Pro�log drugog maja u Kuarta Paredu1 Rodrigo Garsija i njegova pozori�na trupa Klanica izveli su premijeru predstave KUPIO SAM U IKEI LOPATU DA ISKOPAM SEBI GROB, �to se nije dogodilo u Madridu vi�e od dve godine, od predstave BOLJE DA STE OSTALI KOD KU�E, �UTOKLJUNCI, na Festivalu Alternativa 2000. Sledile su zatim premijere predstave AFTER SUN na Festivalu u Delfima, koja je vi�ena u Madridu 2001, premijera KOD �IVOTINJA JE DOBRO �TO TE VOLE A NE TRA�E NI�TA ZA UZVRAT u Renu � postavka koju nismo mogli videti u �paniji � i PONEKAD SE OSE�AM TAKO UMORNO DA RADIM OVE STVARI na Internacionalnom festivalu u Sitgesu pro�le godine, predstava koja je mogla da se vidi na VI Festivalu Madrid Sur.
Od prve premijere u Madridu do ove, trupa i posebno Rodrigo Garsija, do�iveli su da njihovo pozori�te bude primljeno u Evropi na na�in do sada nepoznat za pozori�te nastalo u �paniji. Turneje po najpoznatijim savremenim pozori�tima, produkcija s Nacionalnim Teatrom u Francuskoj i Portugaliji, i ovog leta, 2002, na Festivalu u Avinjonu, ne�to neuobi�ajeno: tri dela istog autora, me�u njima AFTER SUN. Klanica u�iva i trpi monstruozni kalendar. Kalendar koji do aprila slede�e godine nema nijednu prazninu za odmor. KUPIO SAM U IKEI LOPATU DA ISKOPAM SEBI GROB je, osim istinske vrednosti, proizvod sveg tog vrtloga i sveg tog iskustva. Tokom dva meseca pratili smo stvarala�ki proces ove postavke, probe, intervjue i razgovore, premijeru i debate.
Taj rad, od jedva mesec dana, na repertoaru u jednom malom pozori�tu, ve� obe�ava dug i internacionalni �ivot. Sredinom juna bila su potvr�ena gostovanja u nacionalnim pozori�tima u Anesiju i Renu, u Pozori�tu Bastilja u Parizu, u Teatru Sentral u Sevilji i Merkat de les Flors u Barseloni.

1. Intervju, 7. april

�SADA SE ZALA�EM ZA POZORI�TE S TEKSTOM�

Sti�emo u jedno selo u okolini Madrida, na parcelu s malim halama namenjenim razli�itim umetnicima: slikarima, vajarima�
Klanica je zauzela jednu za svoje probe; ve� dve nedelje tu rade. �im se u�e, shvati se da je hala, iako negostoljubiva � betonski pod, dva stola i �etiri rasklimatana kau�a � pretvorena u centar rada pozori�ne trupe. Rodrigo tu radi svako pre podne, planira probe i pi�e, a posle podne, u �etiri, pokupi glumce Huana Lorientea (Juan Loriente), Patrisiju Lamas (Patricia Lamas) i Rubena Eskamilju (Rub�n Escamilla) s najbli�e stanice lokalnog voza.
Prva stvar koju Rodrigo ka�e kada pitam kako ide je slede�a: �Imamo mnogo materijala, brdo materijala, previ�e. Treba da po�nemo da �istimo.� Po zidovima hale trupa je oka�ila velike pak-papire po kojima crtaju mogu�e skice predstave, nemogu�e me�usobne odnose, kratak odlomak Ginzbergove poeme Urlik � �Video sam najve�e umove moje generacije razorene ludilom��, ise�ene modne fotografije, raspored proba� Na radnom stolu mogu se videti ispisane stranice, zabele�ke, ise�ci iz novina, otvara�i za fla�e, makaze, hanzaplast i brojna kolekcija �asopisa tipa ID, The Face, Colors, Big, knjige poezije, ki� lutke, ku�i�i s klimaju�im vratovima za auto, programi festivala, ugovori� Rodrigo pu�ta deo nekog diska �drum and bass� i sipa sebi �a�u hladnog belog vina. Patrisija, Huan i Ruben obla�e radnu ode�u i proba po�inje.
Traja�e �etiri ili pet sati. Danas se ne probaju tekstovi, iako su podeljeni i glumci rade na njima. Sada se koncentri�u na pokret tela, profili�u pokret, biraju i odbacuju materijal. Posle probe sprema se hala. Postaje hladno. Nebo koje se tokom probe smra�uje kroz velika staklena vrata postaje crno i Rodrigo poziva na ve�eru. Ve� smo u obli�njem selu i pred dobrom hranom po�injemo intervju.

Pablo Karuana: Prvo obavezno pitanje: o �emu je re� u predstavi?
Rodrigo Garsija: Nema jasne, ta�no odre�ene ideje. Postoji ceo diskurs na temu antipotro�a�kog opredeljenja. Naravno, kada se tako ka�e mo�e zvu�ati vrlo naivno, zato me�amo apstraktne stvari sa super konkretnim stvarima. Kada ka�em konkretnim, mislim na to da glumci manipuli�u predmetima �iroke potro�nje. Ulazi se u odnose ponekad agresivne, ponekad ironi�ne� Iskreno, u ovoj predstavi ne postoji centralna ideja, ali isto je nije bilo ni u jednoj prethodnoj. Nikada nismo imali ne�to tako kao jednu temu, uvek postoji radna energija, i ono �to mislim da je radna energija to je svaki put sve jasnije. Odatle se borimo protiv bukvalnosti zato �to, s jedne strane, �elimo da budemo super bukvalni, �elimo da budemo o�igledni, a s druge ne.
P. K.: Za�to da budete bukvalni?
R. G.: Iz potrebe koja je skoro dru�tvena. Kao kada bi neko mislio da je baviti se danas pozori�tem ne�to prakti�no, pre nego �to je ne�to ispunjeno umetni�kim sadr�ajem. To je poluromanti�na ideja da pozori�te jo� mo�e slu�iti nekome za ne�to i da se mo�e i�i direktno protiv op�teprihva�enog na�ina �ivota. I bez srama. Ponekad je bolje re�i ne�to nego ne re�i ni�ta, bolje nego lupati glavu kada u stvarnosti nema teksta. Ja se sada zala�em za pozori�te s tekstom. O�igledno, predstoji borba, jer mi nikada do sada nismo napravili ni�ta narativno, ni poput pamfleta. To je borba za formu, kako se baviti stvarima da to ne bude super jasno kao na TV dnevniku: za to uklju�i� TV ili iza�e� na ulicu. Treba tome dati poetsku formu, mo�da je to put kojim sada idemo: dajemo poetsku formu potrebi da ka�emo neke stvari koje su veoma jasne. Sve sam manje pesnik i sve vi�e dru�tveno anga�ovan.

�UMETNIK JE KAO ZIDAR�

P. K.: Mnogo rada na telu?
R. G.: Da, ali ne radimo apstraktne fizi�ke stvari. Na primer, danas si video deo kada se glumci vuku po podu. Imamo ideju da napravimo autenti�nu scenu, da idemo do kraja, jer ina�e to mo�e biti bedno glupiranje� Ideja je da, umesto ovoga �to si danas video, sve bude veoma ��ik�, veoma moderno, Huan se pojavljuje u ode�i Spajdermena i Patrisija u uniformi slu�benika. Tako se stvara odre�ena pri�a, mada ne o�igledna, ko koga spasava. Da sam to ranije radio umro bih od sramote; pokret, i da su obu�eni moderno, bio bih zadovoljan. Ali sada mi to vi�e ni�ta ne zna�i; ho�u da idem na o�iglednije nivoe naracije. Na sre�u, sada se ne bojim da �u ispasti sme�an, pre sam se bojao, ali vi�e ne. To radim i to je to. To mo�e zna�iti korak dalje ili korak nazad, za�to bi obavezno bio korak napred.
P. K.: U materijalu za �tampu napisao si: �Najsvetliji dani za mozak, malobrojni lucidni dani, to su oni kada se vrati� ku�i iz �etnje i shvati� da vi�e nisi pesnik.� Za�to?
R. G.: To je to �to sam ti rekao, da bih bio bukvalniji. Pre sam mislio da sam umetnik, ili sam imao druga�iju ideju o umetnosti, koja je bila vi�e povezana s onim �to mi se svi�alo, s avangardom. Sada vi�e ne. Mislim da je umetnik kao zidar. To je tako�e malo delikatno; to ka�em ali u to ne verujem potpuno: u tome ima ne�to ironije. Podrazumeva se da se �ovek zala�e da ono �to radi ima poetski kvalitet. To je privla�enje pa�nje na odre�enu vrstu umetnosti koja ne govori apsolutno ni�ta; formalna umetnost me ne interesuje. O�igledno, pou�no, ono �to ima poruku i sve to, tako�e: to je grozno. Dakle, treba ploviti izme�u. Ali ja se sada ose�am super zrelim da mogu da doziram tekst toliko koliko ga �elim dati. Druga stvar je da li funkcioni�e ili ne funkcioni�e, ali ose�am se veoma siguran kada me�am formu, poeziju i sadr�aj. Veoma siguran, veoma miran.

PRE�IVETI, RADITI, �IVETI

P. K.: Upravljanje sobom. Pre�iveti sopstvenim radom. Da li si uspeo u tome?
R. G.: Da, sada ima vi�e novca, to je jako dobro. Primamo subvencije, to je vrlo malo, ali za strukturu koju imamo, one nam omogu�avaju da zaradimo po�tene plate. Sada dolazi problem: to su plate za dva ili najvi�e tri meseca. Dakle, �ta s preostalim delom godine? Za to slu�i posao koji se pojavio u Evropi. I izvesno je da sada, ako ne celu godinu, imamo pokrivenih najmanje osam meseci.
P. K.: Ono �to sam rekao za upravljanje sobom mislim da tako�e uti�e na sadr�aj predstave, na njenu eti�ku vrednost, na uverljivost onoga �to radite� Pozori�ne trupe koje prave kora�i�e�
R. G.: To je su�tina. U na�em slu�aju to je o�igledno. Ono �to radimo to je antikora�i�, i to se vidi. Vidi se pogotovo �to je u na�oj trupi �esto da svaki put kada neki rad ima uspeha dolazi drugi koji nema. To jest, umesto da ponovimo formulu, mi pikiramo i radimo ono �to stvarno ose�amo i �to su, generalno, stvari nasuprot uspehu; meni tako izgleda.
P. K.: To se tako�e de�ava u ovoj predstavi?
R. G. � Ne znam. Jo� nisam svestan u �ta sam se upustio. Ali sigurno je druga�ije. Sa AFTER SUN po�eo je da se otvara odnos s publikom, �ega u mojim ranijim predstavama nije bilo, ili je bilo ali mnogo manje. Zatim, sa DES VEGADES� (PONEKAD SE OSE�AM TAKO UMORNO�) bilo je strava jer je bilo skoro sve s publikom, i sada smo sve spokojniji jer tra�imo unutra�nju poetiku, ne toliko da se konfrontiramo s publikom. Mo�da agresija� Moj rad je sve vi�e ispunjen agresijom, ja to ne bih nazvao nasiljem jer ne�to �to je za nekog nasilje, drugom je sme�no. Ali na� rad jeste sve vi�e ispunjen agresivno��u i agresivnost je prisutna vi�e izme�u nas, vi�e unutra.
P. K.: Agresivnost kao odbacivanje dru�tva?
R. G.: Nema mnogo na�ina �ivljenja, sve je suvi�e standardizovano. Sada idem direktno u napad; �ak i na probama se trudimo da se ne ponavljamo.
P. K.: Koji su drugi razlozi za tu agresivnost?
R. G. (Du�a ti�ina): Mislim da li�no prolazim kroz jezivo te�ak period. Pretvorio sam se u ma�inu za rad. To, �ini mi se, tako�e treba da se vidi u predstavi, treba da se primeti taj bes, da �ivi� na na�in na koji ne �eli� da �ivi�. To je veoma li�na stvar, i da ne pri�am svoj �ivot nikome, to treba da se odrazi. Te�ko je o tome govoriti, jer kao slobodna li�nost, ako �elim, sutra �u prestati da radim; otkazujem sve obaveze i po�injem lepo da �ivim, ali to je povezano s pro�lo��u svakog od nas, i ne treba zaboraviti da smo radili mnogo u zemlji gde je sve �injeno da nam se doka�e da ne vredimo ni�ta, i radili smo mnogo godina s �itavom serijom upravnika koji nas nisu cenili. Upravo sada kada nas priznaju, iako je to na�alost iz inostranstva, da vredimo i da smo u pravu, �ta da radim? Da to ne iskoristim? Da prestanem da radim?
P. K.: �ta bi ti voleo?
R. G.: Voleo bih da prestanem da radim. I to �emo uraditi.

�NA� PREDLOG BI VI�E NA�KODIO U MARIJI GERERO2 NEGO U �ETVRTOM ZIDU�

P. K.: Klanica: prva pozori�na trupa u Avinjonu sa dve postavke? Rodrigo Garsija: prvi autor, iako Argentinac, koji je oti�ao iz �panije, koji u Avinjonu postavlja tri predstave?
R. G.: To se nikada u istoriji tog festivala nije dogodilo. Osim toga, pravilo je Jesenjeg festivala u Parizu da nikada ne ponove predstavu koja je bila u Avinjonu i AFTER SUN �e biti izuzetak.
P. K.: Ko vas u �paniji zove? Koliko je gostovao After sun i gde? Koliko je to uradila predstava 'Upoznati ljude, jesti govna' i u kojoj vrsti pozori�ta?
R. G.: UPOZNATI LJUDE, JESTI GOVNA putovala je po celoj �paniji, ali po alternativnim salama. Nikada nas u �paniji nije zvalo nijedno pozori�te iz Mre�e javnih pozori�ta (Red de Teatros Publicos). Pre doslaska na Merkats de les Flors3 (2001) nikada nismo bili ni u jednom oficijelnom �panskom pozori�tu.
P. K.: Misli� li da �e se to promeniti?
R. G.: Ne, to se ne�e promeniti. Promeni�e se ako odemo iz zemlje.
P. K.: Ali ako do�e CDN s predlogom, kako bi ti se to �inilo?
R. G.: �arobno, jer ja bih primenio potpuno istu �emu produkcije i rada Klanice i u CDN-u. Istu. Ne bih ni najmanje naru�io strukturu. �ove�e, poku�ao bih da tra�im ve�e plate, to radim u francuskim nacionalnim pozori�tima. Ali, osim toga, ne bih menjao ni�ta. Isto osvetljenje, isti glumci, isti na�in izrade videa. Mislim da je ekipa koju imamo odli�na, CDN to ne mo�e uraditi bolje od nas. Jedino dobro tamo bilo bi �to umesto da igramo za sto ljudi svaki dan, to radi� za 800; �to vi�e ljudi, tim bolje. Osim toga, mislim da bi na�a predstava vi�e na�kodila u Mariji Gerero nego u �etvrtom zidu.
P. K.: Znam da to �to ne postoji veza va�e trupe i institucija ne poti�e od va�e nezainteresovanosti. �ak mislim da ste predstavili jedan projekat u Centru za stvarala�tvo u Ministarstvu, pored Karlosa Markerie (Carlos Marquerie) i Elene Kordobe�
R. G.: Da, predstavili smo; to je bio veom zanimljiv projekat, veoma otvoren, da se pozovu odre�eni ljudi i da se konfrontira li�ni rad s onim ko to ho�e� Da, bio je dobar. Osim toga, ako pogleda� ljude koji vode javna pozori�ta ove zemlje, shvati� da oni nikoga ne znaju. Ko poznaje �panske pozori�ne upravnike u �aubine? Ko ceni njih i njihov rad? Po�to nivo bliskosti ne prelazi �biznis�. Sada�nji direktori evropskih pozori�ta su na�i prijatelji, ljudi na�e generacije s kojima imamo isti umetni�ki ukus. Jedina razlika izme�u nas je �to mi radimo u Kuarta Paredu. Jasno je da se do svih javnih pozori�ta sti�e na �udan na�in. Ni oni tamo tako�e nisu sveci, ali u njihovim zemljama postoji smena.

�VA�NO JE O�UVATI USLOVE RADA�

P. K.: Da li te pla�i sposobnost Francuske da pro�dire strane umetnike?
R. G.: Da, naravno. Znam da treba biti oprezan; sada se u Francuskoj desilo ne�to veoma �udno: odjednom sam se pretvorio u �udan lik i za mnom ide cela gomila*. Sada ka�em ne mnogim stvarima za koje smatram da nisu u skladu sa mnom. A re�i da je veoma lako*. Rekli su mi da �e posle Avinjona lavina biti totalna i apsolutna; ve� su me upozorili, i stalno govorimo ne, ne, ne, mnogim ponudama. Ima mnogo slu�ajeva/ljudi kojima se to de�ava; na primer pozori�noj trupi Romela Kastelu�ija (Romelo Casteluchi) iz Italije. Va�no je o�uvati uslove rada. Treba stati, naravno. Ali nekad je dobrodo�lo. I uradi�e se ono �to treba da se uradi.
Ono �to bih ja voleo da se desi, to je da to postane konstantno: i da kroz godinu i po dana radimo jednu predstavu godi�nje ili dve. I gotovo. Pogotovo ako neko ho�e da ima privatan �ivot, da ga ima; zato �to ovo tro�i, istro�i�e nas, i li�no i u na�im vezama. U takvom smo ritmu da, ako neko ima devojku ili momka, to �e ga izludeti. Ne znam da li o tome treba govoriti u intervjuu, ali je prili�no naporno.

REKLAME I UMETNOST

P. K.: Kada pri�amo o Rodrigu Garsiji, mnogi ljudi mi ka�u: �mora� imati na umu da je on radio reklame�. Do koje mere ti se �ini da to uti�e ili odre�uje tvoj posao?
R. G.: Siguran sam da se sada taj kvantitet prime�uje u estetskom predlo�ku. Jer, sve ideje su jasne, veza re�i i slike je kao odli�na reklama. Ne razvijam stvari, to su vrlo svedeni formati, vrlo poetski, vrlo poetski �to se ti�e konciznosti; vrlo su direktni; to je kao u reklami; nema okoli�enja. I u tom smislu, verujem da da. Ali, ako to ka�u zlonamerno, ja tako�e mogu odgovoriti zlonamerno. Ju�e, kada sam bio u Parizu, bilo je �itanje teksta jednog �panca koji je rekao ne�to �to mi se u�inilo jezivo. Rekao je da je on po�eo pi�u�i za pozori�te, ali sada pi�e scenarija za TV-sapunice. Ja sam po�eo dve stvari istovremeno ali sam shvatio da vreme kojim jedna osoba raspola�e treba posvetiti samo jednoj stvari, jer se ne mogu imati dve jasne stvari u �ivotu. Dve jasne stvari, ne. Kada ljudi ka�u da sam pravio reklame, to je istina. Pravio sam reklame i zara�ivao sam gomile novaca i odlu�io sam da ne budem dvoli�an i to sam ostavio. To je bila moja odluka i to je ono �to ja �elim da poka�em svojim radom. Dobro, poku�avao sam tri puta da ostavim reklame, kada me niko nije znao; to sam poku�ao kada sam zara�ivao mnogo novca; vratio sam se reklamama jer nisam imao �ta da jedem i sada sam ih opet ostavio. Pre tri godine.
P. K.: Za�to dvoli�an?
R. G.: Naravno da je dvoli�no! Kako ja mogu da kritikujem potro�a�ko dru�tvo i da pravim reklame? Do�e� do ta�ke kada mora� da zauzme� stav. Ne znam, u tom smislu sam veliki idealista i to smatram idealizmom. Prestati da zgr�e� lovu da bi radio svoj posao.
P. K.: To �to si Argentinac, koliko je bitno?
R. G.: Nimalo, uop�te. Profesionalno u Argentini nisam uradio ni�ta i sada nisam Argentinac. Promena zemlje, �to je bilo veoma bolno, dogodila se pre petnaest godina. I sada se ne mi�em, ne bih oti�ao u Francusku ni po koju cenu.

GOVORE GLUMCI

P. K.: Rodrigo ka�e da se trenutno lo�e ose�a. Ka�e da je ju�e bio u Parizu, na �itanju. Los putos vuelos, los horarios� (Jebeni letovi, satnice� Samelju te), ka�e. Ustaje sa stola i uz kafu, razgovor se nastavlja. Pitam glumce kako napreduju u poslu.
Huan Loriente: Sada se koncentri�em na tekst. S jedne strane moram da odr�im vrhunsku energiju na probama, a s druge, radim na tekstovima.
P. K.: Ovo je druga predstava koju radite zajedno Patrisija Lamas i ti� Da li to prime�ujete?
H. L..: Tre�a; u Francuskoj, u Renu, uradili smo jednu strava predstavu, trajala je malo vi�e od dva sata, samo pri�amo, KOD �IVOTINJA JE DOBRO TO �TO TE VOLE A NE TRA�E NI�TA ZAUZVRAT.
Patrisija Lamas: Ljudi ka�u da se vidi da se bolje sla�emo na sceni. A kada je komunikacija bolja, s manje napora pre stignemo na vi�e mesta.
P. K.: �ta ti, Rubene, misli� kada gleda� �ta se govori i �ta se radi na sceni? Da li ti je ponekad te�ko da uradi� ono �to Rodrigo tra�i?
Ruben Eskamilja4: Ne �ini mi se jako dobro, ali �ta da se radi (smeh). Ali da mi je te�ko � nije, i kada se ba� i ne sla�em s onim �to se ka�e, tra�im pozitivnu stranu. Na primer, u pro�loj predstavi ono s mi�evima u monologu mi je izgledalo lo�e, ali kada sam ve� udavio dva ili tri, navikao sam se; i dalje mi je izgledalo lo�e, ali sam uradio.
P. K.: Osim rada s Rodrigom, da li si jo� negde glumio?
R. E.: Da, u predstavi MIZERIKORDIJA u pozori�tu �Albenis�; istovremeno dok sam radio PONEKAD SE OSE�AM TAKO UMORNO DA OVO RADIM. Posle jedne sam odlazio na drugu i pri�ao sam im �ta sam radio s Rodrigom; niko ga nije poznavao, ali ja sam im pri�ao.
P. K.: Jesi li odlu�io da bude� glumac?
R. E.: Dobro, kada odrastem, �elim da budem tehni�ar za svetlo, ali voleo bih da nastavim.
R. G.: Da li je to zbog Karlosa Markerija?
R. E.: Ne, zbog drugog Karlosa, starog tehni�ara iz Kuarta Pareda. Na jednoj predstavi kada sam iza�ao sa scene, on me je sa�ekao u garderobi i oti�li smo u bar na pomfrit. Tako sam ga upoznao. Posle, kada smo i�li na turneje, nismo se dru�ili s ostalima, i kada su oni i�li u restoran, mi smo i�li u hamburgeriju. Oni su i�li na izlo�be a mi smo i�li da slu�amo muziku, po na�em ukusu.
P. K.: �ta ti je najnapornije na sceni?
R. E.: Za sada, ne znam. U PONEKAD SE OSE�AM TAKO UMORNO� pljuvao sam Nika Bai�asa, ga�ao ga konzervom piva u glavu i on me je onda jurio. Ta predstava mi se svi�ala. Mu�ili su me, ali i ja njih. StandStill � hard-rok grupa koja je u�estvovala u predstavi bila je �vau�, jer ja volim da vozim rolere, a oni su ih strava vozili i znali su mnoga mesta za rolere u Barseloni.
P. K.: A ti, Patrisija, �ta jo� radi�?
P. L.: Upravo sam imala premijeru jednog kratkog komada u baru u Lavapiesu, u kome igram s jednim bubnjarem. Dosta sam radila na improvizacijama s muzi�arima, s Anom Buitrago, a sada s Katie Duck� Jako me zanima improvizacija; volim glumu i pokret uz muziku. Ali sada smo u Klanici na vrhuncu: Antverpen, Brisel, Berlin� Ludilo.
R. G.: To je to; ja �elim da zavr�im jedan roman a ni kurca ne pi�em. �eleo bih da pi�em pesme, a ne mogu. Huan je odbio dva projekta s drugim ljudima, ali radi se o tome da ne mo�emo�
H. L..: Ali kad mi �elimo da budemo ovde; to je to �to smo izabrali.
R. G.: Da, naravno, ali radi se o tome da nam sti�u primamljive stvari i problem koji imamo je da ne znamo da ka�emo ne. U subotu imamo predstavu u Bernu i jebe nam se da idemo. Ali pozovu te veoma ljubazno i ti misli� da mora� da ode�.

 2. Intervju, 16. april

�U OVOM TRENUTKU UMETNOST JE U OSNOVI STIDLJIVA, I TO POGOTOVO POZORI�NA�

Pro�lo je deset dana od na�eg prvog intervjua. Nalazim se s Rodrigom na �elezni�koj stanici; pri�a mi da je proveo celo pre podne �iste�i tekst. Veoma je ponesen onim �to pi�e, i zabrinut u isto vreme. Dana�nja proba je va�na. Radi�e na tekstu i potrebna im je koncentracija. Uklju�ujem magnetofon.

P. K.: �ta mo�e� da ka�e� o tekstovima u predstavi?
R. G.: Veoma je te�ko; zati�e� me u najslo�enijem trenutku; ba� sada radimo na njima i odlu�ujemo se. Vidi, kupio sam mali diktafon. To je bilo jako davno, jer sam na�ao na njemu tekstove od pre vi�e od godinu dana. Na njega snimam kratke tekstove, kad god mogu. Na to sam prinu�en jer nemam vremena da pi�em. �teta, ali je tako; ova predstava kao i AFTER SUN tako su nastale, vremenom.
P. K.: Da sedi� svaki dan za pisa�im stolom�
R. G.: To obo�avam. Kada imam neki projekat i na raspolaganju �etiri ili pet meseci, dva meseca posve�ujem samo tekstu. To mi je strast. Ali u ovom projektu to nije bilo mogu�e. Da bih postigao, idem s ovim diktafonom svuda. Prekucavam ih u kompjuter. Imam datoteku koja se zove Diktafon. Sada sam u te�koj fazi kada ih pregledam da vidim koji imaju veze s predstavom a koji ne, i odabiram. To ima lepe ta�ke. Odnosi me�u stvarima su krhki, prili�no odre�eni slu�ajno��u. Sada pro�itavamo tekstove da vidimo koji �e nam le�i a koji ne�e. �itati, �itati, �itati, i iznad svega, gledati kako da se ubace.
P. K.: �ta podrazumeva� pod ubaciti?
R. G.: Mora� imati veoma brz �feeling� i biti svestan �ime raspola�e�. Imamo gomilu radnji i vrlo malo teksta. Tako da �u se dr�ati sli�ne �eme kao u UPOZNATI LJUDE, JESTI GOVNA � predstave u kojoj su glumci govorili tekst, na primer, dok su se �amarali. Mislio sam da stavim tekstove u odre�enu celinu, da ih ne razbacam po celoj predstavi.
P. K.: Da li su tekstovi fragmentarni?
R. G. � Da, iako u predstavi ima i tekstova koji su nastali iz improvizacije i oni su najvi�e ura�eni. Onda, voleo bih da stavim tekst na po�etak, da bismo sa�uvali sliku koju smo napravili za prezentaciju predstave, fotografija na kojoj se vide glumci s kreditnim karticama i evrima ukucanim u glave. Ho�u da tako po�nem predstavu, s njima s ukucanim karticama i da tu bude tekst. Zatim izvade kartice i nastave predstavu.
Ima jo� jedan tekst, koji sam skoro zavr�io, koji znam da �e mi napraviti velike te�ko�e, jer to je tekst za Rubena. Nemogu�e je da ga on nau�i napamet; ako mu stane mozak, ne�e imati na�ina da se i��upa odatle. Osim toga, tekst je malo zajeban; danas �emo ga raditi. Danas treba da uradimo dve stvari. Prvo, aforizme; ima oko 60 ili 80 aforizama; realno, 50% su lo�i, ali drugih 50% nisu lo�i, treba ih prepoloviti. Lo�i sami otpadnu, ali s preostalima je te�ko, tako da �e danas biti problem da se izaberu. To je jedno. Zatim, Rubenov tekst koji mi se svaki put sve vi�e svi�a� (U njemu de�ak od dvanaest godina govori o svojim planovima za budu�nost). Treba pri�ati s njim, videti kako mu ide; verujem da �e mu i�i i da �e ga uraditi.
P. K.: Ka�e� da je to tekst koji ti se mnogo svi�a. Nije ti �ao �to se ne�e izgovoriti doslovce?
R. G.: Ne. Jedino mi je va�no da bude dobro. To je ne�to �to nikada nismo uradili u na�em jebenom �ivotu. Jer, tako je �udno. Ako tekst dam Patrisiji ili Huanu, znam da nema problema, ali to ne mogu da uradim.
P. K.: Nisam gledao �panskog kolja�a, predstavu u kojoj je igrao Havijer Markerije, koji je tada imao vrlo malo godina. Ali �ini mi se da je klju� ove predstave da Ruben u�e u proces kao glumac a ne kao u Trebalo je da ostanete kod ku�e, �utokljunci ili u Ponekad se ose�am tako umorno� U njima, Ruben je vi�e kao neki �udan lik koji potencira sve �to se govori.
R. G.: Ho�u da Ruben razbije. Ovde bi trebalo da je �udno to �to nije �udan, da je kao i ostali, da zaboravi� da ima dvanaest godina i da ga gleda� kako radi stvari koje su �isti u�as. Do sada mi se dopadao kao elemenat koji potencira. To jest, tekst bi bio umereno sna�an da ga je govorio glumac, ali kada ga je govorilo dete bilo je jezivo. Svideo mi se taj kontrast. Sada je jo� ja�e.
P. K.: Da se vratimo tekstu. U Ponekad se ose�am tako umorno� postojao je odre�en nemar prema tekstu, prema pisanoj dramskoj formi. Da li je to bio put ili prosto prilago�avanje re�iji? Da li se li�iti teksta ili ne?
R. G.: To je �udno. Vidi, u Renu pre dve godine uradili smo predstavu koja je bila �ist tekst: KOD �IVOTINJA JE DOBRO TO �TO TE VOLE A NE TRA�E NI�TA ZA UZVRAT. Ja najvi�e volim da lutam: �as mi se vi�e svi�a da pi�em, �as da radimo pokret� Uvek izgleda da bi novo delo trebalo da bude razmi�ljanje o onom koje si ranije uradio. Jedino �to je tr�i�te veoma surovo. Na primer, u Renu su bili veoma zbunjeni, govorili su da to nije moje pozori�te, otkud toliko teksta, otkud dijalog� Za mene je veoma tu�na borba protiv tr�i�ta. Jer je, osim toga, okrutna. Ne znam, ljudi �ele da se ose�aju sigurnima, pogotovo oni koji organizuju programe. Kupuju stilove.

�SLOBODA DO JAJA�

P. K.: �ta donose glumci u tvojim predstavama?
R. G.: Uvek imam veoma krhke predloge. Jasne, ali veoma blesave. Zna�i, od onih koji ih izvode zavisi da li su zanimljivi ili su �ubre. A na�in na koji Huan i Patrisija moj predlog razvijaju i usvajaju, mene smiruje. Seje�, ali je pesma sejati tamo gde su oni.
Zatim, imam ne�to veoma va�no zajedni�ko s Patrisijom i Huanom, a to je odnos prema stidu. Stid je za mene neprijatelj umetnosti i u ovom trenutku umetnost je bazi�no srame�ljiva, pogotovo pozori�na. Ne postoji problem da se postavi bilo koja scena. Na primer, ima jedna scena u kojoj kuvaju, stavljaju hranu na stolice, skidaju pantalone i uzimaju hranu preko guzice. Nisu svi spremni da idu dotle, ali mi idemo bez ikakvog razgovora. Oni znaju koja je vrsta posla koju smo do�li da uradimo, radimo i delimo isti senzibilitet. Zbog toga, za mene je pri�a o njima vi�e generalna pri�a, ne toliko � Huan donosi ovo, a Patrisija ono� to je pri�a o filingu i o slobodi koja je do jaja.
P. K.: To je ta�no. Ali tako�e se se�am razgovora pre premijere predstave After sun. Rekao si da je humor jedna od svari koja ti daje �ivot i da je on na izvestan na�in nov. I da je mo�da Huan Loriente jedan od najodgovornijih �to taj humor funkcioni�e.
R. G.: Nema sumnje. Huan je glumac koji ima te kvalitete�
P. K.: Fizi�ki, Patrisija je veoma sna�na. Bilo je Patrisijinih impresivnih trenutaka u After sun, takvog kvaliteta i snage da su podizali predstavu, zar ne?
R. G.: Sada �e�, to je zanimljivo, videti Huana veoma sna�nog u radu telom, ali veoma, veoma sna�nog. Tako da �e� re�i �mora da je baletan�, da, da� Ali, koja je bila poslednja predstava AFTER SUN koju si gledao?
P. K.: Prvo sam je gledao na festivalu Madrid Sur i zatim u Kuarta Paredu.
R. G.: Kada bi je sada gledao! U predstavi ni�ta nije promenjeno: isti tekstovi, isti glumci. Ali oni su potpuno druga�iji. Ono �to je Patrisija uradila u glumi, to je brutalno; ima trenutaka kada kao glumica nadma�uje Huana. Govorenje tekstova nije bila njena jaka strana, ali sada je to impresivno.

�PREDSTAVA JE RADNJA OD KA�IRANOG PAPIRA�

P. K.: Komentar koji se obi�no �uje o predstavama Klanice: �Ono �to Rodrigo radi je pre performans nego pozori�te�.
R. G.: Performans, akcija, to je ne�to suprotno od predstave. Predstava je tako�e akcija ali od ka�iranog papira. Problem je kako ne prikazivati, to je ono �to me navodi da malo pogledam unazad, prema performansu. Mene iznenadi �to me u inostranstvu mnogi ljudi gledaju kao nekog ko pravi performanse, ne�to kao �Living theater�, kada je ono �to ja zaista radim to da uzmem formu performansa, ali moje predstave nemaju nikakve veze s njim; �ini mi se da je on bio ne�to dostojno po�tovanja, ali u ovom trenutku nije zamisao da se pravi pri�a te vrste. Ali tako�e nije zamisao da se radi pozori�te u kome se predstavljaju likovi niti da se pri�aju pri�e; meni je svega toga pun kurac.
P. K.: Drugi komentar koji sam �uo: �Rodrigo ne voli glumice, naporno mu je da radi s glumicama.� �ta misli� o tome?
R. G.: Nikada o tome nisam mislio. Ne. Nikada. Ali svi�a mi se da mislim o tome. Istina je da tu postoji za�koljica. Ta�no je da postoji kod mu�kog roda ne�to �to mi se mnogo svi�a. Uvek sam voleo da napadnem mu�karca, da ga napadnem i da mu se rugam. Uvek sam se ose�ao udobno na tom terenu. Mo�da se ose�am komotnije jer mi se mnogo svi�a da ga podjebavam. Njegov svet me izaziva da to poka�em javno. Mo�da u tome ima ne�ega. TRI PRASETA su se na tome zasnivala. Ali, naprotiv, u UBIJAJU�I SATE, sve su glumice. Verujem da na �ene obi�no gledam s vi�e po�tovanja, mo�da; ne znam kako to da ka�em. Tako�e ni to ne�u da ka�em. Ne znam. Ne znam. Mogu�e je, nikada pre nisam mislio o tome.
Zna� li da je Patrisija u Francuskoj u ovom �asu jedna od najobo�avanijih glumica? To ka�em jer mo�da ovde ima izvesnih selja�kih komentara, pa ako vide da Patrisija tamo nastupa u velikim �ringovima�, da ima velike fanove, mo�da �e se i ovde za nju otimati.
P. K.: Ona ima poseban odnos prema intimi i sposobnost da je poka�e, zar ne?
R. G.: Potpuno se sla�em. Ali ne bih voleo da se sumnja u jednu od najboljih glumica koje postoje.
P. K.: To je stara pri�a. Ako nema� glas poput eha, koji kao da izlazi iz stoma�ne �upljine i odzvanja po zidovima hrama, lo� si.
R. G.: Ali treba sada da vidi� Patrisiju kada u AFTER SUN pri�aju o sudaru automobila. Mora� da je vidi�: impresivna je. To je prosto neverovatno: �ta je napravila tokom igranja predstave. Ona, sama! Ogromna evolucija.
P. K.: Patrisija ostavlja utisak da mnogo radi sama, je li tako?
R. G.: Ne znam. O tome nikada ne pri�am ni sa kim. Ko ode u Avinjon odlepi�e kad vidi napredak koji je ta �ena napravila u ulozi. I Huan se tako�e mnogo promenio. On se za ovo vreme mnogo promenio kao osoba. Ali to su stvari koje oni pronalaze. Ja ne pri�am ni s kim ni o �emu. Svako pronalazi sam svoja vratanca. Verujem da �e se to videti na premijeri.

3. Intervju, 26. april

�JA PREDLA�EM, GLUMCI POSTI�U�

Premijera se pribli�ava. �urba, nervoza, u�timavanje, svetlo, odluke; gotovo je s opu�tenim probama; nema vi�e vremena za intervjue ni razgovore. Tako, da bismo nastavili nit, odlu�ujemo da koristimo elektronsku po�tu. Ostala su pitanja koja �u slati pismeno Rodrigu, a on �e malo pomalo odgovarati.

P. K.: Gnjavatorsko pozori�te?
R. G.: Kad sam bio mali, ga�ali smo autobuse kamenjem; bili smo sakriveni na nekoj �istini. Ga�ali smo prozore. Tako�e smo i�li u disko i bacali duga�ke �a�e nasred podijuma za igru i one bi se rasprskavale. Funkcija ove vrste pozori�ta veoma li�i na to, to je konstruktivan terorizam, ne ubija, samo malo protresa. Zato je va�an humor, jer ako postanem uzvi�en posla�e me u kurac, niko ne voli savete. Mislim da je najva�niji ulaz bez stida u najdublje predele dvojnosti. Ponekad sam fa�ista. Ponekad moralista. Ponekad humanista. Ponekad bezna�ajni stvor. Glumci su na tom polju ve� skoro specijalisti: kada tako pri�aju o Merkjuriju ili Merilin Monro, to izaziva odbojnost. Ja predla�em, ali oni posti�u.
P. K.: Neki dan si prokomentarisao kako si sit upotrebe moderne i aktuelne muzike u poslednjim pozori�nim predstavama koje si gledao. Rekao si da ne�e� da koristi� tu vrstu muzike u predstavi, za�to?
R. G.: Ne volim modernu muziku, naravno. Ko je taj ko ima vi�ak vremena da slu�a emisiju 21. vek na Radiju 3 ili da ide po radnjama koje te bacaju u nesvest, to je samo jo� jedna potro�nja. Moderna muzika je, sem izuzetaka, ne�to prolazno. A pop je rak. Svaka predstava treba da ima svoju muziku ili nemuziku. Za PONEKAD SE OSE�AM TAKO UMORNO� bila je potrebana muzika grupe StandStill. Kasnije su oni postali polupopularni, ali to je bila slu�ajnost. Sada, u KUPIO SAM LOPATU� ima klasi�ne muzike, i kao vrhunac, klasi�ne muzike koja nije previ�e uzvi�ena: nema modernih niti popularnih kompozitora , ni Lui�ija Nona, ni Berija, ni �enberga�; ima �trausove muzike koja se stalno ponavlja, i koju mrzim. Belinijeve�; ne bih je slu�ao kod ku�e, ali va�na je za predstavu.
P. K.: Koje pozori�te ti se svi�a da gleda� u Evropi, i reci koje stvari? A u �paniji?
R. G.: Svi�a mi se Jan Fabr (Jan Fabre) zato �to radi formalno kontradiktorne stvari i one otkrivaju njegovu veli�inu. Svi�a mi se Jan Fabr jer uspeva da bude moderan po formi ali ispunjava predstave sadr�ajem i dru�tvenim anga�manom. Svi�a mi se Sa�a Valc (Sacha Waltz) jer dose�e veoma �istu poeziju tela. Svi�aju mi se Meg Stjuart (Meg Stuart) i Sosijetas Rafaelo Sancio (Societas Raffaello Sanzio). Svi�aju mi se Alen Pletel (Alain Platel) i Fors Enterteinment (Force Entertainment). Svi�aju mi se �panski prijatelji: Karlos Markerie (Carlos Marquerie) jer insistira na neobi�nom scenskom senzibilitetu i ako on prestane da se bori na toj vatrenoj liniji, opa��e perceptivni kvalitet mnogih ljudi, publike. Svi�a mi se Elena Kordoba (Elena C�rdoba) jer uspeva da telom izrazi � mo�da uprkos njoj samoj � duboku gor�inu, su�tinsko gu�enje. Svi�a mi se Antonio Fernandes Lera (Antonio Fern�ndez Lera) jer zna da pi�e i jer re�ira svoje predstave i prihvata me kao scenografa. Dopadali su mi se Heneral Elektrika (General El�ctrica) jer, �ak iako nisam imao poverenja u njihov diskurs, razumem i podr�avam njihovu energiju koja di�e.

4. Intervjui sa gledaocima (maj)

�KAKO TI SE �INI PREDSTAVA?�

Tokom prve nedelje igranja predstave i�lo je veoma dobro. Slegale su se scene, prelazi, bilo je delova koji su po�eli da rastu posle samo dva ili tri izvo�enja� ali postoji jo� jedan aspekat koji iznena�uje. Na premijeri oko dvadeset ljudi napustilo je predstavu pre kraja. Drugog dana niko je nije napustio. Me�utim, tre�eg dana, vi�e od trideset ljudi je iza�lo. Siti? Ne sla�u se? Povre�eni? Zgro�eni?� to je nemogu�e saznati. Tako odlu�ujem da stanem sa magnetofonom na vrata da vidim �ta se de�ava, �ta imaju da ka�u, �ta misle oni koji napu�taju salu i oni koji ostaju. Tog dana kada sam na vratima, samo jedna osoba odlu�uje da napusti salu. Ipak, pitam ljude na izlasku. Pitanje je uvek isto: �Kako ti se �ini predstava?� Odgovori su, najmanje, zanimljivi.

Nurija Kastanjeda (Meksiko): Nema lepote. Volela bih da sam videla lepotu. Ima veoma dobrih ideja koje nisu lepe. Ne ka�em dopadljive� ne znam. Dosa�ivala sam se, veoma je spora; ja sam odrasla s televizijom, ose�am da nema mnogo ideja i da je to usporava. Vrlo je plasti�na, ali nedostaje akcija. Dosa�ivala sam se. Treba da je kra�a. Ne vidim strukturu. Bilo mi je dosadno. Nisam videla ni�ta �to bi me zadr�alo na mestu.

Inma (Mardid): Osnovna ideja mi se jako svidela. Re�ija je prirodna, malo se preteruje u potrebi da se izazove odvratnost, ali barem te izaziva, �to mi se �ini dovoljno. Ali ideja mi se u osnovi �ini veoma dobra. Dopala mi se. Mislim da je potrebno da postoje krajnosti.

Migel Anhel (Madrid): Kakva �teta! Bio bih odu�evljen da mi se svi�a. Ima prelepih slika; ima mo�nu estetiku, ali nedostaje ozbiljan diskurs. Ho�e da u�e u politi�ke teme i u diskursu ostaje naivan: �Vratite Argentincima pare� � dobro, va�i. Svetlo je prelepo. I istra�ivanje jezika ima iznena�uju�e domete. Zna� �ta mu se de�ava: sve �to vidi, od svega uzme pomalo i onda to prikazuje. Trebalo bi da stane i da malo razmisli i da smisli �ta ho�e da ka�e. Zato �to toliko radi, bez prestanka�

Serhi San�es (Barselona): Diskutabilno je. Veoma neujedna�eno. Ima stvari koje su me odu�evile i drugih koje se ponavljaju. Mislim da bi mu dobar �trih dobro do�ao. To zezanje: �govno, dupe, prdenje, pi�anje, jebe mi se za sve�, na momente mi se �ini malo infantilno; i na momente mi se �ini veoma pametno, postoji ambivalentnost u kojoj ne uspevam da se odlu�im. Ponekad sam odu�evljen onim �to vidim, ponekad ka�em: Dosta! Nemoj vi�e!

Ignasi Duarte (Barselona): Potpuno sam ravnodu�na. �ini mi se vrlo korektno, ni�ta me nije iznenadilo. Mislim da �e za dve godine biti u CDN-u i s malo sre�e ima�e emisiju na TV Sinco, mo�da ne�e biti TV Sinco nego Kanal Plus. Mislim da je veoma komercijalno i da ljudi �ele takvo pozori�te. Sigurno �e puniti sale jer ima dobar osnovni ose�aj. Dobro, veoma dobro, ali nije me fasciniralo, nije me uzbudilo i nije mi mnogo duhovito.

Maite (Madrid): �ini mi se da je veoma duga�ka. Ali me ovaj autor veoma zanima, uvek gledam njegove predstave. Svi�a mi se kako pi�e, ali uvek sebi postavljam isto pitanje: da li je to pozori�te? Za mene to nije pozori�te, svi�a mi se kako gledaoca tera na razmi�ljanje, ali to mi je vi�e performans.

Mario Bas (Madrid): Pobuna protiv doma�eg �ivota, pripitomljenog. Iako ne razumem �to se ka�i sa �anel, �ta mu je uradila �anel, �ta mu je uradio Versa�e, i Armani, �ta mu je uradila Koko� (smeh). Iako mi se svi�a kako sublimi�e strahove kroz ke�ap. Ima diskurs kome se ni�ta ne mo�e zameriti, navodi na razmi�ljanje.

5. Javna debata (maj)

PONUDITI DRUGO VREME PERCEPCIJE

Posle jedne od predstava otvara se debata. Moderator je Hose Monleon. Za stolom Rodrigo Garsija, Karlos Markerie, Patrisija Lamas i Huan Loriente. Ugodan razgovor koji provocira ne zanimljiv komentar. Odmah na po�etku pitanje aludira na jednu od najprovokativnijih ili najuvredljivijih scena predstave u kojoj troje glumaca predstavljaju spisak �najve�ih pi�aka u istoriji�, po njihovom sopstvenom izboru5. Pored ovog odgovora biram druge zanimljive momente razgovora.

U�ESNIK 1: �emu ta uvreda svima bez razlike?

Rodrigo Garsija: Po�etna ta�ka bila je govoriti lo�e o ljudima kojima se ti divi�. Bilo je vrlo te�ko. To je scena koja je vrlo otvorena za improvizaciju. Ponekad se uhvati� za glavu, shvati� da govore vrlo te�ke stvari... Govoriti o smrti neke osobe nije uobi�ajeno u umetni�kom delu. Malo te hvata panika. Poigrava se s vrlo osetljivim stvarima, barem za nas. Isto tako, publici je sme�no; za nas postoji gomila drugih nijansi. �iveti, umreti, i �ta uraditi sa svojim �ivotom... vrlo delikatno. Ponekad se u�asnem dokle stignu glumci u improvizaciji. I �to se vi�e u�asavam �ini mi se da smo bli�e da uspemo. Ali to je stvar koja nije bila dogovorena od po�etka.

U�ESNIK 2: Ka�e� da te iznenadi to �to ti glumci daju na sceni. Meni su se, naprotiv, glumci u predstavi �inili kao prosti nosa�i. Nedostaju mi gluma�ki trenuci...

R. G.: Na primer, desilo se ne�to fenomenalno s tubom krvi. To je dogovoreno, ura�eno je kod ku�e, tako da to mo�e bilo ko da uradi i da ispadne lo�e. To je smi�ljeno da mora da ispadne lo�e. Ali Patrisija to zgrabi i uradi kako uradi; mislim da imamo komunikaciju, ne�to kao link. Fiksiram �ta glumac treba da uradi ali to je lo�e. Sve je u tome lo�e. Mi o tome i ne pri�amo. To je ideolo�ki: veoma mi je stalo do ideolo�ke veze izme�u nas, Karlosa, glumaca i mene. Ima mnogo ljudi s istom ideologijom, ali mnogi su se tek sad pojavili. Imam duga�ak kasting ljudi koji za mene govore: �on je jako zanimljiv i ho�u da radim s njim�. Ali, to ne vredi; vredi ono �to je tu: to je delikatan susret. To s krvlju nije se nikada probalo, nisu se probale nijanse, nikada se nije reklo �ta treba da radi� a �ta ne.
U mom pozori�tu postoji sukob senzibiliteta. I o�igledno je da ho�emo da pravimo pozori�te koje otvara drugu vrstu senzibileteta, koje ide dalje od vikanja, dalje od videospota ili Marsovskih hronika6. To poku�avamo. Nisam najbolji od svih koji to rade; ima mnogo drasti�nijih ljudi od mene; sada smo skoro u najsladunjavijem trenutku, ali i sada smatramo da se vitalnost sastoji u tome da se ljudima ponude druga vremena percepcije stvarnosti.
Stvari prolaze brzo i bolje je ljudima re�i: mo�ete hodati, mo�ete �etati, mo�ete gledati sunce, mo�ete oseteti ki�u... Na ovom svetu postojimo zato da poku�amo da pro�irimo va�u percepciju. I to je dru�tveni anga�man. Po meni, trebalo bi da ima vi�e fla�a s ke�apom.

6. Intervju, 21. jun

�PRAVIM POZORI�TE KOJE SE SVE VI�E PRIBLI�AVA PUBLICI�

P. K.: Predstave su se zavr�ile. Igrane su �etiri nedelje. Kako ti se �ini da je predstava primljena?
R. G.: Pravim pozori�te koje se sve vi�e pribli�ava publici. Svestan sam toga. I znam, s manje ili vi�e uspeha, i uvek u skladu s mojim li�nim ukusom i mojim senziblitetom, da ih dotaknem. Ponekad im dotaknem srce, ponekad muda. U tom smislu predstava je bila �udo komunikacije. U publici ima svega; oni su li�nosti. Ljudi koji dolaze zato �to se sla�u s mojim na�inom rada (kao kad ode� u bioskop da pogleda� novi film reditelja koji te obi�no odu�evi) i naravno slu�ajna publika, oni koji prosto �iza�u u pozori�te�. Te dve publike su zanimljive, to jest, njihovo zajedni�ko prisustvo u sali. Uspostavljaju se dva dijaloga, dva nivoa. Jedan je dijalog predstave s publikom a drugi publike izme�u sebe, koja reaguje jedna uz drugu, ponekad jedna protiv druge. Ponekad se zajedno smeju, ponekad se jedni smeju a drugi zgra�aju... zbog iste scene! Za mene je zanimljivo ponuditi predstavu koja to uspeva, odnosno predstavu koja nije tako korektna da �uzbudi� i da �bude dosadna� svima jednako. I da je to bio festival, i da sam ja osvojio nagradu, i da treba da iza�em na pozornicu da ka�em op�ta mesta, rekao bih: �Zahvaljujem ljudima koji su punili salu tokom �itavih mesec dana.� Nije uobi�ajeno da za radikalnu predstavu vadi� iz naftalina natpis �rasprodata sva mesta za ve�eras�. I to je pobeda nad osrednjo��u, nad nemanjem anga�mana, i nad umetni�kom rezignacijom tolikih u ovom prokletom poslu zvanom pozori�te.
P. K.: Tokom ovih nedelja u dr�avnim novinama iza�la je samo jedna kritika predstave... Sada, ide� u Avinjon s tri predstave; imao si turneju po celoj Evropi, ide� na Jesenji festival u Parizu. �ta ti to zna�i? Kako to obja�njava�?
R. G.: Kao �to zna�, u vreme dok smo u Madridu radili KUPIO SAM LOPATU U IKEI..., igrali smo AFTER SUN u Briselu. Re�i �u ti samo da sam za pet dana u Briselu razgovarao s desetak novinara. Ve�ina je doputovala iz Pariza, zanimao ih je �fenomen Avinjon� ili �fenomen Rodrigo Garsija u Francuskoj�. Ju�e u Madridu primio sam dva novinara iz Pariza, iz novina Liberation i Les Inrockuptibles. Ovde nije tako, ono �to radim nije vredno za ve�inu specijalizovane pozori�ne �tampe. To je �udno, zar ne? Ali dobro je za mene: tako bar ne mislim da sam ne�to. Ni da sam jedan vi�e iz gomile pa me u mojoj zemlji ignori�u, ni da sam izvrstan stvaralac da bi mi davali toliki zna�aj u Parizu.

NEKI TEKSTOVI IZ PREDSTAVE KUPIO SAM LOPATU U IKEI DA ISKOPAM SEBI GROB RODRIGA GARSIJE

SCENA: GLUMCI SA UMETNUTIM KREDITNIM KARTICAMA

Jebe me to �to roditelji vode svoju decu u restorane i �to male pi�ke ostavljaju hranu da je skoro i ne pipnu. Stave je usta, igraju se i ispljunu je na tanjir. To �to sam siguran da �e se to jelo reciklirati za mu�teriju koja ga bude naru�ila sat kasnije ne smiruje me, jer to je ve� druga tema. Decu, kao pse, treba ostavljati ispred restorana, vezanu.

Fotografija je ne�to u�asno, ho�e da ka�e ja sam tamo bio i to sam video a ti to nisi video. Ho�e da ka�e ja sam do�iveo ne�to �to tebe isklju�uje, �to ti nisi do�iveo i �to nemam nameru da podelim s tobom. Pokazujem ti fotografiju i dok to radim, govorim ti: tebe ovde nema. La� je da fotografije slu�e za se�anje. Slu�e da se ka�e: �ja jesam, ti nisi�. Da isklju�e. Da razdvoje.

Karavan automobili su smi�ljeni za ljude koji su kao mali sanjali da budu �oferi autobusa pa im se kada su odrasli �ivot nasme�io.

Vreme sve bri�e i �ini da se sve zaboravi, po�urimo, ljubavi, da povredimo jedno drugo i da jedno drugom uradimo sve ono lepo �to se nismo usudili nikome da uradimo.

Video sam u 9 ujutru ljude u putni�kim agencijama. Sa spolja�nje strane izloga. Par sedi i �ovek s kravatom na�iroko mrsi. Siguran sam da su ti bednici nesposobni da izaberu svoje sopstveno putovanje. Idu kod nekog nepoznatog koji im naplati �to je izabrao njihovo putovanje. To jedino �to im je preostalo, malo vremena slobode, s tim odu u 9 ujutru u putni�ku agenciju i predaju ga nekom nepozantom s kravatom. I plate.

U kancelariji sam va�nog klijenta. Vide me kako odlazim u toalet. Umirem od proliva, od straha, dve nedelje ne spavam. Iserem sve, celu du�u. I to snagom vatrogasnog �mrka. Nemam papira da obri�em tolika govna, ceo pod je prekriven govnima, zidovi, plafon. Moram da upotrebim pe�kire da obri�em govna i da ih bacim kroz prozor. Dilema: �ta je gore, po�to su me ve� videli da ulazim u toalet i primetili da me dugo nema: da li da ostavim toalet �ist i da me smatraju za kradljivca pe�kira ili da ostavim sve usrano?

Nemam kriterijum ni za �ta. Prolazim kroz �aroban pejza� i ne prime�ujem ga.

Bacam se da upoznam svet: Mac Donalds iz Orleana, Don Algod�n iz Sitgesa, Pans Company iz Kuenke, Adolfo Dom�ngez iz Tokija, prodavnica Nike u Njujorku, Banka Bilbao u Rimu, Dechathlon u Buenos Airesu, Virgin u Briselu...

� Upoznao sam jednu ribu, kre�e� je i zazvoni joj telefon, i ona se javi.
� �ta?
� Da, pali je da se javlja na telefon dok je kre�e�.
� Da pri�a telefonom? Pali je da pri�a telefonom?
� Ne, pali je da se javlja na telefon. Da tra�i mobilni me�u stvarima i da se javlja. Dok sam ja na njoj i kre�em je. Pali se na to, valjda da vidi ko je zove, ne znam, nikad je nisam pitao...
� A �ta ti? Sve ti presedne?
� Ja? Pa ja sam je zvao!
� Ti si je zvao telefonom?
� Da, dok sam je kresao, �etvorono�ke, odnazad, vadio sam mobilni i zvao je. A ona je tra�ila mobilni me�u stvarima i javljala se. I svr�avala.
� A ti?
� Ja �ta?
� I ti si svr�avao?
� Ja ne.

Rubene, da li zna� onaj vic: onaj vic kad tip ka�e �eni: �Ja idem u kafanu.� A �ena ka�e: �Istuci me sada, da me ne budi� kada se vrati�.� Zna� ga... Dobro, hajde ga ti ispri�aj.
Ruben ga pri�a.

To sam ve� nekoliko puta video. Jedna osoba �ivi usranim �ivotom. Za moj ukus �ivi usranim �ivotom. Po mom skromnom mi�ljenju radi u sranje uslovima, njen par je govnar, i njene zabave govnjive tako�e. Ta osoba ima rak ili neku bolest od tih koje se nazivaju ozbiljnim. Razume�? I osoba se izvu�e. Razume�? I �ta radi? Nastavi po starom. Isti usrani �ivot od ranije. �ivi drugi �ivot na isti na�in kao ranije. I dalje se valja u istim govnima. Mo�emo postati tako neosetljivi da nam �ak ni smrt ne pru�i priliku da, po�to je izbegnemo, po�nemo �ivot ispo�etka.

Sa dvanaest godina, ako �ivi� u Parizu, nedeljom se igra� s drugaricama u parku. Ako �ivi� na Kubi, pu�i� ga jednom Francuzu.
Osta�u s psom i gleda�emo reku. Gleda�u reku kao pas. Neka me zarazi njegova �ivotinjska ni�tavnost. Najmrtvije �to postoji u prirodi, pse�i mozak u tom trenutku gledanja reke, pored naj�ivlje stvari na zemlji, te reke, njene snage. I ja tamo, s mojim namerno transplantiranim mozgom psa u toj intenzivnoj ve�eri.

�ivot je sranje dok ne prona�e� nekoga ko �e te trpeti, onda vi�e nije sranje. Isto tako je sranje za onoga ko te trpi, tvojom krivicom, ali to vi�e nije tvoj problem.

Trebalo bi da se rodimo u jednoj ku�i i da umremo u toj ku�i, to je prirodno.

U �panskom postoje re�i voleti i pristati. Kada vidim kako �ivi ve�ina ljudi koje poznajem, ose�am kako se me�aju pojmovi.

Pas �e sad u�i u prtlja�nik kola. Uvek radimo isto: otvaram mu prtlja�nik, dam mu znak i on se popne. On usko�i, ja zatvorim prtlja�nik, upalim kola i krenemo. Ovaj put, ne znam koji mi �avo bi, pade mi napamet da pomilujem psa i da mu zatim dam znak da usko�i u prtlja�nik. Shvatim da me grupica gospo�a s druge strane ulice posmatra i sme�i se. Ispao sam kao neki aristokrata. Kao da sam uvek tako postupao s psom. Kao da ga svako ve�e ne zviznem po nju�ci, i da ga ne �utnem i ne tresnem gvozdenom �ipkom po le�ima, kretena. Slede�i put �u stati nasred grada, izvadi�u psa iz prtlja�nika i pre nego �to ga ponovo pustim u prtlja�nik, dobro �u ga isprebijati gvozdenom �ipkom po le�ima, da bih upotpunio sliku o sebi.

AFORIZMI

Pripitomi se priroda i zove se park. Pripitomi se �ovek i zove se dr�ava.

Crnci preziru Arape. Arapi preziru debele. Debeli preziru belce, mr�avi preziru nosate, nosati preziru �ene, plavu�e preziru crnke.

Ljudsko bi�e, kao najgluplju �ivotinju na �ivotinjskoj skali, zanima samo vreme jela. Po�inje dan misle�i na vreme za doru�ak i kod poslednjeg zalogaja �etvrtog ili petog kroasana ve� misli na vreme za u�inu. I dok ispija kriglu piva i �isti tanjir tortilje, misli mu se prebacuju na vreme za ru�ak. I kada popije �a�u vina posle piletine, pasulja i pudinga, po�inje da misli na vreme za u�inu. I kada je kod �este krofne i �etvrte �olje kafe, glava mu je ve� na ve�eri. I dok bri�e ko�ulju umazanu prelivom za makarone i pr�enim jajima, po�inje da misli na sate nesanice, da bi u zoru ustao iz kreveta i bacio se na fri�ider...
 Ose�am krivicu �to sam vezao psa ispred �itaonice; ja �itam i sve sam pametniji a mojom krivicom pas je sve gluplji. Zato �to su pametni samo uli�ni psi. Ako je vezan bi�e glup. Sada sebi postavljam pitanje: ko je gore vezan i ko je gluplji, ja u �itaonici ili pas.

Problem koji ima� kada se uzbudi� je �to to ne dovodi� u pitanje. Uzbudi� se i to �to te je uzbudilo podi�e� na nivo ne�eg uzvi�enog. A me�utim, kada si uzbu�en, to je najgori momentat da vidi� stvari kakve jesu. �ovek se uzbudi i nalazi se u svom najgorem momentu jasno�e, �ak i senzibliliteta! Re�eno na drugi na�in: ne verujem da emocije i senzibilitet imaju veze s umetno��u.

I, naravno, �ta �e na fudbalskim dresovima to sranje napisano na grudima: marke automobila, elektroaparata, guma, jogurta. Pre su klupske boje bile klupske boje! Bilo je to ne�to �to se nije moglo isflekati. Sada vi�e nije iz Madrida ako je Pikolinov. Vi�e nije iz Alavesa ako je Pirelijev. Vi�e se ne�e videti Ovijedo, navija�e se za Danone. Idite vi svi malo u kurac!

Javni parkovi sa �ivotinjama... To zna�i da ima dva ili tri �uvara �ivotinja, i dva ili tri stra�ara koji brinu za sigurnost �ivotinja, i dva ili tri hranitelja �ivotinja, i dve ili tri ku�e koje slu�e merice zobi za �ivotinje, i jedan ili dvoje zadu�enih za zdravlje �ivotinja... sve u samo jednom parku. Osobe koje rade za �ivotinje! Trebalo bi da pi�u romane radnici iz parkova... zoolo�kih vrtova... ponizne romane... kao �to su romani Dostojevskog! Zato �to je surovo prihvatiti da neko ko je li�nost baci svoj �ivot na slu�enje �ivotinjama. I da �titi, udaljava, dr�i razdvojene �ivotinje od ljudi.
Po�aljite te �ivotinje, �ive, u muzej. One su �ive a preparirane. Patke preparirane �ive! Fazani preparirani �ivi! �ivotinja koju pazi i o kojoj brine �uvar je isto �to i preparirana �ivotinja.
Ujutro jedan pas ima netaknute i ispunjene ogromnom energijom dve stvari: jedna je �elja da mokri. A druga, da se raduje �to je novi dan i �to sam ja �iv i �to sam s njim.
Za�to sa svojom �enom ne posti�em isto?
Za�to je jedino �to �elimo ujutru kad se probudimo, da mokrimo?

TEKSTOVI PROJEKTOVANI NA EKRANU

Mislim da su ovo primeri takvih �ivota koje ti nikada ne�e� �iveti. Ni izbliza. Mislim da bi pred tim intenzitetom �ivljenja trebalo da sebi postavi� neka pitanja. Barem ja to sada radim. Mislim da je vrlina, kao ne�to povezano s merom, odbojna i opasna ideja, po�to totalitarizmi neprestano motre. Mislim da �iveti kao doma�a �ivotinja ne bi smela da bude tvoja vrhunska te�nja jer u preterivanju i u vatri ima otkucaja srca koji se �uju. Sada, na primer, tebe ne uspevam da �ujem.

Ovo �to vidi� doga�a se svaki dan, ali obrnuto. Hiljade odraslih trude se da pipkaju i kre�u decu. To je toliko �esto da navodi na razmi�ljanje. �ak deluje da je to korektno i u tebi izaziva strah da ne ispadne� glup i da te ne nazovu nastranim. Do�ao sam �ak do shvatanja da je to ne�to normalno i da smo to potiskivali zbog vaspitanja. Onda sam poku�ao da se napalim na devoj�ice i de�ake od 10 godina ali nisam imao sre�e. Od tada sam van sebe. Stidim se svoje jednostavnosti u seksualnoj praksi. Eto to je. Hteo sam, barem, da to s vama ve�eras podelim.

Argentina: vratite ljudima pare. Pustite ih da �ive.

Priredila i prevela Du�ka RADIVOJEVI�
(Iz �asopisa �Primer acto�, br. 294)