GAVRILOVI� (sle�e ramenima).
Rodoljupci, dejstvo III, 5.

I

Rezoneri, likovi koji govore u ime pisca � po njegovoj nameri pametniji, dalekovidiji i racionalniji od drugih � prava su mora za reditelje i glumce. Oni su kao onaj zdravorazumski i lepo vaspitani gospodin Bela, stalni klovnov cirkuski sagovornik, koga budala u tom talk show-u uvek napravi budalom. Najgore je �to su dosadni.1 Smatra se da g. Gavrilovi�, Sterijin spokesperson u Rodoljupcima2, spada u ble�e i neuverljive rezonere. Prema mi�ljenju Marjana Matkovi�a, on zaostaje za Mi�i�em iz Kir Janje jer je ovaj poslednji imao bar neki egoisti�an naum, a to je da se o�eni tvrdi�inom �erkom3 (i u tome je nalik zetu Nu�i�eve gospo�e ministarke).
Kako su to ve� mnogi zapazili, upadljiva je sli�nost zbivanja u Sterijinom �veselom pozorju� i na�e neposredne pro�losti. Sli�nost istorijskih doga�aja vezanih za �mad�arsku bunu�, podstaknutu revolucionarnim vrenjem 1848. godine, ne�to je manja. Vojvo�anski Srbi tada su stali na stranu hazbur�kog apsolutizma, kome je priteklo u pomo� Rusko carstvo, i na kraju bili izigrani, ali su Beograd i �Servijanci� stajali po strani, shvataju�i da se s Be�om ne mo�e ostvarivati na�elo narodnosti. Plan za�et u Beogradu, negde sredinom osamdesetih godina XX veka, kolektivno delo, koji se neta�no i nepravedno pripisuje samo jednom autoru, Slobodanu Milo�evi�u, nije se mogao osloniti ni na koji dominantni pokret svoga vremena: on je odbijao da se pomiri s neminovnim raspadom komunisti�kog carstva i sutonom komunisti�ke ideologije, koji su se odvijali svuda oko Srba i Srbije, prkosio pobedni�kom vojno-politi�kom bloku i zatvarao o�i pred neminovno��u, evropske integracije. Dok su, dakle, vojvo�anski Srbi u Sterijino vreme bili u opreci s povesnom neminovno��u, ali su se mogli nadati uspehu na strani ja�ih, uz austrijskog i ruskog imperatora, dotle su Srbi van Srbije, sto pedeset godina kasnije, morali znati da nemaju nikakvih izgleda da ratom postignu ujedinjenje svih srpskih teritorija, iako je srbijanska vlada bila iza njih, inspirisala ih i rukovodila njihovom borbom.
U �emu je onda podudarnost i za�to Sterijin predgovor Rodoljupcima �itamo kao da je danas napisan a komad gledamo s tolikim prepoznavanjem? U pitanju je �ablja perspektiva, pona�anje ljudi u zbivanjima za koja se misli da su od presudnog zna�aja za narod ili se takvim progla�avaju. Otkriva se obrazac koji se ponavlja. Jovan Sterija Popovi� ne bi bio veliki komediograf da se bavio prolaznim temama. Kao �to se u Kir Janji vra�ao tvrdi�luku, a u Pokondirenoj tikvi skorojevi�stvu, temama i ljudskim osobinama kojima su se pre njega bavili drugi pisci, a nije opisivao svog oca i poznate mu vr�a�ke precioze, tako ni u Rodoljupcima nije svedo�io o stvarima koje je video i komentarisao ih nego je opisao zajedni�ku matricu svih �patriotskih� poduhvata i svih ratova, koji su � odavno se zna � nekome ratovi a nekome bra�a. Veliki nacionalni poduhvati su i primamljiva prilika koja se ukazuje bezvrednim ljudima � od netalentovanih umetnika, preko karijerista, gramzivaca, lopova, sadista, pa do malih i velikih zlikovaca � prilika da �oplemene� svoje niske porive i pobude stavljaju�i ih u slu�bu �vi�ih� ciljeva. Mo�da je Sterija poznavao, a mo�da i nije, neke od stratega, ideologa i �vdahnovitelja� �ire nacionalne �eme, ali se nije njima bavio jer su oni u svakoj od ovih situacija razli�iti, pa ih ima i dijaboli�nih i blagih, i naivnih i prepredenih, i li�no po�tenih i nepo�tenih, i umnih i budalastih, i mesija i zamlata. Boljima me�u njima nitkovi koji se predstavljaju kao njihovi sledbenici na kraju do�u moralne glave4 Sterija je opisao i secirao one na koje misli Semjuel D�onson u �esto navo�enoj sentenci o patriotizmu kao �poslednjem uto�i�tu nitkova�5. Re� je, zna�i, o bedi pod okriljem patriotizma, a ne o samom patriotizmu. Zato su u ovom kontekstu besplodne terminolo�ke rasprave o tome �ta su ta�no nacionalizam, konstitucionalni i etni�ki, patriotizam, domoljublje, rodoljublje, �ovinizam itd.6 Nacionalizam ili patriotizam, svejedno, nitkovima je pribe�i�te i zaklon, ali za�to i za�to toliko �esto? Zajedni�ki problem �blagorazumnog rodoljupca� iz predgovora Sterijinog komada i onih koji su hteli da budu blagorazumni me�u Srbima posle 1987, pa su zaradili razne pejorative7, bio je verovatno u tome �to je te�ko napasti nitkove a ne dirati u hram u kome su dobili azil. Napad na onoga ko je utekao pod spiritualno okrilje ote�estva lako se tuma�i kao napad na ote�estvo samo, kritika rodoljublja kao ugro�avanje samog roda, njegovih vrednosti, njegove istorije i njegove egzistencije. Ako to �ini neko van roda, jo� se mo�e razumeti, jer pripada drugoj zajednici; ako to �ini neko iz zajednice, �ak i kad mu se besno ne prospe u lice da je izdajnik, strpljivo mu se objasni da je, jadan, nerazuman: mora da zna da �e s rodom propasti i on s�m, kao njegov pripadnik. Kona�no, patriotizam je ve�it i borba protiv njega je uzaludna. Lepo ka�e Lepr�i�, predstavnik poetske nacionalne inteligencije: �E, tako je, drugoja�e nije moglo biti�. Ultrapatriotizam jeste iracionalan, ali je istovremeno i neoboriva �injenica (�datost�): svako ko mu se suprotstavlja je neracionalan jer nema izgleda na uspeh. U na�em novijem slu�aju bilo je bezbroj stranaca koji su nas uveravali u to sofisticiranom nau�nom analizom, prema kojoj je ono �to je doneo i simbolisao Milo�evi� bilo neminovno: protiv toga se nije bilo intelektualno dostojno boriti bez sklizavanja na jeftinu politi�ku ravan.8

II

Pogledajmo, kroz Gavrilovi�eve replike, muke na koje su ga stavljali.
1
GAVRILOVI�: Narodnost nije budala�tina; ali da �ovek nije narodan, ako ne metne kokardu, to je budala�tina...Boja je za narod odli�ni znak, kao i za �oveka haljina. Ali ja bogme zbog haljine ne�u se tu�i ni poginuti.... Ja kokardu ne me�em ni srpsku, a kamoli ma�arsku.
Sterijin i na� rezoner uzalud se trudi da poka�e da je i s�m pravi, �blagorazumni� patriot, koji pola�e na su�tinu a ne na simbole. Ja�i su oni koji nose kokarde i stalno ih menjaju: njihovo je rodoljublje o�igledno jer je za o�i pre no za razum. Ja�i su bili i oni koji su dugo posle Titove smrti u zapu�ku nosili njegov potpis na reveru i isti ili sli�ni koji su desetak godina kasnije svuda lepili Milo�evi�evu sliku i, opet nakon jedne decenije, na reveru i svuda po sebi imali target. Bojama i haljinama nije potrebna argumentacija.

2
GAVRILOVI�: Ja dr�im sre�u narodnu u jeziku i zakonu, u veli�ini i napretku, a ne u kokardama i bojama. Ove, kako su danas izabrali, tako se mogu sutra i promeniti, pa niko ne�e osetiti nikakvu �tetu... Meni je svejedno, ma ko do�ao u slu�bu. Ako je po�ten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao.
Ovo je ve� �gra�anizam�. Od narodnih oznaka Gavrilovi� priznaje samo jezik, obele�je savremeno i objektivno, a ne istorijsko i zami�ljeno. Ono �ime se treba di�iti je uspeh u stvarima koje bi svi mogli da postignu, pa i moj narod. Prema tome, narod �e biti veliki ako ima dobre zakone i pravnu dr�avu i ako postigne ekonomski i kulturni napredak, ako su politi�ki funkcionari smenjivi a slu�benici se biraju po sposobnosti i ispravnosti a ne po nacionalnom pedigreu. Na nesre�u Gavrilovi�a kao lika i onih koji ovakve re�i izgovaraju u doba nacionalnog zanosa, ovo je nesceni�no i �hladno�.

3
ZELENI�KA: Ha, ha, ha! Srblji bi hteli ne�to, a ne�e da reskiraju. Nek propada ne samo koliko je dosad pogoreno i opusto�eno nego nego i dvaput jo� toliko! Vi �alite srpska sela, a kako je u Italiji propala najlep�a varo�, Mantua.
GAVRILOVI�: Lako je pevati; a da do�e do boja, �ini mi se, ne bi bilo od nas ni jednoga... Badava, ljudi mnogo stradaju! Koliko je sela propalo, koliko njih ostalo bez dobra, bez pokriva�a. Srce mi u utrobi pla�e... Ja �alim �to je na�e, i �to ljudi stradaju.
Ovo je vi�estruka rezonerska gre�ka. Ne sme se ispoljavati preteran oprez uo�i samih velikih zbivanja jer to izgleda kao neodlu�nost i dezerterstvo. �tavi�e, �uje se kao zloguko proro�anstvo. Ako se ispostavi kao ta�no, kriv je prorok a ne avanturisti. Veliki stratezi nacionalnih pokreta sasvim prirodno se ose�aju kao generali, a generali nikada ne ginu ve� sasvim realisti�ki izra�unavaju cenu pobede u obi�nim �ivotima svojih pot�injenih. To je tako dogod bude ratova, vojske i pravih generala, koji su se ipak mo�da izlagali smrtnoj opasnosti dok su imali niske �inove. Generali-amateri su u stvari �dobrovoljni davaoci tu�e krvi� kao Zeleni�ka, kod koje to para o�i zbog njenog roda9, ali va�i i za one mu�karce kojih smo se nagledali u poslednjih petnaestak godina XX veka, civile koji zbog godina, polo�aja, veza i nesposobnosti za vojnu slu�bu nisu rizikovali ni�ta. Dobrovoljni davaoci tu�e krvi nikako ne vole da im se to ka�e i, kada oluja pro�e, ne mogu ba� svega da se sete. I ostaju lep�e zabele�eni od rezonerskih sumnjala, za koje se pamti da oli�avaju �enski, sentimentalni princip, a rat i nation building su ozbiljni, mu�ki poslovi.

4
GAVRILOVI�: Vi�e je Na� uva�avao na� narod, nego vi, kao Srblji.
Gavrilovi� je zaboravio da samo provereni rodoljub sme da nalazi svom narodu mane. Beogradski kolumnista Stojan Cerovi� zaradio je najstra�niji naziv, glas srbomrsca, u jednom glasilu Srba u rasejanju delimi�no i zato �to je �jedan od najo�trijih kriti�ara Srba-kao-takvih. On pred stranim auditorijumima nije osu�ivao samo postupke re�ima Slobodana Milo�evi�a, niti eventualno srpske strane u ratovima za jugoslovensko nasle�e, nego je te�io da podvrgne nemilosrdnoj dekonstrukciji i srpsku istoriju, kulturu, kolektivno stanje duha, politi�ko bi�e i mentalitet uop�te...�.10
Pravi rodoljub je zapravo elitni deo naroda, i jedino on ima pravo da ga kori i to naj�e��e �ini ako narod nije jedinstven, ako u potpunosti ne stoji iza ciljeva koji je elita postavila. Qui bene amat, bene castigat. Rodoljubi smatraju pluralizam u svom sabornom narodu �tetnom degeneracijom.11
�ERBULI�: Jest, srpski je narod lud narod...
SMRDI�: Tako je. Srpski je narod nepromotren...
�UTILOV: Srpski je narod lud...
�ERBULI�: Bre, srpski je narod pokvaren.
Ali, stanimo. Da li je re�i svom narodu da je lud pogrda ili pre neka vrsta tepanja, �to bismo mogli da zaklju�imo iz knjiga psihijatra Jovana Mari�a, iz kojih se mo�e zaklju�iti da je tipi�an srpski mu�karac �nenormalan�, ali na neki simpati�an na�in? Za druge narode retko se �uje da su ludi; u stereotipima o njima prete�no se nalaze pridevi koji vuku ka hladnoj racionalnosti, kao �to su podmukli, pritvorni, surovi, bezose�ajni itd. Slede�a replika ovo ilustruje do bola, podse�aju�i na jedan doga�aj od pre desetak godina:
SMRDI�: Kako je Pavlovi� jednom prilikom u kafani reko: da su Srbi ludi.
Niko nije porekao vest da je Jovan Ra�kovi� isto to rekao Franji Tu�manu, i to u restoranu kod zagreba�ke �zra�ne luke�. I on je govorio, kao Cerovi�, pred �stranim auditorijumom�. Pre �e biti da su sunarodnici �ludi� kao �to je luda raja koja se umirit� ne mo�e, ludo hrabri, beskompromisni ili tako ne�to, u su�tini lepo. Treba imati na umu da je i u Rodoljupcima publika na pozornici �strana�, u liku Pala Na�a. Ovom Ma�aru Sterija stavlja u usta pohvale srpskom narodu, ali i pokude njegovoj intelektualnoj eliti, koju u komadu na odgovaraju�em provincijskom nivou predstavlja Lepr�i�. �Nenormalni� su zapravo �narodomrsci� i �samomrsci�: Ljut na skup pobornika mira protiv opsade i bombardovanja Sarajeva, Momo Kapor zaklju�io je da �e se uvek na�i �toliko lezbejki, homoseksualaca, filatelista, �ega god ho�ete, udru�enja vlasnika dobermana, planinara, pisaca, koji �e ih (protivnike rata) podr�ati za svaku stvar...�12

5
SMRDI�: Vi ste mogli ostati kod ku�e, ne bi vam Mad�ari ni�ta uradili.
GAVRILOVI�: Ta - da se nije toliko plja�kalo.
�ERBULI�: Vama je sve plja�ka u glavi. Valjda vam je �ao Mad�ara i �vaba.
GAVRILOVI�: �ao mi je svakoga koji strada nevino.
SMRDI�: Nevino! Dakle Mad�ari i �vabe su nevini?
GAVRILOVI�: Kako koji.
SMRDI�: Oni zar nisu plja�kali i zla �inili?
GAVRILOVI�: Jesu, ali na�i nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat.
�ERBULI�: Neka pamte kad je bila srpska Vojvodina!
GAVRILOVI�: Ako smo zato ustali tra�iti Vojvodinu da se plja�ka i otima, bolje da je nismo ni tra�ili...
.............
GAVRILOVI�: A koji je rodoljubac, taj mo�e �initi, �to ho�e, je l� te?
SMRDI�: Rodoljubac ne mo�e drugo raditi, nego �to je rodoljubiv.
Iz slabosti prema �ludom� rodu proizlazi nova, krupnija te�ko�a za rezonere, stare i nove. Saplemenik je nesposoban za zlo�in, pa i za obi�no nepo�tenje. Onaj ko tra�i individualizaciju, kako svojih, da bi izdvojio lo�e, kao i drugih, kako bi kaznio samo krive, ne voli svoj narod i pati od nerazumne ljubavi i slabosti prema drugom, neprijateljskom narodu. To isto, samo u drugom pravcu, zna�i izjava nekada�njeg predsednika Vrhovnog suda Hrvatske kako Hrvat ne mo�e po�initi zlo�in, naro�ito ako je �rtva agresije.13

6
GAVRILOVI�: Za Boga, kako �e se kasa deliti, kad nije na�a!
...
GAVRILOVI�: Ja vidim narod pi�ti po obalama i propada. Zaboga, da se skupimo i damo �togod na sirotinju. Nije pravo da izgine.
�ERBULI�: Bogme, niko ne daje ni meni.
Dok nasilni�tvo na osnovu nekih �udnih merila mo�e i da se podvede pod pervertirano juna�tvo, dotle je obi�na kra�a ono �to kona�no raskrinkava rodoljupce kao nitkove (�koko�are�, �jajare�). Na�alost, ovo uvi�anje sti�e kasno i pre je dostupno �obi�nim� ljudima nego ideolozima, kojima se vi�e pra�ta krupna plja�ka od sitnog lopovluka.14

7
Kona�no, kada plan propadne u prvobitnoj verziji, ipak se ne�to va�no postiglo:
LEPR�I�: �ta vam imam kazivati? Mad�ari �e biti pobe�eni, pa mir.
GAVRILOVI�: A �ta �e biti s nama?
LEPR�I�: Dobi�emo i mi, ne ono �to su neke preterane glave tra�ile, nego �to je pravo.
GAVRILOVI�: �O�e li biti Du�anovog carstva?
LEPR�I�: Budala�tina! Nema nas dvadeset miliona.
GAVRILOVI�: Ali bar slavjansko carstvo.
LEPR�I�: I od toga nema zasad ni�ta.
GAVRILOVI�: Ta vama je to neprestano bilo u ustima.
LEPR�I�: Moralo se tako govoriti da narod ustaje.
GAVRILOVI�: To �e re�i: vi ste lagali.
LEPR�I�: E, tako je, druga�ije nije moglo biti.
GAVRILOVI�: Naravna stvar, rodoljubije sve dopu�ta. Nego, molim, kako sad stojimo?
LEPR�I�: Ne mo�emo ni mi zahtevati da smo bolji od drugi�. Dobili smo ravnopravnost sviju naroda, dobili smo patrijarha, dobi�emo i vojvodu, pa kud �ete vi�e!
Na ove racionalizacije poraza neodoljivo podse�aju postdejtonski iskazi poput �Srpski narod se integri�e i homogenizuje; sabija se i zaokru�uje svoj �ivotni prostor koji dobija etni�ke granice ... zgu�njava se na svom �ivotnom prostoru�15 ili �Nastupio je period stezanja i sabiranja srpskog naroda�16. Naravno, ovi nusproizvodi nisu bili deo prvobitne zamisli, ve� pre nikakva �kolateralna korist�, ali jo� mo�e ispasti da je Veliki plan imao i takvu varijantu.17

8
Blagorazumni rezoner po�inje da pada u o�aj. Izbacuju ga iz naroda, a on mu ho�e dobro i ho�e da mu na pravi na�in pripada, izme�u ostalog i zato �to je svestan da njegov narod ima neprijatelja. Uz to, ne polazi mu za rukom da se razlikuje od lo�ih, ali najbu�nijih predvodnika i za�titnika tog naroda.
GAVRILOVI�: Kad bi svi Srblji bili kao vi, i sam ne bi �eleo biti Srbljem.
...
GAVRILOVI� Kud sam ja pristao? Ako s njima po�em oni �e vikati da sam Ma�aron; a smem li opet ovde ostati gde su toliko globili i otimali? Bedni narode, na koga ti spade, da se za tvoju sre�u brinu! Oni, koji su se na ra�un tvoj obogatili, be�e; a �ta �e biti s onima, koji ne mogu be�ati, koji su stari, slabi ili bolesni, o tom se niko ne brine. Te�ko tebi, narode: ti strada�, a oni se raduju; ti propada�, a oni se bogate. No sudbina je na�a od Kosova, da pro�lost oplakujemo. Idem u beli svet, da ne gledam nesre�u naroda; idem, da ne �ujem, kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe rodoljupcima nazivaju.
Osim toga, Gavrilovi� ide u izbegli�tvo jer zna da sada u njegovom rodnom mestu glavnu re� dobijaju nema�ki i ma�arski gramzivci, plja�ka�i i larmad�ije patriotskog tipa.
Razgovor na kraju Rodoljubaca mogao bi se danas voditi u Beogradu izme�u onih koji su u njega pobegli ili prognani s podru�ja koja je trebalo da u�u u srpske teritorije obele�ene na mapama koje su crtali narodni intelektualni predvodnici i koje su po izlozima nekih beogradskih knji�ara visile u ogromnim koli�inama i formatima.18 Neki od izbeglica i prognanih vlasnici su i akcionari krupnih preduze�a, ali velika ve�ina �ivi u bedi. U listu Odgovor, namenjenom izbeglicama i raseljenim licima, krajem 1995. vodila se mu�na rasprava o tome ko je poslednji bio u Narodnoj banci Republike Srpske Krajine u Kninu i odatle odneo novac.

III

Sterija se nadao da �e se iz zabluda i poraza u�iti, kako pi�e u predgovoru, hteo je da bude �konstruktivan�:
Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogre�ke prikrivali, u povesnici u�ili koliko je ko od predaka na�ih juna�kih glava odrubio, a ne i gde je s puta si�ao, donde �emo hramati i ni za dlaku ne�emo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da mo�e biti i pogre�aka u nas, pak sve �to im se predla�e, za �istu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju povesnicu na�u. �to je bilo lu�e, preteranije, nesmislenije, to je imalo vi�e uva�atelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki �ovek sklonjen na �rezvi�ajnosti, pa kad ne zna da mo�e biti nesre�e, tr�i kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu re�
(...)
Pozorije, dakle, ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve �to je bilo dobro, opisa�e istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebi�nosti. ... moja namera nije s otim ljagu baciti na narod, nego pou�iti ga i osvestiti kako se u najve�oj stvari umeju poroci dovijati ...
Sterija bi u na�e vreme bio progla�en �potkaziva�em�, jer poku�ava da srpsku istoriju denuncira otkrivaju�i da u njoj ima i ne�ega �ime se ne bi trebalo di�iti. Samim izborom re�i podrazumeva se i priznaje da ono �to potkaziva� iznosi nije neta�no, ali da to ne treba govoriti pred strancima, a pogotovu ne pred �neprijateljima�.19 Sterijine lekcije su ostale nenau�ene posle jednog i po stole�a, a njegovo svedo�anstvo o vremenu oko 1848. najmanje zapam�eno ba� u onom delu koji se odnosi na parazite patriotizma. Da mu, kako to Nenad Proki� ka�e, re�i ne bi bile dosadna �eti�ka deklamacija�20, rezoner �ak i ne sme da iznese �ista na�ela, a to je, recimo, da treba biti za ka�njavanje svakog prestupa, za po�tovanje nevinosti, za samilost prema svakom ljudskom bi�u, za trpeljivost; on svoj ljudski stav mora da � naj�e��e neuspe�no � u�ini probavljivim i prihvatljivim tvrdnjom da se isplati dr�ati se prava i moralnih principa, da je to u sopstvenom interesu i u interesu naroda. Rezoner nije atraktivan, jer - mo�e se biti fanati�an u odbrani nekog ekstrema, ali se ne mo�e biti fanati�no tolerantan.
Iako tema kojom se Sterija bavi u Rodoljupcima izgleda ve�ita, on za nju nema uzora me�u velikim komediografima. Mo�da je to zato �to je uto�i�te romanti�nog patriotizma istorijski kasno prona�eno u obliku etni�kog nacionalizma, koji je srazmerno kasno nastao i oja�ao. Dotle je najbolji zaklon te vrste bila religija, u koju su nitkovi masovno be�ali, jer osu�ivati njih zna�ilo bi napasti veru i Boga. Zato je, na neki na�in, Molijerov Tartif prete�a �utilova, Smrdi�a, Zeleni�ke i kompanije.21 Koliko je takvo skloni�te bilo tvrdo, pokazuje i to �to Molijer nije mogao da �raskrinka� Tartifa pomo�u rezonera, ve� je morao da pribegne �neo�ekivanoj sili koja se iznenada pojavljuje i re�ava stvar�22.Dodu�e, publika je mogla od po�etka da vidi ko je Tartif, a ostale dramatis personae iz zamke koja mu je postavljena u komadu, ali � jedno su gledaoci i neposredna okolina, drugo je vlast � jedno je pozori�te, drugo je li�no iskustvo � a tre�e je �ivot.
Sterija je hteo da se ponovo pro�ita istorija i da se nau�i ne�to iz nje. Deo patriotskog uto�i�ta je u istoriji, i to u onoj njenoj verziji koja se jedino smatra istinitom. ��irenje istine�, koje nam je svima bubnjalo u u�ima od 1988. godine, bio je poziv na prihvatanje zvani�ne verzije zvani�nih istori�ara i njihovih epigona, u koje je svakako spadao i vlasnik prodavnice bojkova�ke rakije na me�unarodnoj �ekaonici beogradskog aerodroma, du�ana koji se dugo zvao Serbian Truth � Srpska istina, da bi se tiho preimenovao posle 5. oktobra 2000. Sterijin zahtev se onda i danas smatra kao poziv na �tetnu i zlonamernu reviziju pro�losti, koju rodoljupci ne vide kao predmet koji se mo�e objektivno spoznati i istra�iti nego kao pri�u koja se za dobro naroda stalno mora izmi�ljati23: �moralo se tako govoriti da narod ustaje�. Malo je nade da pregaoci na stvaranju i o�uvanju mo�i i mitova ne�e ponovo, umi�ljajno ili iz nehata, uspeti da izgrade �arobni i neodoljivi dvorac za nitkove.

Autor je pravnik iz Beograda i direktor Beogradskog centra za ljudska prava

1 Orgon, rezoneru Kleantu: �Ah, saveta va�ih nema ispod neba:/ razumni su jako, i ja im se divim,/ ali dopustite da i bez njih �ivim� (Molijer, Tartif, IV �in, pojava III � prevod Sime Pandurovi�a).
2 �ovek po imenu Arsenije Gavrilovi� stvarno je 1848. �iveo u Vr�cu i pona�ao se i govorio onako kako ga je Sterija predstavio (Milorad Pavi�, Klasicizam, Beograd 1991).
3 Marijan Matkovi�, �Dva komediografa�, u: Tri komedije, Zagreb 1949, str. 381 i dalje.
4 �Patriotizam ima svoje svece i mu�enike, ali i svoje trgovce i �arlatane� (Jovan Skerli�, Pisci i knjige I, Beograd 1964, str. 283).
5 �Patriotism is the last refuge of a scoundrel� (Zabele�io pod datumom 7. april 1775. James Boswell, Life of Samuel Johnson, Oxford University Press, 1991).
6 �ovinizam kao termin poti�e iz pozori�ta, a ne iz �stvarnog �ivota�. Ovu pojavu i sami nacionalisti smatraju lo�om, a termin koriste kao oznaku za ekstremni nacionalizam (kao u onom zagreba�kom vicu da je �ovinist onaj ko mrzi Srbe vi�e no �to se pristoji). Me�utim, �ovinizam se vi�e odnosi na konstitucionalni patriotizam no na etni�ki nacionalizam. Nicolas Chauvin, li�nost iz komada bra�e Konjiar (Cogniard), koji po naslovu Trobojna kokarda asocira na Sterijin i iz sli�nog je vremena (1831), vi�e je patriot francuskog �dr�avnog� tipa. On sumanuto voli svoju dr�avu i Napoleona (koji nije etni�ki Francuz), a ne francusku naciju; originalni �oven spava pokriven francuskom zastavom, nastalom u Francuskoj revoluciji, a ne u srednjem veku. Ni Sterijini rodoljupci ne znaju ta�no koju boju da stave na srpsku kokardu:
NAN�IKA: Dobro. Kakva je boja srpska?
�ERBULI�: �ta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska!
NAN�IKA: �to nisam dosad znala, to �ete mi kazati vi.
�ERBULI�: Ja ... ja ... oprostite, to moj posao nije, nego evo gospodin Lepr�i�, on je od u�enog reda.
LEPR�I� (zbunjeno): Da! Silni Stefan imao je zastavu na kojoj je arhangel Mihail stajao, i pomo�u ovoga tolike su pobede dobivene.
NAN�IKA: Ako �e na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem na�initi.
.....
ZELENI�KA: Na kokardama �e se �itati zlatnim slovima: rat.
7 U nau�nim krugovima nije se govorilo ba� o srbomrscima i tome sli�no. Ceo spektar jo� va�e�ih �finijih� oznaka vidi se kod Milana Brdara (�U odbranu nacionalizma�, Prizma, maj 2002, str. 38, nap. 4): �antinacionalisti�ka, gra�anisti�ka i mondijalisti�ka inteligencija�. Obi�no se takvoj inteligenciji pori�e i svojstvo inteligencije u psiholo�kom smislu: Ljubomir Tadi� (akademik) govori o �pripadnicima beogradskog poluintelektualnog mondijalizma� (Knji�evne novine, br. 921-922, 1-15. 1.1996). Za Dobricu �osi�a takvi intelektualci su i bez pameti i bez �asti: �opskurni doma�i intelektualci sikofantskog morala� i, naravno, �mondijalisti� (Srpsko pitanje I, Beograd 2002, str. 138-139).
8 Pri tom ne mislim samo na one borce protiv globalizacije koji su bira�e u Jugoslaviji pred same doga�aje od septembra i oktobra 2000. savetovali da glasaju za Milo�evi�a i �e�elja kao na jedine koji mogu da ih spasu od globalisti�ke po�asti. Ne manjkaju tu ni izdajnici, u koje su, prema komentaru te grupe, spadali: Zoran �in�i�, koji je �pobegao iz Srbije za vreme bombardovanja NATO i pre i posle toga nastavio da se sre�e sa spodobama kakve u Gelbard i Olbrajt i da im uzima pare�, Vesna Pe�i� i �zbirka sli�nih �aktivista� koji su ranih devedesetih godina poku�avali da podriju legitimnu oru�anu odbranu protiv strane agresije i ilegalnih secesionista� (http://emperors-clothes.com/analysis/kostunic.htm). Ista grupa tvrdila je da �nije u pitanju suprotstavljanje g. Ko�tunice i g. Milo�evi�a. Re� je pre o tome koje politi�ke snae mogu da brane jugoslovensku suverenost? Milo�evi�evi saveznici i njegova baza, uklju�uju�i tu, na primer, i sjajni pregovara�ki tim u Rambujeu, u stvari su jezgro otpora
NATO... Izgube li te snage vlast, a na vlasti jesu oni, a ne jedan �ovek, Milo�evi�, i zameni li ih �demokratska opozicija� s jani�arskim mentalitetom, koju su kupile SAD, i kojoj je g. Ko�tunica tragi�no pozajmio pristojan izgled, usledi�e nesre�a� (http://emperorsclothes.com/engl2.htm - prevod moj).
9 Gavrilovi� joj zato ka�e: �Tako govoriti kao vi, to je retkost kod �enskih� (ona odgovara: �Za�to svaka ne ose�a, �ta je nacionalni ponos�).
10 Sr�a Trifkovi�, �Srbomrzac ili samomrzac?�, Sloboda, glasilo Srpske narodne obnove u Americi, br. 1803, 25.10.2001. Sli�no mi�ljenje o Cerovi�u ima i Majkl �or�evi�, jedan od predvodnika srpske dijaspore u SAD.
11 Prema Vasiliju Kresti�u i drugim u�esnicima Drugog kongresa srpskih intelektualaca, �pogubna je podela po partijskoj pripadnosti, regionalna svest� (23-24.4.1994). Me�utim, �Istina je da sabornost nije jednoumlje, ve� objedinoumlje� (pri �emu drugi pojam nije obja�njen). Danilo Tvrdini�, �Mondijalizam�, Nova iskra, br. 67, oktobar-decembar 2001, str. 11.
12 Vreme, 11. 5. 1992. Ne zaboravimo da je Stojan Cerovi� ostao i �srbomrzac� i �samomrzac�, iako bi na njegove �grehe� Sr�a Trifkovi� verovatno trebalo da gleda druk�ije no Kapor pre jedne decenije (vidi gore, nap. 10). No, ovaj poslednji sasvim nedavno unosi i nove kriterije i dodaje svojoj zbirci �militantne antiratne raspu�tenice od kojih su, glavom bez obzira, pobegli �ak i ro�eni mu�evi� (Ve�ernje novosti, 21.4.2002).
13 Sasvim blizu Sterijinom Vr�cu, u Zrenjaninu je, u dvorani Skup�tine op�tine, 21. avgusta 1997, odr�ana tribina povodom knjige Koste �avo�kog Hag protiv pravde, gde je utvr�eno da je Ha�ki tribunal �produ�ena ruka najcrnje ratne propagande i mehanizam �iji je glavni cilj satanizacija srpskog naroda� (Zrenjanin, 22. 8. 1997). I Ve�e Univerziteta u Beogradu je zatra�ilo ukidanje Ha�kog tribunala koji hapsi i otima nevine ljude samo �to su Srbi (Politika, 13.4.2000).
14 Beogradski Blic objavljivao je spisak primalaca zaplenjenih stvari iz Savezne uprave carina, �iji je �ef bio Mihalj Kertes. Me�u poklonima ima i vrlo skupocenih predmeta, ali je pravi �ok izazvao popis sitnije robe koju je jednom prilikom na dar dobio jedan knji�evnik:
�Odelo 58, cipele 45, patike 45, trenerka 58, kravate, �arape, letnja odela dva komada 58, majice 5, 9. april �97. Pi�e preuzeo 21. maja �97. �Audi A4 na SUC, preuzeo 19. septembra �97 (ugraditi alarmni ure�aj), servis, gume A4 (Blic, 7. 4. 2003).
15 Dobrica �osi�, Glas javnosti, 30. 10. 1998.
16 Nik�a Stip�evi�, Nedeljni telegraf, 30.6.1999.
17 Sli�ne su i tvrdnje da su �lukavi� Nemci izgubili dva svetska rata da bi se sveli na teritoriju Savezne Republike Nema�ke i tako postali mo�ni (Vojin Dimitrijevi�, �Srbi i Nemci: la�ne i prave paralele�, Republika, br. 116, 16-31.5.1995).
18 Na vrhu jedne mape iz 1995, na podlozi trobojnice krupno pi�e �Hvala Bogu �to sam Srbin�.
19 Temom potkaziva�a naro�ito je opsednut Drago� Kalaji�. Na primer: �Inteligentne bombe i njihovi korisni idioti� (Politika, 27.5.1999).
20 Vreme, 23. 1. 1999.
21 TARTIF: Uvrede me va�e ljutiti ne mogu / ja znam sve da trpim � nek je slava bogu (V �in, pojava VII).
22 Deux ex machina simbol je apsolutisti�ke vlasti, koja ne mora da bude prosve�ena, ali lako ostaje ��ista�: �eh, kada bi ovo znao ba�u�ka Staljin!�
23 �Novi mondijalisti naro�ito su se okomili na tradiciju i pro�lost Srba, s ciljem da ih promene�. (Slobodan Rakiti�, Knji�evne novine, 1-15.11.2001). Bilo bi zanimljivo znati ko su �stari mondijalisti�. Sterija?