opet, ne mo�e da shvati kako to da neki ne uspevaju da shvate podrazumevanu ispravnost njegovih stavova, pa se u pojedinim trenucima sasvim iskreno i dobronamerno i��u�ava nad zabludama svojih neprijatelja.
Valja ista�i i to da Kir Janja sve pomenute osobine poseduje u ve�oj meri: on je doslovnije i o�iglednije stranac, ve�i je �ovinista, i ve�i rob svoje nekorisne strasti. Gori je od Malvolija i po tome �to ho�e k�er da uda za dukate, za starog i grbavog Kir Dimu, dok Malvolio �eli pre svega Olivijinu lepotu, iako se, dabome, nimalo ne protivi dukatima koji uz nju idu. Zbog toga �e Janja biti i stro�e ka�njen; cinizam njegovog udesa ogleda se i u �injenici da je uglavnom sam sebi skrojio zaplet iz koga �e iza�i materijalno i emotivno obogaljen, dok su Malvolija poku�ali da uni�te spolja�nji neprijatelji � i, povrh svega, u tome nisu uspeli. Zbog toga je, dalje, Janja na kraju svoje drame na kolenima, a Malvolio uspravan u svojoj otvorenoj �elji za osvetom. Janja bi o�ajni�ki da se vrati u bolju pro�lost koja je trajala takore�i do malo�as, dok Malvolio, s druge strane, odlazi u budu�nost koja zaista pripada njemu i onima koji razmi�ljaju kao on. Budu�nost i osveta su njegovi, pa �e i asketski hedonizam njegove klase ubrzo do�iveti svoju punu istorijsku satisfakciju.
Taj paradoksalni asketski hedonizam � iskreno u�ivanje u sopstvenoj materijalnoj i duhovnoj �krtosti osnovna je odlika koja povezuje dvojicu vremenski, prostorno i kulturolo�ki me�usobno veoma udaljenih junaka. Njihove su sudbine bitno razli�ite ve� i zbog razli�itih socioistorijskih okolnosti u kojima se nalaze, ali njihova su�tinska sli�nost jo� jednom nam daje povod za zaklju�ak da veliki pisci, �ak i onda kada govore o sasvim posebnom, zapravo govore o ljudski univerzalnom. Primeri pomenute dvojice antijunaka � protagonista jedne od najboljih Sterijinih drama i �uvene �ekspirove romanti�ne komedije � to ubedljivo potvr�uju.

Autor je prevodilac i profesor engleske knji�evnosti na univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu