| |
Veliko otkri�e �ove�anstva
Ne prestajemo da se pitamo da li je pozori�te
jo� u duhu svoje epohe. Dve hiljade godina
pozori�te je bilo ogledalo sveta i tuma�ilo
polo�aj ljudi u njemu. Tragedija, a vrlo �esto i
komedija, prikazivale su �ivot kao datost
sudbine. �ovek je nesavr�en, �ini fatalne
gre�ke, sukobljava se s okolnostima koje ga
prate, grabi se za vlast, slab je. Prevarant i
naiv�ina, zadovoljan u svom neznanju i zga�en na
Boga. �ujem kako se govori da je danas �ivot van
doma�aja tradicionalnog pozori�nog
instrumentarija i da je, shodno tome, vi�e
nemogu�e pri�ati pri�e. Umesto njih � raznorazni
tekstovi, bez dijaloga, sve sami iskazi. Nema
dramske radnje. Na na�em horizontu po�inje da se
pomalja sasvim druga�ija vrsta �oveka: bi�e koje
se, voljno i ciljano, mo�e klonirati i kojim se
mo�e geneti�ki manipulisati. Tom novom,
savr�enom �oveku, ako ga i bude, ne�e biti
potrebno pozori�te kakvim ga znamo. On ne�e biti
u stanju da razume sukobe koje pozori�te
podrazumeva. Me�utim, budu�nost nam nije znana.
Mislim da svako od nas treba da ulo�i svu svoju
energiju, sav svoj talenat koji nam je dat � od
koga, to ne znamo � da od te neizvesne
budu�nosti odbrani na�u ru�nu, lepu i nesavr�enu
sada�njicu, na�e iracionalne snove i na�e
uzaludne napore.
Raspola�emo mnogim
sredstvima. Pozori�te nije �ista umetnost, i ba�
u toj ne�isto�i su njegova snaga i vitalnost.
Pozori�te se ne libi da uzme sve �to mu se na�e
na putu. Neverno je sopstvenim principima.
Sasvim prirodno, nije imuno ni na modu svoga
vremena, uzima slike iz drugih medija, ponekad
se izra�ava sporo, ponekad brzo, muca, �uti.
Ekstravagantno je i banalno, neuhvatljivo,
razara jedne pri�e i stvara druge.
Verujem
da �e pozori�te umeti da se neprestano hrani
�ivotom � sve dok ljudi budu ose�ali potrebu da
jedni drugima poka�u �ta su, �ta nisu i �ta bi
trebalo da jesu. Da, neka �ivi pozori�te!
Pozori�te je jedno od velikih otkri�a
�ove�anstva, veliko kao pronalazak to�ka, kao
kro�enje vatre.
Tankred Dorst je ro�en 12.
decembra 1925. u Oberlindu (Tiringija).
Regrutovan u nema�ku vojsku u sedamnaestoj, po
zavr�etku rata biva zarobljen i sve do 1947.
ostaje u britanskoj i ameri�koj zoni. Posle
mature 1950. u Bambergu i Minhenu, studira
nema�ku knji�evnost, istoriju umetnosti i
dramaturgiju. S kompozitorom Vilhelmom Kilajerom
osniva marionetsko pozori�te, koje vode
studenti, i za koje pi�e prve tekstove. Po
zavr�etku studija obavlja razne poslove na
filmu, televiziji, radiju i u izdava�kim ku�ama.
Prve komade pi�e �ezdesetih (Die Kurve, u
Nacionalnom pozori�tu u Manhajmu; La
Ballonata, Hajdelberg).
Njegovi
mnogobrojni komadi igraju se �irom Nema�ke i
Evrope, a prevodio je i za pozori�te adaptirao
brojne komade Didroa, Molijera i O'Kejsija.
Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, me�u
kojima i Nagrade �Gerhard Hauptman� (1964),
Knji�evne nagrade Bavarske akademije umetnosti
(1970), Nagrade Milhajma za dramskog autora
(1989), Nagrade �Georg Bihner� (1996) i Nagrade
�Maks Fri�� (1998).
Tankred Dorst �ivi i
radi u Minhenu.
Svetski dan pozori�ta, koji se
obele�ava 27. marta, ustanovio je 1961.
Me�unarodni pozori�ni institut (ITI). Na taj dan
pozori�ta u svetu organizuju razne
manifestacije, uz obavezno �itanje poruke koju,
po pozivu ITI-ja, uvek pi�e pozori�na li�nost
svetskog ugleda.
|
