Pesni�ko delo je povod muzi�kom delu
Ne �elim to da prikrivam: kompozitor �ita svaki tekst ili pesmu sa idejom da �e ga na neki na�in upotrebiti, iskoristiti, ako treba i preokrenuti u korist svoje ideje, podmetnuti pod svoj plan, pripojiti svom budu�em proizvodu. �ta mogu sa ovim da u�inim? � pita se za pesmu kod koje zastane.
Da, ovo bi se mo�da moglo upotrebiti za neku novu stvar. Kao i likovni umetnik koji gleda �ta mo�e da uzme iz prirode i iz okru�enja, �ta mo�e da prebaci u svoj medij, da transponuje i pretvori u sliku/skulpturu/instalaciju, tako i kompozitor slu�a �ta ga okru�uje i �ita ono �to mo�e da mu rodi novu ideju, da ga inspiri�e, da podstakne slede�i stvarala�ki korak. On tra�i �ta mu odgovara kao raspolo�enje, kao ritam, broj slogova ili raspored samoglasnika, �ta mu je dobra polazi�na osnova za novu kreaciju. Tekst, poezija je tu prva u redu zanimanja kompozitora. On slu�a �ta mo�e da �uje oko sebe i kako bi to �to �uje mogao da ukomponuje u svoje delo.
Slikari, prema sopstvenom priznanju, vole da slu�aju muziku dok slikaju � ona im �ini dobru podlogu, premazuje platno po�etnom emocijom, stvara raspolo�enje. Background. Neki pesnici tako�e rade isto � slu�aju muziku dok pi�u. Razlika je u tome �to se prisustvo muzike u novonastalom delu (slika, skulptura, pesma, roman�) ne mo�e nikako detektovati, a njeno prisustvo utkano je duboko u pore i �esto ostaje sasvim nevidljivo, ne mo�e se prona�i, jo� manje dokazati. Prisustvo muzike se mo�e utvrditi samo li�nim pesnikovim /slikarevim priznanjem. Kod muzike je druga�ije. Tu nema �ta da se prizna jer je sve vidljivo. Od sa�uvanih gr�kih oda do najve�ih stranica solo pesme 19. veka, i naravno do danas, muzika je direktno i neprikriveno koristila pesni�ki rad.
Kompozitor �ita tu�e pesme ili dramske forme, onda ih preto�i u muziku, a zatim, dok autorskoj agenciji prijavljuje svoje delo, obavezan je da prijavi i ono drugo. Posle mu se pri obra�unu autorske naknade odbije 25% za pesnika, tekstopisca. Tekst je, dakle, tu i kompozitor ga uzima sa manje ili vi�e uva�avanja, pa ga onda ili donosi integralno, sa�uvav�i sve njegove elemente i celinu, ili ga prekroji, nekad malo nekad mnogo preuredi, a nekad drasti�no izmeni, do neprepoznatljivosti.
�ekspir, Eshil, Domanovi�, Goran Markovi�, �ehov, Stefan Stefanovi�, Radoslav Petkovi�, Jud�in O�Nil� Na ovom, sasvim li�nom spisku pisaca za �ija dela sam pripremala tu�u ili pisala svoju muziku, nema Sterije. Ne mogu da se setim da me je neko nekad anga�ovao da muzi�ki ilustrujem neki Sterijin komad ili pozvao da napi�em muziku za neki Sterijin tekst. �ak ni u Dramskom programu radija, gde sam se nekoliko decenija bavila ozvu�enjem dramskih tekstova svojom ili tu�om muzikom, nisam uradila znatan broj Sterijinih stvari.
Sopstvenu muziku, solo pesme, horove ili druga dela nastala prema kori��enim tu�im tekstovima, pisala sam na sa�uvane delove tekstova iz staroegipatske Knjige mrtvih, na Desanku Maksimovi�, na stihove severnoameri�kih Indijanaca, na Anri Mi�oa, Vesnu Krmpoti� ili Rozu Luksemburg� ali ne i na Steriju. Tako�e, nije precizna evidencija o tome da li je mnogo drugih kompozitora iz na�e novije istorije, osim Mihovila Logara i Du�ana Radi�a, posegnulo za Sterijom. Logar je na stogodi�njicu Sterijine smrti, na libreto Huga Klajna, napisao operu Pokondirena tikva (izvedena 1956. u Narodnom pozori�tu, dirigovao Du�an Miladinovi�) dok je Du�an Radi� 1980. napisao kratku horsku kompoziciju Sterijino ni�ta iz ni�ta, op. 22, br. 7, koja je izvedena maja 1981. u Novom Sadu. I jo�?
Muzikolog Tanja Markovi� upotpunila je, neobavezno i u privatnom pismu, moje informacije o Steriji u muzici: Spomenula je komade s pevanjem San Kraljevi�a Marka i Sra�enije na Kosovu polju, za koje je muziku napisao Josif �lezinger. Pored toga, poznati horski �hit� iz tog vremena (19. vek) bila je Sterijina pesma Ustaj, ustaj, Srbine, a na te stihove muziku je komponovao Nikola ?urkovi�. U memoarima Laze Kosti�a mo�e se videti da je ova pesma pevana posebno me�u Srbima u Vojvodini tokom revolucije 1848. godine, ali nije sigurno da je za tu pesmu muzi�ki tekst uop�te sa�uvan.
Iako nevelika, srpska umetni�ka muzika jo� nema sasvim kompletiranu elektronsku bazu podataka. Da ta baza postoji, lako bi bilo utvrditi da li je i koliko autora komponovalo na stihove Jovana Sterije Popovi�a ili koristilo Steriju kao scenaristu ili libretistu svojih muzi�kih zamisli.
Sada, po�to sam se potanko prisetila gde se sa Sterijom nisam srela, ostaje mi da osvetlim jedan �bliski susret� koji se ipak desio.
Davorje. Tra�e�i tekst za solo pesmu koja je bila u planu, na�la sam se, pre mnogo godina, pred zaturenim, veoma tro�nim primerkom Davorja. Izdanje pan�eva�ko, Bra�e Jovanovi�, iz 1854. godine Uz pesme i�ao je i predgovor, tj. �otvoreno pismo� Jovana Risti�a, gde ovaj Steriji ka�e: �Ne, gospodine Jovane, va�e pesme ne�e biti zaboravom pretrpane kao �to se vi pla�ite� i �da knji�evnost srpska ni�ta drugo nema do ovo Davorje, ono bi u stanju bilo da vam ispuni prvu pravednu �elju i preda vas spomenu koji nikakvo vreme izbrisati ne�e�.
I pored toga �to su ove re�i odzvanjaju zvu�nim ehom iz respektabilne dubine 19. veka, one i danas sna�no preporu�uju Steriju. Ali, i pored takve preporuke, sudbina mog �itanja Davorja bila je kratka. Nisam oti�la mnogo dalje od bacanja dijagonalnih pogleda na pesme. Ne dalje od upoznavanja. Pa ja te pesme i nisam �itala iz �elje da u�ivam u poeziji, niti kao zadatak iz teorije knji�evnosti, ja sam tra�ila tekst za svoju pesmu.
�ta je to u�inilo da Davorje bude tako lako odba�eno? Ve� posle kratkog pogleda na ove stihove, rodoljubivo-nam�orasti kasni Sterija naprosto je otpao. Iz dva razloga.
Prvi, nije bilo dovoljno za tu priliku meni potrebnog ritma. Neke su pesme bile veoma duga�kog, tromog i razvu�enog tempa, a metar je skakao od kratkog do veoma duga�kog, gotovo proznog. Drugi, bilo je previ�e pateti�no iskrenog rodoljublja, ali i prili�ne raspri�anosti, malo rasplakanosti i zamrljane misaonosti. To u muziku ne ulazi. Sve je ovo sasvim o�ekivano od pesnika 19. veka. Sve ovo nije moglo biti podsticajno za kompozitora s
kraja dvadesetog.
Po�etak prve pesme, one pod naslovom Mojim pesmama glasi:
Odlazite, pesne moje,
Moga �uvstva mila �eda,
Koliko �ete l� trpit vreda
Od nesta�ni zolja mnogi.
Malo dalje:
No nek samo Srbstvo traje
Ili,
Naglost, razdor i nesloga,
Praota�ne na�e kletve.
Najzad, negde pred kraj zbirke nalazi se i pesma Na prirodu:
Ti, koja s� tako lepa savr�ena
Iz ruke Tvorca blagoga prenula
Da mati, ljuba zemlji bude�,
Prirodo draga, s tim di�nim ruvom!
Sterijini stihovi, kao �to su ovi citirani, mogli su na�i svog kompozitora me�u autorima njegovog doba pa mo�da i sve do sredine dvadesetog veka. Ta�nije, mogu ih na�i i danas, ali samo me�u autorima koji su misaono, stilski i svojim muzi�kim jezikom i dalje bliski romanti�nim osobinama ove poezije, patosu, deskripciji, rodoljubivoj usplahirenosti � jednom re�ju, tradicionalnom na�inu mi�ljenja.
�to se mene li�no ti�e, ni�ta nije obe�avalo da �e biti pogodno za neko novo �itanje i stvaranje. I tako bi se stvar sa Sterijom zavr�ila bez rezultata da iznenada nisam nai�la na neveliku pesmu Nadgrobije samome sebi. Na�la sam negde da je ove stihove Sterija (verovatno) namenio sopstvenom nadgrobnom belegu, ali meni, kompozitoru, ona je donela ne�to savr�eno druga�ije � privla�no, mra�no-prilva�no. neodoljivoprivla�no. U Nadgrobiju se odjednom pojavljuje sve ono �to u drugim pesmama nisam na�la. Pre svega, pulsacija, ritam, damaranje, �egrtanje, kora�anje� Potom jako prisustvo izrazito dominiraju�ih suglasnika. �, ne�to manje �, ponavljaju se s velikom u�estalo��u, pesnik insistira, ponovljeno slovo ve� u drugom stihu po�inje da se ponavlja, da boji i obla�e, u�u�kava i zaokru�ava �itavo neveliko tkanje pesme. Ponavljaju se re�i u kojima pr�ti perkusivno �eli�, i vi�e, i ve�no, i i��ezlo, i nekoliko puta u razli�itim kombinacijama re�i i razli�itim varijetetima ponavlja se ni�ta, ni�ta, ni�ta... U pesmi nema pravilnog stiha, ima nekog simuliranog slika, ali on nije toliko va�an, broj stihova je neparan (15) a zbog broja slogova svakog stiha (5-6, 6-6, 6-5) sva deluje nekako �neparno�, nahereno i rasklimano. Ali, beskrajno privla�no, izazovno. Ipak, to jeste �muzi�ka� pesma. Evo je u celini.
Ni�ta iz ni�ta
Zgruvano u ni�ta
Daje sve ni�ta;
�ta �eli� vi�e
Od i��ezlog ni�ta?
Plamen kratko traje
ve�no gasi se.
Stihotvorac, retor
Profesor, pravdoslov,
u knjigama ime
Ve�no ostaje ti;
No telo nam ni�ta,
Um tako�e ni�ta,
Sve je dakle ni�ta,
Senka i ni�ta.
Ipak, nikada nisam napisala ni�ta na ove stihove. Kompozitor Du�an Radi� jeste, pro�iruju�i naslov svoje horske kompozicije na Sterijino ni�ta iz ni�ta. Pitam se da li bi i moja � da sam komponovala Sterijino Ni�ta iz ni�ta � bila kompozicija za hor? Ako pratim misao pesme, njeno smireno/uznemireno raspolo�enje i zavr�no kretanje pesme prema nekako sve�anom zatamnjenju i kraju, odgovor je � ne. Kod mene bi to bila kompozicija u kojoj bih koristila jedan glas, i to verovatno �enski. Ali, ako te�i�te bacim na to kako ova pesni�ka tvorevina zvu�i, ako se usredsredim na zvukovnu nosivost samih stihova, na ponavljanje odre�enih suglasnika (� i � i �), na praskavo �u�tanje slogova � tada bi to, �ini mi se, morao biti hor. Grupisani ljudski glasovi otvaraju mogu�nost da se istakne i potcrta povr�insko, zvu�no svojstvo re�i, jer re�i, osim �to ne�to zna�e, one i zvu�e. (Ni�ta iz ni�ta / Zgruvano u ni�ta / Daje sve ni�ta; �ta �eli� vi�e / Od i��ezlog ni�ta). Ja slu�am zvu�anje poezije.
Po�to sam se jo� malo pozabavila ovom Sterijinom pesmom, ona po�inje da me privla�i na neo�ekivan na�in. Nadgrobije mi se sve vi�e prikazuje kao kratka muzi�ko-dramska forma. Stihotvorac, retor, profesor, pravdoslov, u knjigama ime ve�no ostaje ti; minimono-opera. Tu ve� po�injem da sastavljam ansambl, duva�ki, sa ve�im u�e��em perkusija kako bih obezbedila produ�eno onomatopejsko trajanje zvu�enih suglasnika koji se provla�e kroz tekst. Pomi�ljam na elektroniku, razmi�ljam o svojevrsnom �prehgezang postupku koji �e od mecosporana na�initi glumcapeva�a. I na kraju peva�ici dajem ulogu (sa)govornika, alter ega, anime-du�e onom stihotvorcu, retoru, profesoru i pravdoslovu �to se iz svog vr�a�kog vrta pla�i zaborava. Jer moj(a) peva�(ica) vi�e ne�e biti pesnik ve� njegovo �ensko ja. Ali dosta sa fantazijama za no�as.
Steriju sa muzikom povezuje jo� jedna tema. U Sterijinoj zaostav�tini nalazi se dramski tekst naslovljen kao opera. To je Postanak srpskog carstva, a s�m tekst se mo�e pro�itati u Opera i melodrama, koju su priredili Du�an Mihajlovi� i Vaso Milin�evi� 1995. godine. Ovaj libreto koji je s�m pisac najpre nazvao operom (o ovome su kasnije pisali drugi nazivaju�i ga �ne�to kao opera� ili �kao neka opera�), ostao je nezavr�en. Dovoljan razlog da nije mogao biti komponovan. Ipak, ono �to privla�i pa�nju i nad �im se svaki muzi�ar zamisli jeste �injenica da je Sterija predvideo u�e��e dva hora � ��enskij� i �mu�kij�. Iz samog pogleda na ovo muzi�aru ti horovi po�inju da zvu�e svojim latentnim, nenapisanim melodijama. �ta je tu jo� zanimljivo? Sterija je napisao ��enskij� i �mu�kij�, a ne me�oviti hor �iji prirodni zbir predstavljaju prva dva, posebno �to bi se ova dva hora morala u jednom trenutku pojaviti objedinjena, pre svih drugih u sceni krunisanja cara Du�ana na koju nailazimo u planu drame. To �to su horovi odvojeni �ini njihovo gr�ko poreklo jasnijim i nesumnjivijim. Strofa i antistrofa, epodon, sugeriraju anti�ku dramu u pozadini ideje i inspiracije.
U ono vreme, sredinom 19. veka, Postanak srpskog carstva bilo bi veoma te�ko komponovati. Tada�nja kompoziciona tehnika i praksa, dominiraju�i stil, poznata i dostupna zanatska sredstva, kao i ponu�eni instrumentarij, ne bi odgovarali proznom tekstu kakav je opera o kojoj je re�. Jer Postanak srpskog carstva, u onoj jednoj �etvtini koliko je napisan, zapravo je prozna tvorevina. Ne samo zato �to je prozno tkivo prepreka koja bi silno ometala kompozitora pri izradi svega drugog osim re�itativa (a re�itativi moraju biti presecani arijama), ve� i zato �to prozna tokovitost ne ostavlja mesta raspevanim arioznim situacijama, solima, duetima, horovima, toliko va�nim u Sterijino vreme. U svesti obi�nog slu�aoca re�itativi su tek ne�to malo vi�e od pauze. Ovako komponovani govor ve� zbog toga nije mogao biti podjednako upamtljiv i uzbudljiv kao �to bi bila budnica ili nacionalna himni�na pesma o kojoj je svaki po�teni pisac i kompozitor sredinom 19.veka morao sanjati.
Da je Sterija toga bio i te kako svestan svedo�i jedan minijaturni zapis � nezavr�en, verovatno prvi stih budu�e arije zapisan na margini drame koji glasi:
�Srpska zemlja ponosi se,
Tebe ljubi v�.�
I odmah, eto ritma, eto budnice! Posle uspeha koji je imala pesma Ustaj, ustaj Srbine Sterije / ?urkovi�a, tekstopisac je morao uvideti rizik prozne neritmi�nosti svoje �opere�. Ako se neko pita za�to je Sterija ostavio Postanak srpskog carstva nezavr�enim, i ako je kompozitor uop�te taj ko ima pravo na odgovor, onda je �injenica da je autor shvatio da je pogubnost proznog principa u delu sa romanti�no-nacionalnom tematikom �nemogu�a misija� i sasvim dovoljan razlog da se rad na pisanju zapo�etog prekine, a drama ostavi daleko pre nego �to je stigla do svoje polovine.
Ipak, mo�da bi Sterija i zavr�io svoju operu da je mogao iz svog vr�a�kog stana �videti� kako �e se i u kom pravcu kretati istorija muzike u budu�nosti. Dana�nji kompozitor imao bi mnogo vi�e mogu�nosti da ovaj libreto prokomponuje. Carstvo je mo�da moglo postati opera, jer danas ni tekst, ni muzi�ka sredstva, ni struktura, ni fromalne i harmonske zakonitosti nisu za�ti�eni od � ma �ta to zna�ilo � autorske slobode i mogu�nosti surove intervencije u tekstu, redefinicije, rekonstrukcije, preoblikovanja i preupotrebe teksta. Postanak srpskog carstva je mo�da mogao postati opera da je do�iveo da ga neko iz teksta pretvori u materijal, gra�u, smesu, grn�arsko blato, iz ozbiljnog, zavr�enog libreta u po�etni materijal za reinterpretaciju i transformaciju u drugi medij.
Da se to dogodilo, mo�da bi se danas, na sceni Opere Narodnog pozori�ta ili nekoj drugoj sceni, pojavila opera, oratorij ili ma �ta tre�e u kojem bi kompozitor XY izmesio, izmenio, reinterpretirao, preoblikovao tekst libretiste Jovana Sterije Popovi�a. Tako bismo, osim vi�e puta ponovljene La�e i parala�e, ovog prole�a 2006, dobili i nekog drugog i druga�ijeg Steriju, sposobnog za prelazak u 21. vek i sa jasnim potencijalom za takvo teleportovanje. Da li je za to ve� kasno?
P.S. Iste godine kada je u Vr�cu umro Jovan Sterija Popovi�, u Negotinu se rodio Stevan Stojanovi� Mokranjac. U ravni simbola to zna�i da su se dve veli�ine nacionalne kulture naslonile �ivotima jedna na drugu i pokrile �itav 19. i zagazile u 20. vek.

Autorka je kompozitor iz Beograda i umetni�ki direktor Bemusa