Umro je jedan od najve�ih poljskih reditelja svih vremena. Svoju pozori�nu karijeru u pravom smislu zapo�eo je u Novom pozori�tu u Lo�u. U Lo�u je �estog januara 2003. i sahranjen, iako je decenijama �iveo i stvarao u Var�avi. I ve� je predlo�eno da se lo�sko Novo pozori�te nazove Novo pozori�te �Kazimje� Dejmek�, jer on je jedan od njegovih najzna�ajnijih osniva�a i tri puta se u �ivotu u njega vra�ao. Ina�e, ro�en je 1924. u isto�noj Poljskoj, u Kovlu u Volinju, koje se sada nalazi u Ukrajini. Kao i mnoge poljske porodice, i njegova se pred kraj Drugog svetskog rata preselila u zapadnu Poljsku. Rano se zainteresovao za pozori�te. Najpre za glumu, posle za re�iju. �im se rat zavr�io, upisao se u Dramski studio Iva Gala u Krakovu. Kada je osnovana Dr�avna vi�a pozori�na �kola �Leon �iler� u Lo�u, upiso se i zavr�io je. U me�uvremenu je radio. Kao glumac, debitovao je 1945. u Svadbi Stanislava Vispjanskog u Pozori�tu �e�ovske oblasti. Glumio je i u jelenjogurskom pozori�tu, a izme�u 1946. i 1949. u Pozori�tu poljske vojske u Lo�u. Kao reditelj debitovao je 1951. Pedago�kom poemom u lo�skom Novom pozori�tu, koje je osnovao s grupom kolega, Barbarom Rahvalskom, Tadeu�om Mincom i Gustavom Lutkjevi�em. Ve� tada je priznavao samo �anga�ovano pozori�te� i suprotstavljao se avangardnom i eksperimentalnom. Posebno otkad je po�eo da se bavi re�ijom, a jo� vi�e kao direktor pozori�ta. U duhu vremena isticao je da je i pozori�ni repertoar pre svega u slu�bi naroda, odnosno da mora vr�iti pedago�ku ulogu. Zbog toga je bio �svestan socrealista�. Na sre�u, to nije dugo trajalo. Ve� posle Staljinove smrti 1953, sve �e��e govori o odgovornosti umetnika i pozori�ta, sve vi�e se distancira od politike. Naravno, i to je bilo u duhu vremena. I mnogi drugi intelektualci i umetnici isto �ine.
U lo�skom Novom pozori�tu bio je direktor od 1949. do 1961. i od 1975. do 1979. Za to vreme pozori�te je postalo vode�e, privuklo je sjajne glumce, realizovalo �etrdesetak premijera. U najpoznatije spadale su i Dejmekove predstave: BRIGADA BRUSA�A KARHANA Va�eka Kanje, BANJA Majakovskog, PRAZNIK VINKELRIDA And�ejevskog-Zagurskog i TAMA POKRIVA ZEMLJU prema romanu And�ejevskog.
Od samog po�etka interesovao se za �monumentalno pozori�te� tipa Leona �ilera i za poljsku dramu, od najstarijih do najnovijih dela, realizuju�i brojna: POVEST O HVALEVREDNOM USKRSNU�U GOSPODNJEM Mikolaja iz Vilkovjecka, STAROPOLJSKA U�IVANJA, DIALOGUS DE PASSIONE, �ALOBNU TRAGEDIJU O MUKAMA GOSPODNJIM, JOSIFOV �IVOT Mikolaja Reja, Mickjevi�eve ZADU�NICE, NOVEMBARSKU NO�, AKROPOLIS, OSLOBO�ENJE Stanislava Vispjanskog, BARBARU RA�IVIHUVNU Alojzija Felinjskog preko OPERETE Vitolda Gombrovi�a, VELIKOG FRIDERIKA Adolfa Nova�injskog do Mro�ekovog GRBAVCA, VACLAVA, AMBASADORA, PORTRETA, UGOVORA. Re�irao je i nekoliko stranih autora: Direnmatov LE�, SENKU Evgenija �varca u adaptaciji Voj�eha Mlinarskog, KUPATILO Majakovskog. Re�irao je veoma originalno i nekoliko opera: HENRIKA VI U LOVU Kazimje�a Kurpinjskog (s novim libretom Voj�eha Mlinarskog), �AVOLE IZ LUDENA K�i�tofa Pendereckog, HALKU Stanislava Monju�ka, �UDO ILI KRAKOVLJANI I GOR�TACI Voj�eha Boguslavskog i Veberovog SLOBODNOG STRELCA. Na Maloj sceni Narodnog pozori�ta u Var�avi osnovao je svojevrsno poetsko pozori�te, koje se zbog politi�ke situacije zvalo Knji�evne ve�eri, na kojima je prete�no prezentovana poezija cenzurisanih pesnika, Zbignjeva Herberta, Jana Lehonja, Antonjina Slonjimskog i mnogih drugih.
Pored Novog i Velikog pozori�ta u Lo�u, kao reditelj i direktor delovao je u Var�avi: Narodno pozori�te, Poljsko pozori�te, Ateneum, Dramsko pozori�te, ostaviv�i zna�ajan trag u pozori�nom �ivotu epohe. Posebno je zna�ajan njegov rad u var�avskom Narodnom pozori�tu, zbog �ega je s pravom smatran najzna�ajnijim naslednikom i nastavlja�em velikog me�uratnog reditelja Leona �ilera. U duhu njegovog �ogromnog� ili �monumentalnog� pozori�ta postavio je na scenu veoma zna�ajne staropoljske drame, POVEST O HVALEVREDNOM USKRSNU�U GOSPODNJEM i JOSIFOV �IVOT Mikolaja Reja, oca poljske knji�evnosti, simbolisti�ke drame Vispjanskog. Me�u prvima se usu�ivao da re�ira Gombrovi�a koji se od po�etka Drugog svetskog rata nalazio u emigraciji, zbog �ega je tako re�i bio izbrisan iz poljske knji�evnosti. Sli�no je bilo sa postavljanjem Mro�ekovih komada, jer je ovaj tridesetak godina �iveo van Poljske, zbog �ega se povremeno nalazio na indeksu cenzure.
S obzirom na visoke polo�aje koje je zauzimao, pre svega kao direktor najzna�ajnijih pozori�ta, povremeno je kritikovan od strane kolega i kriti�ara, �ak nazivan kolaboracionstom. Pozori�na publika to mu nije uzimala za zlo. S nestrpljenjem je o�ekivala njegove nove predstave. Kada se posle vi�egodi�njeg odsustva, sredinom sedamdesetih vratio u zemlju, odu�evljeno ga je do�ekala. Radovala se �to je 1975. ponovo postavljen za direktora lo�skog Novog pozori�ta, dugo najzna�ajnijeg u zemlji. Var�avljani su bili odu�evljeni kad je 1981. postavljen za direktora Poljskog pozori�ta. Bio je popularan i kao ministar kulture i umetnosti (1993�1997). Ne �udi, jer je u trenutku tranzicije spasao nekoliko pozori�ta koja su politi�ari olako osudili na propast. Bio je omiljen i me�u glumcima, iako je smatran veoma zahtevnim. Strogost su mu progledavali kroz prste, jer je svaka njegova predstava bila doga�aj u kulturnom �ivotu Poljske. Svojim predstavama u�estvovao je na najzna�ajnijim festivalima u zemlji i svetu. Osvajao je brojne nagrade (Nagrada ministra kulture i umetnosti, Dr�avna nagrada 1951, 1955, 1984, Nagrada francuske pozori�ne kritike, Nagrada Fondacije Ju�ikovski iz Njujorka, Herderova nagrada, Orden zastave rada II stepena, Komandorski orden za preporod Poljske i dr).
Dejmek nije zahtevao puno samo od onih s kojima je radio, i katkad prema njima bio grub, ve� i od sebe. Od pozori�ta je zahtevao ogromno zanatsko ume�e i odgovornost. Njegova izjava u jednom intervjuu iz 1976. dugo je bila slogan: �Glumci moraju da u�e valjano da govore, a publika valjano da slu�a!�
O toj temi veoma cenjeni profesor teatrologije Jan Englert je rekao: �Me�u ljudima poljskog pozori�ta nema fascinantnije i nekonvencionalnije osobe od Kazimje�a Dejmeka. Fascinantan je zahvaljuju�i umetni�kim dostignu�ima, kao i zbog zamr�enosti njegove sudbine kao umetnika, jer je stvaraju�i svoje pozori�te poku�avao da razgovara sa stvarno��u, �ak i da je menja, ne shvataju�i do kraja mehanizme koji upravljaju tom stvarno��u, postaju�i mimo volje njihova �rtva. Rizikovao bih tvrdnju, koja bi najverovatnije rasrdila i samog Dejmeka � stvarnost koju je poku�avao da promeni, popravi i u�ini boljom, preglednijom i podre�enom logici, u biti ga je nemilosrdno usisala, u jednom trenutku uni�tiv�i svet pozori�ta koji je za njega bio �udesniji i va�niji od svih drugih svetova...�
Profesor je pri tom mislio na Dejmekove politi�ke ambicije i suvi�e dosledno dr�anje za tzv. anga�ovano pozori�te, pozori�te koje je vi�e nego �to treba bilo zavisno od teku�e politike, pogotovo komunisti�ke. Mada je Dejmek, stvaraju�i svoje politi�ko pozori�te, po svoj prilici imao u vidu odre�enu utopiju, jer se njegovo pozori�te pozivalo na ose�ajnost dru�tva, trebalo je da pomogne �oveku da prona�e sebe u slo�enoj posleratnoj, socijalisti�koj stvarnosti i spasi njegovo duhovno dostojanstvo. Isti�u�i takve ciljeve u svom radu, morao je do�ivljavati neuspehe. Pogotovo �to je bio dosledan u stanovi�tima umetnika, �lana Komunisti�ke partije (izme�u 1951. i 1968). Posebno ga je zbog toga poga�ala kritika poljske Crkve, koja je u jednoj od njegovih najzna�ajnijih predstava, u POVESTI O HVALEVREDNOM USKRSNU�U GOSPODNJEM, videla podsmevanje svetim stvarima, �ak bogohuljenje. Bilo mu je veoma te�ko da crkvene krugove ubedi da u svojoj predstavi, koja je �anrovski misterija, istra�uje neke za sebe bitne stvari iz poljske pro�losti, pre svega kako se poljsko svetovno pozori�te formiralo iz sakralnog.
Posle zabrane Mickjevi�evih ZADU�NICA dogodilo se ne�to jo� gore. Ne samo �to je predstava na kojoj je radio vi�e godina zabranjena, oduzeto mu Narodno pozori�te, ve� je, umesto u estetskim kategorijama, razmatrana isklju�ivo kao politi�ki skandal, tj. shva�ena kao antisovjetski gest, �to je izazvalo niz nepo�eljnih posledica.
Ni njegov tre�i povratak u Lo� nije protekao kako je �eleo. Posle du�e pauze u saradnji s Novim pozori�tem, nije zatekao pozori�te kakvo je ostavio, ni u pogledu repertoara ni u pogledu glumaca. Specijalno napisana Slobodnjanekova drama SMRT STENICE, koju je u �ast povratka re�irao, nije odgovarala trenutku. Priprema za premijeru se odu�ila, tako da je predstava ostala nedovr�ena. S otporom je prihva�ena i njegova ideja da u ovoj godini radi HAMLETA. Oti�ao je mesec dana uo�i premijere, kao jo� nekoliko ambicioznih reditelja, koji su posle propasti komunizma od svog okru�enja o�ekivali mnogo vi�e nego �to su dobili. Mada, za �oveka koji je navr�io sedamdeset devet godina �ivota, s jasnom predstavom o pozori�tu, ispunjenim sistemati�nim radom na stotinak predstava, ne postoje dublji razlozi za nezadovoljstvo.