Kada se o znamenitom pokojniku pi�e tekst, pogotovo prigodan (obele�avanje 200 godina od ro�enja i 150 godina od smrti), gotovo se podrazumeva da se pitanje iz naslova postavlja kao retori�ko, a ne kao ozbiljna dilema. Tako�e se pretpostavlja da bi odgovor na pomenuto retori�ko pitanje neizostavno morao biti potvrdan. Naravno, usledio bi tekst koji bi zaslu�nog velikana ponovo uzdigao, vaskrsnuo i u stroj aktuelnih i naprednih savremenika uvrstio. Na�alost, prema mom uvi�anju, slu�aj pisca Pokondirene tikve nije od te vrste, nije tako jednostavan. Tome nije razlog kvalitet Sterijinog dela. Naprotiv. Komediografski knji�evnikov opus stoji, od Skerli�evog vremena pravedno vrednovan, u svojoj aktuelnosti gotovo netaknut, do dana dana�njeg. Problem iskrsava na drugoj strani, u ravni prijema, kod nas dramati�arevih naslednika i publike.
Kada su se pre desetak godina, zbog narodne nesre�e, Rodoljupci prepoznali kao ozna�uju�i tekst srpske svakodnevice, propu�tena je prilika da se ozbiljnije zabavimo i drugim, �ak ve�im (po obimu) delom pi��eve ostav�tine. Nema sumnje da je u zanatskom (dramatur�kom) smislu pomenuti tekst ponajbolje Sterijino delo; tako�e, nema sumnje da su se la�ni patriotizam, koristoljublje branjeno nacionalnim interesima, hipokrizija, nemoral, isklju�ivost, bahatost i sebi�nost prikazani u drami o doga�ajima iz prve polovine devetnaestog veka, za�u�uju�e verno ponovili u na�em dru�tvenom �ivotu u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Usled siline prepoznavanja ovaj jedan tekst je sasvim apsorbovao, gotovo poklopio pisca. Sterija � to su Rodoljupci. Donekle je ovakva reakcija bila razumljiva; zaista, sli�nost sa na�im vremenom bila je zaprepa��uju�a. Ali samo donekle. Jer se, zapravo svesno pre�utkivao i marginalizovao ve�i deo pi��evog opusa (La�a i pararala�a, Zla �ena, Pokondirena tikva, Beograd nekad i sad). Ovi komadi su klasifikovani kao simpati�no devetnaestovekovno �ega�enje i odlo�eni u teatarsku arhivu, negde oko ?ida i dramatizovane Ivkove slave. Razlog je jednostavan: kroz ova dela obra�ao nam se jedan Sterija, neprijatan modernom uhu i oku. Sterija konzervativac.
U na�oj kulturi uop�te, a u na�em pozori�tu posebno, pomenuta odrednica kandiduje �oveka za krajnju diskvalifikaciju, za opasan ka�tig. Od konzervativca, gore ne postoji. Nipoda�tavati apriori nekog zato �to je konzervativac (ili liberal-naprednjak) jednako je ru�no i glupo kao i omalova�avati unapred �oveka zato �to je mu�kog ili �enskog pola, �to je bele ili crne boje ko�e, �to je pesimista ili optimista. Jasan znak da smo postali civilizovano dru�tvo, da smo iz diskursa gra�anskog rata pre�li u formu uravnote�ene, razlo�ne rasprave, bi�e �injenica da smo u javnom me�uljudskom saobra�aju usvojili re�eno jednostavno pravilo. Uz to, �esto se zaboravlja da su velika ve�ina svetski zna�ajnih komediografa, od Aristofana preko Molijera do Joneska, bili tako�e � konzervativci. �ta da se radi, smeh i podsemeh retko idu ruku pod ruku sa �naprednim vizijama� i �energijom promena�. Bar u pozori�tu. I tako se kod nas bori protiv konzervativizma gotovo �itav pro�li vek, a poslednjih �ezdesetak godina naro�ito intenzivno. Pojedinci se �ak trude da pokojnika nekako odbrane od njega samog. (kao moderni Crnogorci vladiku Rada). Tako bi valjalo u Pokondirenoj tikvi prona�i provincijsku uskogrudost i izolacionizam!? Mo�da bi se pomenute pojave mogli navesti kao povodi �pokondirenja� u devetnaestom veku. U dvadeset prvom veku sami pojmovi provincije i palanke u svom prethodnom zna�enju lagano nestaju, ili u najmanju ruku, gube svoja bitna svojstva, jer se internetom, kablovskom televizijom, mobilnim telefonima i ostalim tehnolo�kim pomagalima mo�emo jednako slu�iti na Menhetnu, londonskom Vest Endu ili, na primer, u Rudnoj Glavi podno planine Deli Jovan. Meni se �ini da �emo sa ovakvim �itanjem te�ko o�iveti �oca srpske drame�. To je o velika �teta, jer i te kako ima �ta da se o�ivi. Odavno je prime�eno da komedije kao La�a i parala�a ili Pokondirena tikva pate od nespornih nedostataka (preterana upotreba �ni�e� verbalne vrste humora, donekle nezgrapne promene scena, plakatski likovi, tipovi bli�e karikaturi nego karakteru, a u Feminom slu�aju �ak i odsustvo bilo kakvog razvoja lika). Naravno, ove su primedbe delovale ubojitije iz vizure klasi�no-realisti�kog shvatanja pozori�ta, kakvo je postojalo po�etkom dvadesetog veka. Moderni teatar je, izme�u ostalih redukcija, relativizovao i zna�aj dramskog karaktera. Neo�ekivano je, formu, jednom starom dramskom piscu, potvrdilo moderno doba. (Podrazumeva se da autor nije svesno upro��avao svoje likove; svakako se trudio da ih na�ini �to �ivotnijim u granicama svojih mo�i i u skladu sa svojim pozitivisti�ko-realisti�kim uverenjima. Jednostavno, vreme i oskudna kulturna (pozori�na) ba�tina sredine iz koje je potekao ograni�ile su njegovu dramati�arsku ve�tinu.) Ali nije ovaj ironi�ni obrt u vrednovanju forme ono �to Sterijine �lake� komedije �ini relevantnim za sada�nje dru�tvo. Nije to �ak ni ismevanje snobizma, blesave odro�enosti i izve�ta�enosti, kao i �e�nje za �velikim svetom� koji slabo poznajemo i jo� slabije razumemo. Svi glavni pi��evi likovi, od Jelice i Feme preko Kir Janje do rodoljubaca, slike su (karikaturalne, ali zato ne manje ta�ne) modernih ljudi razobru�enih nagona, opasanih, u to vreme, novom verom u apsolutnu autonomiju pojedinca, sebi�nih i samo�ivih, oslobo�enih bilo kakvih moralnih stega i zakona. Svaka aktivnost ovih �personae dramatis� je u slu�bi isklju�ivo li�ne koristi (obi�no naopako, izopa�eno shva�ene). E, to je ono bitno, ono eminentno moderno, �to Sterijin opus vezuje za na�e doba. Kad ka�em za na�e doba ne mislim samo na na� lokalni, balkanski prostor ve� na naj�iri, op�ti plan.
Uostalom, dovoljno je da �ovek uklju�i telvizor pa da �uje voditeljku kako za nekog veli da je pateti�an (misle�i pri tome da je isti dostojan sa�aljenja), da preko radija �uje da je u ponudi ultimativna kolekcija pesama nekog peva�a (�ak se ne misli na najbolje i definitivne nego na poslednje pesme) ili da ode u samoposlugu pa da neki proizvod kupi na akciji (sni�enju). Ako mu je pam�enje izuzetno dobro, mo�e da se priseti javnih li�nosti, �ozbiljnog� politi�ara (proevropske orijentacije, dakako) koji je predlagao da se sna�nije involviramo u, recimo, integracione procese. Fema do Feme. Jelica do Jelice. �Alabunar�, da se mi nekako involviramo u tu Evropsku uniju, da se medijsko-marketin�ki brendujemo, pa �e biti �les tru�es�! Zasija�e i nama sunce od ve�ta�kog dijamanta kao u Madridu!
Jovan Sterija Popovi� je bio pisac moralizator. �ovek koji je napisao da je njegovo �le�it rod�, da je �teatar lek za bolesti moralne� i da je namerio �zalju�avati odlju�ene� zaslu�uje pa�ljiv tretman, a ne jeftino kalambursko izmotavanje. Da je samo zbog ovih re�i, Popovi�evom delu bi vredelo prilaziti skrupulozno i sa ozbiljnim umetni�kim ambicijama. Postoji jo� jedan valjan razlog za neprestani dijalog sa pomenutim tekstovima. Naime, sa Sterijom po�inje zlatni niz na�ih komediografa, a komedija, prema velikoj ve�ini ocena, ostaje najvitalniji i najzna�ajniji segment srpske dramske literature. Tokom dvadesetog veka, kroz ostvarenja najva�nijih pozori�nih pisaca od Vojislava Jovanovi�a Maramboa, preko Branislava Nu�i�a, do Aleksandra Popovi�a i Du�ana Kova�evi�a, neprekidno se ose�a jedan sna�an, otre�njuju�i humoristi�ki ton. Zbog �ega je to tako, odnosno zbog �ega i na�a publika, prilikom odlaska u teatar, o�ekuje pre svega da se nasmeje, ja ne bih umeo ta�no da objasnim. Valjda je ta sklonost ka ironiji i autoironiji prirasla uz kolektivni mentalitet srpskog naroda. Mo�da se pomenuta karakteristika razvila kao neka vrsta odbrambenog refleksa u odnosu na te�ku pro�lost, mu�nu sada�njost i neizvesnu budu�nost sa kakvima je na� narod vazda �iveo. Kao i druge sna�no izra�ene mentalitetske odlike, i ova sobom nosi, kako odre�ene koristi tako i izvesne mane. Sa jedne strane, sklonost ka komi�nom relativizuje, osloba�a i, u krajnjoj liniji, olak�ava �vot; sa druge strane, opet, ve�ito pristajanje na humorni pogled spram sopstvene egzistencije i sveta oko sebe �esto slu�i kao pokri�e za neaktivnost (lenjost), nesolidnost i povr�nost. Kako god bilo, �ini mi se da nam je du�nost da ono vredno iz ove znatne humoristi�ke tradicije �uvamo i osavremenjujemo. Naposletku, postoji jo� jedan aspekt Sterijine li�nosti, koji se, dodu�e, nije prikazao u dramskim delima, ali koji umnogome obja�njava i njegov pozori�ni rad. Pred kraj �ivota knji�evnik je objavio zbirku pesama Davorje. (Indikativno je da su pesme objavljene na crkvenoslovenskom a ne na Vukovom, tada ve� pobedni�kom jeziku.) U ovim pesmama, sna�no obele�enim melanholijom i �ak pesimizmom, literata peva kako je sve: �sujeta, senka i dim�, a vidi samo �ni�ta, ni�ta, ni�ta�. Takav iskaz se delimi�no mo�e objasniti te�kim privatnim �ivotom knji�evnikovim, kao i predose�anjem bliske smrti. Ipak, izgleda da postoji ne�to dublje, univerzalnije u pozadini ovakvog mra�nog raspolo�enja. U�enik veka prosve�enosti (XVIII veka) i Velike revolucije (francuske), mogao je, pred kraj �ivota da predoseti nailazak nove tehnolo�ko-merkantilisti�ke ere, kao i posledice takvog dru�tvenog razvoja na sudbinu apstraktnog mi�ljenja, umetnosti i morala. Mada glavne teorije, koje su uslovile, po duh, razorni nihilisti�ki mar�, tek trebalo da budu objavljene, osetljivi stvaralac je i te kako mogao da predvidi smer kojim �e se zaputiti moderna civilizacija. Bi�e da je i zbog toga pevao ove testamentarne stihove pod ispra�njenim nebom.
Va�no je, najva�nije, produ�iti ljudski vek, olak�ati �ovekovu fizi�ku egizistenciju. Va�no je, tako�e, koristiti telefone, fri�idere, televizore i kompjutere, ali se vrtoglavi napredak u nekim oblastima mora platiti stagnacijiom i odumiranjem nekih drugih, nepragmati�nih ljudskih delatnosti. Nakon svakodnevne trke za tehnolo�kim napretkom i materijalnim blagostanjem, ljudima ostane tek toliko snage da uspevaju da konzumiraju proizvode industrije zabave, i ni�ta vi�e od toga. Moderan �ovek bi rado ovu gorku istinu da zaba�uri, da �ivi u iluziji kako se, eto, i umetnost ili knji�evnost �razvijaju�. Po�iv�i pisac, izgleda, to nije �eleo. I da se vratim na pitanje iz naslova ovog teksta � da li je Jovan Sterija Popovi� na� savremenik? Odgovor se, prema mom mi�ljenju, sadr�i u drugom pitanju: da li mi, ljudi dvadeset prvog veka, imamo dovoljno hrabrosti, istinoljubivosti i uspravnosti da se sa nasle�em koje nam je Sterija ostavio suo�imo?

Autor je dramaturg iz Beograda