�ovek koji je vratio pozori�tu glamur Foliber�era, opasnost cirkusa, seksualnost roka i ritual Smrti

Iako Englez poreklom, Lindzi Kemp (Lindsay Kemp) retko se pojavljuje u svojoj domovini. Prvi put sam imala priliku da ga vidim na turneji njegovog komada VARIETY 1996, a zahvaljuju�i entuzijazmu moje profesorke savremenog plesa, koja je nekada i sara�ivala s ovim �udesnim umetnikom. VARIETY je bila simpati�na sentimentalna pri�a pod vi�e no osetnim uticajem nema�kog ekspresionizma, izvedena u kombinaciji s pantomimom, plesom i operskim pevanjem. Kao �to joj ime ka�e, pri�a se de�ava u ambijentu putuju�e cirkuske trupe, gde dolaskom novog �lana nastaje ljubavni trougao, da bi se na kraju sve tragi�no zavr�ilo. Kemp je igrao nesre�no zaljubljenog klovna, a krhka i nezaboravna Nurija Moreno � igra�icu na trapezu.
Uprkos evidentnoj ume�nosti i originalnosti ansambla, VARIETY se mo�da pokazao kao previ�e evropski komad za englesku publiku te nije dobro pro�ao ni kod engleske kritike. Na mene je, me�utim, predstava ostavila pozitivan utisak pa sam neprestano dosa�ivala svojoj italijanskoj prijateljici Mar�eli (Marcella), tada studentkinji na koled�u modernog plesa u Leedsu, da po�ne da sara�uje s Kempom. Mar�ela mi je na kraju ispunila �elju i priklju�ila se Kempovoj trupi. Raditi s Kempom, dodu�e, zna�i �iveti s njim u njegovom manastiru nedaleko od Rima. I ne samo to, po Mar�elinom svedo�enju, raditi s Kempom zna�i ulo�iti svu svoju energiju, sve svoje ideje i sve svoje emocije u taj rad, �rtvovati slobodu i biti spreman na rizik svake vrste. Jednom prilikom �ak, Mar�ela i Kemp zajedno su se na�li i u policijskoj stanici, no to je opet druga pri�a. Mar�ela toliko li�i na Kempa da svi misle da mu je ona k�er. �ezdeset�etvorogodi�nji Kemp, dodu�e, i nema potomaka. Mnogobrojni momci, biv�i �lanovi njegove trupe, rasuti su po svetu, ali su njegovi najverniji saradnici ostali s njim � biv�i �lan ansambla a sada menad�er trupe Dejvid Haugton (David Haughton), �panska plesa�ica Nurija Moreno i �panski plesa� i koreograf Marko Beriel (Marco Berriel).
Nakon �etiri duge godine od kad se Mar�ela vratila u Italiju � i u kom vremenskom periodu se maestro Kemp �esto me�ao u na�e telefonske razgovore s ponekom pesmom otpevanom hrapavim pu�a�kim glasom � moja se prijateljica s trupom Lindzija Kempa, najzad, januara ove godine, prvi put obrela u Londonu. To je tako�e bio prvi Kempov povratak u Englesku od 1996. Povod je bio dvostruk � u Sadlers Wells teatru igran je kola� u izvo�enju Kempove trupe naslovljen kao DREAMDANCES, a Kemp se istovremeno spremao i da ponovo postavi svoju koreografiju za Rambert Dance Company iz 1975. godine THE PARADE�S GONE BY, inspirisanu nemim filmom.
Pridru�ila sam se trupi tokom jedne nedelje, �to mi je omogu�ilo da �esto i mnogo razgovaram s Kempom kao i s njegovim vernim saradnicima Markom i Nurijom. Od na�eg prvog susreta svo troje imali su mnogo pitanja vezanih za Beograd i rado su se se�ali svog boravka tamo. Osim Kempovog uspe�nog nastupa na Bitefu, Nurijina mama, slavna �panska pozori�na umetnica Nurija Espert, tako�e je dva puta boravila u Beogradu, a Mira Trailovi� bila je porodi�na prijateljica. Marko se raspitivao o na�oj slavnoj balerini Du�ki Sifnios. Ka�e da je igrao kod Be�ara u vreme kada je ovaj pravio ekskluzivnu koreografiju za BOLERO s ovom jugoslovenskom balerinom. Postalo mi je jasno da je najednom svet postao mali, a da je jaz izme�u kontinentalnog i britanskog teatra sve uo�ljiviji.
Najzad, na dan premijere, Kemp je do�ao u Mar�elinu hotelsku sobu da bismo napravili zvani�ni intervju za �asopis �Stejd��. Mar�ela mu po ustaljenom jutarnjem ritualu cedi limun, na koji se on mr�ti, a zatim me uz �armantan osmeh moli da nikom ne ka�em da je tako nezgodan iza kulisa. Ignorisa�emo d�oint koji pu�i tokom razgovora, a koji je mo�da doprineo da razgovor pro�e izrazito opu�teno i prijatno. Kemp ostavlja utisak omiljenog lika iz bajke ili dobro�udnog, ekscentri�nog ro�aka. Ni�ta ne krije i razgovor po�inje konstatacijom da uvek ima veliku tremu pred nastup.
�Moj glavni cilj je da publika iza�e iz teatra sre�na. U savremenom pozori�tu malo toga jo� mo�e da me dirne, malo toga nudi iskustvo koje mo�e da vam promeni �ivot.� Zatim u naletu ushi�enja uzvikuje: �Zar nije MULEN RU� divan fim? Volim da iza�em iz dvorane pevaju�i i pomalo zaljubljen.�
Kemp je jedan od retkih umetnika koji ne pati od sujete te svesrdno nabraja sve svoje idole i uzore � Ni�inski, Isadora Dankan, Marta Grejem, Pina Bau�. Neke od njih do�ivljava kao svoje an�ele �uvare: �Nadam se da �e Isadora biti sa mnom na sceni ve�eras!�
Od samog osnivanja, teatar Lindzija Kempa bio je isto toliko nekonvencionalan i revolucionaran, spontan i produhovljen koliko je i sama Isadora svojevremeno insistirala na tome kada je njen do�ivljaj pozori�ta u pitanju. Ponekad on i igra Isadoru na sceni u specijalno odabranom kostimu i s perikom. No, u nastupu koji mu je predstojao te ve�eri, Kemp �e igrati �itavu galeriju likova � od Violete iz TRAVIJATE, preko Salome i Salijerija, do samog Ni�inskog, odevenog u odelo de�aka i zavejanog u me�avi perja. �Predstava DREAMDANCES je sastavljena od sanjarenja i ma�tarija. Kao kad neki de�ak glo�e olovku i gleda kroz prozor, u svojoj glavi koreografi�u�i ples pahuljica na muziku �ajkovskog, a onda ga odjednom ne�to tresne po glavi i on se prene�, ka�e Kemp.
Mnogo toga se ve� zna o Lindzijevom detinjstvu jer je �esto govorio o tome. Ponekad su to kitnjaste pri�e, poput poznate tvrdnje da je direktni potomak �ekspirovog klovna Kempa, ili anegdota da je ro�en u �asu kada je njegova majka imala neo�ekivani susret s razjarenim bikom. Iako priznaje da je nekada kitio svoje uspomene, Kemp danas sve vi�e �eli da govori o �injenicama. A jedna od njih, neopoziva u Kempovoj biografiji, vezana je za prerani odlazak njegove starije sestre, izuzetno nadarene balerine koju nikad nije sreo jer se rodio posle njene smrti. Ni oca, mornara, ne pamti, ali je njegova majka bila izuzetno jaka i sposobna �ena koja ga je sa zapadne obale Engleske odvela u Jork�ir, u Bradford (na sam prag Leedsa, gde ova moja pri�a i po�inje).
Proveo je nekoliko godina u internatu za mornare gde je �esto zabavljao drugare improvizovanim plesovima, dok je no�u, kri�om, �itao autobiografiju Isadore Dankan. Najzad odlu�uje da se ozbiljno posveti scenskoj umetnosti. S petnaest godina odlazi na audiciju u baletsku skolu Sadler�s Wellsa i do�ivljava prvi veliki poraz kada mu biva saop�teno stru�no mi�ljenje da je �fizi�ki i temperamentalno nepodoban za karijeru plesa�a�. Slede�e �etiri godine Kemp studira likovnu umetnost na koled�u u Bradfordu, u istoj klasi s naknadno proslavljenim slikarom Dejvidom Hoknijem (David Hockney). Po�to strast za plesom u njemu nije jenjavala, Kemp se seli u London i zapo�inje samostalno da studira i uzima privatne �asove baleta. Na edinbur�kom festivalu �e u to doba izvesti svoju amatersku pantomimi�arsku predstavu, a u publici �e tada prepoznati i Marsela Marsoa (Marcelo Marceau). �Nije ga bilo te�ko uo�iti�, re�i �e nekom prilikom, �jer je jedina druga osoba u publici bila moja majka�.
Usledile su studije pantomime kod samog Marsoa. Nije nezanimljiv podatak i da je kao student, Kemp u Londonu delio stan sa Stivenom Berkofom (Steven Berkoff): �To je bila �ista hemija. Sve je po�elo kao sukob, sudar dva uma; a u isto vreme to je bio i sukob sentimentalne prirode. Berkoff je po�injao kao glumac a ja kao plesa�, �iveli smo na Drury Laneu, a igrali u Mercury Teatru. No, to je poglavlje za sebe��
Interestantno je da su i Berkof i Kemp svojom beskompromisnom originalno��u ostali autsajderi britanskog mejnstrima, dodu�e proslavljeni.
Svoju putuju�u trupu The Lindsay Kemp Dance Mime Company Kemp osniva 1964. �Za mene je bilo izuzetno te�ko �to sam plesom po�eo da se bavim pedesetih godina, jer su to bile godine intelekta u teatru. Osim toga, Englezi u to doba nisu mogli da smisle ni flamenko ples a kamoli ne�to drugo. �ezdeste su, me�utim, bile ne�to drugo. Tada su tra�ena nova iskustva. Naro�ito s druge strane La Man�a.�
Iako ga je kontinent oduvek privla�io, Kemp je ostao u Engleskoj tokom �ezdesetih i sedamdesetih kada se i dogodio njegov uspon. Kempova estetika je zauvek ostala pomalo �underground�, mada vrlo magi�na i vesela odolevaju�i izazovima britanskog postmodernizma. Krajem �ezdesetih, njegovoj trupi priklju�uje se Dejvid Bouvi (David Bowie) koji i sam priznaje da mnogo toga duguje svom mentoru. Bouvi je od Kempa navodno nau�io kako da svojim glasom �boji� atmosferu, ali i kako da se projektuje na sceni. Upravo je Kemp izmislio famoznog Zigi Stardasta (Ziggy Stardust), Bouvijevog alter ega i lik iz njegovih pesama, koji �e postati otac glamur roka.
Pa ipak, najve�u slavu Kemp do�ivljava 1968. godine svojim oma�om �anu �eneu pod naslovom CVE�E, inspirisanim �eneovim romanom NOTRE DAME DES FLEURS. Spektakularna, raznobojna i svetlucava, ova predstava je vrcala erotskim nabojem, humorom i fantazijom, sirovom homoerotskom energijom i � puderom. Kemp je bio izgubio �eneov roman u nekom londonskom autobusu pa je sam izmislio kraj pri�e. CVE�E se jo� igra, mada je predstava do�ivela mnogo transformacija u raznim postavama.
Otprilike u vreme ove premijere Kemp je artikulisao i svoj cilj: ��elim da vratim teatru glamur Foliber�era, opasnost cirkusa, seksualnost rokenrola i ritual Smrti.�
A nesumnjivi rezultat tih njegovih te�nji je kompletan scenski do�ivljaj koji je kriti�arima zadavao mnogo muka jer je odbijao da se svrsta u bilo koju od postoje�ih scenskih umetnosti ili �anrova. Odbacivan i od plesne i od pozori�ne tradicije, Kemp je do�ivljavao svakakve poku�aje kategorizacije; manje mu se dopadaju etikete kao �Kraljica majka modernog plesa� ili �D�enis D�oplin modernog plesa�, dok mu se kompliment Gabriela Garsije Markesa � �poeta ti�ine� vi�e dopada. Tek nedavno skovani termin total theatre mo�da najbli�e odgovara Kempovoj vlastitoj definiciji onoga �to on u teatru radi.
�To �to ja radim je teatar, a ne isklju�ivo ples�, veli Kemp. �Mene interesuje primitivan ritual i iluzija. Kriti�ari me nikada nisu razumeli, jer oni ne �ele da u�estvuju u ritualu; ali me je zato publika uvek primala u svoj zagrljaj. Osim toga, Englezi ne veruju u vile i vilenjake. Irci veruju u takve stvari. Englezi imaju Alisu koja jede pe�urke i pu�i lulu, i to je to. Moje stvarala�tvo je oduvek bilo bli�e operi koja u sebe uklju�uje sve umetnosti. Kad stvaram, ja sam zapravo dizajner iskustava. �ak i kad koreografi�em ja nemam neku svoju tehniku. Ne postoji nikakva Kemp tehnika. Ja obezbedim geografiju pokreta i mo�da poneki gest, ali moji plesa�i imaju potpunu slobodu. Mi uvek improvizujemo, kao deca, a uvek sam imao sre�u da radim s izuzetno talentovanim ljudima.�
Tokom sedamdesetih Kemp stvara niz zapa�enih ostvarenja u raznim oblastima. Na sceni, on nastavlja da se bavi tradicionalnim engleskim scenskim formama na novi na�in. Bo�i�ni pantomime kao �anr, svojstven ovom podneblju jo� od XIX veka, u stvari je obrada poznatih bajki kroz savremeni humor i uz neibe�ni transvestizam. Kemp se oslanja na ovu i druge popularne forme, kao �to su mjuzikhol i kabare. U to doba u njegovoj trupi igra Inkredibl Orlando (Incredible Orlando) � glumac koji je potpuno slep a kre�e se scenom s izuzetnom precizno��u. Njih dvojica igraju glavne uloge u SNU LETNJE NO�I, a Kemp je ostvario i nekoliko uloga u filmovima Dereka D�armena (Derek Jarman) i Kena Rasela (Ken Russell).
Po�etkom osamdesetih, Kemp se najzad seli na kontinet. Isprva �ivi i radi u Barseloni da bi se kasnije skrasio u Italiji. Nurija je jedina �lanica ansambla koja je tako dugo � ve� petnaestak godina � opstala u ovom izrazito mu�kom okru�enju, �ak ponekad preuzimaju�i i menad�ersku ulogu u trupi. Izrazito skromna i srda�na van scene, njena izra�ajnost u igri je �esto zapanjuju�eg dijapazona. Nurija i Marko su znatno obogatili Kempov svet snova.
S tim u vezi pitam ga da li postoje snovi koje tek treba ostvariti. Priznaje da je to za njega te�ko pitanje, ali odmah dodaje da snovi koje tek valja ostvariti � postoje. U vreme na�eg razgovora Kemp je pripremao tri opere u Italiji. Jedna je Purselova (Purcell) THE FAIRY QUEEN. �Bi�e veoma interesantno raditi operu na engleskom jeziku. Moje osnovno sredstvo komunikacije su gest i pokret, pantomima. Zato nikad nisam imao talenta za strane jezike. Kad mi je ne�to potrebno ja to onda odigram. Ako �elim da kupim med, ja odigram p�elicu i cvet i teglicu meda, a tom prilikom �esto okupim i publiku pa besplatno dobijem ono �to mi je potrebno.� Mar�ela svedo�i da je zaista tako, a Kemp vragolasto dodaje: �Me�utim, bilo je izuzetno interesantno kada mi je jednom u Japanu zatrebao laksativ.�
Najzad, dok Kemp gustira svoju jutarnju limunadu, neizbe�no je primetiti da je prava retkost da neko u njegovim godinama i dalje igra. �Te�ko je to sa svim fizi�kim problemima koje imam�, ka�e i obja�njava da mu je lekar zabranio da �ini ma kakve nagle pokrete zbog problema s le�ima. �Ali onda morate malo vi�e da se oslonite na lik, da na�ete istinu u njemu. Ja svakako moram da nastavim da igram. Publika to �eli. Ili se bar nadam da ona to �eli.� Britanska publika, njegov dugogodi�nji najo�triji kriti�ar, svakako je imala prilike da iznese svoj stav. Sude�i po vi�eminutnom aplauzu i �stoje�im ovacijama� koje su usledile svake ve�eri nakon njegove predstave u Sadler�s Wellsu, izgleda da je Kemp sasvim u pravu.

LINDZI KEMP � H R O N O L O G I J A
1938 � Ro�en u Birkenheadu, blizu Liverpoola, odrastao u South Shieldsu i Bradfordu
1946 � Upisuje se u pomorsku �kolu i �ivi u internatu
1948 � Napu�ta pomorsku �kolu da bi studirao ples u Sunshine School of Dancing u Bradfordu
1953 � Odlazi na audiciju u Baletsku �kolu Sadler's Wellsa gde saznaje da je �fizi�ki i temperamentalno nepodoban za karijeru plesa�a�
� Studira likovnu umetnost na Bradford Collegeu u isto vreme kad i David Hockney.
1957 � Seli se u London
� U�i ples kod Marije Rambert, Sigurd Leedera i Charles Weidmana.
� U�i pantomimu kod Marcel Marceaua
1964 � Osniva The Lindsay Kemp Dance Mime Company
1966-70 � Uglavnom boravi u Edinburgu, gde se premijerno izvode neke od njegovih predstava u Traverse Teatru i njegova verzija �eneovih SLU�KINJA u Glasgow Citizens Teatru
1967 � David Bowie se pridru�uje Kempovoj trupi
1968-69 � Izvo�enje njegovog oma�a �eneu FLOWERS... A PANTOMIME FOR JEAN GENET, Edinburg
1970-75 � Vra�a se u London
1972 � MR PUNCH, Sydney
1972 � ZIGGY STARDUST koncerti sa Davidom Bowiem, u Rainbow Teatru
1972 � Pojavljuje se u filmu Kena Russella SAVAGE MESSIAH
1974 � FLOWERS... A PANTOMIME FOR JEAN GENET, Bush Theatre London
1975 � Koreografi�e THE PARADE'S GONE BY za Rambert Dance Company
1975 � Pojavljuje se u filmu Dereka Jarmana SEBASTIANE
1976 � SALOME, Edinburgh
1976 � MR PUNCH'S Pantomime
1977 � Koreografi�e CRUEL GARDEN sa Christopherom Bruceom za Rambert Dance Company
1977 � Igra u filmu Dereka Jarmana JUBILEE
1979 � A MIDSUMMER NIGHT'S DREAM, Rim
1980 � Seli se u Barselonu
1981 � DUENDE, Milano
1984 � FACADE; NIJINSKI, Milano
1985 � THE BIG PARADE, Milano
1988 � ALICE IN WONDERLAND
1989 � Seli se u Rim
1992 � Onnagata
1993 � Pojavljuje se u filmu Kate Bush THE LINE, THE CROSS AND THE CURVE
1995 � CINDERELLA
1995 � THE BARBER OF SEVILLE za Macerata Opera Festival
1996 � VARIETE, turneja u Engleskoj
1998 � MAGIC FLUTE za Perelada Festival, �panija
1998 � Igra u filmu Todda Hynesa VELVET GOLDMINE; re�ira opere IRIS i THE MASKS
2002 � Povratak u Englesku s predstavom DREAMDANCES; obnova koreografije PARADE�S GONE BY za Rambert Dance Company; re�ira i opere THE FAERY QUEEN i MADAM BUTTERFLY