Prolog
Prema nekim izvorima, svemu je kumovao reditelj Dejan Mija�. Prilikom posete Rusiji, u Moskvi su mu, u jednom pozori�nom klubu, predstavili naj�uvenijeg sibirskog �amana. Nesretnik je upravo bio izbavljen iz vlasti jednog novope�enog biznismena, �iji su ga momci terali da im otkriva nalazi�ta prirodnog gasa, nafte i plemenitih metala. Toliko ga je obradovao interesantni razgovor sa rediteljem iz Beograda da se ponudio da demonstrira svoje ve�tine. Eto, rekao je, mogao bi nekoga da o�ivi. Mija� se ne�kao, ne veruju�i da je to mogu�e. �Zar ne biste voleli da nekoga ko je oti�ao na onu stranu ipak vidite me�u nama?�, pitao je �aman preko prevodioca. �Pa dobro, ajde, evo, na primer, Steriju�, rekao je navodno Mija�.

Dejstvo prvo
I tako se, sto pedeset godina nakon �to se predstavio, Jovan Sterija Popovi� ponovo pojavio me�u Srbljima, nasred gradskog trga u Vr�cu. Nakon �to je proveo dva dana u apsu, jer su ga odmah pokupili, zato �to nije imao nikakvih dokumenata, niti je umeo da objasni otkud on tu i �ta tra�i, pozva�e doktora sa psihijatrije u Kovinu da ga preuzme. Doktoru se mnogo dopao ovaj jedinstveni slu�aj, razne je bolesnike imao �to umisli�e da su ova ili ona istorijska li�nost, ali ovo je bio prvi �Sterija�. Sva sre�a da su se u Vr�cu zatekli, zarad Vr�a�ke berbe, razni akademici. Njih pozovu lekari da vide jedinstven slu�aj, bolesnika koji ne samo �to misli da je Sterija nego zna sva Sterijina dela gotovo napamet, pa �ak i govori onako kako je Sterija pisao. Upotrebljava izraze kao �to su blagopolu�ije, isto�nik, obstojateljstvo... A tek �to je fasciniran sijalicom...
Da sada ne idemo u sve detalje, tek akademici su se lepo zabavili i oti�li, ali jedna medicinska sestra obavi spektralnu i DNK analizu i po�ne da pi�e pisma medijima i �strukturama� da je u pitanju pravi Sterija. Ovo za vlast nije moglo do�i u gorem trenutku. Em imaju sijaset pre�ih briga, a sada moraju da brinu da ne krenu da se �povampiruju� i razni drugi, neugodniji pokojnici. �to je najgore, kako �e na ovo reagovati me�unarodna zajednica?
Prvi su vest o Sterijinom voskresenju objavili tabloidi, jer je ozbiljna �tampa �ekala na instrukcije, svaka iz svog centra. I vlast i opozicija su nastupile krajnje oprezno. Vlast je ovo �udo suptilno spinovala i pripisivala sebi u zaslugu, a opozicija je suptilno udarala svoj spin i kritikovala vlast akonto toga �to su prizvali odonud upravo Steriju, a �svi znamo� da ima osoba �ije bi nam ponovno prisustvo mnogo vi�e olak�alo tranziciju i pridru�ivanje. A onda je sve krenulo vrtoglavom brzinom. Prvo su do�le sve�ane akademije. Kolarac, Akademija nauka, Muzej pozori�ne umetnosti, Udru�enje dramskih umetnika, Udru�enje knji�evnika, Matica srpska... Onda sve�ana prikazivanja Sterijinih dela u raznim narodnim pozori�tima, prvo u Beogradu (ve� tu je Steriji blago zamereno �to je na prijemu nakon predstave sve vreme proveo u razgovoru sa Lanetom Gutovi�em, a ignorisao prisutni dr�avni vrh i njihove lep�e polovine, mada ovo drugo nije odgovaralo istini, jer Sterija uop�te nije ignorisao dekoltee nekih lep�ih polovina), te u rodnom Vr�cu, pa u Kragujevcu, Novom Sadu...
Re�ali su se intervjui u svim mogu�im novinama, pa na radiju i televiziji. Koliko je samo puta nesre�ni Sterija morao da odgovori na pitanja: �Po �emu se razlikuje Srbija koje se se�ate od pre dvesta godina, od ove danas�, ili �Mislite li da smo pre dvesta godina bili bli�e Evropi, nego �to smo danas� ili ��ta mislite o dana�njim frajlicama i modi?� Na ovo poslednje pitanje on je samo klimao glavom. Nekih nedelju dana bio je Sterija na svim mogu�im kanalima, po�eo je sa dr�avnom televizijom, a zavr�io na Pinku, gde su svi primetili kako mu je donja vilica pala, a ruka kojom je sukao brkove drhtala kad su one plesa�ice u �orci�ima zaigrale tik ispred njega. Znao je Sterija da je idili do�ao kraj kad je, nepunih dve nedelje nakon povratka, na jednom tok-�ou, gledateljka dobacila iz publike: �A za�to vi mrzite �ene?� Nije odgovorio, voditeljka je pre�la na drugu temu, ali bio je to, kao u Ibzenovim dramama, onaj sivi obla�i� na kraju prvog �ina, nagove�taj drame koja �e se tek desiti.

Dejstvo drugo
Obrijanih brkova i u novom odelu, Sterija je poku�ao da se izgubi iz javnog �ivota. Nije i�lo. Pratili su ga i novinari, ali i Dr�avna bezbednost, iz razumljivih razloga, a da o stranim tajnim slu�bama i osobama �eljnim publiciteta i ne govorimo. Jedan mladi reditelj je sakrio Steriju u Beloj Crkvi i ovaj je odatle, elektronskom po�tom (internet mu se mnogo dopao, ali su mu mobilni telefoni izazivali nervozu) dao intervju poznatom beogradskom nedeljniku. Uz izvinjenje �itaocima, napomenuo je da je on iz jednog drugog vremena, da je dete prosvetiteljstva, da vidi prosvetu i umetnost kao instrumente podizanja svesti i kulture naroda, te, napokon, da po nema�kim uzorima, vidi dru�tvo kao organizam �iji svi delovi treba u harmoniji da dejstvuju.
A �ta on sada vidi oko sebe? Dru�tvo je u disharmoniji, kao organizam koji je bolestan, u �kolama se ne u�i gr�ki i latinski, disocijativni na�in mi�ljenja zamenjuje strukturalni, emocije se izjedna�avaju s razumom, a �teatar (ni)je �kola gde se ljudi u�e�, iliti ��kola prakti�ne mudrosti�, ve� mesto gde se pojedina�ni ciljevi i korist stavljaju ispred op�tih. �to je najgore, humanizam se potpuno izgubio i iz prosvete i iz kulture. Za sve ovo Sterija je optu�io romanti�are. Opet je zamolio da mu ne zamere, jer je i ranije, a eto i sada, �glavna �erta mojega temperamenta melanholija�. Ali, izvinjenja nisu pomogla, tim pre �to je urednik izvukao iz konteksta samo one najcrnje prognoze Sterijine, a uokvirio je, tako�e van konteksta, one najgore kvalifikacije o teatru i kulturi uop�te.

Dejstvo tre�e
�ta taj Sterija misli ko je on, bio je zajedni�ki imenitelj svih reakcija na objavljeni intervju, kako politi�ara tako i od kulturnih poslenika. Sugerisano je nesretnom Steriji da ode odakle je do�ao, ako mu u Srbiji nije dobro, pripisivano mu je da je u slu�bi onih krugova u inostranstvu kojima je cilj dalja destabilizacija i komadanje Srbije. I vlast i opozicija su se ujedinile u oceni da je Sterija ipak �ovek devetnaestog veka, da se ne snalazi u modernom vremenu, da je �enomrzac, cinik, kartaro�...
Oni retki koji su ga branili radili su to tako �to su isticali da je Sterija imao nesretno detinjstvo, da mu ni brak nije bio sre�an, �inovni�ka karijera neuspe�na, a, kona�no, vekovima je bio van tokova, pa mu, eto, treba progledati kroz prste jer ne zna o �emu govori. Novine i televizija su se vratili uobi�ajenim temama, aferama i interesantnijim javnim li�nostima, a Sterija je, po drugi put, pao u poluzaborav.

Dejstvo �etvrto
Ne pro�e dugo, a Sterije se seti niko drugo do Du�an Kova�evi�. Pozove ga iz inostranstva i naru�i tekst za Zvezdara teatar. Sterija odlu�i da ode negde gde ga ne znaju, da pi�e na miru, pa krete vozom za Be�, jer nije imao hrabrosti da leti avionom. Ali na austrijskoj granici se ispostavi da je izvesni imenjak i prezimenjak, Jovan Popovi�, stavljen na neku listu od strane nadle�nog ministarstva Kraljevine Belgije, te Steriju skinu s voza i stave ga u pritvor. Uzalud je ovim birokratama Sterija poku�avao da objasni da ima alibi za sve �to se doga�alo izme�u 1856. i 2006. Uzalud je na� konzul intervenisao kod Austrijanaca, a Peter Handke �trajkovao gla�u ispred Belgijske ambasade. U Beogradu je ministar za kulturu izjavio da ima poverenja u pravne sisteme demokratskih zemalja, kakve su Austrija i Belgija i da �e se nesporazum brzo re�iti. Neboj�a Rom�evi� je ponudio da Steriji preporu�i svoga advokata.

Dejstvo peto
U izolaciji je Sterija ostao dovoljno dugo da napi�e dramu. Ispostavilo se, me�utim, da nije napisao komediju. Zvezdara je onda velikodu�no prepustila tekst Jugoslovenskom dramskom, a ovi nisu mogli da na�u zainteresovanog reditelja. Krenulo se, onda, sa probama u Vr�a�kom pozori�tu, rad na predstavi je najavljen na velika zvona, a, malo kasnije, vest da se rad na predstavi obustavlja zbog koncepcijskih neslaganja objavljena je sa mnogo manje pompe. Op�tina Vr�ac dodelila je �svom piscu� garsonjeru. Udru�enje dramskih umetnika je poku�alo da mu izdejstvuje penziju, ali po zakonu nisu mogli, jer nije imao godine starosti. Sta� mu je, tako�e, vekovima mirovao, ali ni njega nije bilo dovoljno.
Izgledalo je da se Sterija na�ao na idealnom mestu kada je dobio posao u nevladinoj organizaciji. Ali ni tamo nije dugo ostao kad se saznalo da promovi�e nasilje prema �enama, jer u jednoj njegovoj nazovi komediji izvesni Sreta bije ne samo svoju �enu nego i tu�e. U svom poslednjem intervjuu, datom za Vr�a�ki radio, ali ne i emitovanom, Sterija je delovao deprimirano. Rekao je da je izgubio veru u ideje, u ljude, u �ivot i rad. Svuda je video �ni�ta, ni�ta, ni�ta�. Jo� je dodao da je �ovek zla �ivotinja, koja se ne d� ukrotiti i popraviti, da je �ivot prljava reka, u kojoj se �ovek poji bedom i jadom. Uz uzdah, zavr�io je: sve je �sujeta, senka i dim�.
Voza� automobila koji je na obele�enom pe�a�kom prelazu udario Steriju, a zatim pobegao sa mesta nesre�e, nikada nije prona�en. U uvi�aju stoji da je krivac za nesre�u verovatno bio s�m Sterija, jer nije bio naviknut na moderan saobra�aj. Pitanje je da li bi ga spasli i da je hitna pomo� stigla na vreme. Nije izvesno ni da li bi ishod bio druga�iji i da ga je de�urna sestra obi�la u toku no�i.
Na sahrani samo �to nije izbila tu�a izme�u nekih sada�njih i nekih biv�ih ministara oko toga ko �e da pridr�ava kov�eg. Komemoracije su odr�ane u svim pozori�tima, u Matici, Pozorju, na akademijama... Kad je neko primetio da iste osobe koje su ga prvo u nebesa uzdizale, pa posle pljuvale, sada opet hvale, duhovito je replicirano da je to u skladu sa Sterijinim delom. Onda je naru�ena jo� jedna tura.

Epilog
Gospodin Dejan Mija� nikada nije ni potvrdio ni negirao da je pri�a o njemu, sibirskom �amanu i Steriji ta�na. Isto tako, nemamo nezavisnu potvrdu da je slede�a anegdota istinita. Navodno, kad su Mija�u, posle svih opisanih doga�aja, sugerisali da je mo�da trebalo da �amanu predlo�i nekog drugog za o�ivljavanje, on je odgovorio: �Odli�no smo pro�li, jer moja prva ideja je bila da predlo�im da se o�ivi Stanislavski! Zamislite samo kakve bi to posledice imalo na pozori�ni �ivot, i to u globalnim razmerama.�
The rest is silence!