Ro�ena 1976. u Beogradu. Diplomirala orijentalistiku na Filolo�kom fakultetu u Beogradu. Objavila dve knjige:
Duboki kontinent (Matica srpska, 2000) i Beskrajna zabava (Narodna knjiga, 2004). Koautorka zbornika poezije i autopoetika nove generacije pesnikinja Diskurzivna tela poezije koja je nastala kao rezultat rada pesni�ko-teorijske �kole pri Asocijaciji za �ensku inicijativu (Beograd, 2004). Uvr�tena u antologiju savremene poezije Tragom roda smisao anga�ovanja, DEVE, 2006. Objavljivala u �asopisima ProFemina, Knji�evni magazin, Polja, Tre�i trg, Beogradski knji�evni list, Portret, Ha!Art, Pobocza (Poljska), Apokalipsa (Slovenija) itd.

TANJA MARKOVI�

Ro�ena 1970. u Beogradu. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Poha�ala Studije kulture i roda (AAOM), Performing Arts Theory School (PARTS) u Centru za novo pozori�te i igru, �kolu za savremenu umetnost i teoriju (CSUb), Magistarske studije Univerziteta umetnosti u Beogradu, odsek Teorija umetnosti i medija i Radionice teorije poezije (A�IN), Beograd. Teorijsko-umetni�ke tekstove objavljivala u TkH �asopisu za teoriju izvo�a�kih umetnosti, a poeziju u �asopisu Tre�i trg. U saradnji s teorijsko-umetni�kom grupom Teorija koja hoda izvodila performanse u Zagrebu, Ljubljani, Londonu, Beogradu. Uvr�tena u antologiju savremene poezije Tragom roda smisao anga�ovanja, DEVE, 2006.

TAMARA �U�KI�

Ro�ena 1981. u Beogradu. Studira italijanski jezik i knji�evnost. Objavila dve knjige: Slika jedne slagalice (Matica srpska, 2001) i Private show (Narodna knjiga, 2005). Koautorka zbornika poezije i autopoetika nove generacije pesnikinja Diskurzivna tela poezije koja je nastala kao rezultat rada pesni�ko-teorijske �kole pri Asocijaciji za �ensku inicijativu (Beograd, 2004). Uvr�tena u antologiju savremene poezije Tragom roda smisao anga�ovanja, DEVE, 2006. Objavljivala u �asopisima ProFemina, Knji�evni magazin, Polja, Tre�i trg, Knji�evne novine, Severni bunker (Srbija), Portret, Pobocza (Poljska), Apokalipsa (Slovenija) itd.

DETE KAO BAKA: Do�ite, pridru�ite se, hajde da pri�amo pri�e, o�igledno niko ne poznaje nikoga. Pri�e nas ne�e upoznati, ali mogu stvoriti svet gde mo�emo da postojimo paralelno jedna pored druge. Ja na tronu majke, Tamara koja je majka, ali jo� nije preuzela tron majke, Tamarina sestra koja to i ne �eli, a pri tom i nije moja k�erka. Dete koje je dete i koje �e u�ivati u pri�ama, kao i svako dete, do onog trenutka kada bude �elelo da ispri�a svoju. Prizovimo jo� likova, oduzmimo nevinost ovom sterilnom prizoru, hajde da se malo i politi�ki-dru�tveno pozicioniramo. To je sada moderno, neophodno. Hajde, bi�e zabavno, ispri�ajmo svako po jednu pri�u u kojoj �emo mi biti likovi, pored, naravno, ostalih likova, ako ih bude bilo. Svi�a mi se ovaj preokret.
(Diskretne �ene, dekorativno dete, danska doga)

Pri�a je jo� jedini preostali oblik komunikacije: Istina, komunikacije kojoj vi�e � ma koliko to apsurdno izgledalo � nije primarni cilj uspostavljanje me�usobnog razumevanja.
Ova vrsta komuniciranja u drami Diskretne �ene, dekorativno dete, danska doga bi�e zasnovana jedino na potrebi svake dramatis persone da uspostavi dijalog unutar sebe, sa sobom samim, da preispita poziciju sopstvene �role� (a samim tim i sopstvene mo�i) u odnosu na druge. U tom slu�aju jo� jedino postaje mogu� � monolog. Ta�nije: serija monologa.
Bi�e to zapravo beskona�an niz monolo�kih formi, pri�a, li�nih ispovesti �iji akteri imaju slobodu ne samo da biraju uloge koje �e da �igraju� ve� im je i na volju da odre�uju scenske zadatke ostalim u�esnicima, pri tom iznova karakteri�u�i druga�ije tipove mogu�ih me�usobnih relacija. Na taj na�in oni zapravo redefini�u i vlastite pozicije i, napokon, projektuju �eljene (naj�e��e, dakle, neostvarene pa samim tim i neostvarive) odnose s onima koji bi, barem potencijalno, trebalo da budu njihovi najbli�i.
U tom kontekstu prividna je i sama sloboda izbora pojedinih uloga. Jer da bi �igra pripovedanja pri�a� bila istinski kompletna, svako mora da se na�e u ko�i svakog od ostalih likova komada. Pri tom, i broj likova nije ograni�en na broj napisanih uloga. I tu autorke drame postavljaju zamku �itaocu/interpretatoru/reditelju indirektno pro�iruju�i mogu�e polje igre kada ka�u: �Prizovimo jo� likova, oduzmimo nevinost ovom sterilnom prizoru (...). Hajde, bi�e zabavno, ispri�ajmo svako po jednu pri�u u kojoj �emo mi biti likovi, pored, naravno, ostalih likova, ako ih bude bilo. Svi�a mi se ovaj preokret.�
Ovakva �igra� (pre)uzimanja uloga i �ovladavanja� tu�im likovima ne ostvaruje se sa stanovi�ta vlastitog iskustva svakog od �igra�a�, jer tu vi�e nije relevantno li�no iskustvo. Ulogu, naime, defini�e konkretnost svakog pojedina�nog lika, a akteri/glumci se u svaki od likova ubacuju po automatizmu odre�enom �igrom� preuzimanja datosti koje odre�uju socijalne, polne, rodbinske uloge. U zatvorenom svetu, u�aurenoj stvarnosti mu�nog i bolnog procesa samopreispitivanja, to iskustvo, naime, vi�e ni�ta ne zna�i. �Igra� �e pokazati da pozicije svakog lika u drami ponajpre zavise od op�tih mesta, od tipiziranih i unapred definisanih (za)datosti koje se beskona�no reprodukuju kroz kaleidoskopske fragmente razbijene slike � ne vi�e celokupnog sveta, ve� i najli�nije intime.
Tako, na primer, �enu na tronu majke (Baku) prepoznajemo kao pramajku, potvr�enu �uvarku trona materinstva koje je izgubilo svaki smisao i sada je ispra�njeno od pravog sadr�aja. Tamara je majka koja tek treba da se izbori za poziciju majke, no ta borba u njenom slu�aju realizuje se jedino strpljivim �ekanjem da do�e pravo vreme. Sve ostalo uglavnom je nepromenjeno, ba� kao i u slu�aju njene majke. Razlika je, eventualno, u stepenu ja�ine atmosfere, on zavisi od intenziteta se�anja. Se�anja na pro�lost, se�anja koje pripada sada�njosti i, napokon, se�anja na budu�nost koja je poznata.
I svaka slede�a �postavka� u osnovi iste scene iznova otkriva vazda pogre�ne premise na kojima se temelji egzistencija svakog lika, svake od �ena u drami, otkriva ve�iti za�arani krug u kojem se vrti sudbina dramatis persona, ukazuje na r�avu beskona�nost trajanja zasnovanog na uvek pogre�nim ljubavima, samozavaravanju, na varci zamke koju postavlja iluzija zaljubljivanja, na la�nom preuzimanju odgovornosti (maj�instva ili o�instva, svejedno), ali i otkriva su�tinsku iluziju uverenja da je mogu�e u�enje na tu�im gre�kama, a samim tim da je mogu�e pouzdati se u vlastito iskustvo.
U postdramskoj strukturi komada autorke pronalaze mogu�nost za afirmaciju apsolutne slobode koja se sugestivno prenosi i na potencijalnu inscenaciju, nude�i reditelju i glumcima igru u prostorima u kojima sve postaje mogu�e, a pre svega specifi�na scenska provokacija.
A na kraju tako usposatavljene �igre� ostaje jedino mogu�nost maglovitog prepoznavanja osnovne atmosfere koja proizlazi iz samih doga�aja i, kao kod Kafke � ose�aj stida. Tamara zato ka�e: �Atmosfera je ono �to me kona�no i do karaja odre�uje. Ovo je trenutak mog prekida. Mislim da sam se prekinula. Upravo. Sada. Ja sam efekat. Ja sam uni�tena. Kao da mi ubrizgavate stid. Porasla sam rano. Kao da mi ubrizgavate stid. Gde su talasi? Ja sam uni�tena. Ovo je prebogato iskustvo. Ovo je rokoko. Ho�u da me speru talasi.�
A stid je ose�anje s kojim se ve� ne�to mo�e u�initi.
Aleksandar MILOSAVLJEVI�

Likovi:
�ena 1, baka, 58 godina
�ena 2, Tamara, 30 godina
�ena 3, Tamarina sestra ili Teta, 35 godina
Dete, 5 godina
Mu�karac 1, Stari vuk, 62 godine
Mu�karac 2, Tata, 40 godina
Mu�karac 3, �ovek, 35 godina
Barmen, 29 godina



Scena 1

DETE: Idemo kod bake?
TAMARA: Obuci se lepo.


Scena 2

(Bakin stan. Skroman name�taj iz �ezdesetih. Prostrana dnevna soba u zelenim i braonkastim tonovima.)
BAKA (Pri�a sa svojim psom.): Evo, sada �u da ti dam da jede�. Budi dobar, dolazi nam Tamara.
DETE: Zdravo, bako.
TAMARA: Mama... (Za sebe.) Dobro je, tu je pas. (Detetu): Izuj se, molim te.
BAKA: Pa gde si, mila. Skuvala sam ti ne�to lepo. .. Uh, ovo njeno dete...
DETE: Bako, bako, ba-ko! Ba-ko! (Dete se vrti oko svoje ose poku�avaju�i da skrene pa�nju na sebe. Baka ga ne prime�uje. Pas se uznemiri.)
TAMARA: Besprekorna si, mama. (Smiruje dete glade�i je po razdeljku. Za sebe.): Moja bolna soba.
BAKA: Hvala, draga. Mo�da Dete ho�e da gleda TV u sobi dok mi popijemo kaficu? �to si tako mr�ava? Sve daje� Detetu?
TAMARA: Ljiljani... smesti to negde. Da li je TAMO sve isto? Molim te, ne pu�taj psa unutra. Mada, on je i moj prijatelj, zar ne? Kosa joj je i dalje paperjasta. Pipni. Pipni.
DETE: Ma-ma! Ma-ma! Ma-ma! Ma-ma! (Dete sedi u fotelji i ljulja se, udaraju�i svom snagom le�ima u naslon.)
BAKA: Ovo je sada moja ku�a. I moj pas. On je �istiji i pametniji od mnogih ljudi. Tvoj prijatelj? Kada si ga poslednji put pro�etala? Patio je mnogo za tobom! Smiri Dete, molim te!
TAMARA (Pu�ta Platterse �Smoke gets in your eyes�. Malo ple�e s mamom.): Lepo miri�e�. Ne laskam ti. Nemoj se tako sme�kati, ah, krivica. (Dete se pribli�ava. Ple�u sve tri. Zatim se Tamara i Dete izdvajaju i odlaze ple�u�i.)
DETE (Otima se iz maj�inog zagrljaja i po�inje da juri psa po sobi glasno uzvikuju�i i pla�e�i ga.): AV-AV, AVAV! Ima da te pro�derem! Grrrrr!
BAKA: Tamara! Sredi to Dete! Zaklju�aj ga u sobu s TV-om! Do�i, kuco. Jadan pas. (Pali cigaretu. U tom trenutku sti�e joj SMS. �ita. Pu�ta dim kroz nozdrve. Sme�ka se.) Skuva�u kafu.
TAMARA: Detence moje... Samo tebe imam... da mi je ostalo. Poku�a�u ponovo da komponujem, mama. Neka praznina... Znam da sam bleda... Nisam se izgu�vala... Dete je dobro. Nemoj �upati psa.
DETE: Mama, ovaj pas je mnogo glup. A ni ova baba nije bolja. �upam iz odbrane.
TAMARA: Bolje onda napadaj. Ta pozicija... Uvek minijaturna i inspirativna hrana. Mama, pas hvata zalet. Kontroli�i ga. Dete, uz mene! Do�i da te pogladim po paperjastoj kosi.
BAKA: E, ovako, po�to insistira� na toj svojoj poziciji, onda u redu. Nikada nisam znala kako s tobom. Sve sam davala, trudila se � mo�da sam te zakopala u ovu sun�anu izdu�enu sobu, svojim suvi�nim trudom. Mo�da je trebalo da se manje trudim. Onda bismo bile slobodne i ti i ja. Moja ljubav mo�e da se tuma�i kao zavisnost od bliskosti, koja mi je uvek izmicala. Prebrodila sam je i sada, ako insistira�, re�i �u u redu i zatvori�u psa. Navikla sam na moje sate. Ti jo� uvek nisi.
TAMARA: Drama... pas... Dete... ja.... iskidana.
DETE: Mama, meni je dosadno.
TAMARA: Zar moram ja da te zabavljam? Toliko je te�ko. Ti si te�ko dete. Odvla�i� me. Do�i, hajde, do�i da te �e�kam. Mama, gladna sam. Odjednom, neka malaksalost. Te�ko mi je. Te�ko mi je.
(Pas izlazi iz sobe u kojoj je bio zatvoren. Polako prilazi Tamari. Ona nije svesna njegovog prisustva. Jednom rukom �e�ka Dete, drugom psa. Oboje su smireni. To radi nesvesno, mehani�ki. Zami�ljena je. Uvaljuje se u stolicu.)
BAKA: I meni je te�ko. Te�ko mi je od po�etka. Pla�ila sam se tebe. Podjednako kao �to sam se pla�ila da budem bez tebe. Nisam verovala u sre�ne �ene bez dece. A nekada mi se �ini da sam te rodila samo da bih ti ispri�ala sve svoje pri�e. Mo�da pri�e o okrutnosti, usamljenosti. A sada si ti postala jaka, okrutna i �utljiva. Da li zna� da me maltretira�?
TAMARA: Jedini moj zahtev bila je njegova osvetoljubivost. Moj jedini zahtev. Ja sam tvoj plod. Ja sam tvoja k�erka.
DETE: Mama, ja sam gladan.
BAKA: Mrzela sam kada sam dobila menstruaciju. Mislila sam da �e me voleti manje. Izgleda da sam odmalena razvila ideju da �enu niko ne voli. Pogotovo ne ona sama. Ona sebe najmanje voli. Moj plod...
TAMARA: Ja sam volela taj �in krvarenja. To me je malo odvojilo. Od tebe. I pu�ila sam, tajno. Vodila sam dupli �ivot da bih pre�ivela. Ja sam tipi�na. I prijatna. Toliko �elim ponovo da se uvu�em u usku ode�u. Ostavi me na miru.
(Tamara odlazi u kupatilo. Po�inje da puni kadu. Gleda se u ogledalu.)
BAKA: �ensko telo, odvratno sa�injeno od nekakvih mesnatih deformisanih izraslina. �Nikada dovoljno mr�ava, nikada dovoljno bogata.� (Sipa sebi juicevotku.) Tiha �enska drama unutra�njeg sagorevanja. Tipi�no. Uvek su me takve tipi�ne i prijatne vrlo dobro uveravale da su samo tipi�ne tiranke. �elim da ti razma�em tu prijatnu facicu.
TAMARA: Ti zna�. Ja nemam �ensko telo. Ja sam tvoja bole�ljiva k�erka i ti me vodi� u bolnicu. Ja te volim. A najsre�nija sam bila kad nisam imala telo.
(Tamara zatvara vrata kupatila i ulazi u kadu. Potapa celo telo i glavu. Ispu�ta mehuri�e.)


Scena 3

TAMARINA SESTRA ILI TETA: Hello, stigoh. Gde ste? Kako ste? De�peracija? Klasi�na �enska melanholija? U�asi srednjih i ocvalih godina? Ne mogu predugo da ostanem. Nemam kapacitet da se dru�im s vama? Ti, majko, kakva ti je to frizura? A ru�? Ha, ha. Neverovatna si. Ne da� se. Ne da� se. Sve �e� nas nad�iveti!
BAKA: Ah, ti si. Potrudi se da ne pravi� gluposti kao svaki put kad do�e� nenajavljena. Budi pristojna. Sedi. Doda�u jo� jedan tanjir.
(Tamara je presvu�ena u �iroku belu tuniku. Maskara joj je malo razmazana, dr�i Dete u naru�ju. Koristi ga kao �tit. Posmatra pla�ljivo sa strane.)
DETE: Ma-ma.
TAMARA: De-te. (Vrlo fluidno izgovara.)
DETE (Mami.): Ej, do�la je Teta. Je l� donela neke igra�kice? Teto, Teto, je l�ima� �okolade?
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Imam, sunce moje malo. Kako te ove dve hrane, dobro si izrastao toliko.
BAKA: Spremila sam tvoje omiljeno jelo, Tamara, knedle sa �ljivama.
TAMARA: Deca rastu. To rade. Neprekidno i brzo. Ja to i ne prime�ujem. Ali drugi, kao ti, sa strane, da. To bode o�i. �okolada je nedopustiva. Ako ima� pli�ane �ivotinje... Hvala.
(Glanca pribor.)
DETE: Mama, ne�u �ivotinje. Imam ih ve�. Ho�u mitraljez i Hi-mena. Teto, ho�e� mi kupiti mitraljez?
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Ho�u, ne brini, ho�u, sunce malo.
TAMARA (Detetu mimikom pokazuje da se sti�a.): Pri�aj nam o sebi, draga. Mama, do�i da slu�a�!
(Baka di�e obrve.)
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Zna�i mitraljez. Komada dva. Detetu za igru i zabavu. Vama dvema za svaki slu�aj.
TAMARA: Ti si veliki provokator. Donesi par revolvera ala Bogart... Da li mogu da se udaljim od Kazablanke? On je bio �estok. To je privla�no. Ti si �estok mu�karac, sestro. Izvini. Hvala.
TAMARINA SESTRA ILI TETA: �estok, �estok (�apu�e), a tvoje dete na�alost ne�e biti, s obzirom kako ga vaspitava�. Tretira� ga kao svoje ogledalo. On je de�a�i�. Vidi� da tra�i mitraljez. Nedostaje mu otac. Nedostaje mu dru�tvo druge dece. Nedostaje mu da ga vodi� u park i zoo-vrt. Dr�i� ga zato�enog kao �ivotinju. �udo da nije jo� nemirniji, razulareniji i isprepadaniji.
TAMARA: Ti govori� jezikom zdravog razuma. Tvoja otvorenost pulsira u mojim slepoo�nicama... Da, ja sam nesavr�ena majka. Da li sam rekla da jesam? Lepo na�timovan instrument koji zahteva prefinjeno, ne�no rukovanje...
(Pauza. Ona razmatra optu�be vrlo smireno, kao da se ne govori o njoj.)
TAMARA: Moje Dete nije sin. Ne znam za�to na tome insistira�? Uostalom, mislim da biolo�ka su�tina i fiziolo�ki uzorak nisu za�etak ljudskog pona�anja. Ti zaista veruje�, draga sestrice, u tu torturu dru�tvenog uslovljavanja? Ja ispunjavam �elje. Ono ne u�i ulogu. Ja nisam sila. Samo ja znam koliko moje Dete i ja u�ivamo u slu�anju operskih arija.
(Sme�ka se dok evocira uspomene. Me�utim, iznenada po�inje da sik�e.)
TAMARA: A oca mog Deteta ne spominji u ovoj ku�i, ina�e �u da upadnem u neprobojni dreme� iz koga me niko, NIKO (urla), probuditi ne�e. Izvini �to urlam.
TAMARINA SESTRA ILI TETA: E, blago Detetu... Ne zna� ni kog je pola, a o daljem razumevanju Deteta i uva�avanju �injenice da Dete nije tvoj privezak da i ne govorim. Na�alost, mora�u uskoro da krenem.
TAMARA: Draga, ja sam zapanjena, mada sam o�ekivala. Prestani, molim te, tu bujnu retoriku paranoje. Ja sam slepa. Ili smerno nefokusiranog pogleda. Kroz treptaje. A Dete je ono koje gleda. Nalazi na�ine. Posmatra me kroz �pijunku. Dete je ono koje apsorbuje. To je van moje kontrole. Ja sam savr�eno stati�na, �ak odsutna. A ti? Kuda ide�? Pla�i� se da ne saznamo ne�to o tebi? Uvek si bila autisti�na. Da li ti ima� dete? Ili odjednom �ezne� za jednim? Sude�i po tvojim pri�ama, ti si i dalje nevina, na �emu ti, priznajem, pomalo zavidim. Ne�u se vi�e ponavljati. Reci ne�to zanimljivo. Mama je verovatno zaspala. Ili se bacila kroz prozor.
(Ustaje da potra�i ostatak porodice.)
TAMARINA SESTRA ILI TETA (Dubok uzdah.): Uhhh... koliko optu�bi na jednom mestu. Evo, redom odgovaram. Retorika paranoje! Gde si to iskopala? Autizam? Jesam, autisti�na sam, ali ni�ta vi�e i ni�ta manje nego ti. Od iste smo majke mustru autizma i la�nog mira skidale. Jedina razlika je u tome �to si ti ostala u njenoj pseudonormalnosti ili ljusci la�nog mira, dok sam ja dozvoljavala sebi da poludim i da postanem otpadnik ove na�e turobne i mra�ne porodice. Ovog groblja �to �uva sve �to je ikad bilo �ivo u nama, pokazivalo nekakav slaba�ni impuls da se smeje, da mu bilo �ta prija, da ne optu�uje ni sebe ni druge, da ne �ivi mehani�ki, da se ne sveti, da ne jadikuje, da ne pridikuje, da ne bulazni, da ne napada, da ne mrsomudi, da ne koristi depresiju kao izgovor za kukavi�luk kad treba da se �ivi. I da smo sve to uspele, jedino tako bismo, po�to se pre�ivelo sve �to nas je sna�lo, jedino tako bismo mogle da smireno mremo. Onda da se mre, a ne ovo! Mrtve, a �ive, hodaju, a zakopane. U�as! U�as! U�as!!! Nevina, nevina s okrvavljenim rukama do lakata. Ako ti to tako vidi�, jesam, jesam, sestro, nevina, bleda, �edna i nevina. �elja za detetom? Ko da mu bude majka? Ova lju�tura �to je od mene ostala. Ovaj mrak i o�aj?! Misli� da umem nekom �ivotnu radost da udahnem, nekom da objasnim da �iveti ima smisla, da vredi poku�avati, da se treba osmehivati bez obzira na sve... Ja misli� mogu... Hvala ti �to veruje� u moje kapacitete. Ne znam da li je sve ovo �to sam podelila s tobom bilo dovoljno zanimljivo. Nekako, oduvek, moje zanimljivo i tvoje zanimljivo pripadaju suprotstavljenim svetovima.
DETE: Mama, ja se pla�im... A nemam ni mitraljez.
TAMARA (Uzima Dete u naru�je i nuna ga. Neko vreme �uti i razmi�lja, a zatim vrlo tiho i ne�no izgovara.): Oduvala si me. Ovo izgovaram bez cinizma. Moja namera nije bila da te uvredim, samo da te zagolicam, dakle da te zadr�im, da ispri�a� svoju pri�u. Zar to ne �eli�? Ne ljuti� se na mene, zar ne? Mi verujemo da smo gospodari na�e dobrote, a robovi smo nepomu�ene mekote. Vreme je da prestane� da grdi�. Tvoje grdnje odlaze u prazno. Tvoje grdnje nisu lekovite. Tvoje grdnje su maliciozne. Ja te se ponekad pla�im. Na neki na�in. Ponekad potpuno zagluvim i vidim samo tvoje lice koje se u besu gr�i i tvoje usne koje se sve vi�e i vi�e otvaraju prete�i. Mo�da ja poznajem tvoj u�as. Mo�da je vreme da skine� mrtve �elije sa svog tela. Pri�aj nam o tome kako si postala lju�tura. I o groblju kome se uporno vra�a�. Kao i ja. A sa mnom i moje Dete. Ho�e� li neki alkohol? Ili poljubac?
(Ustaje i dr�e�i Dete u naru�ju napu�ta scenu.)



II

(Baka sedi na sredini polumra�ne sobe na visokoj stolici i �e�lja svoju sedu kosu koja pada po podu i presijava se kao mese�ina. Pas je nepomi�an, li�i na pli�anog medu s dugmi�ima umesto o�iju. Baka u transu povla�i �e�alj kroz kosu slu�aju�i pesmu �The Girl from Ipanema�.)
BAKA: Do�ite, pridru�ite se, hajde da pri�amo pri�e, o�igledno niko ne poznaje nikoga, pri�e nas ne�e upoznati, ali mogu stvoriti svet gde mo�emo da postojimo paralelno jedna pored druge. Ja na tronu majke, Tamara koja je majka, ali jo� nije preuzela tron majke, Tamarina sestra koja to i ne �eli, a pri tom i nije moja k�erka. Dete koje je dete i koje �e u�ivati u pri�ama kao i svako dete do onog trenutka kada bude �elelo da ispri�a svoju. Prizovimo jo� likova, oduzmimo nevinost ovom sterilnom prostoru, hajde da se malo i politi�ki-dru�tveno pozicioniramo, to je sada moderno, neophodno. Hajde, bi�e zabavno, ispri�ajmo svako po jednu pri�u u kojoj �emo mi biti likovi pored, naravno, ostalih likova, ako ih bude bilo. Svi�a mi se ovaj preokret.
TAMARA: Mama, veoma primamljivo... veoma.
(U tom trenutku Tamara razbaru�uje svoju kosu zabacuju�i i mlate�i glavom i prolaze�i prstima kroz kosu. Zatim seda kod maj�inih nogu i naslanja bradu na njeno koleno.)
TAMARA: Pri�e su stra�ne. Stra�no uzbudljive. Stra�ne i uzbudljive. Neka pitanja i odgovori. Da li �u mo�i da se ispovedim? Kako da vam prevedem te hijeroglife? Ja mucam. To su klinovi koje zabijam u bujicu hiperbolisanih i hipertrofiranih oblika u zavisnosti od moje trenutne utopijske zamisli. Brzo se zadovoljim. I to raste. Buja i cveta. I povratka nema. Koliko plasti�na mogu da budem? Ostaviti goli �elik bilo bi neljubazno, skoro brutalno, ali obe�avaju�e.
(Pali cigaretu. Dugo vu�e dim i ispu�ta kroz nozdrve. Onda uzima disproporcijalno velike makaze i odseca �ar.)
TAMARA: Treba prese�i. Ukinuti �ar o�trim potezom. To je mo�da po�etak moje pri�e. Mali vise�i �ar. Mo�da je to po�etak moje pri�e. Ali sa kim? Ali sa kim? Kako interpretirati jednu takvu nedostupnu stvarnost? Pomozi mi, mama. Ruku mi daj. Ti si tu. Sve te emocije koje gaji� prema meni. Ja sam tvoj paun, tvoja prelepa ptica.
(Imitira odjednom pauna. Ispu�ta promuklo gerr-gek. Umiljava joj se.)
TAMARA: Ti me hrani� iz svog dlana, a ja kljucam tvoju ko�u. Sasvim ne�no. A ne bi trebalo. Nisam zla. Ti mi udovoljava�, a ja ti se dodvoravam. Uvek sam htela da me ba� tako voli�. Ba� tako. Zna� li kako ti ume� da voli�? Ti zvoni� i odzvanja� i odzvanja� u mojoj glavi.
BAKA (Uzima fla�u vina koju je izvadila iz duge raspu�tene kose i pije.): Hmm, nisam sigurna da umem da volim� umem da �elim, neumoljivo da �elim. Samo �elja, na�alost odzvanja tako u glavi... ja�e odzvanja samo �elja kojoj izmi�e objekat. (Za sebe): Devoj�ica pru�a ruke ka crvenom balonu, puzi preko neba, male ruke i veliki jarki balon, postaje sve manji i ru�ice zgr�ene. Ljubav ne odzvanja, mi ne znamo �ta da radimo s ljubavlju, ne znamo kako da je �ivimo, kako da je osetimo, osedlamo i vozimo... Znamo da volimo tek kad pla�emo, kad zgr�imo ru�ice i cmizdrimo� Dobro, mo�da ne svi�
Ustaje i hoda koliko joj to dozvoljava kosa na kojoj sedi Tamara, pije iz fla�e�
Onaj ko nema poroka ima vrlo malo vrlina�veruj mi�
BAKA: Uvodim: Letovanja i zimovanja, ru�kovi za kariranim stolnjacima, kosa svetlost, narand�asta i klizava i, naravno, smejemo se: ali uvek vidim samo sebe i tebe, tvog oca ne, mo�da nekad kada se napnem vidim �oveka koji me je ostavio jer nisam znala kako da ga kontroli�em� Ja vidim samo tebe i mene i �oveka za �ankom na pla�i na kojoj letujemo svake godine� Stari znanac, Stari vuk, stari �ova kojeg �elim da zaturim, ali ne mogu. Prilazim pokorena, ti mi se mota� oko suknje, tek i�d�ikljala, sva u nogama i kosi, ne zna� �ta �e� s rukama.
(Na scenu ulazi Stari vuk koji sada izgleda mla�e od Bake; u trenutku pro�losti2, kada se to de�ava, on je stariji od nje. I seda za �ank koji je do tada bio u mraku u pozadini, a sada je osvetljen. Po�inju da se �uju talasi i galebovi. Baka prilazi �anku, skupila je kosu u veliki sedi konjski rep, pocepala je ode�u koju je do tada imala i sada je u crvenoj haljini na bratele, do kolena. Tamara joj se mota oko suknje na �etiri noge.)
STARI VUK: Hello, hello� long time no see (Ljubi Baki ruku.). De�ko, jedan odnosno dva kamparija za dame. (Tamari) Vreme je da po�nes da pije� � ko nema poroka ima vrlo malo vrlina, veruj mi�
(Baka gleda u gr�u neodlu�nosti �as u Tamaru, �as u Starog vuka.)
STARI VUK: Dopusti da ja budem ta zmija sa crvenom jabukom saznanja, crvenim kamparijem saznanja� Ionako me nije briga i zato me vole i zato sam savr�en za tu ulogu� Bolje da zna nego da ne zna.
BAKA: Dobro, mo�da samo jedan, ionako je raspust. Kako te samo mrzim, mrzim vas oboje!
STARI VUK: No, no, to su jake re�i... To, uostalom, nije istina, za�to si onda ovde� I gde na�e tu glupu haljinu� �to se jednom ne obu�e� normalno?
BAKA: Danas su mi svi rekli da izgledam divno. I prodavci na pijaci, i vlasnik hotela i ljudi na korzou dobacivali su mi i ose�ala sam se divno... (Glas po�inje da joj drhti.) DIVNO, sve do ovog trenutka, ti glupa svinjo�
(Pla�e, u tom momentu sti�e pi�e, Baka se smiruje i otpija veliki gutljaj.)
STARI VUK: Osetljivi smo na prolaznost va�eg finalnog proizvoda? (Smeje se.) �ene! Hajde, �iveli, ne nerviraj se previ�e, sve je u redu! Ve�ita nesigurnost i briga...
(On stresa pra�inu s ramena svog teget sakoa. Tamara, koja ima 13 godina � glumi je ista Tamara od 30 godina � bri�e maj�ine suze belom maramicom i gleda prezrivo �oveka ispod ma�kastih nao�ara za sunce.)
TAMARA (�apu�e majci na uho.): Otarasi se ove izrasline. Ogroman je i smrdi na dim. Meni jedan frape od jagode!
STARI VUK: Ne budi bezobrazna, devoj�ice. �aputanje je za privatne prostorije. Ti si smetnja. Tvoje prisustvo �u�ti. Dakle, remeti me.
(Tamara glasno sr�e svoj frape.)
TAMARA: Kakva napast. Idem da se bu�nem.
(Odlazi ma�u�i obema rukama.)
TAMARA: Mama, gledaj me. Gledaj me! (A zatim za sebe.) Ko je ovaj �ovek? Ja ga se ne se�am. To nije moj tata? �ta �e zahtevati od nas? Uvek zavisimo od dobrote stranaca. Ho�u da ga ogrebem noktima po licu tako da mu ostavim trag. Trag lopova preko obraza.
(Tamara pevu�i �Por que te vas�. Pomalo pometena i rasejana. Kasnije �e ove crte li�nosti sasvim prevladati. Ona skida jedan po jedan komad ode�e i ostavlja ih usput da le�e na pesku. Kona�no ulazi u vodu.)
BAKA (U�urbano.): Idi, kupaj se, nije niko, nije tvoj otac a nije �ak ni stranac� mo�e� da proba� kampari kasnije, ako ba� �eli�, ionako si u me�usvetu�
STARI VUK: Izgleda kao ti kada sam te prvi put video� tada ti nije trebala takva crvena haljina, niti sam ja bio potreban tebi niti ti meni� ali bila si pristupa�na, ti ne bi izabrala frape� (Smeje se.)... ti bi�
BAKA (Prekida ga.): Ma, �ta ti zna�! I ostavi Tamaru na miru... uostalom, nema veze... (Ispija brzo prvu �a�u i tra�i pogledom Barmena� Barmen gleda Tamaru koja se vra�a mokra, u bikiniju.)� Kako si? Da li si ve� br�e-bolje na�ao nekoga? Ne, nemoj da mi ka�e�� neke informacije nisu potrebne� gledam tvoje telo, prelaz od tvog sna�nog vrata ka ramenima i to sredove�no salo na stomaku i �elim te� ja sam sebi�na kada �elim� volim nekog drugog i ti verovatno� ali, jednostavno, �elim i gnu�am se zato �to �elim ba� tebe� Ne znam �ta ho�u.
(Stari vuk prelazi rukom sna�no preko njenog tela, hvata je za stra�njicu, zarozava haljinu, ona se prepu�ta... prestaju naglo kada �uju Tamaru kako dolazi. Stari vuk u�iva u prizoru njenog mladog tela, Barmen tako�e.)
TAMARA: Jo� uvek... voda je divna... hladna, a zatim odjednom topla. Zar ne�e� sa mnom da pliva�? A vi? Za�to ste jo� uvek ovde? Za�to stojite tu i kvarite prizor? Zar ne treba da budete negde drugde? Bilo gde... Sunce se gasi. Znate da su vam minuti odbrojani?
STARI VUK: Tvoja granica ocrtava se vo�nim frapeom. Na�alost. Tvoja majka i ja imamo plan. To je ne�to �to ti prethodi.
TAMARA: Zadovoljstva iz u�asa. U�asi iz zadovoljstva.
STARI VUK: Tvoja devoj�ica bunca. Za�to si toliko hranila njenu radoznalost?
TAMARA: Hajde da pobegnemo, mamice draga. Reci mu da nestane. �iribu-�iriba. Sada se za�arajte i odlazite. Jednostavno kora�ajte, gospodine.
(Tamara pucka prstima i �muri nekoliko trenutaka. Zatim otvara o�i: svi stoje na istim mestima.)
TAMARA: Stvarno je otporan.
BAKA (Umorno.): Da, hajde da plivamo, da razbistrim misli ali, koliko god da ih razbistrim, ishod �e biti isti i ja to znam� Ah, moja Tamarice, ti si tako divna devoj�ica� mama ima samo tebe na celome svetu� ti �ini� da se ose�am �isto, tvoje postojanje opravdava moje� nemoj nikada da se menja�, budi uvek moja i oprosti mi �to �u te zarobiti, ali tako �emo biti bezbedne... ti i ja. (Grli je i Tamara ostavlja mokri trag na njenoj crvenoj haljini, onda vidi ne�to u daljini i pogleda Tamaru pravo u o�i.) Idi, kupaj se jo� malo, u pravu si, sunce �e uskoro da za�e i sve �e biti druga�ije� idi, evo dolazi tata�
TATA (Izgu�van i besno posr�u�i): Barem nemoj da vodi� dete u te svoje bestidne provode� Sada sam sve video� tako si laka, gadi� mi se, razma�ena, bestidna i nezrela� ti nikada ne�e� biti zadovoljna.
BAKA (Odvaja se od �anka i prilazi mu bli�e, ona ne �eli da Stari vuk ode.): Ali ti nisi ni�ta video, �ta tu ima da se vidi (Malo tetura od previ�e pi�a.), ti zna� da samo tebe volim� oh, kako ta re� glupo zvu�i... ja sam o�ajna i pateti�na... do�i, hajde da igramo, ti si ionako uvek bio slaba�an i neodlu�an.
(Po�inju da igraju, Baka se sapli�e, pada na kolena dr�e�i ga oko struka, cepaju joj se �arape na kolenima, on joj poma�e da ustane, Baka po�inje da peva, klati se i vrti u krug u ritmu nekog �lagera. Tata prilazi Tamari i grli je, Stari vuk prilazi Baki i igraju zajedno.)
TATA: Ionako volim nekog drugog... izvini... nemam prava da pri�am bilo �ta� samo sam glupo ljubomoran� eto, samo to� radi �ta ho�e�� samo, pazi se � vidi na �ta li�i�...
TAMARA: Atmosfera drame je ono �to me kona�no i do kraja odre�uje. Ovo je trenutak mog prekida. Mislim da sam se prekinula. Upravo. Sada. Ja sam efekat. Ja sam uni�tena. Kao da mi ubrizgavate stid. Porasla sam rano. Kao da mi ubrizgavate stid. Gde su talasi? Ja sam uni�tena. Ovo je prebogato iskustvo. Ovo je rokoko. Ho�u da me speru talasi.
(Tamara seda za �ank. Barmen joj daje jo� jedan frape. Ispije ga naiskap. Bri�e rukom mrlju frapea sa usana.)
TAMARA (Obra�a se ocu.): Idi sada. Sada idi.
TATA: Zaboravi.
TAMARA: Idi sad. Nestani. Ni ti se vi�e ne uklapa�. Tvoja ljubav se vi�e ne uklapa. Ti si sad u offu. Tvoj glas �e se �uti u offu. Ti �e� i dalje vijugati. Takva je tvoja figura. Napusti ove ru�evine. Ja �u ve� sve oprati. I pod i njeno lice. Napravi�u od njenog lica �ivopisnu fasadu. Idemo i mi uskoro. Smesti�u je u ku�u. Predaj svoje klju�eve. Hvala.
TATA: Tvoja isklju�enost je pomalo zastra�uju�a.
TAMARA: Da.
TATA: Tvoja isklju�enost je pomalo zastra�uju�a.
TAMARA: Tebi za ljubav. Tvoja �istunica u snegu. Sva. U sne�nim oblacima.
(Tata �uti. Mama i Stari vuk i dalje se klate.)
TAMARA: Rastegli�u se tako da istovremeno budem na dva mesta. Mislim da je mo�da do�lo moje vreme.
TATA: Zvezda...
TAMARA: Ti si ja vi�e nego �to je ona, ja sam ona.
(Tata joj zatvara usta dlanom.)
TAMARA: Otvori�u ra�un u banci. Volim te. Napuni ga. Redovno.
BAKA (Odvaja se od Starog vuka i sada potpuno pri sebi seda na visoku barsku stolicu, svetla nestaju sa ostalih likova, oni se gube u mraku.): Da, to je pravi odgovor. Na�a sopstvena budu�nost sve nas pro�dire, zar ne? (Svetlost se polako vra�a na Tamaru, a gasi se sa Bake, �iji se glas jasno �uje dok nestaje sa scene.) Brutalno i odlu�no� Napunimo teku�e ra�une� Proguta�e me kao pe��ana oluja�Vidi, po�eo je vetar i ti �e� stajati u bledo, sivo jutro me�u galebovima� Prava i pomalo zla� Zla zbog iskustva� I �ista� �ista potpuno� �u�e se krici ptica, i srebrno ogledalo vode u rano jutro, njen spori ritam osta�e zauvek u impulsima misli� Ja �u biti pe��ana dina, pe��ana rupa, pe��ani sat, granularni sadr�aj fotografije� Za�to ne mo�emo da imamo normalan razgovor? Normalno se�anje� Pa nismo ti mi za sve krivi� Te�ko je kad shvati� da su roditelji podjednako slabi kao i ti� te�ko je ali ti si sada odrasla �ena, ima� svoje dete� Mama/Tata to se vi�e ne uklapa u re�enje� Zapravo, sve �ega se se�am su zrikavci i sve�e gro��e i ti i ja na terasi� ne se�am se tvog oca, premda je ra�un uvek bio pun, u to nema sumnje� zna�i postojao je, ni svog ljubavnika, ni sebe same� se�am se samo tebe i mene� I sada si samo ti i ostala. Zna�i, to je istina� Gde je Dete? Gde je pas? Gubimo likove?... Nema veze, hajde jo� jedna pri�a! Ba� je zabavno! Ko �u sada da budem? Bludnica ponovo?�
TAMARA: I meni je sve izbrisano. Tata je ostao u meni s tim u�asom na licu. Otvorenih usta. I Stari vuk, stari lisac... ipak, pas... pas je tu, ne brini. Dete ga ja�e kao �to sam ga jahala i ja.
(Tamara ustaje i �eta gore-dole. Vrlo stalo�eno. Prolazi prstima kroz kosu.)
TAMARA: Posle te scene meni se povra�alo. Povra�alo mi se. Povra�a mi se. A onda je nastupilo olak�anje. Bila je oluja. Nije, to sam izmislila. Ti si bila mamurna. Ja sam izmislila oluju. Ja sam bila mamurna.
(Svetla se sasvim gase. A onda se uklju�uje stroboskop.)



III

Scena 1

DETE (Stoji na sceni osvetljeno jednim slabim reflektorom. Nosi pli�anog medu i povremeno stavlja prst u usta, ili tr�i u krug ispu�taju�i neartikulisane krike, ili seda na pod i klati se energi�no ispu�taju�i jeziv, zastra�uju�i zvuk.): Aaaaaaaaaa. (Po�to se primiri, govori razgovetno i logi�no, ozbiljno, kao da je mnogo starije od svojih godina. Ova scena mo�e se beskona�no prekidati ovakvim pona�anjima Deteta kao intermecom verbalne radnje.)
DETE: Ja �u vam ispri�ati sve �to sam malopre video... ovaaaaj, eee... videla, sve �to sam videla. (Deluje zbunjeno, gleda oko sebe kao da �e mu neko re�i �ta u stvari treba da ka�e.) To se sve malopre desilo. Ja sam bio tu (Zastane kao da je ne�to skrivilo, pa nastavi.), ali oni me nisu primetili. A �ini mi se da je bila i Teta. Mada, nisam siguran... nisam sigurna... siguran... ne znam. (Brizne u pla�.) Ne znam da li je bila i Teta. Ne znam... Teta. Ne znam gde je Teta. Sam sam. Hladno mi je. Gladan sam. Tu�na sam. Ne volim da ostajem sam. Onda pri�am s medvedom. I dobro je. Medved razume. Ne ba� sve. Ne�to mu i ne ka�em. Posle ga stavim na spavanje. I onda budem jo� vi�e sama... ovaaaj, ovaaaj, eeee... sam, sam. (Poravnava izgu�vane delove ode�e, gleda u vrhove svojih cipela, pljune u dlan, pa pljuva�ku utrlja u cipele, �u�ne, rukavom majice obri�e cipele, �u�i obgrliv�i kolena.) I medved je sa mnom sam. Znam to. I tako je.

(U nastavku scene Dete igra sve uloge koje se u sceni javljaju, imitiraju�i karakteristi�an na�in govora i pokrete Bake, Starog vuka, Tete i Tamare. A povremeno igra i svoje replike ili zadaje Teti replike koje �e ona odigrati. Dok to radi, ska�e s kraja na kraj scene, koristi rekvizitu, delove kostima i name�ta neke stare kutije kao scenografiju. Povremeno se zadi�e, zamori i stane da predahne, zatim vrlo brzo nastavlja istim �arom, ne ispu�taju�i medveda iz ruke.

Dete kao Baka sedi na sredini polumra�ne sobe na visokoj stolici i �e�lja svoju sedu periku koja pada po podu i presijava se kao mese�ina. Baca periku s glave. Dete kao pas le�i nepomi�no i grize pli�anog medu. U transu povla�i �e�alj kroz kosu, slu�aju�i pesmu �The Girl from Ipanema�. Zatim se sklup�a i nepomi�no zuri u publiku.

Jedini lik koji se pojavljuje u sceni, a ne igra ga Dete, Tamarina je sestra ili Teta.)

DETE KAO BAKA: Do�ite, pridru�ite se, hajde da pri�amo pri�e, o�igledno niko ne poznaje nikoga. Pri�e nas ne�e upoznati, ali mogu stvoriti svet gde mo�emo da postojimo paralelno jedna pored druge. Ja na tronu majke, Tamara koja je majka, ali jo� nije preuzela tron majke, Tamarina sestra koja to i ne �eli, a pri tom i nije moja k�erka. Dete koje je dete i koje �e u�ivati u pri�ama, kao i svako dete, do onog trenutka kada bude �elelo da ispri�a svoju. Prizovimo jo� likova, oduzmimo nevinost ovom sterilnom prostoru, hajde da se malo i politi�ki-dru�tveno pozicioniramo. To je sada moderno, neophodno. Hajde, bi�e zabavno, ispri�ajmo svako po jednu pri�u u kojoj �emo mi biti likovi pored, naravno, ostalih likova, ako ih bude bilo. Svi�a mi se ovaj preokret.
DETE KAO TAMARA: Mama, veoma primamljivo... veoma.
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Hmmm, za�to jo� likova?! Zar se nismo toliko dugo i predano borile za emancipaciju? Za samodovoljnost? Za stanje u kojem je �jo� likova� �ist luksuz? Nepotreban zamor?
(Tamarina sestra ili Teta zate�e svoju kosu u rep. Krvni�ki �upa delove kose koji su ostali nepokupljeni. I razbacuje ih oko sebe. U tom trenutku, Dete kao Tamara razbaru�uje svoju kosu zabacuju�i i mlate�i glavom i prolaze�i prstima kroz kosu. Zatim seda kod Tetinih nogu i naslanja bradu na njeno koleno.)
DETE KAO DETE: Ti budi Tamara. Je l� mo�e�? (Teta klima glavom.) Mama, ho�e�, molim te, da napravi� i meni kikice?
TETA KAO TAMARA: Pri�e su stra�ne. Stra�no uzbudljive. Stra�ne i uzbudljive. Neka pitanja i odgovori. Da li �u mo�i da se ispovedim? Kako da vam prevedem te hijeroglife? Ja mucam. To su klinovi koje zabijam u bujicu hiperbolisanih i hipertrofiranih oblika u zavisnosti od moje trenutne utopijske zamisli. Brzo se zadovoljim. I to raste. Buja i cveta. I povratka nema. Koliko plasti�na mogu da budem? Ostaviti goli �elik bilo bi neljubazno, skoro brutalno, ali obe�avaju�e.
(Pali cigaretu. Dugo vu�e dim i ispu�ta kroz nozdrve.)
TETA KAO TAMARA (Detetu koje imitira Baku.): Pomozi mi, mama. Ruku mi daj. Ti si tu. Sve te emocije koje gaji� prema meni. Ja sam tvoj paun, tvoja prelepa ptica.
(Imitira pauna. Ispu�ta promuklo gerr-gek. Umiljava se. Dete zadovoljno klima glavom. Stoji podbo�eno i gleda je iskosa procenjiva�ki.)
TETA KAO TAMARA: Ti me hrani� iz svog dlana. A ne bi trebalo. Nisam zla. Ja ti se dodvoravam. Zvoni i odzvanjaj u mojoj glavi.
DETE KAO DETE (Spontano, naivno.): A i ja kljucam s kucom, mama, ali mene niko ne prime�uje. Na�li smo neke mrvice... Ima sva�ta na podu. Bolje je kad ne �istite.
(Kljuca i postavlja medveda u polo�aj kljucanja.)
TETA KAO TETA: Nemoj, sine, to da kljuca�. Ide Teta da ti napravi sendvi�. Sendvi� za tebe, a za kucu koske. (Odlazi.)
DETE KAO BAKA (Uzima fla�u vina i pije. Pre toga je stavilo periku s dugom raspu�tenom sedom kosom.): Hmm, nisam sigurna da umem da volim... umem da �elim, neumoljivo da �elim. Samo �elja, na�alost odzvanja tako u glavi... ja�e odzvanja samo �elja kojoj izmi�e objekat. (Za sebe.) Devoj�ica pru�a ruke ka crvenom balonu, puzi preko neba, male ruke i veliki jarki balon, postaje sve manji i ru�ice zgr�ene. Ljubav ne odzvanja, mi ne znamo �ta da radimo s ljubavlju, ne znamo kako da je �ivimo, kako da je osetimo, osedlamo i vozimo... Znamo da volimo tek kad pla�emo, kad zgr�imo ru�ice i cmizdrimo... Dobro, mo�da ne svi...
DETE (Ska�e s barske stolice i skida periku naglim pokretom, obra�a se prostoru u kojem je do malopre igralo Baku.): Bako, ho�e� me voditi u zoo-vrt da ja�im na malom poniju? Bako, ho�e� mi kupiti balon, da ga pu�tam s terase?
(Dete pru�a ruke ka Baki, zatim sko�i na barsku stolicu, stavi periku i napravi prezriv izraz lica u pravcu mesta gde je do malo�as stajalo Dete. Dete zaja�i medu kao da je pas.)
DETE KAO DETE: �a, �a, �iha, �iha, �a, ponika, tr�i, tr�i...


Scena 2

TAMARA KAO BAKA (Teatralno ulazi sa sedom perikom i vu�e za sobom lutku Tamare u prirodnoj veli�ini, zatim sedne na pod i namesti lutku Tamare da sedi na njenoj kosi.): Onaj ko nema poroka ima vrlo malo vrlina... (lutki Tamare) veruj mi� Evo uvodim: Letovanja i zimovanja, ru�kove za kariranim stolnjacima, kosa svetlost, narand�asta i klizava i naravno smejemo se: ali uvek vidim samo tebe i sebe. Tvog oca ne. Mo�da nekad kada se napnem, onda vidim �oveka koji me je ostavio jer nisam znala kako da ga kontroli�em... Ja vidim samo tebe i mene i �oveka za �ankom na pla�i na kojoj letujemo svake godine... Stari znanac, Stari vuk, stari �ova kojeg �elim da zaturim, ali ne mogu. Prilazim pokorena, ti mi se mota� oko suknje, tek i�d�ikljala, sva u nogama i kosi, ne zna� �ta �e� s rukama.
(Na scenu sada ulaze Baka i Stari vuk. Svi sedaju za �ank. Po�inju da se �uju talasi i galebovi. Baka skuplja kosu u veliki sedi konjski rep, pocepala je ode�u koju je do tada imala i sada je u crvenoj haljini na bretele do kolena. Tamara joj se mota oko suknje na �etiri noge. Kad je ugledalo Tamaru, Dete silazi sa medveda-psa i poku�ava da zaja�i Tamaru, ali ona se brani. Ulazi Tamarina sestra ili Teta sa sendvi�om u jednoj i kostima za medveda-psa u drugoj ruci i gleda zabrinuto u prizor. Dete i pravi pas tr�e joj u zagrljaj. Teta nosi Dete po sceni. Dete i pas jedu halapljivo.
STARI VUK: Hello, hello... long time no see (Ljubi Baki ruku.). De�ko, jedan odnosno dva kamparija za dame. (Tamari) Vreme je da po�nes da pije� � ko nema poroka ima vrlo malo vrlina, veruj mi�
TAMARINA SESTRA ILI TETA: To vi najbolje znate. Iskusili ste na sopstvenoj ko�i. �isto iskustvo iz vas progovara... Mimo svake teorije...
Baka gleda u gr�u neodlu�nosti �as u Tamaru, �as u Starog vuka.
DETE: �iko, �iko, ho�e� da me nosi� na krka�e? Daj lulu, daj lulu.
(Dete se kao majmun�e uzvere uz Starog vuka i otme mu lulu. Sedi na njegovim ramenima i �epuri se, kona�no dobro raspolo�eno. U jednoj ruci dr�i lulu i poku�ava da pu�ka, drugom rukom poku�ava da dohvati plafon. Tamarina sestra ili Teta oduzima mu lulu. Dete se raspla�e.)
DETE: Aaaaaa, mama, ne�u... aaaaa... reci joj... uzela mi lulu... aaaa.... maaaamaaaa... maama...
(Dete grca u suzama i dalje na ramenima Starog vuka. Tamarina sestra ili Teta gasi lulu i pru�a je Detetu.)
STARI VUK: Dopusti da ja budem ta zmija sa crvenom jabukom saznanja, crvenim kamparijem saznanja� Ionako me nije briga i zato me vole i zato sam savr�en za tu ulogu... Bolje da zna, nego da ne zna.
(Dete mu zariva zube u vrat i grebe ga po licu.)
DETE: I ja sam zmija! Otrovna zmija �arka! I otrova�u te! Dok si rek�o keks! Bi�e� mrtav, dedo!
STARI VUK (Brani se �upaju�i se iz Detetovog jakog stiska nogama oko vrata.): Ti si �udovi�te! Deri�te! Ti si mali de�ji monstrum! Demijan! �ene, �ta na�iniste od ovog Deteta?! Kao da ga je zoolo�ki vrt vaspitavao.
(Tamarina sestra ili Teta smeje se od srca. Prizor s Detetom koje grize i grebe stranca iskreno je zabavlja.)
STARI VUK: Dok se vi �e�ljate, Dete je podivljalo. Ku�a gori, a baba se �e�lja?! Ha, ha, he, he, heeeeee, heeeee...
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Nisi ti uop�te tako lo� tip kao �to se predstavlja�! Mislim, uglavnom izigrava� morona ali, kad malo bolje razmislim, to moronisanje, to je samo uloga u koju si u�ao, zar ne?
(Stari vuk po�inje da se smeje kao sumanut, grohotom i sve glasnije. Na kraju se zagrcne, pocrveni u licu i po�ne da se gu�i. Mlatara rukama, razvezuje kravatu i razvla�i stegnut okovratnik. Postaje dramati�no. Tamarina sestra prilazi mu i udara ga po le�ima. Tamara donosi vodu. Baka se uznemiri i sklup�a se pored psa. Dete potr�i Teti u zagrljaj. Ka�ljanje se polako smiruje, uzima �a�u iz Tamarine ruke i polako ispija. Tamarina sestra zabrinuto vrti glavom sa Detetom u naru�ju.)
BAKA: Dobro, mo�da samo jedan kampari za mene, ionako je raspust. Kako te samo mrzim, mrzim vas oboje!
STARI VUK: No, no! To su jake re�i... To, uostalom, nije istina, �to si onda ovde... I gde na�e tu glupu haljinu... �to se jednom ne obu�e� normalno?
DETE: Evo, �iko, ja sam obu�en normalno. Je l� tako da jesam?
(Dete se �epuri pred Starim vukom i obilazi ga.Odmerava ga od glave do pete, a zatim mu brzim potezom otme pi�tolj iz zadnjeg d�epa. Vitla pi�toljem tr�e�i po sobi i urla.)
DETE: Sad �u vas sve pobiti! Pobi�u vas! Samo �e pas pre�iveti!
TAMARINA SESTRA ILI TETA (Drekne): Vra�aj pi�tolj! Dolaz� �vamo! Kakvo je to pona�anje?! Vra�aj ili ni�ta od mitraljeza i Hi-mena!
(Dete nevoljno i pokunjeno ipak vrati pi�tolj Tamarinoj sestri ili Teti, a ona Starom vuku.)
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Slede�i put bolje obezbedi taj pi�tolj! A ne ovo... mogao je da nas pobije k�o buba-ruse. Da nas utepa! Da nas ucmeka, dok si rek�o piksla! Da osvanemo svi ovde 'ladni. Mrtvi-'ladni. I da nam posle bude de�peracija, prenemaganje, ovo-ono...
(Krevelji se dok izgovara poslednju re�enicu.)
BAKA: Svi su mi danas rekli da izgledam divno. I prodavci na pijaci, i vlasnik hotela i ljudi na korzou dobacivali su mi i ose�ala sam se divno (glas po�inje da joj drhti), DIVNO sve do ovog momenta ti glupa svinjo...
(Pla�e, u tom trenutku sti�e pi�e, Baka se smiruje i otpija veliki gutljaj.)
STARI VUK: Osetljivi smo na prolaznost va�eg finalnog proizvoda? (Smeje se.) �ene! �entura�e! Hajde, �iveli, ne nerviraj se previ�e, sve je u redu! Ve�ita nesigurnost i briga...
(On stresa pra�inu s ramena svog teget sakoa. Tamara bri�e maj�ine suze belom maramicom i gleda prezrivo �oveka ispod ma�kastih nao�ara za sunce.)
STARI VUK: Vi, �ene, vi ste �udo, a pomalo i �udovi�ta. Ko bi vas razumeo?! Sigurno ne jednostavan momak kao �to sam ja. Sigurno ne dasa, de�ko, mom�e, frajer, mom�i�, mangup�e kao �to sam ja...
TAMARA (�apu�e majci na uvo.): Otarasi se ove izrasline. Ogroman je i smrdi na dim. (Starom vuku) Meni jedan frape od jagode!
STARI VUK: Ne budi bezobrazna, devoj�ice. �aputanje je za privatne prostorije. Ti si smetnja. Tvoje prisustvo �u�ti. Dakle, remeti me.
DETE: �iko, do�i da se remetimo s psom! I da obaramo ruke. I �ape.
(Dete sapli�e psa, hvataju�i ga za zadnje, pa za prednje noge. Tamara sr�e glasno svoj frape.)
TAMARA: Kakva napast. Idem da se bu�nem.
(Odlazi ma�u�i obema rukama. Tamarina sestra ili Teta ulazi u prostoriju u kupa�em kostimu, s turbanom na glavi i nose�i naduvani du�ek i dva �laufa pod rukom.)
DETE: Mama, Teto, pla�a! Br�kanje! More! I da pravimo kule od peska!
TAMARA: Mama, gledaj me. Gledaj me! (A zatim za sebe.) Ko je ovaj �ovek? Ja ga se ne se�am. To nije moj tata? �ta �e zahtevati od nas? Uvek zavisimo od dobrote stranaca. Ho�u da ga ogrebem noktima po licu tako da mu ostavim trag. Trag lopova preko obraza.
DETE: Nemoj, mama, ja sam ga ve� ogreb�o.
(Tamara pogleda Dete strogo.)
DETE (Zamuckuju�i): O... gre... o-gre.. bala...
(Tamara pevu�i �Por que te vas�. Pomalo pometena i rasejana. Kasnije �e ove crte li�nosti sasvim prevladati. Ona skida jedan po jedan komad ode�e i ostavlja ih usput da le�e na pesku. Kona�no ulazi u vodu.)
BAKA (U�urbano): Idi, kupaj se, nije niko, nije tvoj otac, a nije �ak ni stranac... mo�e� da proba� kampari kasnije, ako ba� �eli�, ionako si u me�usvetu�
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Misli� svi smo mi u polusvetu? Same smo taj svet.
DETE: Bako, daj i meni taj kampari.
STARI VUK: Izgleda kao ti kada sam te prvi put video�tada ti nije bila potrebna takva crvena haljina, niti sam ja bio potreban tebi niti ti meni... ali bila si pristupa�na, ti ne bi izabrala frape� (smeje se)... ti bi...
BAKA (Prekida ga.): Ma, �ta ti zna�! I ostavi Tamaru na miru� uostalom, nema veze... (Ispija brzo prvu �a�u i tra�i pogledom barmena� barmen gleda Tamaru koja se vra�a mokra i u bikiniju.)� Kako si? Da li si ve� br�e-bolje na�ao nekoga? Ne, nemoj da mi ka�e�� neke informacije nisu potrebne� gledam tvoje telo, prelaz od tvog sna�nog vrata ka ramenima i to sredove�no salo na stomaku i �elim te� ja sam sebi�na kada �elim� volim nekog drugog i ti verovatno� ali jednostavno �elim i gnu�am se zato �to �elim ba� tebe� Ne znam �ta ho�u.
Stari vuk prelazi rukom sna�no preko njenog tela, hvata je za stra�njicu, zarozava haljinu, ona se prepu�ta... prestaju naglo kada �uju Tamaru i Tamarinu sestru ili Tetu kako dolaze. Stari vuk u�iva u prizoru njenog mladog tela, barmen tako�e. Ne vide da je Dete ispod �anka, sa dva �laufa oko vrata, ukralo je bocu kamparija koju sada naginje i posmatra prizor s ozbiljnim izrazom lica. Pored njega je pas. Skida jedan �lauf s vrata i stavlja ga psu.
TAMARA: Jo� uvek... voda je divna... hladna, a zatim odjednom topla. Zar ne�e� sa mnom da pliva�? A vi? Za�to ste jo� uvek ovde? Za�to stojite tu i kvarite prizor? Zar ne treba da budete negde drugde? Bilo gde... Sunce se gasi. Znate da su vam minuti odbrojani?
STARI VUK: Tvoja granica ocrtava se vo�nim frapeom. Na�alost. Tvoja majka i ja imamo plan. To je ne�to �to ti prethodi.
TAMARA: Zadovoljstva iz u�asa. U�asi iz zadovoljstva.
TAMARINA SESTRA ILI TETA: Gde je Dete?
STARI VUK: Tvoja devoj�ica bunca. Za�to si toliko hranila njenu radoznalost?
TAMARA: Hajde da pobegnemo, mamice draga. Reci mu da nestane. �iribu-�iriba. Sada se za�arajte i odlazite. Jednostavno kora�ajte, gospodine.
Tamara pucka prstima i �muri nekoliko trenutaka. Zatim otvara o�i: svi stoje na istim mestima.
TAMARA: Stvarno je otporan.
DETE (Izlazi ispod �anka i izvla�i psa.): Mama, mama, Baka se jebala s onim �ikom. Sve sam video. I pas je video (po�inje da muca), vi... deee... la.
BAKA (Umorno): Da, hajde da plivamo, da razbistrim misli, ali koliko god da ih razbistrim ishod �e biti isti i ja to znam� Ah, moja Tamarice, ti si tako divna devoj�ica� mama ima samo tebe na celome svetu� ti �ini� da se ose�am �isto, tvoje postojanje opravdava moje� nemoj nikada da se menja�, budi uvek moja i oprosti mi �to �u te zarobiti, ali tako �emo biti bezbedne� ti i ja� (Grli je i Tamara ostavlja mokri trag na njenoj crvenoj haljini, onda vidi ne�to u daljini i pogleda Tamaru pravo u o�i.) Idi, kupaj se jo� malo, u pravu si, sunce �e uskoro da za�e i sve �e biti druga�ije... idi, evo dolazi ti tata�
TATA (Izgu�van i besno posr�u�i.): Barem nemoj da vodi� dete u te svoje bestidne provode� Sada sam sve video�tako si laka, gadi� mi se, razma�ena, bestidna i nezrela... ti nikada ne�e� biti zadovoljna.
DETE: Ni ja, ni ja!
Teta grabi Dete i psa i odlazi u vodu.
BAKA (Odvaja se od �anka i prilazi mu bli�e, ne �eli da on ode.): Ali ti nisi ni�ta video, �ta tu ima da se vidi (malo se tetura od previ�e pi�a)... ti zna� da samo tebe volim... oh, kako ta re� glupo zvu�i�ja sam o�ajna i pateti�na... do�i, hajde da igramo, ti si ionako uvek bio slaba�an i neodlu�an..
Po�inju da igraju, Baka se sapli�e, pada na kolena dr�e�i ga oko struka, cepaju joj se �arape na kolenima, on joj poma�e da ustane, Baka po�inje da peva, klate�i se i vrte�i u krug u ritmu nekog �lagera. Tata prilazi Tamari i grli je, Stari vuk prilazi Baki i igraju zajedno.
TATA: Ja ionako volim nekog drugog� izvini� nemam prava da pri�am bilo �ta... samo sam glupo ljubomoran� eto, samo to� radi �ta ho�e�� samo, pazi se � vidi na �ta li�i�...
TAMARA: Atmosfera je ono �to me kona�no i do kraja odre�uje. Ovo je trenutak mog prekida. Mislim da sam se prekinula. Upravo. Sada. Ja sam efekat. Ja sam uni�tena. Kao da mi ubrizgavate stid. Porasla sam rano. Kao da mi ubrizgavate stid. Gde su talasi? Ja sam uni�tena. Ovo je prebogato iskustvo. Ovo je rokoko. Ho�u da me speru talasi.
DETE (Unezvereno): Mama, mama, maaaa-maaaa! A jesam i ja onda uni�ten? Jesam se i ja prekinuo... ovaaaj, prekinu � (zastane, par sekundi zbunjeno gleda u majku) � la! LA!
Tamara ignori�e Dete i seda za �ank. Barmen joj daje jo� jedan frape. Ispije ga naiskap. Bri�e rukom mrlju frapea sa usana.
TAMARA (Obra�a se ocu.): Idi sada. Sada idi.
TATA: Zaboravi.
TAMARA: Idi sad. Nestani. Ni ti se vi�e ne uklapa�. Tvoja ljubav se vi�e ne uklapa. Ti si sad u offu. Tvoj glas �e se �uti u offu. Ti �e� i dalje vijugati. Takva je tvoja figura. Napusti ove ru�evine. Ja �u ve� sve oprati. I pod i njeno lice. Napravi�u od njenog lica �ivopisnu fasadu. Idemo i mi uskoro. Smesti�u je u ku�u. Predaj svoje klju�eve. Hvala.
DETE: Mama, Bako, do�ite u vodu da se br�kamo s kucom i Tetom!
TATA (Tamari): Tvoja isklju�enost je pomalo zastra�uju�a.
TAMARA: Da.
TATA: Tvoja isklju�enost je pomalo zastra�uju�a.
TAMARA: Tebi za ljubav. Tvoja �istunica u snegu. Sva. U sne�nim oblacima.
Tata �uti. Mama i Stari vuk i dalje se klate.
TAMARA: Rastegli�u se tako da istovremeno budem na dva mesta. Mislim da je mo�da do�lo moje vreme.
TATA: Zvezda...
TAMARA: Ti si ja vi�e nego �to je ona ja sam ona.
DETE: A ko sam onda ja?
Tata jednom rukom zatvara usta Tamari, a drugom Detetu. Dete ga grize za ruku i otima se.
TAMARA: Otvori�u ra�un u banci. Volim te. Napuni ga. Redovno.
BAKA (Odvaja se od Starog vuka i sada potpuno pri sebi seda na visoku barsku stolicu, svetla se gase s ostalih likova, oni nestaju u mraku.): Da, to je pravi odgovor. Na�a sopstvena budu�nost sve nas pro�dire, zar ne? (Svetlost se polako vra�a na Tamaru, a nestaje sa Bake, �iji se glas jasno �uje dok nestaje sa scene.)�Brutalno i odlu�no... Napunimo teku�e ra�une... Proguta�e me kao pe��ana oluja�Vidi, po�eo je vetar i ti �e� stajati u bledosivo jutro me�u galebovima� Prava i pomalo zla� Zla zbog iskustva� I �ista� �ista potpuno� �u�e se krici ptica. Srebrno ogledalo vode u rano jutro... njen spori ritam osta�e zauvek u impulsima misli� Ja �u biti pe��ana dina, pe��ana rupa, pe��ani sat, granularni sadr�aj fotografije... Za�to ne mo�emo da imamo normalan razgovor? Normalno se�anje� Pa nismo ti mi za sve krivi� Te�ko je kad shvati� da su roditelji podjednako slabi kao i ti� te�ko je, ali ti si sada odrasla �ena, ima� svoje dete� Mama/Tata to se vi�e ne uklapa u re�enje� Zapravo sve �ega se se�am su zrikavci i sve�e gro��e i ti i ja na terasi� ne se�am se tvog oca, premda je ra�un uvek bio pun, u to nema sumnje� zna�i postojao je, ni svog ljubavnika, ni sebe same� se�am se samo tebe i mene� I sada si samo ti i ostala. Zna�i to je istina� Gde je Dete? Gde je pas? Gubimo likove? Nema veze, hajde jo� jedna pri�a! Ba� je zabavno! Ko �u sada da budem? Bludnica ponovo?
TAMARA: I meni je sve izbrisano. Tata je ostao u meni s tim u�asom na licu. Otvorenih usta. I Stari vuk, stari lisac... ipak, pas... pas je tu, ne brini. Dete ga ja�e kao �to sam ga i ja jahala.
Tamara ustaje i �eta gore-dole. Vrlo stalo�eno. Prolazi prstima kroz kosu.
TAMARA: Posle te scene meni se povra�alo. Povra�alo mi se. Povra�a mi se. A onda je nastupilo olak�anje. Bila je oluja. Nije, to sam izmislila. Ti si bila mamurna. Ja sam izmislila oluju. Ja sam bila mamurna.
DETE (Izlazi iz mora s psom.): Mama, ja sam mamuran. I ne mogu vi�e da se pravim da sam devoj�ica, kad nisam i da se igram s glupim lutkama. Ho�u mitraljez!
Svetla se sasvim gase. A onda se pali stroboskop.



IV

Scena 1

Tamara stoji na jarko osvetljenoj bini. Bina je cela osvetljena. Na jednom delu scene je krevet od gvo��a, a na drugoj kada sa no�icama. Sve je belo.
TAMARA: �ovek �ivi sam. On je samac. �ivi u polupraznom stanu. Stan je prozra�an i poluprazan. To je stan samca. To se jasno vidi. On je sam, da li je i usamljen? Stan je poluprazan jer �eka na jo� ne�to �to �e se izroditi u njegovoj polupraznini. I on je polovi�an, ali dovoljan. U stanu je prijatan hlad. Stan ima jednu prostoriju. Ima i kadu u kojoj �u nastaviti da se rashla�ujem i potapam. Nema miris. U stvari, ose�a se miris farbe i laka. Kada je prazna. Za�to bi kada bila prazna? Ja �u oplemeniti ovu kadu. Stavio je i vazu na sto. Stavio je magnolije u vazu na stolu. Ovaj �ovek mi je sasvim dovoljan. Dolazim iz maj�inog kaveza gde sam �ivela kao paun u kavezu. Ostavila sam poruku koju sam otpo�ela sa Draga mama. Plakala sam dugo. Opro�tajno pismo pisala sam mesecima. U kavezu je bila i ona. I na� stari pas. Pas je �uvar. A sad mi treba �ovek. Treba mi torzo. Pustila sam mamac i �ovek se upecao. A sad sam ovde. Napu�tala sam kavez. To se de�avalo. To se i sad desilo. Ni�ta ne obe�avam. Napolju je prole�e. U kavezu se to ose�a. Ja sam ose�ala prole�e u kavezu kao leto. Tamo je sunce stostruko ve�e i ja�e. Ovde je prohladno i ose�a se promaja. Kao da je sve okrenuto naglava�ke. I �udno je to odsustvo mo�usa. Da li ga on ose�a na meni? Da li �e se i ovde pokrenuti drama? Pokazuje mi prstom na mali beli ormar gde bi trebalo da raspakujem svoje stvari. Ja sam nepokretna. Bole me zglobovi na �akama. On uzima kofer iz moje ruke i otvara ga. U�as. Iz njega izbija jara. Unutra su samo dve stvari. Mamin negli�e i mamin korset. Za posebne i opu�tene prilike. On ih vadi i stavlja uredno u fiokicu. Ka�e da imaju opor miris. Ka�em mu da je mama pila. Ka�em da je bilo i lepih trenutaka. Ka�em. Bilo je lepih trenutaka. Dragocenih. Vrlo muzikalnih.
�OVEK: Pogledaj me i nasme�i se. Pogledaj me i nasme�i se. Pogledaj me i nasme�i se.
TAMARA: Gledam gledam gledam.
�OVEK: Daj mi svoje zube.
TAMARA: Evo ti moji zubi.
�OVEK: Zagrizi.
TAMARA: Grizem.
�OVEK: Jo�.
TAMARA: Da. Jo� jo� jo�.
�OVEK: U�i i zatvori vrata. Ne pu�taj nikog da u�e.
TAMARA: To sam ve� radila ranije. Ulazim i zatvaram vrata. Stavi�u i katanac i rezu i zalju�a�u tri puta. Nikoga ne�u pustiti da u�e.
�OVEK: Jednostavno.
TAMARA: Krajnje jednostavno i jednostrano.
�OVEK: Doputovala si.
TAMARA: Iz daleke prerije. Iz fatamorgane neke su�ne pustinje.
�OVEK: To se sad ovde ukida.
TAMARA: Odakle da po�nem?
�OVEK: Sad samo posmatraj. Obrisa�u te.
TAMARA: Pre�ivela sam.
�OVEK: To nema smisla.
TAMARA: Kona�no telesno u�ivanje.
�OVEK: Napuni kadu i napravi penu. Umo�i se.
TAMARA: Podi�i�u i ruke i noge. Tvoje podno�je i moje me�uno�je. Na�i �e� pravi ugao.
TAMARA: Pripi�u se uz tebe... zalepi�u se prira��u izra��u po�e�u ispo�etka.
Tamara ulazi u kadu. �ovek je gleda sa strane bez ikakvih emocija. Uzima stolicu i seda pored kade i gleda je kao predstavu. Jedno vreme je ti�ina. To traje do neprijatnosti mukle ti�ine.
TAMARA: Ovde nema ekscentri�nih ku�nih duhova.
�OVEK: Tebe determini�e pro�lost. Ali to se ovde ukida.
TAMARA: Ovde nema ekscentri�nih ku�nih duhova.
�OVEK: Razvu�i jedan osmeh.
TAMARA: To se ovde poni�tava� jedan mali osmeh.
�OVEK: Bacili su nevidljivi za oko.
TAMARA: Uvek sam se gadila tih anticipiraju�ih dodira bez bacila. Usamljenost raste.
�OVEK: Banalna si. To su tvoji geni.
TAMARA: Ne, ja sam dodirljiva.
�OVEK: Ali to ubija tvoju glatkost.
TAMARA: Ali ja sam stvorila svoju hrapavost. Da bih ubila svoju glatkost.
�ovek se zagleda u nju.
TAMARA: Ne�e� mo�i tako... pogledom... nikako... ne... ne�e�... ne mo�e�... prestani da se vrti�... da vijuga�... tvoja figura ne�e da vijuga... i ova pena... kome je namenjena?
Tamara izlazi iz kade. �ovek se za�udi i postidi.
�OVEK: Idi u krevet.
TAMARA: Ispuni�u svoje obe�anje.
�OVEK: Otvara se novi prostor. Ne mora� sve da izgovara�.
Svetla se gu�e. Le�e na krevetu.
TAMARA: �ist egzibicionizam? Na steni. Na sceni tako�e. Na steni. Nisi to do�iveo. Nisi do�iveo beskrajne krovove? Beskrajni krovovi. Krovovi pa krovovi pa opet krovovi pa...
�OVEK (Prekida je): Ti�ina�����������. Nastavi.
TAMARA: ...krovovi, pa? Duga letovanja... dugi raspusti.
�ovek ne odgovara. Ne reaguje.
TAMARA: Ssssssssssssssoooooooooooooooo
�ovek ne odgovara. Ne reaguje. Njegova krutost je napadna.
TAMARA: ...frekventnost talasa. Tela nasukana na obali. Ni�ija tela. Tela koja plutaju. Tela koja crne.
�OVEK: ...fluidna gracilna i zabavna.
TAMARA: Nije to realnost� realnost je bogati stari zavodnik... Osvaja� na zemlji koja jo� nema ime. Ka�em na zemlji. Ve� na zemlji. On je osvaja�. Ne po pona�anju, ve� po reputaciji. To mu je ime. Sasvim nedoli�no. D�entlmen � provalnik. Kao i devoj�ica bez tela, sa sibirskim �adom oko vrata u porodi�noj rezidenciji. Mama i ja smo same i beskorisne. Nedeljama ne izlazimo iz ku�e i sve je lepo. Pravimo herbarijume. Tih dana ne primamo goste. Mama je satima u stakleniku. Ponekad i danima. Negovala je narand�ina stabla i neki neprepoznatljivi korov. Izlazila je retko i bez mog znanja. To me nije potresalo. Ona izlazi, ja ostajem. Ja ostajem. Moja ma�ta raste u njenom odsustvu. Moja ma�ta ina�e je malokrvna. Sa mamicom ja sam paun i hodam bosa po vrtu ili se izle�avam ispod prskalice. Od mene se zahteva da budem diskretna i dekorativna kao danska doga u aristokratskim ba�tama. Sve je �isto i pravo, iako zaudara na mo�us, a u uglovima tavanice lelujaju ogromne paukove mre�e. Mene to ne potresa. Patim od nekih smetnji� vrlo neobi�ni simptomi o kojima mi mama nekad pri�a sa �arom... ali to me ne potresa... meni je jednostavno pomalo dosadno... ni�ta.
�ovek ne odgovara. Ne reaguje.
TAMARA: Potresa me ne�to drugo. Imam za vratom nekog. On me je demolirao. Volim to da ka�em. Volim to. U stvari, volim to, volim to, volim to. Prouzrokovao po�ar u porodi�noj rezidenciji. Za mene nije bilo nade. A i �emu nada? Mrzela sam svako ga�enje. Svako usporavanje. Svako odlaganje. Mama i ja smo bile same. Same i beskorisne.
�ovek se di�e i �eta.
TAMARA: Isuvi�e bacila? �Za�to nosi� teniski �orc i majicu?�
�ovek ne odgovara. Ne reaguje.
TAMARA: Tople ruke, hladno srce� �rtva, izvr�ilac i posmatra� ne mora� da se udubljuje�� nije se ni mamica udubljivala... samo je klizila po mojoj razjapurenosti. Ali ja ga nisam pu�tala na miru. Ja. Njega. U stvari. Ja njega. Suze mi naviru jer me uzbu�uje sopstvena ma�ta.
�OVEK (Prekida je): �ini mi se da sam to ukinuo.
TAMARA: �galebovi, labudovi i zmije�
�OVEK: ...ma�ke-ljudo�deri.
TAMARA: ...sasvim bezobli�no dete.
�OVEK: ...blazirana ali dresirana foka.
Tamara zeva.
�OVEK: Sedela si ispred vi�estrukog ogledala. Oboje ste se divili. Izgledala si groteskno sa za�iljenim noktima.
TAMARA: Taj zabavni �ovek� nije ni prstom mrdao� po ceo dan me�ao je svoj �pil karata... odu�evljavale su me preparirane �ivotinje na njegovim zidovima, a i njega� pompezni rogovi jelena koje sam u igri stavljala na njegovu veliku glavu� ili on na moju� ali ja sam zatvarala o�i� a on mi je tra�io pomo�
�OVEK: Tvoje su noge staklene.
TAMARA: Ja sam u predvorju hotela... te�ka omorina� taj �ovek krije se iza �ardinjera� ja znam da mi nema izlaza... nema mi nade... moje su noge staklene... te�ka omorina... ja zapravo �ekam nekoga... taj neko ne dolazi jer ja ne �ekam nikoga... ja se pretvaram i nosim ru�ni sat... ja sam o�ajna... gledam na sat... neko �e me pokupiti... samo ne mamica... samo na mamu mislim... imam drveno srce... i hvata me panika... evo, tu sam... ta mumija me posmatra... po prvi put... on se igra sa svojim �pilom karata... nije ni prstom makao... moje noge su staklene i... po�e�u da pla�em... ipak, kuda pobe�i... naslonjena na mermerni stub... uko�ena... o ne, ne, ne, ne... po�injem da se vrpoljim... ovo je moja igra... moje izvo�enje... moje prvo izvo�enje... on me iznenada hvata oko struka... ho�u da ga pljunem... osvr�em se... predvorje je puno... to me razjaruje... on se okre�e... da ode?... Ja mu pomilujem rever... ja mu odjednom pomilujem rever i moja ruka stoji na njegovom reveru... vrlo upadljivo... i to traje i traje, on gleda moju ruku i ja gledam svoju ruku... za�to si me izdala... pomislila sam... kako se tu�no strmoglavljuje... moja ruka koja se pona�a... iznenada staje obe�ena o njegovo dugme... o njegovo dugme koje sam i��upala�
Svetlo se gasi. Tako uga�eno i ostaje.
�uje se samo Tamarin glas iz tame: �ovek �ivi sam. On je samac. �ivi u polupraznom stanu. Stan je prozra�an i poluprazan. To je stan samca. To se jasno vidi. On je sam, da li je i usamljen? Stan je poluprazan jer �eka na jo� ne�to �to �e se izroditi u njegovoj polupraznini. I on je polovi�an, ali dovoljan. U stanu je prijatan hlad. Stan ima jednu prostoriju. Ima i kadu u kojoj �u nastaviti da se rashla�ujem i potapam. Nema miris. U stvari, ose�a se miris farbe i laka. Kada je prazna. Za�to bi kada bila prazna? Ja �u oplemeniti ovu kadu. Stavio je i vazu na sto. Stavio je magnolije u vazu na stolu. Ovaj �ovek mi je sasvim dovoljan. Dolazim iz maj�inog kaveza gde sam �ivela kao paun u kavezu. Ostavila sam poruku koju sam otpo�ela sa Draga mama. Plakala sam dugo. Opro�tajno pismo pisala sam mesecima. U kavezu je bila i ona. I na� stari pas. Pas je �uvar. A sad mi treba �ovek. Treba mi torzo. Pustila sam mamac i �ovek se upecao. A sad sam ovde. Napu�tala sam kavez. To se de�avalo. To se i sad desilo. Ni�ta ne obe�avam. Napolju je prole�e. U kavezu se to ose�a. Ja sam ose�ala prole�e u kavezu kao leto. Tamo je sunce stostruko ve�e i ja�e. Ovde je prohladno i ose�a se promaja. Kao da je sve okrenuto naglava�ke. I �udno je to odsustvo mo�usa. Da li ga on ose�a na meni? Da li �e se i ovde pokrenuti drama? Pokazuje mi prstom na mali beli ormar gde bi trebalo da raspakujem svoje stvari. Ja sam nepokretna. Bole me zglobovi na �akama. On uzima kofer iz moje ruke i otvara ga. U�as. Iz njega izbija jara. Unutra su samo dve stvari. Mamin negli�e i mamin korset. Za posebne i opu�tene prilike. On ih vadi i stavlja uredno u fiokicu. Ka�e da imaju opor miris. Ka�em mu da je mama pila. Ka�em da je bilo i lepih trenutaka. Ka�em. Bilo je lepih trenutaka. Dragocenih. Vrlo muzikalnih.


Scena 2

Dete u praznom stanu razgovara sa psom. Sat otkucava jedan sat posle pono�i.
DETE: Mama je oti�la. Nije nam ostavila ni�ta za ve�eru. Kako ti se svi�a moj novi medved? (Pokazuje medveda psu.) Prili�no je poslu�an. Ne pravi probleme. Ne tra�i da ide u �etnju kao ti, ali ja �u ga ipak �etati zajedno sa tobom. Je l� ti to ok? Moram jo� da ti ka�em da ne znam gde je Baka. Da ne znam da li �e se vratiti. Tako da �u te ja od sutra �etati. I ra�unaj da si moj pas. Kad krenem u �kolu, a mora�u, Teta ka�e da �u morati, �eka�e� me pred �kolom. Posle mo�emo da igramo �murke i na sladoled. Idem sad napolje, a ti budi miran i spavaj. Zdravo.
Dete gasi svetlo i izlazi.

KRAJ