Du�an Kova�evi� je jednom prilikom napisao kako �pozori�te potkazuje �ivot�. Aristotelovski je postulat prema kome pisac ne bi trebalo da pravi gre�ke u odnosu na istinu. Ipak, odnos prema stvarnosti ne �ini jednog pisca velikim. Rekao bih da je veliki knji�evnik upravo onaj ko, se u tolikoj meri uzdigne iznad svog vremena da postane deo ve�nosti.
Veliki pozori�ni pisac je samo onaj ko, opisuju�i svoje vreme objasni pro�lost i nagovesti budu�nost. Te�ko je biti veliki pisac. Pre svega, zato �to popularnost i veli�ina retko idu zajedno. Posebno je te�ko biti veliki pisac vremena krajnosti, doba rastrzanog promenama koje su toliko li�ene kontinuiteta da se �ine besciljnim.
Jovan Sterija Popovi� �iveo je u vreme isklju�ivosti. Bilo je to burno doba u kome su se stoletna carstva branila od plime pokreta za nacionalno oslobo�enje; stole�e u kom je revoluciju misli zamenila revolucija �ovekovog dela, a usledila joj velika dalekose�na revolucija u politici. U vreme kada su se tradicionalno i moderno susreli, u stole�u u kom su se sukobila prava stale�a sa pravima �oveka, a dr�avni interesi zamenjeni zamr�enijim i nedoku�ivijim interesima naroda, bilo je te�ko biti veliki pisac. Tada, kada su posle milenijuma ratova radi Boga i stole�a borbi radi dr�ave, vladari u rat polazili radi naroda, knji�evnici su bili ili svojina nekog dvora ili ba�tina izvesnog naroda. Sterija je svojim delom pripao, pre svega, ljudskom rodu.
U doba kada je u njoj �iveo Sterija, ju�na Ugarska je bila jedna od onih �udnih oblasti Evrope. Na periferiji politi�kog kontinetna u 19. veku ova oblast se nalazila u sastavu Austrije, pripadala je srednjovekovnoj Kraljevini Ugarskoj, a u njoj su ve�inom �iveli Srbi. U tom svetu politi�ki feudalizam odr�avan je bez feudalaca, nacionalna revolucija postala je me�unacionalni rat, u kom je tradicija bila prvobitno stanje. Sterija je �iveo u tom svetu kao naturalizovani Srbin. I umesto da, poput �andora Petefija, njegovo nedavno stupanje u novu narodnost u njemu raspali nacionalni �ar, Sterija je bio neprostrasan posmatra� svog vremena. Umesto da zapaljivim stihovima ili epskim odeljcima opi�e op�te klanice kod Bele Crkve i Srbobrana, Sterija je u Rodoljupcima naslikao veliki srpsko-ma�arski rat iz 1848�1849. godine kao veliku unutra�nju borbu ljudskog karaktera. Umesto juri�a i juna�kih pogibija, �rtvovanja i ve�nosti, Sterija je u jednoj drami opisao jednu palanku i niz karaktera koji postoje u svim vremenima i svim ratovima. Opisuju�i njihovu nacionalnu isklju�ivost, palana�ku izolovanost i kratkovidu politi�ku ostra��enost, opisao je stanje naroda u kom je �iveo. Naroda koji se nacionalizmom branio od drugog nacionalizma, sveta koji je istinski �eleo slobodu i napredak, ali mu je sudbina nametnula da svoju revoluciju podredi austrijskoj kontrarevoluciji, samo kako ne bi uspela protivni�ka � ma�arska revolucija. U galeriji likova koje nam Sterija predstavlja brojni su ljudi krajnosti: plitkoumi, preki, glasni, a samo je jedan, kako to obi�no biva, glas razuma, od po�etka suzbijen i nadglasan. Ipak, ostaviv�i spomen o vremenu u kom je Sterija, stanovnik ove sredine, mogao da napi�e upravo dramu kakva je Rodoljupci govori ujedno i o snazi ovog dru�tva da napreduje. Upravo je Sterijino delo i dalje �ivi dokaz da je u tek nastaloj Srpskoj Vojvodini postojala sloboda misli, pa makar se njoj samo i te�ilo, kao i da su duhovi naprednog sveta nezaustavivo �inili sve da svoju sredinu �to vi�e otvore prema velikom i razvijenom svetu. I dok su rodoljubi, kakav je bio ?ura Jak�i�, optu�ivali Srbe iz Kne�evine Srbije da su sa �Avale plave, gledali ledno u ognjen �as�, Jovan Sterija Popovi� imao je snage da na jedan stole�ima star sukob pogleda hladnim okom objektivnog posmatra�a i obasja ga ve�nom svetlo��u knji�evnog genija.
Me�utim, da li je svojom delom Jovan Sterija Popovi� zauzeo svoje mesto u toj vi�e nego konstruisanoj vertikali Prometeja modernizacije u srpskim zemljama? Uvek sam se pitao jesu li svi Prometeji, demijurzi napretka ljudskog roda, u stvari tragi�ne li�nosti, koje savremenici progone, bogovi ka�njavaju, a budu�a pokolenja ih u su�tini ne razumeju, bilo da ih nerazumno preziru ili im se budalasto dive. Ako bismo Steriju razumeli samo kao jednog kriti�ara tradicionalizma i nacionalne isklju�ivosti, mogli bismo mu u�initi nepravdu pa ga proglasiti prethodnikom pojedinih ekstremnih levi�ara koji danas u suo�avanju vide nastavak klasne borbe, a u otvorenom dru�tvu nastavak Staljinove narodne demokratije. Rekao bih da upravo Rodoljupci, sa jedne, i Pokondirena tikva i Kir Janja, sa druge strane, �ine izvesnu ravnote�u. Dok u Rodoljupcima Sterija predstavlja uskogrudost male sredine, plitkost malogra�anskog nacionalizma i kratkotrajnost neiskrenih i izvikanih kolektivnih ose�anja, u Pokondirenoj tikvi on prikazuje posledice neuspe�ne i plitke modernizacije, a u Kir Janji se podsmeva neprilago�enom pojedincu koga, pored etni�ke razlike, od okoline odvaja i molijerovski tvrdi�luk. Da li je u Pokondirenoj tikvi prikazana nevolja jedne li�nosti, koja je u svojoj imu�nosti i malogra�an�tini od modernoga usvojila samo pomodno, a od otmenog sme�no. Da li je glavna junakinja ove komedije samo jedna li�nost koja je izabrala da ujedini uro�eno paorstvo sa nekako ste�enim gra�anstvom; ili je mo�da re� o jednom dru�tvu koje se upravo na ovaj na�in modernizovalo? Kir Janja je sli�an primer. Da li je individulano ba� uvek iznad kolektivnog? Da li je samobitnost va�na i onda kada �oveka vodi u izolaciju i propadanje? Da li je duhovni tvrdi�luk podjednako zna�ajan kao i materijalni?
U opisu lika Kir Janje mnogi su videli Sterijin otklon prema sopstvenom gr�kom poreklu. Ipak, ako se podsmevao neistinitom juna�tvu palana�kih rodoljubaca, za�to se ne bi podsmehnuo nagla�enim i izvikanim, a verovatno i konstruisanim osobinama Kir Janje? Uverenje da postoje dobri i lo�i nacionalizmi, odnosno da neke narode treba posmatrati kao tla�itelje, a neke kao potla�ene, bez obzira na okolnosti, nastalo je u dvadesetom veku. Pitanje je da li Kir Janja strada zato �to je tvrdica ili zato �to ne �eli da se uklopi u sredinu u kojoj �ivi. Ne treba zaboraviti da su iz nekih razloga Cincari u Srbiji i dana�njoj Vojvodini jedina nacionalnost koja je, vremenom i bez ve�ih pritisaka, osim po imenu, u potpunosti asimilovana. Na sva ova pitanja Jovan Sterija Popovi� odgovara upravo kritikuju�i sve devijacije i preterivanja. Objektivan, on je jednovremeno bio i nemilosrdan. Uvek i prema svima. Pi�u�i, on nije zauzimao stranu ve� je sa pozicije prosvetitelja iz osamnaestog veka za uzor pozivao zdrav razum.
Sterija kao da je decenijama pre Slobodana Jovanovi�a do�ao do zaklju�ka da u dru�tvu u kom je �iveo, koliko god da je bilo naprednije od ostalih balkanskih dru�tava, otpor modernizaciji nije i�ao iz tradicija, ve� prevashodno iz onog prvobitnog stanja u koje su taj svet sa periferije carstava gurnuli ratovi i vekovi �ivota na granicama. U prekoj potrebi da se modernizuje, to dru�tvo je na strani modernizacije imalo samo nejasne strane uticaje i malobrojnu elitu, sve ostalo, uklju�uju�i i nepostojanje presedana za takve procese u pro�losti govorilo je i protiv svega onoga za �ta se Sterija zalagao. Mo�da je, zbog ove prosve�ene objektivnosti i neanga�ovanosti, Sterija i ostao u senci kasnijih pisaca �ija su dela bila jednostranija i u ve�oj meri socijalno i politi�ki anga�ovana. Sterijino delo nije uvek ni najbolje prihvatano u na�oj javnosti. Ipak, komediografi su uvek morali da se pravdaju svojim savremenicima: zar nije jo� Nikolaj Gogolj morao za moto svoje komedije Revizor da uzme rusku narodnu poslovicu prema kojoj: �Ne treba grditi ogledalo zato �to je lice ru�no�. Me�utim, �ini mi se da bi bilo pogre�no posmatrati Steriju istrgnutog iz njegovog vremena.
Iz na�eg doba posmatrano, reklo bi se da generacije koje su �ivele u na�oj dr�avi posle Sterije nisu dovoljno ili ispravno �itale komedije ovog velikog pisca. Ipak, po�to je u njegovo vreme gr�ka inteligencija �ivela u duhu Velike ideje i nekriti�kih tuma�enja srednjovekovne i anti�ke istorije, dok su pisci nastaju�e Rumunije razvijali nacionalizam anti�kih Da�ana, treba napomenuti da su generacije koje su do�le posle Sterije bile dostojne njegovog velikog dela. Bez duha koji je probudio Sterija, a koji je po�ivao na racionalizmu i prosvetiteljstvu koji su decenijama �iveli u zemljama habzbur�kih Srba, ne bi bio mogu� onaj veliki polet duha koji je okrunjen nastankom realizma u na�oj knji�evnosti i pobedom kriti�ke misli u na�oj istoriografiji.