Pi�u�i o dramatur�kim zakonitostima komediografskog postupka Jovana Sterije Popovi�a, Ljubomir Simovi�, koji i za svoju poetiku drame ka�e da je i�la upravo putevima ovog velikog srpskog knji�evnika i reformatora1, iznosi dragoceno zapa�anje: �Sterijin junak stavlja na lice masku pod kojom �e sakriti svoju pravu li�nost, svoju prirodu, svoje poreklo, i svoj dru�tveni status, kojim je nezadovoljan; i pomo�u koje �e, u isto vreme, poku�ati da se iz svoje prezrene dru�tvene sredine, u kojoj gladuje, nekako prokrijum�ari u onu vi�u, favorizovanu dru�tvenu kategoriju... Sterijini junaci naj�e��e koriste la�, pona�anje, ode�u. Me�utim, ni�ta manje nego la�, pona�anje i ode�u, oni za maskiranje upotrebljavaju jezik�2 (kurziv B.S.P.). I taj jezik, razvija svoju tezu dalje Simovi�, slu�i njegovim junakinjama i junacima kao sredstvo dokazivanja svog (povla��enog) socijalnog identiteta, ali ga, samim tim �to �ele da putem jezika, ili samim jezikom, budu neko drugi/druga, oni ga nu�no falsifikuju. Takva vrsta �falsifikata� izaziva komi�ne, sme�ne, karikaturalno-groteskne efekte. Ali pored toga, ili ba� zbog toga, ovaj postupak otvara i novi prostor, odnosno mogu�nost za tuma�enje otklona od jednog identiteta i njegove kratkoro�ne zamene, supstitucije drugim � koji uglavnom po�iva na jeziku shva�enom u drugoja�ijoj, simboli�koj ulozi.
U kakvoj dalje vezi mo�e biti dramatur�ka motivacija sme�nog/komi�nog/ satiri�nog sa rodnim, dakle, socijalno-kulturolo�kim aspektima i konotacijama pi��evog oblikovanja osobito �enskih likova svojih komedija, u prvom redu La�e i parala�e, Pokondirene tikve, Kir Janje? Da li je autorov komediografski impuls proistekao iz njegovog prosvetiteljskog i klasicisti�komoralisti�kog diskursa, po kojem u porodici, me�u polovima, kao i u dru�tvu i dr�avi � mora da vlada red, patrijarhalna hijerarhija i predanost radu?3 U tom slu�aju bismo Sterijinu umetnost nesumnjivo, nepravedno i sasvim jednostrano sveli na pou�notendencioznu knji�evnost epohe bidermajera, tog sveta u�malih vojvo�anskih malovaro�i i neprovetrenih salona u kojima se prepri�avaju najnovije modne novosti i tra�evi iz �velikog sveta�. Me�utim, upravo pi��evo obra�anje prvenstveno vlastitim �itateljkama svedo�i o potrebi da pojasni kriti�ko-satiri�no ishodi�te tzv. atakiranja na devojke i �ene. To ne mo�e biti izraz Sterijine mizoginije, ve� jednog slo�enijeg mehanizma opservacije dru�tvene klime i mentaliteta svoga vremena.
U njegovom su sredi�tu bili upravo likovi � i me�u njima �esto �ene � koji su, koriste�i specifi�ne jezi�ke maske menjali i problematizovali, relativizovali i osporavali svoje stabilne, jednom za svagda utvr�ene identitete. Biti neko drugi � u svakom slu�aju bolji � proglasiti modu i snobovske manire (�itanje srceparateljnih ljubavnih romana, prenemaganje ili u�enje francuskog jezika, na primer) za vrhovne parametre koji, prema Rolanu Bartu, svojim konvencijama stvaraju �itav sistem socijalno i hijerarhijski vrednosno po�eljnih znakova, odnosno statusa. Sterijine junakinje (Jelica, Fema, Sara, Juca, Katica, ali i baron Goli� i Svetislav Ru�i�i�) u jednom takvom jeziku koji koriste, u ve�oj ili manjoj meri simbolizuju beg od praznine i siroma�tva op�teprihva�enog jzi�kog koda (tzv. svakodnevnog narodnog, �esto vulgarnog jezika socijalnog sloja kome pripadaju). Time se diferencira i zna�enje takvog, falsifikovanog, ali drugog jezika, odnosno metafori�kog bega iz jednog u drugi idiom.
Kao da jezik (slavjanski, slavenosrpski, iskvareni nema�ki, nakaradni i karikirani francuski) osim svoje komi�ko-satiri�ne funkcije sadr�i i aspekat izvesne rodne razlike u odnosu na dominantni, seosko-provincijalni, zdravorazumski, patrijarhalni k�d koji oli�ava na� tip mu�karaca. Taj kvazi ili pseudojezik njima donosi bar nakratko �eljenu mo�, igru skrivalica sa �enom koja se kod Sterije, a i u njegovo doba, i dalje tretira kroz kupoprodajni ugovor, bez obzira da li ga sklapa Fema, Ru�i�i�, Mitar, Janja, Juca ili baron Goli�. Odnosno, kako to ka�e Lus Irigare (Luce Irigaray): �Jer, �ena je tradicionalno upotrebna vrednost za mu�karce, razmenska vrednost me�u mu�karcima. Dakle, roba. �ene su falusno ozna�ene od strane svojih o�eva, mu�eva, podvoda�a.�4 Prema ovom, da ka�emo, patrijarhalno-falusnom modelu i same �ene, junakinje, osobito Fema, Sara i Juca, poku�avaju da nametnu mo� u porodici i dru�tvu, dakle izvesni oblik relacionionog feminizma,5 koji istovremeno dobrim delom odre�uje i njihov individualni identitet. Ali njihov odnos prema mu�karcima, osobito autoritetima (o�evi, starija rodbina, udvara�i, dobre prilike) nesumnjivo je izuzetno servilan i patrijarhalno obele�en, iako prepreden i sra�unat (Jelica, Evica, Katica). To �e se promeniti tek kod Nu�i�eve �ivke Popovi�, �uvene Gospo�e ministarke, koja �e za sebe osvojiti mnogo ve�i stepen nezavisnosti, pa �ak i manipulaciju mu�karcima6, od kojih na kraju, ipak, gubi.
Na po�etku Sterijinog �veselog pozorja� La�a i parala�a (1830), Aleksa, alias baron Goli�, podlac i hoh�tapler, vrebaju�i novu �rtvu u liku Jelice, k�erke bogatog trgovca Marka Vuji�a, ka�e: �Ja sam jedanput �uo da devojka nije �ovek, i to mi je dosta. Znam da je ovo proizi�lo od kakvog filozofa, jer su oni sa �enama imali parnice. Ali �ta se ja za to brinem? Sledstvo je ovog izre�enija da se ne moramo ba� tako strogo dr�ati sovesti� (La�a i parala�a, 1998, 9). Ova, nesumnjivo mizogina, konstatacija uklapa se u profil nemoralnog momka ni�eg sloja, koji je tako�e rob mode i snob, pa svoje finansijske apetite zadovoljava slu�e�i se minhauzenovskim la�ima. On ve�to koristi masku slavenosrpskog, u�enog jezika, poku�avaju�i da, zajedno sa svoji priglupim pobratimom Mitom u ulozi pedintera, pridobije relativno inteligentnu, ali �noblesom� zalu�enu Jelicu, koja se �kolovala u Be�u i �eli da bude strasno zaljubljena po ugledu na �ilerovu Amaliju. Svom ocu starinskog kova koji smatra da �ena treba da nau�i kako da zgotovi ru�ak, kako biti dobra gazdarica i red u ku�i dr�ati, Jelica zaneseno poru�uje: �...Jer govoriti po modi, unetrhaltovati se s najve�om gospodom, �telovati se i znati �ta je bonton, to se sve iz romana u�i.� Jeli�ina emancipacija u �enskom smislu odvija se upravo po ugledu na romanesknu, dakle fikcionalnu stvarnost, pa se i ona � u izvesnom smislu � pribli�ava bovaristi�kom modelu junakinje/�itateljke, koja ne mo�e da prihvati svet svakodnevne realnosti.7 Jelica je sa tog stanovi�ta idealna �itateljka sentimentalnih i romanti�arskih romana, u koje ona upisuje svoj identitet, frustracije i �elje8, pa se ova Sterijina komedija mo�e �itati i kao jedan od prvih primera onoga �to se danas naziva feministi�ka teorija �itanja9. Jeli�ino shvatanje ljubavi i budu�nosti tako zavisi od njenog �itala�kog do�ivljaja:
�Ah, tatice, vi jo�t ne znate �ta je ljubov. Drugo je prosto i paorski ljubiti, a drugo je ljubiti po be�ki i po knji�ki. Ono je ljubov, ljubezni tatice, kad se koji kralj u kakvu princesu zaljubi� (La�a i parala�a, 14).
Jeli�in �estiti otac, trgovac Vuji�, iako se suprotstavlja njenom ludovanju za �itanjem �vra�kih knjiga� i �ivljenju po modi, iz ljubavi prema svojoj jedinici relativno lako naseda na trikove barona Goli�a. U tom smislu, on odbacuje njenog udvara�a Bati�a, poverovav�i u Aleksinu la� da su njihove familije u srodstvu, te da se zbog toga Jelica i Bati� ne mogu ven�ati. Baron Goli� se, kao i docnije Ru�i�i� u Pokondirenoj tikvi, predstavlja ne samo kao svetski obrazovan �ovek plemenitog porekla ve� i kao veliki zavodnik �enskih srdaca, kao Don �uan koga nijedna �ena nije mogla stvarno imati, pa �ak ni �carica Meseca od svoji dvadeset i pet godina.� Tako�e se i znanje stranih jezika, osobito francuskog, uzima kao glavno merilo, kriterijum �noblesa�, te Sterija majstorski pose�e za kombinacijom razli�itih idiolekata koji imaju nesumnjivo komi�no-karikaturalno dejstvo. Da bi Jelici objasnio �ta zna�i re� �tablo�, on najpre pose�e za neverovatnom slavenosrpskom kovanicom �mzdopreim�ivost�, ube�uju�i je kako se francuski jezik i zove �izobra�eni dijalekt�, jer se njime mogu izraziti najsuptilniji sadr�aji, za �ta je srpski jezik nesposoban.
Svojim perfidnim laskanjem i pretvaranjem Aleksa uspeva ne samo da pridobije naivnu i neiskusnu Jelicu ve� i njenog oca, planiraju�i da novcem od ven�anja namiri Mariju, devojku koju je iskoristio. Trenutak kada Goli� skida svoju masku pred �itaocima/gledaocima, otkriva njegovo pravo, grabe�ljivo lice �la�e i parala�e�, koje o�ito prezire � iako na distanci � i s�m Sterija: �Bogatstva ima dosta: kad se ven�amo, onda neka duva u prste za koga je po�la. A zar bi ovo prva svadba bila gdi se nije ili mlado�enja ili devojka prevarila? Ja �u starcu toliko lagati, dokle najposle ne izgubi razum.� A na Mitino pitanje �ta �e biti sa devojkom, Aleksa samouvereno odgovara, u skladu sa onom opservacijom na po�etku prve scene: �Ona ga nije ni imala...� (La�a i parala�a, 38).
�itavu ujdurmu na kraju raspli�e o�ajna i besna Marija, raskrinkav�i Aleksin identitet, a otac, osramo�en, poru�uje Jelici da ide sebi sama tra�iti sre�u. To zna�i da zauvek zaboravi na romane, jer joj oduzivaju zdrav razum, rasu�ivanje, ono do �ega je Steriji i kao prosvetiteljkom pedagogu bilo izuzetno stalo: �Ja ti poslednji put ka�em: da te nisam vi�e vidio s njima! Grebene, crn vam obraz, i perajicu, a ne kojekakve mozga baukove!� (Isto, 48).
Te iste, 1830. godine, ohrabren uspehom svoje prve komedije, Sterija stvara svoj verovatno najreljefniji i najsme�niji �enski lik, bogatu udovicu Femu Kiri� iz Pokondirene tikve. U odnosu na Jelicu, ili Janjinu k�er Katicu, Fema je primitivna i agresivna, a u su�tini duboko frustrirana �ena, u kojoj su neki istra�iva�i prepoznali mehanizme prikrivenog seksualnog nezadovoljstva.10 Sve�a udovica, koja ima priprostu �erku Evicu za udaju, preko no�i �eli da postane mondenka prvog reda, u �emu joj svesrdno poma�e provodad�ika Sara i nadrifilozof i pesnik, prevarant Svetozar Ru�i�i�. Femina jezi�ka maska je jedno od komi�ki najubedljivije Sterijinih ostvarenja. S jedne strane, ona, misle�i o sebi kao o nekome kome je �nobles od nature dat�, improvizuje nema�ki, francuski, slavjanski, pa �ak tvrdi da �e nau�iti i engleski, a privatno se u opho�enju sa svojim najbli�ima (�erkom, bratom Mitrom, slugama An�icom i Jovanom) slu�i prosta�kim, na momente vulgarnim jezikom ko�ija�a, dakle jezikom mu�karaca ni�eg sloja, �ijoj klasi � bez obzira na bogatstvo koje joj je pokojni mu� ostavio � pripada. U ovom aspektu najbolje se vidi njena veza sa �ivkom ministarkom, koja ima dva paralelna identiteta: jedan privatni i jedan javni. Ali se oni naj�e��e sukobljavaju, izneveravaju i otkrivaju jedan drugoga, unose�i izvesne tragi�ne momente u njihove likove. U tom smislu, Fema nikako ne mo�e da preobrazi i emancipuje svoju k�er Evicu, koja je zaljubljena u Vasilija, seoskog momka bez para, pa se o njoj ovako izra�ava svojoj dru�benici Sari:
FEMA: Ka�ite mi, molim vas, kako �emo ovu moju devoj�uru na nobles podi�i? Stoji mi kao kost u grlu.
SARA: A, mamzel, njojzi �emo jednog lepog mlado�enju na�i od velike familije; un �apo, �to ka�e Francuz.
FEMA: Zna vam ta �ta je �apov, ili kapov; ona se dr�i svoga �to je od oca primila, kao pijan plota.
(Pokondirena tikva, 109)
Zanimljivo je da, kao i u slu�aju �ivke Popovi� koja upravlja �ivotom svoje �erke i svojih uku�ana, pa i mu�a, nesu�enog ministra, kod Feme postoji odbojnost prema vlastitoj �erci zbog latentne mr�nje prema mu�u. I on nije mario za nobles, stoga ta opozicija paorluk/nobles postaje opsesivna, i u izvesnom smislu, kobna za Femu, kako se na kraju ispostavlja. Sli�no je i, sa �ivkom: ona svoju �erku Daru podsvesno mrzi i �ikanira zbog udaje za gubitnika �edu, vide�i je kao projekciju svoga oca, po�tenog, neambicioznog i nekorumpiranog �oveka Sime Popovi�a. U oba, dakle, slu�aja, �ini se kao da je ve�i unutra�nji, su�tinsko-psiholo�ki sukob izme�u majki i �erki, nego na relaciji �ena�mu�karac. Jer Evica, kao i An�ica je �nepotkovana krava�, �drolja�, �krma�a�, dok su Mitar i Jovan �svinje�, �nitkovi�, �ugursuzi�, koji je neprestano podse�aju da je �opan�arskog porekla�, kojoj je �prokleta moda� popila razum, pa se pona�a kao pokondirena tikva. Pojava Svetozara ot Ru�i�i�a, �ije stihotvorstvo na slavenosrpskom ima cilj upravo �za opseniti prostotu�, donosi dvostruku sramotu Femi. Najpre zato �to se njemu Evica nimalo ne dopada, iako je lakom na novac i blagoutrobije, a onda zato �to kao znak Femine ljubavi zala�e burmuticu i sat ne bi li dobio deset forinti. S druge strane, to pokre�e klju�ni komi�ki zaplet vezan za Vasilijevu re�kontu, �iji dobitak na lutriji kona�no otvara put ka voljenoj Evici. I u Pokondirenoj tikvi maske zamenjenog identiteta padaju na kraju, otkrivaju�i ko je ko. Ipak, Femino odricanje, ta�nije zasi�enje noblesom, ponovo je motivisano njenom ogromnom �eljom da promeni bedne uslove svog provincijskog izolacionizma. Ona naseda na bratov la�ni predlog da je vodi u Pariz, gde dame mogu imati i do tri mu�a. Tako se Femina prikrivena tragi�nost, ali i njena infantilna narcisoidnost, neutralizuju jednom novom obmanom, ali i nadom za nekim novim identitetom.

Autorka je knji�evna kriti�arka iz Beograda i profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

1 U svom skora�njem intervjuu datom listu �Blic,� br. 3285, 4. april, str. 16.
2 �Sterija me�u maskama,� Duplo dno, Stubovi kulture, Beograd, 2001, str.88�89.
3 Tako Sterija u predgovoru svojoj Pokondirenoj tikvi iz 1830. ironi�no i �aljivo pi�e: �Ali, um Gotteswillen, g. Ferfaser, �ta su vam devojke i �ene skrivile, te toliko na njih atakirate? Tako ste nas u pre�a�njem va�em delu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate...Moja lepa frajlice, �ao mi je �to ste mene radi ta va�a mala ustanca zao�trili. Ja na modu nimalo ne vi�em, nego na zloupotreblenije, na preterivanje ili,kako vi zovete �bertreibung� (prema: Jovan Sterija Popovi�, Izabrane komedije, �Dragani�,� Beograd 1998, str.100�101).
4 Luce Irigaray, �Taj pol koji nije jedan,� odlomak iz istoimene studije, preveo Al. Zistakis, Gledi�ta, 1990, br.1/2, str. 14�15.
5 Up. Karen Offen, Defining Feminism: A Comparative Historical Approach, Signs: Journal of Women in Culture and Society, vol.14, no.11, The University of Chicago, 1988, 38�44.
6 Tako Petar Marjanovi� u �ivki i Femi vidi �jednoutrobne sestre.bliznakinje,� u: Srpski dramski pisci XX stole�a, Akademija umetnosti, Novi Sad 1997, str.108.
7 Up. obradu ovog termina u: Chris Baldick, Oxford Concise Dictionary of Literary Terms, Oxford University Press, 2001, 29, gde se ka�e da je prototip ovakve junakinje Ketrin Morland (Catherine Morland) u romanu D�ejn Ostin Nortengenska opatija (Northanger Abbey, 1818), kod koje se javlja sli�na konfuzija izme�u fantazije i stvarnosti.
8 Patrosinio P. �vajkart (Patrosinio P. Schweckart), ��itati sebe: Ka feministi�koj teoriji �itanja�, prevela N. Seferovi�, Genero, �asopis za feministi�ku teoriju, Centar za �enske studije, Beograd 2005, br. 6�7, str. 53�79.
9 Ista, �Reader-responce teorija i feministi�ka kritika�, nav. delo, str. 57�61.
10 Npr. Vaso Milin�evi�, ��ivotvornost Sterijine komediografije�, pogovor Sterijinim Izabranim komedijama, 1998, str. 228.