Valjda je to �to sam pre ta�no dvadeset godina od kuma kao svadbeni dar dobio prva izabrana dela Aleksandra Ti�me, bio svojevrstan fatum da godinama, od svih doma�ih literata, najpomnije i��itavam opus pisca koga je pre nekoliko godina, �ni�im izazvan�, Peter Handke samoinicijativno kandidovao za Nobelovu nagradu.
U novinarskim krugovima va�io je stereotip o Ti�mi kao nimalo lakom sagovorniku, a od starijih kolega davno sam nau�io da se treba �uvati ljudi koji su kasno stigli do priznanja. S takvim predube�enjem oti�ao sam kod akademika Ti�me negde po�etkom 1988, neposredno nakon progla�enja Ninove nagrade za roman godine, koja je po mnogima nezaslu�eno zaobi�la njegov roman KAPO, jedan od najpotresnijih knji�evnih priloga za izu�avanje psihopatologije logorske civilizacije. (Uzgred, svi se se�amo �ta je nekoliko meseci ranije zadesilo Srbiju, ali te�ko da ko pamti onda�njeg laureata.) Me�utim, nije bilo mesta za strah, biv�i novinar �Borbe� i �Slobodne Vojvodine�, Ti�ma, koji je jo� sa sedamnaest godina odustao od svih iluzija, kad je kao �pripravnik za knji�evnika� odredio sebi zadatak da jednog dana stvori �jevan�elje skepticizma�, jedino nije trpeo glupost, dosadu, banalnost i op�ta mesta.
Alergi�an na mistifikacije bilo koje vrste, Ti�ma je bio isto tako strog prema sebi, pa je nakon knjige razgovora, te nedavno objavljene autobiografije i DNEVNIKA, budu�im Ekermanima ostavio malo prostora da mu popravljaju biografiju.
Veliko po�tovanje prema Ti�mi nije mi dozvolilo da na papir stavim i neke od stotinu razgovora koje smo vodili �etaju�i Novim Sadom. A za te �etnje, koje su uvek po�injale kraj Dunava, �ak i kad nam je severac provetravao kosti, pored dobre fizi�ke kondicije bila je potrebna, jo� vi�e, mentalna, jer on nije trpeo op�ta mesta i, naravno, dosadu. Zato je valjalo uvek biti spreman za nagle tematske zaokrete; Ti�ma je bio dobro i temeljno obave�ten �ak i o stvarima koje ga nisu previ�e zanimale. Kao �to je recimo politika. Me�utim, politika se zanimala za njega. Nesklonog skojevskim i svim potonjim kolektivisti�kim zanosima, neki novosadski udba� s vi�kom revnosti stavio ga je na spisak prozapadnih elemenata, koji bi mogli da ugroze poredak.

Daleko od beogradske �ar�ije

U knjigu razgovora s Ti�mom uvr�teni su intervjui koje je dao tek nakon KNJIGE O BLAMU, iako je i pre nje imao, po obimu, sasvim pristojan opus. Novinarima mo�da nije bio zanimljiv, jer udaljen od beogradske knji�evne �ar�ije, nije tr�ao da se uklju�i u estetsko-ideolo�ke polemike realista i modernista, zatim stvarnosnih prozaista i postmodernista� A da je �eleo, mogao je i imao pravo da puno toga ka�e. Jer, prvu dramu CENA LA�I pisao je u joneskovskom klju�u, godinama pre no �to je Jonesko postao moderan na jugoslovenskim pozori�nim scenama. Njegova zbirka pripovedaka NASILJA jedan je od temelja i inspiracija kasnije godinama gotovo monolitnog bloka �stvarnosne proze�� Mo�da su Ti�mu novinari previ�ali i zbog toga �to je dobijao isklju�ivo literarne nagrade. A one, kao �to se zna, nisu imale dovoljnu politi�ku �specifi�nu te�inu�. Paradoksalno je, ali je prvo dr�avno priznanje dobio s pune 54 godine!
O Ti�minoj prozi pisani su i branjeni diplomski i magistarski radovi, �ak i na katedrama inostranih univerziteta ali, prakti�no, niko od dobrih poznavalaca njegovog opusa, nije mi mogao ni�ta re�i o njegovim dramama. On sam ih gotovo nikada nije pominjao. U sredini koja je sklona svemu, no najmanje radoholiji, da ni�ta drugo nije pisao, Ti�ma bi sa �est dramskih tekstova mogao da bude tretiran kao izuzetno plodan pisac. Da postoje, slu�ajno sam saznao prelistavaju�i Ti�minu vi�e nego obimnu bibliografiju i primetio da je, osim jedne kratke crtice objavljene u Mati�inom �Letopisu�, on u literaturu u�ao s temetaski hrabrom dramom CENA LA�I o procesima montiranim isto�no od gvozdene zavese, koju je 19. novembra 1953. u ni�kom Narodnom pozori�tu postavio Du�an Rodi�. Tek kasnije su stigle zbirke pesama, pripovedaka, romani, putopisi, eseji. Drama je prevedena i 1954. igrana na festivalu u Izerlonu, ali autor nije dobio paso� da otputuje na premijeru, jer ga je neki novi udba� procenio kao potencijalnog informbirovca.

Duhovne o�eve sami biramo

Drame OD 5 DO 7, UKR�TENO VE�E i JELENA GAVANSKA za TV Beograd re�irali su Mi�a Radivojevi�, Ljubomir Dra�ki�, 1976, 1979. i 1985, dakle u periodu kad su urednici dramskog programa Pavle Ugrinov i Filip David stvorili neprevazi�ene standarde televizijske drame, koja ne slu�i da se ponedeljkom u osam uve�e radni narod eto malo kulturno uzdi�e i dosa�uje. JELENA GAVANSKA je prikazana i na Kanskom televizijskom sajmu, dok UKR�TENO VE�E nije sa�uvano u fundusu RTS, jer su tokom Vu�eli�evog mandata preko nje snimljeni � crtani filmovi.
Radio-drama DOZVOLJENE IGRE izvedena je 1976. u okviru dramskog programa Radio-Sarajeva, ali ju je Ti�ma prvi put �uo krajem marta 1999, tokom NATO bombardovanja. Naime, kako su prvih nekoliko no�i u potpuno zamra�enom Novom Sadu bile ukinute sve javne manifestacije, s kolegama iz �Glasa javnosti� dogovorio sam se da u jednom kafi�u, koji je bio ispod na�eg dopisni�tva, o svom tro�ku, privatno, obele�imo Svetski dan pozori�ta. Okupili su se tu upravnici novosadskih pozori�ta i nekoliko glumaca koji su pa�ljivo slu�ali Ti�mino delo emitovano s kasetofona, odakle obi�no tre�ti rokenrol. Samo je autoru bilo dosadno.
Kada sam pitao Ti�mu za�to je zanemario pisanje drama, odgovorio mi je: �Dramske dijaloge sam pisao isuvi�e lako, a mene, iako nisam mazohista, ne interesuju rezultati do kojih lako do�em. Pa ja i sanjam u epskim, a ne u dramskim konstrukcijama.�
Reditelji koji su re�irali Ti�mine drame, ili dramatizovali njegove pripovetke ili romane, �alili su se na Ti�mu kao te�kog saradnika. Naime, uop�te ga nije zanimalo kako �e izgledati njegovo delo transponovano u neku drugu formu.
Dozvolite mi na kraju samo malo patetike! Nakon desetina kilometara koje sam, iako lenjivac po vokaciji, otpe�a�io s Ti�mom, gotovo sam siguran da nam �o�evi nacije� name�u vremena smrti i historijska bespu�a, nevolje ili vi�ak optimizma, dok duhovne o�eve sami biramo. Ja verujem da sam imao najboljeg � Aleksandra Ti�mu.