Bela Kalo, glumac mla�e generacije Narodnog pozori�ta/N�psz�nh�z u Subotici, prvi je dobitnik nagrade �Patakijev prsten� koju su ustanovili Drama na ma�arskom jeziku suboti�kog teatra i Novosadsko pozori�te/�jvid�ki sz�nh�z. Bela Kalo je ovu nagradu dobio za ulogu D�onija u monodrami D�ONI POD ORU�JEM Daltona Tromboa, u adaptaciji Bredlija Renda Smita i u re�iji Ilana Eldada iz Izraela.
Nagradu koja nosi ime jednog od najzna�ajnijih glumaca na jugoslovenskim scenama (na ma�arskom jeziku) Lasla Patakija, dodelio je �iri u sastavu: �u�ana Franjo, Laslo Gerold i Ro�a Jodal.

Jurij Ljubimov dobio je Orden Legije �asti koji mu je, 27. novembra, uru�en u Francuskoj ambasadi u Moskvi.
Tom prilikom, ambasador Francuske Klod Blan�mezon rekao je, pored ostalog, da je ovaj orden tek �skromna nagrada koja �e poslu�iti kao zalog za budu�e uspehe jednom od vode�ih svetskih pozori�nih reditelja�.

Venko Andonovski, pisac hit drame KANDID U ZEMLJI �UDA po kojoj je Sa�o Milenkovski napravio hit predstavu na makedonskoj pozori�noj sceni, dobitnik je Uneskove nagrade �Balkanika� za 2001, za roman PUPAK SVETA.
�Ta knjiga je poku�aj da ra��istim sa glavnom zabludom u �anru politike. O Balkanu postoji mi�ljenje da je poslednja stanica u Evropi. Balkanofobija je dugo (bila) prisutna i kod nas i u drugim zemljama regiona. Ja ne prihvatam da je Balkan slepo crevo Evrope. Ova knjiga je poku�aj da poka�emo da je Balkan kov�e�i� koji �uva memoriju evropske kulture�, ka�e Andonovski.

Drama REKVIZITER Uglje�e �ajtinca prvo je delo jugoslovenskog dramskog autora na sceni kanadskog nacionalnog teatra National Arts Center u Otavi. Ovu dramu na�eg mladog autora, u prevodu Du�ke Radosavljevi�-Heni, re�irao je Dimitrije Stani�i� u formi scenskog gluma�kog �itanja, uz minimalni mizanscen.

Miodrag Krivokapi�, koji u Teatru di �enova u Italiji igra u predstavi MAJKA HRABROST Bertolta Brehta, dobio je sjajne kritike nakon premijernog izvo�enja. Predstavu je re�irao Mario �akaluga, koji je prilikom kastinga upravo insistirao na glumcu iz Jugoslavije.

Ivan Medenica, pozori�ni kriti�ar mla�e generacije iz Beograda, izabran je za selektora Sterijinog pozorja. Medenica je, istovremeno, predsednik Organizacionog komiteta Me�unarodnog simpozijuma pozori�nih kriti�ara i teatrologa koji �e ove godine raspravljati o temi: Nova evropska drama: umetnost ili roba.

Mada naslov OBLOM OFF gledaoca mo�e i da zavara, u ovoj predstavi koju je po svom komadu re�irao u moskovskom Centru re�ije i dramaturgije (pozori�tu koje je na pro�lom Bitefu prikazalo komad Vasilija Sigareva PLASTELIN), iskusni ruski scenarista i dramati�ar Mihail Ugarov, nije re� o klasi�nom romanu Ivana Aleksandrovi�a Gon�arova. Savremenu verziju OBLOMOVA od Ugarova je naru�io Oleg Jefremov, ali posle smrti velikog reditelja, ovaj komad je predugo tavorio po fiokama moskovskog MHAT-a, pa se Ugarov na kraju sam prihvatio i re�ije, i to debitantske a pod stare dane. Ideja komada, �iji je prvobitan naslov glasio SMRT ILJE ILJI�A, ima zamisao da je na svetu danas preostalo jo� samo ljudi kakav je �tolc, dok je Ilja Ilji� Oblomov kao tip davno izumro i upravo zbog toga mo�e da se smatra nacionalnim herojem a oblomov�tina, u �kolskim ud�benicima neko� ozlogla�ena i klevetana � izgubljenim zemaljskim rajem. Op�tepoznati spor �tolca i Oblomova pisac/reditelj re�ava kao opoziciju suvog ali preduzimljivog Zapada i so�nog, �ivopisnog Istoka, koji u predstavi odnosi nesumnjivu prevagu. I sam Oblomov u predstavi izgleda kao kakav uskooki crnomorski Skit, kao zagonetno, ne samo nonkonformisti�ko ve� i sumasi�av�e, jurodivo i naro�ito detinjasto stvorenje. Ne bez razloga sve vreme igra se de�jih igara i od ostalih lica razlikuje se samo po tome �to ne �eli da iza�e iz svoje �ku�ice za igru�, ispod stola gde se krije, dok su njegovi drugovi iz detinjih igara poodrasli i ozbiljnosti radi po�eli da nose nao�ari s obi�nim staklom. OBLOM OFF, pobednik konkursa festivala �Nova drama� za najbolju savremenu rusku dramu, ne odvija se ni u 19. ni u 20. veku. Njegovi junaci �ive u, kako je napisao jedan ruski kriti�ar, �velikom nigde ruske knji�evnosti�. To je neka neugodna ni�ija zemlja, po kojoj oni tumaraju vode�i beskona�ne razgovore, �ive�i u oblacima, grade�i kule u vazduhu. Ali gledaocu zastaje dah upravo zbog toga �to kroz ironiju nepogre�ivo prepoznaje znakove svog detinjstva. I pri tom je neva�no da li poznaje pravila nekada�nje verzije �ugice ili ne, jer ovde je re� o ��ugici sa smr�u�. Rolan Bart je svojevremeno odredio tragi�nog junaka kao �zatvorenog �oveka� � kao �oveka koji nije sposoban da iza�e iz granica uskog prostora u kojem se odigrava tragedija. U luci pod jedrima ve� stoje brodovi i zdravorazumski nastrojeni poverenici nagovaraju junaka da se spasi bekstvom i za�ivi obi�nim a ne tragi�nim �ivotom. Ali �zatvorenost� junaka znak je njegove izabranosti. Raspored �inova je odlu�en, kraj puta neminovan. Famoznu Oblomovljevu lenjost Ugarov tuma�i upravo kao znak njegove izabranosti, darovitosti. Zatvoriv�i Oblomova u njegovu �ku�icu za igru�, on je preosmislio Gon�arovljev roman kao tragediju koja se de�ava u netragi�no vreme.

Delo Alfreda Radoka (1914�1976), reditelja Nacionalnog teatra iz Praga i �Laterne Magike�, predstavlja jedan od vrhunaca �e�ke pozori�ne re�ije 20. veka. Od 1992, �e�ki pozori�ni kriti�ari svakog prole�a biraju najbolje pozori�ne predstave i ostvarenja i dodeljuju im nagrade koje nose ovo ime. Nagradu za najbolji komad pro�le godine dobile su PRI�E OBI�NOG LUDILA (Pr�behy oby�ejn�ho ��lenstv�) Petra Zelenke, u izvo�enju pozori�ta Dejvick� divadlo. Inspiraciju za pisanje svog debitantskog komada Zelenka (r. 1967), koji je ina�e filmski reditelj (poznat po filmovima SAMOTNJACI, 2000. i GODINA �AVOLA, 2002), na�ao je u svom scenariju za film DOBRO�INITELJI (koji nikada nije snimio) i u tekstovima �arlsa Bukovskog. Njegova crna komedija se, kako naslov nagove�tava, bavi ludilom, ali tako da likove navodi da svojim porocima i izopa�enostima daju nekakav smisao, kao i da se oslobode ustaljenih matrica svojih �ivota. Moramo ve� jednom, kao da poru�uje Zelenka, da po�nemo da se u svojoj ko�i ose�amo dobro, iako to �esto nije lako. Zelenka portreti�e svet neprilago�enih i neuravnote�enih li�nosti. Njihovo �ludilo� je izraz nemogu�nosti da prona�u put do drugih ljudi i oni svoje usamljene sudbine pro�ivljavaju umotani u sopstvene traume, fiksacije, strepnje i poraze. Tako je, na primer, jedan od glavnih likova kompozitor koji ne uspeva da naplati tantijeme za muziku koju je komponovao za liftove.

Nagradu �Dora�, koja se dodeljuje najboljim pozori�nim ostvarenjima Toronta, pro�le godine dobio je PLAN BE (Plan B) Majkla Hilija. Ovaj duhovit komad de�ava se u bliskoj budu�nosti, u kojoj grupa od �etvoro kanadskih politi�ara, dvojica iz anglofonog i dvoje iz frankofonog dela dr�ave, neposredno nakon �to su kvebe�ki separatisti na referendumu dobili ve�inu od 53 procenta, te je otcepljenje Kvebeka skoro sigurno, pregovara o tome kako da se dogovoreno razdvajanje sprovede u delo. Ispostavlja se, naravno, da podela zemlje funkcioni�e bolje u teoriji nego u praksi. Ali, nije re� o pukom politi�kom komentaru preto�enom u dramsku formu; pisca, u stvari, zanima veza intimnosti i politike, seksualnosti i politi�nosti. Komad se odvija u jednom hotelu u gradu Halu (izme�u Otave i Montreala), gde seksualna tenzija postaje neizbe�na odu�ka za Majkla (saveznog ministra za finansije) i Lizu (ministarku za veze dve vlade), koji se nalaze na suprotnim stranama u ovoj cini�noj sesiji nadvla�enja i cenkanja na visokom dr�avnom nivou. Kako se ose�anja me�aju s nekontrolisanim fizi�kim vragolijama, tako ulog za razre�enje slu�aja sve vi�e narasta. Dijalog je na trenutke do te mere pro�et dvosmisleno��u da gledalac nije siguran da li to Majkl i Liza konverziraju o svojoj ljubavnoj avanturi ili o kompleksnim pitanjima koja Kanadu dovode u raskorak sa samom sobom. Kana�ani ka�u da je najimpresivnije u Hilijevom komadu studiozno obrazlaganje razli�itih politi�kih pozicija. Tako, na primer, tre�i pregovara�, kvebe�ki premijer Matje, dirljiv u veri koju Anglo-Kanada smatra gnusnom izdajom, obja�njava da jedino �ega se �Francuzi� pla�e manje od ostanka u zajedni�koj dr�avi jeste njeno napu�tanje, dok �etvrti, zapadnja�ki senator Kolin, sirov i fanati�an federalista poganog jezika, zbunjen motivima separatisti�kog pokreta koji odbija da jasnije artikuli�e svoje �elje, postavlja pitanje: ��ta �ete da radite bez te va�e mr�nje?� Apsurd do�ivljava kulminaciju sa svih strana u trenutku kada se pojavi ameri�ka kompanija �Dizni� sa ponudama za otkup ostrva Princ Edvard (koje se nalazi u Sen Lorensovom zalivu i obuhvata jednu �itavu kanadsku provinciju), �ime se aludira na ideju da su i Otava i Kvebek potencijalne mete ameri�kih interesa. Komad je ina�e napisan i na engleskom i na francuskom jeziku a glumci tokom predstave prelaze iz jednog u drugi jezik, ba� kao �to bi njihovi likovi to �inili i u stvarnosti. Hilijev PLAN BE je hrabar korak u politi�ku satiru dramati�ara koji, ka�u, preko no�i postaje �ku�no ime� severnoameri�kog teatra. Retko je kada cini�na priroda savremene svetske politi�ke pozornice � koja je po Hiliju leglo osrednjosti � predstavljena na tako ubedljiv i komi�an na�in.

Kada je Kenet Tajnan, renomirani britanski pozori�ni kriti�ar, ubedio 1960. svog prijatelja Orsona Velsa da re�ira englesku praizvedbu Joneskovog NOSOROGA u londonskom Rojal Kort teatru, nadao se da �e se time sam probiti do va�ne funkcije dramaturga u Kraljevskom nacionalnom teatru (koji je tada tek bio u osnivanju) i da �e pride pogurati Velsovu karijeru, koja nikada nije do kraja ispunila o�ekivanja koja je pobudilo njegovo rano remek-delo GRA�ANIN KEJN. U ovom �udnom zame�ateljstvu na�ao se i legendarni Lorens Olivije, tek postavljen za prvog upravnika Kraljevskog nacionalnog teatra i ponesen lovorikama ste�enim ulogom u Ozbornovom ZABAVLJA�U. Ovaj susret dvojice gluma�kih velikana trebalo je da bude velelepan pozori�ni doga�aj. Umesto toga, predstavljao je razo�aranje, i to naro�ito za Velsa, koji je kasnije uvek govorio da je Olivije sabotirao njegovu re�iju i prakti�no ga isklju�io iz projekta. Bilo je to neko novo vreme za britansko pozori�te i �Lari�, koji je u njemu predstavljao ono staro i valjano, �udeo je da doka�e da ga vreme nije pregazilo. Ali, za obojicu to je bio dramati�an �ivotni period. Izop�ten iz Holivuda, Vels je na sve na�ine poku�avao da sakupi novac za snimanje svojih PONO�NIH ZVONA (njegovu verziju �ekspirovog FALSTAFA), dok je Olivije pabir�io sredstva za svog MAKBETA i pritom bio rastrzan izme�u nerazre�ive bra�ne veze s lepom, krhkom i mani�no-depresivnom Vivijen Li i tek probu�ene ljubavne veze s mladom, lepom i realnom D�oan Plourajt, s kojom �e upravo i zaigrati u Joneskovom �uvenom komadu o fa�isti�kom konformizmu. Drugim re�ima, sijaset velikih imena s istovetnim egoima na�lo se jednog dana u probnoj sali u poku�aju da napravi predstavu � eto �ta �ini polaznu ta�ku komada ORSONOVA SENKA (Orson's Shadow) poznatog njujor�kog glumca, reditelja i pozori�nog upravnika Ostina Pendltona, kojem je pripala pro�logodi�nja nagrada losan�eleskog kruga kriti�ara za najbolji pozori�ni komad godine. Ali Pendltona ne zanima trivijalno zakulisje, ve� sudar dve slo�ene li�nosti, kao i ekvilibristika podjednako slo�enog Tajnanovog lika u �elji i naporima da objedini talente ove dvojice. Ako veliki deo onoga �to Pendlton prikazuje i jeste izma�tano, karakterizacije i motivacije likova svejedno se �ine istinitim i validnim, a izmi�ljene scene odigravaju se kao da su se uistinu i desile. Po Pendltonovoj verziji, Vels je heroj, pompezna i dominantna silesija koja re�ira Olivijeu, koji je ugla�en, ali i te kako nesiguran i upla�en za svoju ulogu i pri tom svestan da je manji umetnik i da radi u Orsonovoj senci. S druge strane, Vivijen Li i njene melodramatske poze, geste i elegancija, ju�nja�ki osmesi i frazirung (? la Skarlet O�Hara), kao i njeno lagano skretanje ka histeriji i ludilu, suprotstavljeni su sve�ini, neposrednom gluma�kom stilu i jednostavnoj iskrenosti Plourajtove. Sve u svemu, ORSONOVA SENKA pru�a zanimljiv pogled na omiljene junake iz istorije angloameri�kog pozori�ta, i to tako da se u jednom trenutku vidi kako se uzdi�u da budu ve�i od �ivota a ve� u drugom kako se sunovra�uju do svoje uskogrude ni�tavnosti, pomra�eni senkom sopstvenog dara i potencijala. Kako je krhak i ranjiv talenat a kako u�asna cena koju umetnik pla�a za neprestano davanje i izlaganje riziku!

KOZA ILI KO JE SILVIJA (The Goat or Who is Sylvia), novi komad Edvarda Olbija (r. 1928) nagra�en pro�logodi�njim Tonijem, brodvejskim Oskarom, �udan je, neki bi rekli i skaredan, zagonetan, uznemiruju�i i sna�an. Olbi najpre izaziva gledaoca da se dvoumi oko toga da li se ono �to se naizgled de�ava u svetu komada uistinu i de�ava, a kada ovaj do�e do kakvog zaklju�ka, izazov postaje, kao i u svakoj odli�noj drami, odgonetanje na�in� na koje komad mo�e da se do�ivi ili razume. A kada zavesa padne, gledalac mora da se pomiri s tim da mu, kao i �esto kod Olbija, ne�e sve biti savr�eno jasno. A i za�to bi? Na nivou kompleksnosti na kojem se Olbi njime bavi, �ivot je previ�e klizak da bismo uop�te mogli da ga obuhvatimo. (Klizak, eto jo� jednog epiteta koji bismo mogli da pripi�emo ovom �udnom i uzbudljivom komadu.) Na po�etku se �ini da je re� o pukoj sredove�noj krizi. Jedan svetski poznat arhitekta, neposredno po�to je primio neku me�unarodnu nagradu, po�to mu je bio poveren jo� jedan unosan posao i po�to je proslavio svoj pedeseti ro�endan, postaje o�igledno nervozan � rasejan do mere da ne zna koji je dan i zaboravan toliko da ne mo�e da se seti kako mu se zovu prijatelji. �askaju�i sa �enom, onako usput, dobaci da ima ljubavnu vezu s jednom kozom. �ena se, dakako, nasmeje odvrativ�i mu �aljivo da �e na povratku od frizerke skoknuti po sto�nu hranu. Ali ovaj �ovek zaista ima ljubavnu vezu s kozom, i to ne kao ljudi koji su posebno privr�eni svom psu ili vezani za svoju ma�ku; on ima pravu pravcatu ljubavnu vezu, sa svim �to ona podrazumeva. Re� je o kozi u koju je on svim svojim bi�em zaljubljen! Kada se njegova �ena uveri u zbilju, on poku�a da joj stvari objasni, ona poku�a da ih razume, i ova sukobna scena �ini sr� komada. To je, kako obja�njava, njegova prva ljubavna afera, posle 22 godine braka u kome se jo� ose�a sre�no. Sve je isto samo �to je sada tu i Silvija � kako se koza zove � �ije pitanje treba re�iti. Silvijino pitanje se naravno re�ava u poslednjoj sceni komada koja, kako ka�u o�evici, gledaoca tera da se smeje, pla�e ili vri�te�i be�i iz pozori�ta. �De�ava se�, pre toga ka�e zaljubljeni. I to je sve �to ovaj �ovek mo�e da ka�e sebi u korist a da pri tom nije ni slatkore�iv ni ironi�an. KOZA je komad o �oveku, i to o�igledno �estitom, bri�nom i slobodoumnom, inteligentnom �oveku jakih principa, koji dopusti da mu se desi ne�to �to ne bi smelo. To je isto tako komad o prirodi ovog dopu�tanja � re�i kao �to su �tolerancija� ili �razumevanje� ili �ak �opravdavanje� nisu sasvim adekvatne � jer kroz ovog �oveka Olbi vodi gledaoca tamo gde �e ovaj gotovo prihvatiti nemogu�u (?) premisu komada. A kada se komadu pri�e kroz gledi�te junakove �ene, KOZA je komad i o tome kako iza�i na kraj s ne�im �to je ne�uveno, u�asno i lomno po �ivot. Pored toga, ovaj provokativan, duhovit i obespokojavaju�i komad doti�e se i poznatih Olbijevih tema kao �to su mit o ameri�kom snu i hipokrizija �ustrog ameri�kog establi�menta, ali i nekih koje su manje o�ekivane, kao �to su iracionalna homofobija ili razo�aranje ljudima na vlasti. S vremena na vreme gledaoca prenu prizvuci prethodnih Olbijevih komada, kao �to su KO SE BOJI VIRD�INIJE VULF ili KOMAD O BEBI, a primetni su i odjeci Pirandelove drame �EST LICA TRA�E PISCA, stoga �to Olbi istra�uje ideju identiteta i pita se da li smo mi oni koji jesmo u najintenzivnijim �inovima na�eg �ivota ili oni koji jesmo dan za danom u na�im obi�nim, tipi�nim trenucima. Primaju�i Tonija pro�le godine, Olbi se zahvalio svojim producentima na �gnusnoj veri u to da je Brodvej spreman da vidi jedan komad o ljubavi�.