Prirode je te�enije to
da se neodu�evljeno pot�injava
odu�evljenome i razumnome
onaj ko manje razuma ima.
Kako treba sa skotom postupati

Elem, dok je Sovremen1, serbski spisatelj u Pori2, �listao� interenetom, po tre�i put klik�u�i sebe sama na providiuru nare�enom Guglota, ADSL3 konekcija je omogu�ila da zazvoni brezkabatelni telefon. Sovremen se naduga�ko i odozdo nagore premi�ljavao da li da svojega Pana Sonicka uvop�te i grabi svojim, babe bi kazale, kopoguzima, ili da se jo�t uvek pravi blesav, �to mu, imaju�i u vidu kontekast i dizkurc, i nije bilo problemati�no.
Skupiv�i, dakle, svu svoju volju i sve svoje �ojstvo i juna�tvo, Sovremen zgrabi Pana Sonicka tako da je sve pra�talo, a onda ljubezno i umilatelno guknu: �Alo?!� Ala se iznenadio!
U Panu Sonicku je bila izvestna gospo�a, direktorica Pozori�tnog muzeja. Iskala je od Sovremena tekstopisanije o izvestnom Steriji, za kog se Sovremen i vi�e nego juna�ki pravio da zna i ko je bijo i �ta je sve za �ivota, te i za smrta, u�inijo za narode i narodnosti.
�Bi�e mi osobita �est�, sve�ano je Panu Sonicku i gospo�i u nj izjavio.
�Ondak �emo vam poslati emajl sa uslovima, temama i rokovima. �
�Tako�e�, glupavo, da identi�no ne mo�e biti odgovorio je Sovremen, odlo�io Pana Sonicka i duboko uzdahnuo.
Dr�a�u ovu ariju u sebi dok se ne raspolknem, be�e odlu�io naj�vr��e. Ali po�to mu je vozduha unutar sebe ponestajalo i po�to je, dah zadr�avaju�i, bacio tu�ni pogled ka �arobnoj pe�ki, koja je promptno iskala jo�te drva, uglja i bricketa, Sovremen ogrnu kabanicu i ode u avliju.
Dok je tovario drva u plasti�esku kofu, preteklu od lanjskog kre�enja, Sovremen je poku�ao da se dozove pameti.
�Pametiiiiiiiiiiiiiiiiiiii, pametiiiiiiiiiiiiiiiiiiii�, vikao je u sebi, ali je zimski severac govorio mlogo jasnije, tako da su ga svi razi�eni gra�dani i te kako razumevali, pa nisu nosa pomaljali iz svojih, a bogami i iz tu�ih ku�a. Zato se i Sovremen vrati odakle je krenuo, naslaga drvlje brez kamenja, pa pri�e samuraju Samu Sungu, ��epa mi�a i strelicom bocnu ikonicu svoga proviudura. U kov�e�i�u je, kanda, bilo kakve po�te. Kako je i obe�ala, gospo�a iz Muzeja poslala je pismo.
Po�itaeni..., po�injavala je gospo�a, zatim nude�i, prosto nutkaju�i Sovremenu, sva potrebita obja�nenija, �ap�u�i mu, gotovo na njegova uvce, a imade ih dva, �ak i teme o kojima bi, ovom prilikom, bilo zdravo piskarati.
Naposletku, dat je i razuman rock, uz napomenu da �e tekstosklepanije biti onorarisano, na �ta se Sovremen tako zagreja za pisanje i oma tede ubodom mi�a otvoriti novi file i zapo�eti sa trabunjanijem, kad mu se u sovest, kroz o�i suzne od prethodnog ushi�enija i permanentnog zadimljenija usled lo�osti pe�ke, probi prva od oni napomena.
Po�eljan tekst od 8.000 do 20.000 karaktera!
Sovremenu do�e da u crnu zemljicu propane, ali po�to je unaokolo, a i �ire, sve bilo isbetonirato, odustade od takog kamikaznog arakirija, ve� stade o isti beton glavu razbijati, ne bi li razabrao �ta se, u stvarnosti, od njega, je li, zakteva.
Osam iljada karaktera!
I to, najmanje osam iljada!
Di da na�e sve te ljude?!
Dobro da ih i na�e, ali valja ih sve popamtiti, pa tek onda zapisati, opisati, a o prepisivaniju da i ne tolkujemo.
�Ah, gubim kosu!�, dernjao se anonim u jednoj televizi�eskoj reklami.
A �ta je meni jo�t ostalo da ovim poduhvatenijem, ovim nemogo�im misionom, izgubim, pitao se Sovremen, nadaju�i se bilo kakvoj i bilo �ijoj pomo�i. Ali, nije vredelo, jer njegova samo�a be�e fundamentalna, izuzmemo li dve ma�ke, od �ega jedna be�e ma�orom, �to su kunjale kod pe�ke, nesvesne isku�enija pred koje je njihov ranitelj upravo ostavljen.
I ajde da su napisali: ljudi, nastavljao je da se jadu dose�a Sovremen, nego iskaju ba� karaktere.
A gde �ovek, makar to bila i �ena, da danas na�e toliko razli�nih karaktera?
I jo� nije precizirato da li u karaktere sme umetnuti i koju �ensku.
A o decama da i ne govorimo!
Kad je ve� stigao do deca, ode u ni�u i nato�i sebi jednu takvu, pa je ispi na jeks, nadaju�i se ma kakvom boljitku.
�ak i prazniji nego do tad, Sovmremen odlu�i da preduzme ono �to mu je uvek pomagalo, a nije iziskivalo ni mlogo sredstava, ni mlogo prostora, dok za vreme, u smislu trajanja, nije smeo metnuti ruku u vatru, pogotovo ne u onu koja je jeksistirala u pe�ki kod ma�ki.
Skrhan krivicom �to se uop�te primio takve �udne porud�bine, pritisnut u�asnom odgovorno��u da odradi preuzet poso, Sovremen legnu u postelju i zaspa, pomiren sa sudbinom za koju, sem rkanja, nije imo ikaki drugi komentara.
U snu mu se, me�dutim, po�elo odigravati ne�to nemogu�e, �ak i za snove.
Kao �to je poznato, a isto �e potvrditi i sna�e, koliko njiove, tako i na�e, u snovima ima ljudi, ali ne na gromile.
Ako sanja� dvoje-troje oni sa, bo�e nam oprosti, onoga sveta, puna kapa, a kad smo kod snevanja �ivi, a da nisu opet one sna�e, i to gole golcijate, dosta ti je i dvoje pa da se oma probudi�, izvu�e� ispod d�organa, te poseti� nuzprostoriju u kojoj je toliko studeno, da se i daska na �olji obraduje kada te tako sanjivog i teturavog, ugleda i ispo�tuje.
Otud su u na�i nuzprostorija daske vazda, kako da se izrazimo a da ne bude spro�u politi�eskog korektenija, mokraste, da ne ka�emo, popi�manjene.
Ljudi, brate, snevaju i kad su budni, povazdan im se ne�to pri�injava, misle da sve kogu, samo da o�e, a o�e, ali im se ne da. I u takvom, daklem, stanju brez stanja, odlaze u nuz-prostorije gde ne da nemaju vremena, nego nemaju ni volje, ali ni ovla�tenija da svojim li�nim prstima odi�u poklopac sa, kako bi na� narod kazao � �olje. Imamo mi za tu �udesnu napravu na kojoj se sedi, tako, da prostite, gologuz i drugo krsno ime: �koljka.
Daklem, nas to specifi�no sedalo, jedna ina�e, kako tvrdu, jengliska, daklem, �avolja rabota, potse�a na ono iz �ega pijemo, ili me�emo na uvo da �ujemo �um okejana.
Ali, daleko smo od toga oti�li, bave�i se re�ima, kojih u na�em jeziku ima, ima, pa zafali.
Ondak, ili izmi�ljaj ili �uti, �to je, tvrde, pametnije. Ali, o tom, � potom. Tom, potom, tom, potom � sabrana so�injenija, san svakog Srba, kako u Spori tako i u Dijaspori.
Daklem, zato su nam daske na, hm, �oljama, ili kako oni iz ljute Krajine ka�u, �ikarama, ne�iste i zato su, npr. u jednoj kulturnoj ustanovi, na glavnome Trgu prestone nam varo�i, na Trgu gdi �ame konj i dodeljeni mu knjaz, Muzej i Pozori�te, Versa�e i Dol�e&Gabana4, u ina�e otoi� renoviranom mokrom �vori�tu, napisali, parafraziramo:
Molimo vas da kori�tenu sanitarnu papirnatu galanteriju odla�ete u za to predvi�ene kante. Objekat je pod video-nadzorom!
U prevodu na srpski, a o istom tro�ku i na rvacki, dok �e za crnski, gorski, bosanski, ercegova�ki i sve koji o�e biti raspisan tender5, to bi imalo zna�iti da postoje pojedinci, koji se, mo�ebiti, organizuju i u cele grupe, koji upotrebit tariguz frljaju u �olju ili, jo� gr�e, pored iste. Ne frljaj, dakle, mimo ko�are, a ako pak frlja�, a mi �emo te rekordirati na tejpu!
Ideja nije lo�a, ali po�to je to ustanova kulture, pa jo� na jednom takvom, daklem, u�estalom mestu, pa jo� ako imamo u vidu da se tu svakoga podneva i svake ve�eri odr�avaju tako va�ne promocije tako va�nih knjiga tako va�nih pisaca o kojima govore tako va�ni kriti�ari pred tako va�nom publikom, koja samo zvera prema vratima odaklen se pojavljuju devojke sa aperitifom i ponekim zalogajom, devojke na smrt isprepadnute pri�ama svojih prethodnica, koje su jedva �ive glave izvla�ile od gledanih i �ednih, a kako pametnih i tako va�nih ljudi, daklem, ideja o snimanju nije lo�a, ali je u isti ma strahovita!6
Jerbo7, zamislite samo neke tako va�ne ljude koji nakon tako va�nih promocija nakon �to su tako neva�no gucnuli i prezalogajili, teturaju do mokrog �vori�ta i tako, puni snova o sebi i opet sebi, uklju�uju�i i sebe, pa onda sebe ili se, ne mare za natpise, ve� u duhu navike, da prostite, �oraju unaokolo, samo ne di i kako treba.
Ili, recimo, �ovek nikako ne �ini prekr�aj, ve� sedi na dasci i radi, tako, ne�to. Ne znamo �ta mu je, ali zarumenio se, sirot, napet je, o�e da pukne. Snimate ga, dakle, gledite ga na tejpu skrina, ali on ne kr�i prekr�aj, ve� mu je, jednostavno, pripala velika nu�da. Dobro, taka mu je i najnovija knjiga, �uli ste to malopre od kriti�ara, koji je, svaka mu �est, produovljenim prstima odigao dasku pre nego �to je pikio i onda vam, �im je izi�o, rekao da knjiga tog i toga, daklem ovog �to se i dalje, u klozetskom kadru, trudi, trudi svojski, ni�ta ne valja, �ak je vrlo bliska onome �to taj, �ija je knjiga, na jekranu, upravo i �ini i nikakako da, sirot, okon�a �initi.
E, jedino je �udno �to taj isti kriti�ar �im se druge, televizi�eske kamere uklju�e i publika na promociji zna�ajno upilji u njega i ovog �to je do malopre nudio Bogu du�u, koju je ovaj decidirano i sa razignacijom odbio, onu istu knjigu hvali i nikako da prestane da to �ini, nego uporno tvrdi da je �od prvih pet ova knjiga sigurno u prve tri, a od prvih osam u prvih pet!�
I dalje razbijate glavu kakva je, u stvari, ta knjiga, a usput mislite da li da uletite u mokro �vori�te i spasete oznojanog sirotog va�nog gra�danina hudo�nika, koji, kanda, ima toliku tremu da mora da odsedi na �olji i pre i posle promocije.
Sli�no je i u prvom slu�aju.
Vi �ete, imaju�i u vidu pravo koje imate, u�i i zate�i ga, otkop�anog patent, hm, zatvara�a, saop�ti�ete mu prirodu njegovog prestupljenija, a on �e vas va�no pogledati i re�i:
�Protestujem! Mi�ljenja sam da je ovo atak na slobodu izra�avanja i na slobodu pi�ane, pardon, pisane re�i!�
A tako �e i ispasti.
Tako to rade i po, takozvanim, polemikama.
Uvate se neke knjige, obi�no nikakve, pa napi�u, oma, da je to knjiga u svakom pogledu �tetna i uvredljiva.
�Od deset gadnih knjiga ova je me�u prve tri, a od dvadeset tri gadne knjige, ova je u prvih osam! Uop�te ne ka�u za�to to fr�e, jer stvar je ve� pu�tena, pa mo�e� na jekran, u smislu televizije. Ve� taj �ija je knjiga istu zaboravlja, nego ovome koji tvrdi suprotno od bilo �ega, spominje i oca i majku, onako usput �itaoce i gledaoce potse�aju�i na samoupravlja�ku pro�lost ovog antiprotivnog. Tada u foku obi�no ulaze i ostali zainteresovani, sem o�eva i majki. Grupi�u se oko one dvojice ko kere okolo bandere.
Novine pr�te, jekrani sevaju!
Ba� takav jedan jekran Sovremen i sanja, a tamo, unutra, iako napolju, karaktera koliko ti du�a, to jest, ono pismo iz Muzeja, o�e.
Sovremen u snu trlja o�i i primi�e se kolorisanom jekranu.
Mnogo sveta, kanda je neka sve�anos.
Da nije, mo�ebiti, svatba?!
Sovremen u snu pogleda koji je dan, jerbo utornikom i sredom jemituju svatbe.
Prikazuju razli�ne parove kako se, kao, upinju da za dva dana kupe odela, pozovu sto i kusur svatova, naru�e torte, muziku, i�e, pi�e i, naposletku, izvu�u jednu od tri kuverte.
U kuverti je prezent: medeni mesec!
Aftobusom u Jevropu.
Sovremen je nekoliko puta tako odlazio tamo.
Krene, recimo, u Fjorencu, da gleda, Bo�e nam prosti, gologuzog Davida. Em tamo, na klupi pod Davidovim prknom nema mesta, sve Japanke zauzele, smejulje se i ni makac, em, dok do Fjorence do�e. Golijatu i ne treba David, pa da mandrkne.
Prvo, nekako mora� da nabavi� vizu za pasaport, a to nimalo nije fest rabota.
Nabavi�, uzmimo, sva dokumenta i jo� poneki papir pride, a imade� i poziv neke in�titucije tamo�nje kulture. Do�e� u dvori�te ambasade, u vreme koje su ti telefonom naredili, a ono, silnom skupljenom svetu, u�esa ko u slonova.
Situacija na�isto klempava.
��ta vam je, ljudi?�, pita�, a oni samo ���������������, pa ���������������!� i me�u ka�iprs na suve usne.
Ubrzo shvati� u �emu je �toz.
�I�, �uje se za razglasa.
Kao, imaju razglas, preko kog te, ko �oveka, civilizovano, zovedu, a u stvari, ne pretisnu na vreme belo dugme, pa reknu prezime pre nego �to stisnu.
�I�!� prozivaju ve� ljutito, a sva bi publika oma da u�e, jerbo se svi tako prezivaju.
I onda, kad u�e�, vidi� sva�ta.
Jevropa, da prostite, zajebava.
Istina, oni to zovedu unterhaltovanje, ali svakome je jasno da tu, sem ovog ve� pomenutog, ni�eg drugog nema.
Glede te prvo ovako, a ondak onako, okre�u te, ne bi li te sa svih strana o�acovali i samo ponavljaju, sumljaju�i:
�Mo�da, mo�da!�
Zaka�u ti da do�e� po pasaport sahat pre polaska aftobusa, koji ima mokri �vor, dok za kamere u reklami ni�ta ne pi�a, ovaj, ne pi�e.
I tako, sa sve kuferima do�e� do �altera, odakle te jopet dugo glede i jo� nisu sigurni da li si spreman, ili da sve pocepaju, a ti da se goni�, dobro zna� gde.
I, putuje�.
Dvajes i kusur sati.
�Nemo da bi neki vr�io veliku nu�du�, preti preko razglasa kondukter, a ondak, na svakoj granici, a ima ih, Bogu fala, tra�i po neki evro, da bi carinici bili ljubezni.
A ako ne da�, izbaci te u pomr�inu, pa ti po zve-zdama odgonetaj jesi li tamo ili si jo�t ovde.
Dakle, sanja i dalje jekran Sovremen i zaklju�uje, svatba nije!
A da nije neki tolkovani �ou.
Tu ima likova, misli Sovremen, ali karaktera ni za lek.
Misli, jopet, na putovanje i zaklju�uje kako je aftobusom ipak najsigurnije, jer je ba� pre neki dan �itao u cajtungu kako je neki na� va�an pisac nameravao da na Sorboni odr�i slovo ba� o tom Steriji, jerbo su ga lepo pozvali i dali mu vizu.
Putovao je jeroplanom, te su ga, tamo, kad je stigo, oma u aps aerodromski strpali, jerbo je bila neka zajebuna, jerbo ima neki koji se isto ili sli�no zove, samo �to taj drame ne pi�e, ve� ih prire�uje.
I oni ti uapsili na�eg dramati�ara, a dramati�ar, Sovremen je shvatio, nije shvatio i�.
�alio se, veli i tek �e se �aliti, ali odma ima da pi�e scenarijo i da tra�i sponzore i sponzoru�e, ne bi li odradio posao i ispo�tovao sebe, kao Evropljanina i intelektualca.
I sre�an je, veli, �to je no� u apsu proveo u samici, a ne sa tamo nekim Kitajcima, koji, veli, ni na prste brojati ne umeju.
On, eto, zna.
Ali uvek do�e do jedan, pa Jovo nanovo. Toliko ga ima, a on bi hteo jo�te. A eto, imao je priliku, makar u aerodromskom apsu da upozna karakter. Ne ba� svih osam hiljada, ali sa onim ostalim �to �ekaju jeroplane, eto gac!
Kud se meni �to tako ovih dana ne desi, misli i jada se Sovremen u snu.
Prise�a se onog jekrana, gde i dalje vlada masovna scena.
Da li je to neki sport?
I jeste i nije, ali masa je na ulici, ne na stadijonu.
Je li to, ondak, kakav koncerat?
Nije, jer masa nije na hipodromu, ili na Varadinskoj tvr�avi.
Pa, �ta je onda?
Sporovod.
Mnogo sveta, kaki osam iljada! Ipak, Sovremen se smrti pla�i, pa u snu grabi daljinski i menja kanal.
�orak.
I na drugom drugi sprovod.
Kanda u istom gradu, u istom danu.
Karakteri, na oba programa, samo mimoho�uju.
Koga li sahranjuju svi ti ljudi? Da to nisu dve verzije istog komata, mejk i rimejk, kako se to danas govori, ali i ne pi�e.
Od uzbu�enja i straa Sovremen se budi, vata daljinski i pali televizor.
Ni�ta!
�orak!
Jopet nema svetkla.
Reredukcija!8
Kako sad da pi�e, kad ne samo da nema karaktere nego nema ni svetkla, pa samuraj Sam Sung ne mo�e da titra pred njegovim, jo� uvek, sanjivim o�ima.
Proverava vatru, sre�an �to se kurtalisao TA pe�ki.
Vatra skoro da se ugasila, �to mu odavno mjau�u i one dve ma�ke, od kojih je jedna, rekosmo, ma�or.
Sovremen duva u pepo, pa dim ubrzo ispunjava kamaru. U to dolazi svetklo.
Sa jekrana, koji se od dima ne vidi, dopire aplauz.
Kome?
Sovremen ka�lju�i prilazi samuraju Samu Sungu, ��epava mi�a i ofrlje bira oblik i veli�inu slova kojima ima namerenije napisati priznanje da kod nas osam iljada karaktera nema.
Taman se sprema da udari veliko slovo, kad se, odnekud, iz dima, javlja Pan Sonick.
�Alo�, umilatelno ka�e Sovremen.
�Birali ste nepostoje�i broj�, ka�e �emska, nikako karakter. �Birali ste nepostoje�i broj�, ponavlja, a Sovremen �uti, sre�an �to ispade kako je od po�etka zbitija i te kako bio u pravu, ali tu�an zbog ose�anja da mu godi da slu�a, a da ne odgovara.
Da li od sre�e, da li od tuge, ili od silnoga dima, koji nikako da se razi�e, tek, Sovremen po�inje da pla�e brez namerenija da prestane i kada se ovo so�injenije okon�a.

Autor je pisac iz Pan�eva

1 Sovremen � jo� jedan od superheroja, nalik Supermenu, Spajdermenu, Betmenu brez Robina... �ivot ovog junaka potpuna je misterija, a interesantan je samo zato �to ga ama ba� niko ne obo�ava, te se o njegovoj popularnosti ne mo�e ni �aputati, a kamoli govoriti. Otud i nepoznavanje njegovih specifi�nih osobina koje su, kao i kod ostalih superheroja, spasonosne za �ovje�anstvo. �to se ti�e fizi�kog izgleda, Sovremen je, uglavnom, �orav i nosi �ozluke. I da, opstaje pomo-�u trikova!
2 Pora i Dijaspora. Pora je tu, a Dijaspora ne�e dru�e, odakle Pori �alje koju paricu. Pora pak Dijaspori �alje rakiju, ajvar i kajmak.
3 ADSL � A Di (je) Sada Lani?
4 Slatka gibanica (it.)
5 Tender � daj, der, deset (hiljada ili milijona, zavisi od faktora)
6 Kao �to ijole pismen �italac prime�uje, naglo se odustalo od neupotrebljavanja slova h. Stvar je vrlo prosta, ali ne i nevospitana. Izbacimo li sva takva slova, osta�emo bez onih osamh hiljdah kaharakthera. Ah!
7 Re� skoro slatki� ako j zamenite sa �, i skoro psovka ako izbacite r.
8 Jopet ne dadu stalno, ve� kad im se o�e!