Tuma�enje pozori�ta kao instrumenta javne sfere, kako je ve� odavno uo�io Jirgen Habermas, pru�a mogu�nost da se deo dramskog opusa Jovana Sterije Popovi�a sagleda u novoj svetlosti. Javna sfera, u svom osnovnom zna�enju, podrazumeva komunikaciju izme�u gra�anstva i vlasti, ali i obratno � izme�u vlasti i gra�anstva. Za te potrebe uobli�ava se posebna reprezentativna kultura namenjena propagiranju monarhijskog autoriteta. Ona ve� u 18. veku napu�ta stari model vladarske samoreprezentacije, zatvorene u okvire dvorskog kompleksa, i izlazi u javnu sferu sa jasnom namenom da uti�e na uobli�avanje javnog mnjenja.1 Jedan od instrumenata uspostavljanja komunikacije izme�u vladara i podanika bila su dvorska pozori�ta koja se transformi�u u javnu instituciju i otvaraju vrata gra�anskoj publici. Ovakva shvatanja uticala su na nastanak i uobli�avanje pozori�nog �ivota u prestonici mlade Kne�evine Srbije i na kraju su dovela do podizanja Narodnog pozori�ta.2 Prvi koraci u tom pravcu u�injeni su u periodu prve vladavine dinastije Obrenovi�, ali tek u vreme kneza Aleksandra Kara�or�evi�a pozori�te se prepoznaje kao va�an instrument reprezentativne kulture.
U toj svetlosti posebno su zna�ajne dve panegiri�ke predstave Jovana Sterije Popovi�a napisane 1847. za potrebe reprezentacije kneza Aleksandra Kara�or�evi�a. Prva od njih, Tor�estvo Srbije, premijerno je izvedena u Teatru kod jelena 30. avgusta, na praznik Svetog Aleksandra Nevskog, dan kne�evog imendana.3 Druga predstava, San Kraljevi�a Marka ili Slava Naroda Srpskog, prikazana je prvi put u istom pozori�tu 30. novembra, na praznik Svetog apostola Andrije Prvozvanog, dan kne�evog krsnog imena.4 Dela su nastala pri kraju Sterijinog boravka u Beogradu, u vreme kada se on nalazio na mestu na�elnika, u Ministarstvu prosvete, a izvedena su u pozori�tu koje je u punom smislu u�ivalo potporu kne�evske porodice.

I
Oba panegirika imaju zvani�ni karakter i rani su, ako ne i najraniji, primeri prazni�nih predstava prikazivanih u �irem okviru proslavljanja javnih praznika, koji u to vreme zapo�inju da uobli�avaju svoj cikli�ni godi�nji kalendar.5 Ovi praznici su zvani�no obele�avani svake godine. Proslava je za odabrane zapo�injala bogoslu�enjem u crkvi, a zavr�avala se predstavom u pozori�tu, dok su sve�anosti za gra�anstvo prire�ivane na ulici. To ponavljanje istorije, preuzeto iz memorijalne strukture hri��anskih praznika, uvodilo je prazni�ne predstave u sferu sakralizovane patriotske religije, koja dinasti�ku i nacionalnu mitologiju transformi�e u ritual. Ritualni karakter predstava odredio je specifi�nost njihove forme, razli�ite od ostalih Sterijinih dramskih dela. Njihova forma je sli�na, a zasnovana je na prigodnom sve�anom govoru, mitskoj istorijskoj naraciji i alegorijskoj strukturi.
Sterijino shvatanje prigodnog sve�nog govora, obele�eno povi�enom emocionalno��u, uobli�eno je tokom prve polovine 19. veka, u vreme kada poezija sentimentalizma sna�no uti�e na retoriku, a ona na celokupnu reprezentativnu kulturu. Raspravljaju�i u Retorici o prigodnom sve�anom govoru, Sterija ka�e: �Svaki narod, svaka porodica, svaki �ovek ima tokom godine takve va�ne dane koji ga podse�aju na pro�lost, i pri kojima ose�amo ne�to naro�ito, pa u takve dane prili�e takve besede. Besednik u ovom slu�aju izla�e zna�aj sve�anosti, �ivim bojama predstavlja davni doga�aj, i uzbu�en ovim doga�ajem silovito se i dirljivo prepu�ta ose�anjima, i na kraju ube�uje slu�aoce da podra�avaju lepi primer predaka, i da ovakve uspomene posle sebe ostavljaju. Stil je ovde va�an, misli pune ljubavi prema otad�bini, pune revnosti prema dobru i onom �to je za pohvalu.�6 Polaze�i od ovih op�tih odredbi o prigodnom govoru, Sterija prilago�ava jezik svojih predstava njihovoj nameni. Tor�estvo Srbije je pisano uzvi�enijim stilom i sa mno�tvom slavizama i rusizama, �to i odgovara o�ekivanoj �tor�estvenosti� predstave, dok je San Kraljevi�a Marka bli�i duhu narodnog pesni�tva.
Mitska istorijska naracija predstava zasnovana je na ideji obnove zlatnog doba, op�tem mestu politi�ke ikonografije. Porast zna�aja ovog mita mo�e se pratiti od renesansne knji�evnosti, a u 19. veku, sa bu�enjem nacionalne svesti, on postaje jedna od najpopularnijih metafora tog vremena.7 Osnivanje novih dr�ava tuma�eno je kao obnavljanje zlatnog doba stare slave, pa se pokidana nacionalna istorija sagledava kroz tri povezana perioda. Prvi je doba uspona i osnivanja dr�ave, nakon toga sledi period pada i propasti i, na kraju, dolaze obnova i ponovni procvat.8 Ovakvo tuma�enje srpske istorije uobli�eno je ve� u protonacionalnom periodu, a tokom 18. veka imalo je va�nu ulogu u versko-politi�kom programu beogradsko-karlova�kih mitropolita. Na toj ideolo�koj konstrukciji pro�losti zasnovana je ve� Traedokomedija Manuila Koza�inskog, koja je Steriji bila poznata posredstvom Jovana Raji�a.9 U ovoj �kolskoj drami vladavina mitropolita Vikentija Jovanovi�a proslavlja se kao novo zlatno doba. Mit se potom prihvata i u Kne�evini Srbiji, ali se njegova namena u velikoj meri menja. Ideja o verskoj obnovi zamenjuje se idejom o nacionalnoj obnovi, a to je zna�ilo da se ideologija kulturnog patriotizma zamenjuje ideologijom politi�kog patriotizma.10 Dosledno tome, po�etak novog zlatnog doba povezuje se sa dizanjem ustanka i sticanjem dr�avnosti. Osnovna struktura Tor�estva Srbije zasnovana je na povezivanju stare i nove istorije, zlatnog doba pod Nemanji�ima i njegove obnove pod Kara�or�evi�ima. Kara�or�evi�i su novi Nemanji�i, Kara�or�e je drugi Stefan Nemanja, a knez Aleksandar Kara�or�evi� drugi car Du�an. Na mitsku dimenziju stare slave i njene obnove oslanja se i San Kraljevi�a Marka. Lik koji i ovaj put povezuje tri vremenski razdvojene epizode nacionalne istorije je personifikacija Srbije, ali je ona sve do pred kraj zamaskirana u Vilu, posestrimu glavnog junaka.
Alegorijska struktura predstava zasnovana je na povezivanju li�nosti razli�itih istorijskih perioda, mitolo�kih bi�a, alegorijskih personifikacija i simboli�nih figura. Bila je to uobi�ajena forma reprezentativne kulture, koja ni u 19. veku nije izgubila zna�aj.11 Sredi�nja li�nost oba dela je personifikacija Srbije, uobli�ena u �irim evropskim okvirima u 17. veku. Ona ve� u Traedokomediji Manuila Koza�inskog dobija ulogu poveziva�a iskidanih etapa nacionalne istorije. U tom pogledu nema su�tinske razlike izme�u Koza�inskog i Sterije. U oba slu�aja namena personifikacije Srbije je da iska�e ideju o ve�nom trajanju srpske nacije, a samim tim i ideju o trajnosti srpske dr�avnosti. Sterijino personifikovanje Srbije, me�utim, slo�enije je i modernije, a zasnovano je na transponovanju alegorijskih personifikacija u simboli�ne figure. Bile su to nove idejne tvorevine, proiza�le iz prosvetiteljske kritike komplikovanog jezika barokne alegorije. One su logi�nije i jednostavnije zbog svoje samoozna�enosti, a samim tim i razumljivije novoj gra�anskoj publici, �esto nedovoljno obrazovanoj. U Tor�estvu Srbije pojavljuju se samo mitolo�ka bi�a i alegorijske personifikacije, �to odgovara u�enoj �tor�estvenosti� predstave namenjene naju�em kne�evskom krugu. U Snu Kraljevi�a Marka, pisanom u duhu narodne poezije i namenjenom �iroj publici, njih zamenjuju simboli�ne figure. I s�m Kraljevi� Marko vi�e je simboli�na figura nego istorijski heroj. On je, u stvari, mitologizovani istorijski heroj koji, poput posestrime Vile, prati istorijsku sudbinu nacije, njene padove i uspone. Ona pri kraju panegirika ka�e da je Marko Kraljevi� simbol ve�ne srpske borbe za slobodu.12

II
Predstava Tor�estvo Srbije napisana je povodom javnog proslavljanja kne�evog imendana.13 U Kne�evini je to bila novost, ali je praksa javnog slavljenja vladarevog imendana, a potom i ro�endana, odavno poznata u drugim hri��anskim zemljama. Prihvatili su je i Srbi u Habzbur�koj monarhiji. Prvo je ovaj dan samo pominjan na bogoslu�enju, ali od po�etka 19. veka nastaju posebna blagodarenja, koja se potom �tampaju. Beogradska mitropolija uvodi sli�nu praksu obele�avanja kne�evog imendana na bogoslu�enju, ali se tek u vreme kneza Aleksandra Kara�or�evi�a ona pro�iruje na javno svetovno proslavljanje. Kratkotrajan rad Teatra kod jelena pru�io je mogu�nost da se tim povodom naru�i posebna prazni�na predstava. Ona, dosledno svojoj ritualnoj nameni, veli�a kneza kao obnovitelja zlatnog doba. U zavr�nici predstave muza pozori�ta i jedna nimfa iznose na scenu kne�ev portret � profanu vladarsku ikonu, koju Talija kruni�e vencem. Ritual krunisanja propra�an je stihovima Srbije koja vlast nad zemljom predaje knezu: ��edo milo ja te gledam/ Kao mezimca sina,/ Ti si meni sad nede�da/ I radost jedina./ Amanet ti zemlja moja/ I sva srpska sre�a/ Od mudroga upravljanja / Sudbinu prose�a!�14 Na prvi pogled �in krunisanja kne�evog portreta, pozori�na substitucija za stvarni �in krunisanja, mo�e se shvatiti kao odluka neba na koju zemaljski �inovi nemaju uticaja. Odluku o izboru kneza donosi Srbija, krunisanje izvodi Talija, a potvr�uju ih Stefan Nemanja, car Du�an i Kara�or�e. Autoritetom njihovog prisustva na sceni uspostavlja se dinasti�ki vladarski kontinuitet, zlatni lanac vladanja � aurea catena, na �ijem se po�etku nalaze Stefan Nemanja i car Du�an, a na kraju Kara�or�e i njegov sin � knez Aleksandar Kara�or�evi�. Narodu, otelotvorenom u horu, ne preostaje ni�ta drugo nego da aklamacijom pozdravi ovaj izbor. Predstava se zavr�ava stihovima hora: ��iveo nam mnogoljetno Aleksandar srpski knjaz.�15 Oni sa�imaju ideju o dinasti�kom patriotizmu u �ijem se sredi�tu nalazi kult vladara.
Ovako protuma�en panegirik predstavlja Steriju kao zagovornika kne�evih ambicija da svoju vlast predstavi u svetlosti politi�ke legitimnosti vladarevog naslednog prava zasnovanog na prvoj ta�ki Ustava iz 1838.16 Pisac je bio blizak knezu, u to nema sumnje, ali ni u kom slu�aju nije panegiri�ar njegovih politi�kih pogleda. Ispod alegorijske koprene Tor�estva Srbije naziru se Sterijina stvarna politi�ka ube�enja. Klju�ni stihovi koje izgovara personifikacija Srbije dobijaju druga�ije zna�enje ako se uzme u obzir ko ih stvarno izgovara. Personifikacija je odevena u narodne boje, i samim tim ona je simbol naroda. Obja�njavaju�i izgled prve scene, Sterija o tome ka�e: �Na jednom bre�uljku stoji Srbija s krunom od zvezda na glavi. Ona je obu�ena kao Palas, no boja joj je naroda.�17 Nije u pitanju alegorijska nego simboli�na figura, a ona ne predstavlja Srbiju nego je otelotvoruje. U tom smislu njena volja je volja naroda, jer ni ona sama nije ni�ta drugo do narod. Dakle, u dubljim alegorijskim slojevima Sterijine prazni�ne predstave nagove�tena je ideja o izbornom knezu, koji dolazi na vlast narodnom voljom. Ovakvom shvatanju prirode kne�evske vlasti podre�eni su me�usobni odnosi aktera u dramskoj naraciji panegirika. O izboru kneza autoritarno odlu�uje sama Srbija. Istorijske li�nosti � Stefan Nemanja, car Du�an i Kara�or�e � ne u�estvuju u tom izboru, ali ga potvr�uju snagom svog istorijskog autoriteta. Uvo�enje hora, simbola naroda, jo� jasnije odre�uje prirodu simboli�ne figure Srbije. Ona u osnovi otelotvoruje pravni princip prema kome vladavinu kneza ograni�ava Dr�avni savet.
Ideje o ustrojstvu Kne�evine, prikriveno iznete u Tor�estvu Srbije, dosledno su razvijene u Snu Kraljevi�a Marka. Predstava je nastala povodom proslavljanja praznika Svetog Andrije, kne�eve krsne slave, ali i op�tenarodnog praznika kojim je obele�avano zauzimanja Beograda 1806. Bio je prvi zvani�ni versko-politi�ki praznik Kne�evine, kome je u vreme vladavine ustavobranitelja i kneza Aleksandra Kara�or�evi�a pridavan veliki zana�aj.18 Jovan Sterija Popovi�, jedan od vode�ih intelektualaca tog vremena i prvi �ovek Ministarstva prosvete, znao je to dobro, pa je pisanju ove prazni�ne predstave pristupio sa namerom da proslavi Kne�evinu kao slobodnu nacionalnu dr�avu. Za njega je praznik Svetog Andrije �slava naroda srpskog�, �jer je na ovaj dan osnovana nova sloboda Srbije��19.
Narativni tok, zasnovan na motivu sna nacionalnog heroja, preuzet iz narodne knji�evnosti, poslu�io je Steriji kao osnova za izlaganje eti�kog u�enja. On propast srpske srednjovekovne dr�ave sagledava kao kaznu nebeske promisli, ali to je samo posledica. Stvarni razlog za njenu propast Sterija tuma�i u duhu etike prosvetiteljskog racionalizma. Dr�ava po�iva na po�tovanju javnog morala, i njegovo slabljenje neminovno vodi u propast. Odnos izme�u javnih i privatnih vrlina, odnosno javnog i privatnog interesa, bio je Steriji dobro poznat. On je bio jedan od okosnica dr�avnih jozefinisti�kih reformi Habzbur�ke monarhije, sa kojim sa upoznao za vreme studija prava.20 Po prelasku u Kne�evinu, ve� u kragujeva�kom Liceju, Sterija dr�i te�aj iz prirodnog prava, u koji su uklju�ena ovakva eti�ka u�enja. Ona su srpskoj �itala�koj publici bila i ranije bliska posredstvom Dositeja Obradovi�a, koji je svoje tuma�enje odnosa privatnih i javnih vrlina izneo u eseju O dobrodetelji, objavljenom u Sovjetima zdravago razuma. U tom smislu Sterijina prazni�na predstava nije puki pamflet namenjen bu�enju nacionalnih ose�anja nego promi�ljeni �as narodne pedagogije u kome se programski iznose u�enja o javnim vrlinama � virtus civilis, neophodnom preduslovu obnove i prosperiteta svake nacije i dr�ave.21 Ova shvatanja sistematski se izla�u i retori�ki ponavljaju kroz ceo panegirik.
U prvom �inu, nazvanom Mrtvilo, Kraljevi� Marko je svedok propasti srpske srednjovekovne dr�ave i po�etka robovanja. Njegov poku�aj da za�titi narod zavr�ava se neuspehom. On zabada ma� u stenu i pada u duboki vi�evekovni san, uz obe�anje da �e se probuditi i izvaditi ma� u vreme obnove stare slave.22 Moralna pouka je jasna. Nijedan pojedinac, pa bio to i Kraljevi� Marko, nije u mogu�nosti da s�m spase narod i dr�avu, i oni neminovno propadaju. Drugi �in, nazvan Zora, posve�en je bu�enju nacije iz sna. U skladu sa propagandnim programima Kara�or�evi�a i ustavobranitelja to bu�enje je prikazano kao podizanje Prvog ustanka, a scenom dominira Kara�or�e, rodona�elnik dinastije. Stupaju�i na scenu on se predstavlja stihovima: �Kad ja bijah golobrado mom�e,/ Tri sam glave nasilni�ke smrsk�o,/ Mojom rukom zlikovce potuk�o,/ Koj� za prava ljudska neznado�e.�23 U narednim stihovima Kara�or�e iznosi spremnost da se �rtvuje za javno dobro. On se tom spremno��u izjedna�uje sa Kraljevi�em Markom, ali izme�u njihovog shvatanja �rtvovanja postoji kategorijalna razlika. Kraljevi� Marko se �rtvuje za dobro pojedinca, a Kara�or�e za dobro zajednice. On pokre�e borbu protiv Turaka, odnosno borbu za oslobo�enje. Narodna sloboda je jedan od temelja prirodnog prava o kojoj Sterija ka�e: �Kao �to se za samoodr�anje svakog �oveka pojedina�no zahteva nezavisnost u pogledu svoje osobe, svojih misli i svoga imanja, tako isto je najva�niji uslov narodnog samoodr�anja i samostalnosti da u�iva slobodu koja nije od drugoga ograni�ena.�24
Zavr�ni �in predstave, naslovljen Slava, pokazuje da ova borba podrazumeva stvaranje samostalne nacionalne dr�ave. Glavne li�nosti su dr�avni �inovnici � �praviteljstveni zvani�nici�, koji u vreme nastanka predstave postaju najuticajniji socijalni sloj Kne�evine. Njih prate gra�ani, seljaci i hor, simboli�ni predstavnici zaokru�enog tela nacije. Narativni tok ovog �ina posve�en je podizanju nacionalnog panteona, sredi�njem toposu kolektivne memorije, koji Sterija naziva Sveslavije. Panteon je op�te mesto nacionalnih ideologija, o �emu se uveliko raspravlja i u srpskoj sredini tokom celog 19. veka, a Sterija nagla�ava njegovu eti�ku dimenziju zasnovanu na negovanju javnih vrlina i nagradi koja iz toga proizlazi. Javne zasluge su uslov za proizvo�enje pojedinca u nacionalnog heroja i njegovo uvo�enje u kolektivnu memoriju. U tom smislu Sterija, kroz usta Kraljevi�a Marka, isti�e: �Samo vrlna dela dostojna su odli�ija javna.�25 Zasluge se sti�u svim vrstama delatnosti namenjenih prosperitetu naroda i dr�ave, ali redosled uno�enja portreta pojedinih heroja u panteon pokazuje da me�u njima postoji jasna subordinacija. Prvo se unosi lik Stefana Nemanje, osniva�a srpske srednjovekovne dr�ave, a potom cara Du�ana, pod kojim je ona dosegla zlatno doba. Nakon toga se unosi lik Kara�or�a, njenog obnovitelja. Time je primarnost dr�avotvorne ideje i borba za njeno ostvarenje postavljena u prvi plan. Portrete unose u panteon dr�avni �inovnici, �ime se primarnost ovog principa jo� jednom potvr�uje. Nakon toga slede ratnici � heroji ma�a, a na kraju pisci � heroji pera. Uno�enje svakog od portreta prati pesma kojom se proslavljaju javne vrline doti�nog heroja i njegove zasluge za javno dobro. U zavr�nom delu predstave Vila, pre nego �to se vine u nebo zajedno sa Kraljevi�em Markom, razgr�e ogrta� i na njenim prsima se ukazuje grb Srbije, �ime se ona predstavlja kao otelotvorenje dr�avnosti, koja mo�e da propadne i da se obnovi, ali pojmovno uvek postoji. U tom smislu nastanak Kne�evine nije protuma�en kao stvaranje nove dr�ave nego kao obnova stare. �in prepoznavanja propra�en je stihovima: �Nisam vila ona iz planine/ Kojano se po raskr��u bije/ Ve� sam vila boginja Srbije,/ Koja decu materinski ljubim./ A Kraljevi�, �to vidite Marko,/ Duh je Srpstva u vidu slobode./ Sa vidine gleda�emo dole,/ Kako Srbin zavet ispunjuje.�26 Taj zavet, kako se pokazuje u zavr�nim stihovima, odnosi se na negovanje javnih vrlina. One su osnova svake �polze, sre�e i napredka� u dr�avi. Zakletvu u ime celog naciona potvr�uju tri dr�avna �inovnika. Prvi se zaklinje: �Ja �u �ivot �rtvovati�, drugi: �Ja krv ne�u po�tedeti�, a tre�i: �Ja �u sav trud �rtvovati�. Smisao zakletve, zasnovan na ideji o dr�avnom patriotizmu, hor obja�njava stihovima: �Za napredak zemlje, Slavne srpske zemlje.�27

***
Prazni�ne predstave Jovana Sterije Popovi�a nastale su za potrebe reprezentativne kulture kneza Aleksandra Kara�or�evi�a, ali su, �ire gledano, usmerene prema osetljivim pitanjima gra�anske lojalnosti i poistove�ivanja sa tada�njim vladaju�im sistemom. Predstave imaju sli�nu strukturu, uslovljenu namenom, ali njihove patriotske poruke nisu istovetne. Tor�estvo Srbije je spevano u �ast kne�evog imendana i propagiralo je dinasti�ki patriotizam, u �ijem se sredi�tu nalazi kult vladara. San Kraljevi�a Marka je napisan povodom proslavljanja dana Svetog Andrije, kne�eve krsne slave, ali i zvani�nog op�tenarodnog praznika. Za Steriju je to bio povod da u prvi plan istakne dr�avni patriotizam i da ga pove�e sa negovanjem javnih vrlina neophodnih za sveukupni prosperitet otad�bine. Time on povezuje tada dominiraju�i politi�ki patriotizam sa kulturnim patriotizmom, koji upravo u vreme ustavobranitelja zapo�inje sve vi�e da se uva�ava.
Razli�itost poruka uslovila je i razli�itu sudbinu Sterijinih prazni�nih predstava. Tor�estvo Srbije nije �tampano i ubrzo je palo u zaborav. Program javnih vrlina iznet u Snu Kraljevi�a Marka nije izgubio va�nost, pa se predstava zadr�ala na pozori�nom repertoaru i po�to je dan Svetog Andrije 1878. prestao da se slavi kao zvani�ni dr�avni praznik. Godinu dana po premijeri pojavilo se i prvo �tampano izdanje, a pred kraj veka ono je dva puta obnovljeno. San Kraljevi�a Marka, sagledavan u �irim okvirima, bio je prva prazni�na predstava koja se zadr�ala u javnoj sferi i u velikoj meri uticala na uobli�avanje strukture i poruke sli�nih ritualnih patriotskih predstava. Time se mnogim zaslugama Jovana Sterije Popovi�a pridru�uje i trajan doprinos uobli�avanju srpske reprezentativne kulture 19. veka.

Autor je profesor Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu

1 T. C. V. Blanning, The Culture of Power and the Power of Culture. Old Regime Europe 1660�1789, Oxford University Press 2002, 1�25.
2 O beogradskom Narodnom pozori�tu kao instrumentu javne sfere: M. Timotijevi�, Narodno pozori�te u Beogradu � hram patriotske religije, Nasle�e VI (2005), 9�43.
3 J. �auli�, Sterijin neobjavljeni dramski spev Tor�estvo Srbije, Zbornik Matice srpske za knji�evnost i jezik, knj. XXX, sv. 1 (1982), 87�100.
4 J. S. Popovi�, San Kraljevi�a Marka. Alegorija u tri odeljenja, Sabrana dela, III, pr. U. D�oni�, Beograd s.a., 89�146.
5 O prazni�nim predstavama: M. Timotijevi�, nav. delo, 32�35.
6 J. S. Popovi�, Prirodno pravo, Prirodno pravo, Retorika, prev. T. Subotin � Golubovi�, Beograd 1995, 320.
7 A. D. Smith, Nationalism and Golden Ages, Chosen Peoples, Oxford University Press 2003, 212�217. Za renesansne literarne korene ovog mita: H. Levin, The Myth of the Golden Age in the Renaissance, Bloomingston, London 1969.
8 A. D. Smith, National Identity and Myths of Ethnic Descent, Myths and Memories of Nation, Oxford University Press 1999, 63�68.
9 V. Er�i�, Manuil (Mihail) Koza�inskij i njegova Traedokomedija, Novi Sad � Beograd 1980.
10 O razlikama izme�u kulturnog i politi�kog patriotizma: T. C. V. Blanning, nav. delo, 16�17.
11 M. Wagner, Allegorie und Geschichte. Ausstattungsprogramme �ffentlichter Geb�ude des 19. Jahrnunderts in Deutschland Von der Cornelius�Schulle zu Melerei der Wilhelminischen �ra, T�bingen 1989, 7�30.
12 J. S. Popovi�, San Kraljevi�a Marka, 145.
13 Knez je proslavljanje svog imendana na praznik Aleksandra Nevskog prihvatio tokom dugotrajnog �ivota u Rusiji: J. �auli�, nav. delo, 89.
14 Isto, 98.
15 Isto, 98.
16 Srpski ustavi od 1835. do 1990. godine, ur. M. Radojevi�, Beograd 2004, 55�67, pos.55.
17 J. �auli�, nav. delo, 91.
18 O proslavljanju ovog dana i podizanju spomenika palim u borbi za Beograd: M. Timotijevi�, Memorijal oslobodiocima Beograda 1806, Nasle�e V (2004), 9�34, pos. 25�27.
19 J. S. Popovi�, San Kraljevi�a Marka, 132�133.
20 Za neostoi�ke korene tuma�enja javnih vrlina i njihov uticaj na uobli�avanje teorije moderne dr�ave: G. Ostreich, Neostoicism and the Early Modern State, Cambridge University Press 1982, 9�34, pos. 25�27.
21 O moralnom vespitanju u �kolama Kne�evine u to vreme: V. M. Te�i�, Moralno vaspitanje u �kolama Srbije (1830�1878), Beograd 1974, 97. i dalje.
22 O funkciji sna heroja u strukturi nacionalnog pam�enja: A. D. Smith, Nationalism and Golden Ages, 196�197; A. Asman, Rad na nacionalnom pam�enju, Beograd 2002, 56�57.
23 J. S. Popovi�, San Kraljevi�a Marka, 112.
24 Isti, Prirodno pravo, 192.
25 Isti, San Kraljevi�a Marka, 139.
26 Isto, 144�145.
27 Isto, 145. O motivu sklapanja saveza, koji u osnovi aludira na ideju izabranog naroda i obavezuje na moralnu �istotu: A. D. Smith, Election and Convenant, Chosen Peoples, 44�65.