�Nad njegovim delom i nad njegovom li�no��u kao da lebdi neka vrsta lavovskog divljeg duha. Su�tina njegove privla�nosti je u tome �to vi sednete da �itate svaku njegovu dramu sa izvesnim o�ekivanjima neo�ekivanog: nikada, do�avola, ne znate, �ta �e se dogoditi u slede�em sekundu.�
Ovo je objavljeno u jednom od retkih (vide�e se za�to) intervjua koje je Harold Pinter dao Indipendentu, �tampanom umesto pogovora njegovim IZABRANIM NOVIM DRAMAMA (izdava� Istar, Beograd). Deo Pinterovog �lavovskog divljeg duha� prepoznatljiv je i na stranicama knjige RAZNI GLASOVI. Knjiga ima �etiri odeljka �Proza�, �Pri�e�, �Poezija� i �Politika�. Najzanimljiviji delovi se odnose na Pinterovo samodefinisanje kao dramskog pisca i njegove jetke, cini�ne i duhovite definicije sopstvene stvarala�ke alhemije. Harold Pinter (1930), autor koji je napisao vi�e od tredeset drama, u�io za glumca, igrao Magbeta u �kolskim predstavama, re�irao, napisao nekoliko filmskih scenarija, me�u njima i �ENA FRANCUSKOG PORU�NIKA i nikad snimljenog filma TRAGANJE ZA IZGUBLJENIM VREMENOM (zajedno sa D�ozefom Louzijem), fanatik kriketa, zanet borbom za ugro�ena ljudska prava, za svoj osnovni anga�man ka�e: �Ja pi�em drame onako kako sam u stanju da ih pi�em i to je sve� (Pisanje za pozori�te). �Jedan �ovek sretne ili tra�i drugog i ve� imamo dramsku situaciju�, ka�e Pinter, situaciju kada nije u stanju da pi�e upore�uje sa unutra�njim egzilom. Piteru Vudu, reditelju RO�ENDANA (1958), pi�e: �Pretpostavljam da �eli� da ubacim neko poja�njenje, ili moralni sud, ili autorov ugao, ne�to iz prve ruke. Cenim tvoju �elju, ali to ne mogu u�initi. Stvar se za�ela i sama sebe odgajila. Sledila je sopstvenu logiku. Ja sam se me�ao samo u tehni�kom smislu. Odgovor: Pitaj berberina.� Kada su ga pitali o �emu je re� u njegovim dramama odgovorio je �O lasici pod vitrinom za pi�e�. �Bila je to velika gre�ka, jer su me posle citirali. To je opasnost govorenja za javnost, (O nema�koj nagradi �ekspir u Hamburgu). Dva neprikosnovena dramska autoriteta za Pintera su �ekspir i Beket. ��ekspir je otvorena rana. Toj rani on ne pomi�lja da odstrani bol, niti da je za�ije.� Pobrojao je ravno sto epiteta za �ekspirov jezik; grlen, papren, �krt, umeren, mahnit, rogobatan, delikatan, mucav.... O Beketu: najhrabriji i najnemilosrdniji pisac koji se mo�e na�i.
Ba� kao i likovi drama Harolda Pintera, tako su i �njegovi� pripoveda�i samostalni. Pri�e se pojavljuju, odnosno izranjaju iz svesti autora. Tako je pri�u �Poslednji izve�taj sa berze� izgubio i prona�ao. To bi mogao biti model �prona�enog rukopisa�, jedno od va�nijih svojstava postmodernisti�ke poetike. Ono �to ove pri�e odlikuje kao postmodernisti�ke je i odsustvo fabulativnosti kao i nejedinstvo pripovednih glasova.
Me�u stihovima ima i intimnih obra�anja �Dodir moj po�iva u okretu tvom�, podse�anja na Eliota i satiri�no-parodijskih i anga�ovanih tonova. Tu je i pesma �Razbucavanje medija � Ameri�ki fudbal/razmi�ljanje o zalivskom ratu� sa stihovima poput �Naterali smo ih da se useru u ga�e...�. Uz nju Pinter daje obja�njenje: �Pesma je potekla iz trijumfalizma, ma�izma i pobedni�kih parada tog vremena (1991). Odbili su da je objave, s raznim izgovorima, London Review of Books, Gardian (Urednik: Ba� si mi zadao glavobolje, Harolde!), Observer, Indipendent, Njujork rivju of buks. �tampana je tek godinu dana kasnije u listu s ograni�enim tira�em, Socialist.�
Me�u politi�kim spisima jasno se vidi pi��ev politi�ki stav. Kriti�ar spoljnopoliti�kih komentara, autor politi�kih pesama i pisama premijeru, Pinter je zapisao: �Verujem da ovde, ba� kao i tamo, aktuelnu vlast moramo proceniti ne na osnovu onoga �to ona ka�e da jeste, ili na osnovu onoga �to navodno namerava da u�ini, ve� na osnovu onoga �ta �ini.�
Tu su objavljeni tekstovi protesta protiv ugro�avanja ljudskih prava �malih� od strane �velikih�, nemirenja s politi�kom hipokrizijom ta�erizma, �lanak objavljen u Gardijanu Pinter isuvi�e nepristojan za osu�enike o tome kako je upravnik jednog zatvora zabranio izvo�enje tri Pinterove pozori�ne drame me�u zatvorenicima, jer ih �kvari� spominju�i teror, nasilje i ubistva, �to nije i jedini primer Pinterovog suo�avanja sa cenzurom. Zabele�en je i slu�aj kada su naoru�ani policajci upali u prostorije u kojima su kurdski glumci, ve�inom izbeglice iz Turske, uve�bavali Pinterov komad BR�ANSKI JEZIK.
Iako se kloni i gadi �definitivnih izjava� (sindrom �lasice ispod...�), Pintera ipak odaju neke od njih, kao: �Glumac sam celog svog �ivota�, �Nisam religiozan Jevrejin, ali sam Jevrejin� ili �Moj �ivot pisanja je �ivot uzbu�enja, izazova i u�ivanja� o �emu svedo�i i knjiga RAZNI GLASOVI.