Prosvetiteljsko opredeljenje koje je Sterija isticao u epohi romantizma otkriva njegovu potrebu da u srpskoj kulturi nadoknadi ogromnu prazninu. Privla�ilo ga je svako istorijsko vreme koje je poznavao, bio pa�ljivo zagledan u svoje savremenike i jednako su ga brinuli pro�lost i budu�nost. Zaokupljen nepoznanicama pro�losti, poku�avao je da uka�e na nove puteve budu�nosti. Njegovo prosvetiteljstvo podrazumevalo je i ruganje karakterima koje je, svuda oko sebe, smatrao tipi�nim i prepoznatljivim. U savremenicima je otkrivao, istovremeno, iracionalne crte i podmukao, levantski karakter, jednu opsednutost utilitaristi�kim poreme�ajem u rezonovanju i pona�anju koje, rado manipuli�u�i predanjem, zatvara, u du�em trajanju, svaku perspektivu budu�nosti. Pronicljiv i prodoran, uspeo je da izbegne pedago�ki ton koji bi ugasio njegove poruke, ina�e sna�ne i dovoljno jasne. (Pedagogija je, u srpskoj kulturi, obi�no sopstvena suprotnost, da bi revolucije znanja i obrazovanja pedago�ki diskurs ionako u�inile arhai�nim.) Svestan prosvetiteljske uloge, Sterija je ostao ozbiljan i promi�ljen i kad je pisao komedije. Neposredne poruke, kojih se nije klonio, provla�io je pou�no i ubedljivo.
Sterija kao da je ose�ao da je prosvetiteljsko nasle�e nedovoljno jasno. U srpskom kulturnom prostoru ono je nastalo na izve�ta�enom jeziku, ve� li�enom ozbiljne upotrebne vrednosti, �ije je mesto, zahvaljuju�i Vukovoj reformi, zauzimao stvarni govorni izraz. Taj jezik je prodirao, pre svega, kao posledica migracija, procesa koji je tako�e pripadao epohi prosvetiteljstva. Otpor istorijskoj stihiji, koji je prihvatao i Sterija, udaljavaju�i se, u docnijim godinama, od Vuka i vukovskog racionalizma, tada je, u gra�anskoj svakodnevici, bio uzaludan, i li�avan osnova onom dinamikom kojom se govorni jezik razvijao u knji�evnosti i zvani�nim ustanovama.
Sterija se sudarao i s palana�kim naravima dru�tva koje je trebalo da se modernizuje i emancipuje na marginama velikih kultura � turske, austrijske i mediteranske � koje su uglavnom zamirale ili hibernirale kao ubedljivo drugorazredne. Provincija provincij�, nova i sve slobodnija Srbija, koja je trebalo da postane predmet Sterijinog prosvetiteljstva, bila je uporno neosetljiva na njegove poruke, racionalne i dobronamerne. Mala, siroma�na, prete�no selja�ka i nepismena autonomna kne�evina, neposredno je potekla iz oslobodila�ke pobune, prvog od devetnaestovekovnih nacionalnih pokreta koji je jasno osporio legitimisti�ki poredak �starog re�ima�. Me�utim, srpska revolucija svoj politi�ki karakter nije uspela da savremenicima, niti sebi samoj, saop�ti jasnom idejnom semantikom. Taj karakter ona je trebalo da ispuni sadr�ajima kojima je predmoderna srpska istorija oskudevala.
Dositej, uostalom, nije ostao usamljen samo u svom vremenu. Nastavljaju�i njegovim tragom, Sterija je smatrao da su vrednosti koje je crpeo iz osnova evropske modernosti ne samo korisne nego i, za njegove savremenike, vaspitne i pou�ne. Verovao je da se nacionalno oslobo�enje sastoji i od preispitivanja, op�teg, naro�ito samoosloba�anja, od napu�tanja zabluda, od prilago�avanja, od, kona�no, odustajanja od pseudoistorijskog cinizma koji ometa uzajamno sporazumevanje dru�tvenih slojeva i politi�ku evoluciju koja bi doprinela stvarnoj, dubinskoj emancipaciji novih ideja. Samo naizgled posprdan, Sterija je bio jednako nemilosrdan u odnosu na javni politi�ki karakter i na mentalitet svakodnevice, naro�ito njenih pojedina�nih arhetipova. Ali o snazi njegovih poruka kao da dovoljno svedo�i njegovo uporno, dugo trajanje, istorijski anga�ovano i opominju�e.
Svoj naro�iti, li�ni identitet Sterija je izgradio, kakav je ro�enjem ponikao, poniranjem u epohu prosvetiteljstva i klasi�nim obrazovanjem. Poreklom i znanjem, u rovitoj sredini koja se kolebala u odnosu na op�te vrednosti koje je trebalo prihvatati, Sterija je bio dovoljno naro�it. Zahvaljuju�i porodi�nom poreklu, Steriji je bila bliska i rasprava o novom zajedni�kom identitetu. Legitimizaciji gr�ko-cincarske komponente u srpskoj nacionalnoj strukturi on je, ipak, sasvim neobi�no, doprineo istim sarkazmom, kojim je, u Tvrdici, podvukao jedan sitan, kratkovidi karakter, kao opipljiv element tradicionalne levantske gradske kulture i njenih mentaliteta. To je u�inio vi�e nego prvobitnim, po�etni�kim klasicizmom kojim je ukazivao na svoje obrazovanje, poreklo i privr�enost gr�kom anti�kom nasle�u i savremenoj, revolucionalnoj nacionalnoj ideji. U me�uvremenu je, naro�ito od pokretanja velikih migracionih masa, uklju�ivanje Grko-Cincara u dru�tvo i institucije doprinosilo njihovom utapanju u jedinstveni amalgam, dok su njihova znanja i iskustvo doprinosili izvesnosti stvaranja jezgara gra�anskog dru�tva. Cincari su omogu�ili i vezivanje oslobodila�kog nacionalizma za za�etke dr�avne strukture, u kojoj su dobijali zna�ajno mesto, shodno svojim sposobnostima, koja je odmicala u sticanju nezavisnosti i mesta u me�unarodnim odnosima. U skladu sa svojim potrebama i interesima, novi gradski sloj bio je bli�i ideji modernizacije, u njemu se jasnije ocrtavao idejni i kulturni prelom generacija, ali je Sterija bio vi�e sklon da, u op�tem kontekstu, podvu�e njegovu odgovornost.
Tako�e oslonjeno i na njegovo porodi�no poreklo, Sterijino klasi�no obrazovanje moglo je da u srpskoj kulturi, u odmaklom vremenu, odredi neku vrstu istorijskog oslonca na anti�ko predanje. Istra�ivanje, reminiscencija, reinterpretacija antike u�la je u osnove evropske modernosti, koja bi se mogla �itati i u svetlosti kontinuiteta klasicizama, od renesanse do romantizma. Do njegovog vremena. U tom smislu, Sterija je mogao da preuzme iskustva postotomanskog gr�kog nacionalizma.
Sterijin klasicizam oslanjao se i na klasicisti�ku epohu koja se, na Zapadu, razvijala gotovo uporedo s baroknom. Skerli� mu je, mo�da, strogo prebacio da preterano opona�a Molijera. Jer, trebalo bi da je korisniji molijerovski sarkazam od Sterijine sklonosti da preslikava molijerovske motive. U svakom slu�aju, u svetlosti potreba Sterijinog vremena, balkanski mentaliteti zaslu�ivali su o�tre poglede koji bi dopirali iznutra. Balkanom i Levantom su se, u tom smislu, vi�e bavili strani posmatra�i, putopisci, diplomate, uhode, avanturisti, namerni ili slu�ajni posetioci, svejedno, ali oni su, bez naro�ite razlike, bili mahom zabavljeni neobi�nim karakterima koje su tuma�ili u svetlosti autenti�ne ljudske prirode, ali i vi�evekovne kolektivne mentalne i svake druge zapu�tenosti. Ako bi se tragalo za primedbama njegovom podsmehu, one nisu u grubosti, mo�da ni u preteranosti, koliko u sklonosti da odve� uop�tava. Naro�ito bi mogao da zasmeta pedago�ki trud, koji je unosio vo�en potrebom da edukuje, ispravlja i vaspitava. Ina�e su se u Steriji prelamale pobude prosve�enog utilitarizma i romanti�arskih uverenja, da je potrebno svoje savremenike podu�avati i oplemenjivati. Na tom zadatku ga je, osim savremenika, nimalo slu�ajno, privla�ila istorija koja je za njega, kao neka vrsta spontane, usudne dramaturgije, u sebi sakrivala slojeve ljudskih karaktera i pou�nih pojedina�nih sudbina. Svojom pojavom i porukama Sterija je obuhvatio nekoliko istorijskih epoha. Njegovo sopstveno istorijsko vreme je ionako bilo bogato raslojeno. Istoriji se, isprva, pribli�io svojim prvim romanima, ali bez razgovetnih i zrelih zamisli, zaveden sladunjavom romantikom, ne raspola�u�i, u tom trenutku, dovoljnom erudicijom. Verovatno ga je povukao romanti�arski patos �italaca kojima nije morala da odgovara razlo�na i trezvena istorijska interpretacija. I dok je, ipak, relativno rano objavio svoje besmrtne komedije, i Roman bez romana, �najbolje godine� posvetio je istorijskoj drami. Mada mu je Skerli� uporno prebacivao, da je u njima sa�uvao mnogo romantike, sentimentalnosti i pozori�ne izve�ta�enosti, istorijske drame sme�taju Steriju u va�an tematski kontinuitet, u njegovom ugledanju na �ekspira, dok je u emotivnom i dramatur�kom pristupu bio bli�i �ileru. Tu bi se Sterija mogao pribli�no postaviti na, ina�e verovatno nepostoje�e, mesto odocnelog, ali dovoljno ubedljivog srpskog Servantesa.
Sterija je bio dovoljno obazriv da li�nosti oslobodi uslovljenosti stvarnim istorijskim vremenom. Njihova sudbina vi�e zavisi od karaktera i zami�ljenih me�usobnih odnosa. Poput �ilera, Sterija se nije klonio aktualizovanja istorije. I vi�e od toga, njegovi dramski komadi, proistekli iz naravi teku�eg vremena, poneli su odlike op�teg i bezvremenog, zadr�avaju�i simboli�na svojstva u dugom vremenskom trajanju. Sterija je, u izvesnom smislu, mogao istorijski da misli i da to mi�ljenje stavi u slu�bu svojih poruka sada�njosti i budu�nosti, drugim re�ima, razmatraju�i pro�lost �kao jedinu pouzdanu osnovu i savremenog i budu�eg �ivota�. Podzemlja pro�losti nagove�tavaju tamne strane budu�nosti. Sterijini karakteri su sna�ni, za Skerli�a malo preterani. Sterija je bio svestan dugog trajanja naravi i, u tom smislu, promi�ljen u svom racionalizmu, pretpostavljaju�i ga, katkad, umetni�koj �istoti. I kao da to nije smatrao dovoljnim, imao je potrebu da dublje zaviri u podzemlje vremena. Priznavao je da je revnosno �itao, sakupljao i bele�io. Jednom prilikom zapisao je da je �povestnica srbska tamom prekrivena, podatci rastureni i zamr�eni�. Ne samo da je ukazao na odstranjivanje neosnovanih i la�nih �injenica, on kao da je pozivao na pisanje nove, verodostojnije, modernije sinteze koja �e pojedinosti zanemaritu u korist op�tih i preciznih uvida. Ali je, umesto pregleda celine srpske pro�losti, koji je trebalo da postane savremena interpretacija istorije Jovana Raji�a, napisao nekoliko analiti�kih rasprava u kojima ima prete�nih kriti�kih i racionalnih elemenata.
Zami�ljena Sterijina reinterpretacija Servantesa naro�ito je izri�ita u Romanu bez romana, gde se narugao piscima koji su zloupotrebljavali istorijske motive kako bi �itaocima prikazali izve�ta�eni svet svoje tanke uobrazilje. U jednoj uporednoj, i nesporno dominantoj, ravni stoji njegova kritika konvencionalnog, la�nog, napadnog i autoritarnog rodoljublja. Kao da je najavio, s jednom preciznom karakterologijom, budu�u istoriju srpske demagogije, populizma, pervertiranog levi�arenja i desni�arenja, sumanutih poduhvata, nerazumevanja epoha, njihovih stvarnih sadr�aja i zahteva. Svestan nepovoljne dru�tvene, time i svake druge strukture aktuelne Srbije, Sterija se usredsre�ivao na njene naravi. Na sujetni, neodgovorni egoizam. Na sujetni, neodgovorni nacionalizam koji otkriva nedostatak ljubavi i po�tovanja u odnosu na zajednicu, ma kakva ona bila. Nacionalizam kao projekciju egoizma na kolektivni zanos, i li�ne neodgovornosti na kolektivnu odgovornost. Romanti�ni patriotizam kao okvir prvobitne akumulacije i dru�tvene stratifikacije. Na nezrelu rodoljubivisti�ku infantilnost. Na neprosve�eno, iracionano divlja�tvo koje otkriva u svim dru�tvenim slojevima. Na konvencionalnost i oportunizam koji gu�e uzajamni diskurs i funkcionalnu smenu generacija.
Sterijini Rodoljupci odgovaraju kantovskom promi�ljanju nezrelosti i kukavi�luka. Za njega je prosve�ivanje i napu�tanje neodgovornosti. Kao da je ose�ao da srpska moderna istorija nije imala uslova da na vreme upozna i do�ivi racionalizam i prosvetiteljstvo kao bolne procese sticanja slobode i u�enja odgovornosti. Isto�ni pravoslavni svet ostao je i na marginama crkvene i duhovne reformacije. Srpska kultura nije imala svoju krizu savesti koja bi verovanje i promi�ljanje verovanja pribli�ila modernim revolucijama u mi�ljenju i znanju, koja bi odgovornost autoritarnih li�nosti i tradicionalnih institucija prebacila na slobodne pojedince i odgovorne slu�be. Ali, Sterija kao da je ose�ao da svi gubici, u istoriji, nisu nenadoknadivi, i upravo je on, nakon Dositeja i Vuka, nose�i u sebi prosvetiteljske porive i romanti�arsku ose�ajnost, pretresao ukorenjene naravi, nastoje�i da izmeni tokove misli i sadr�aj uvre�enih vrednosti.
Sterijino prosvetiteljstvo imalo je i dimenziju odre�enu li�nim konzervativizmom. Dok je u mladosti pisao odu Vuku, poreklo, znanje i samo prosvetiteljsko nasle�e navodili su ga da postane vremenom kriti�an u odnosu na njegovu reformu jezika. Dok je nastojao da svoje savremenike pou�i i upristoji, vo�en izvesnim zamorom ili odustajanjem, kasnije je smatrao potrebnim da sna�no opominje. Nekad nadahnut gr�kim ustankom, u dobu razvijenog romantizma i nacionalizma radije je pisao o rodoljubnoj demagogiji. �Racionalist i pesimist�, voleo je da kopa po dubinama ljudske du�e, da se bavi �ovekom kao zlom �ivotinjom.
Srpska knji�evnost kao da je suvi�e dugo �ekala svog Servantesa. O Steriji bi se na taj na�in moglo govoriti ne samo zahvaljuju�i donkihotovskom �antiromanti�nom satiri�nom� Romanu bez romana (koji je �prvi satiri�an roman u srpskoj knji�evnosti�). Sterija se okretno, i s�m, kretao i �anrovima i istorijskim epohama. Nasuprot svojoj, valjda, dubinskoj prirodi postao je �prvi pisac komedije u srpskoj knji�evnosti�. �Romanti�ar u drami i tragediji�, bio je �realist u komediji� (J. Skerli�). I pojam, sam po sebi, dovoljno razumljiv, koji ga je u svakom smislu prevazi�ao. U svome trajanju zasenio je sebe samog. Nalik Servantesu, gospodar vremena, Sterija bi zaklju�io da ga je nagradilo, upravo, vreme, koje ga je, kao svakog, preteklo, ali izrekav�i presudnu re� u njegovu korist.

Autor je istori�ar iz Beograda i profesor Filozofskog fakulteta; �lan je Predsedni�tva Liberalno demokratske partije